Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.723
-
- Popularno:
- SNS najavio svoj skup u Beogradu na...
- Granice slobode govora: Gde prestaje...
- E tako, molimo Kineze da nam spuste...
- Srpska zastava kao otirač za čizme...
- Симоњан: Расизам није побеђен, напад...
- Miloš Pavlović Ćaci i Ćacilend
- Šta znači biti ''snažna žena'' i kako...
- Spaghetti bretele
- Đavo došao po svoje: ovo nije Gaza, ovo...
- Da li smo najzad shvatili da su...
Rektor Đokić: Univerzitet nije ispostava vlasti, vlast je prolazna, univerzitet trajna institucija
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Mystic+
Stara legenda
- Poruka
- 95.456
То им је њихова борба дала, Вучића за маршала.
Мораш схватити, да су они пореклом оних који су нас окупирали 1944.г.
Они су владајући сталеж. Прво то види са собом, ако то прихватиш као чињеницу, онда ћеш тражити начина да то решаваш са сличним људима
Велики Комбинатор
Veoma poznat
- Poruka
- 13.946
Како ти се чини анализа Шаргића који тврди као историчар да су анархо- левичарске идеје присутне у Србији још од 19. века код Томе Вучића, Васе Пелагића, преко Црне руке, Николе Пашића итд. 1944. је била завршни ударац српскопј монархији а корени тог антимонархизма досежу 100-тинак година раније.
HEFESTOS 1
Buduća legenda
- Poruka
- 31.259
Није он будала: само се тако понаша.
За паре- нечег другог се не досећам...
Ангел.
Buduća legenda
- Poruka
- 46.858
- Poruka
- 39.842
Da ne otvaram novu temu, ali ovo što je vlada u ostavci uradila krajem marta, da promeni odnos rada na univerzitetima u Srbiji sa 50-50 % za nauku i nastavu na samo 12.5% naučnog istraživanja, što je 5 sati nedeljno !!! bi moglo da ima dalekosežene posledice po nauku u Srbiji. Šta se sve time menja, možemo pogloedati u tekstu, tj zahtevu koji je SANU povodom ovoga poslala Vladi.
https://www.sanu.ac.rs/zahtev-vladi...za-delatnosti-koje-se-finansiraju-iz-budzeta/
Ukratko, zbogom nauci na fakultetima, univerzitet gubi projekte, mogućnosti apliciranja na strane projekte, niko neće hteti doktorat da radi u ustanovama u kojima se nauka odvija na marginama rada univerziteta (još jednom napominjem da razlika univerziteta i koledža tj škola jeste upravo u naučno-istraživačkom radu).
Evo i teksta u celosti:
Захтев Влади Србије у оставци за стављање ван снаге Уредбе о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета
Академијски одбор за високо образовање САНУ и Академијски одбор за науку САНУ захтевају хитно стављање ван снаге Уредбе о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета од 24.3.2025.
Поменутом Уредбом се без адекватне стручне, јавне расправе и консултације свих релевантних тела из области високог образовања, од стране Владе којој је престао мандат, драматично мења постојеће уређење рада запослених наставника и сарадника и директно угрожава акредитација за научно-истраживачки рад, акредитација за реализацију наставе на докторским студијама и реализација текућих научних пројеката, као и развој подмлатка универзитета и факултета у Републици Србији.
Тешко је у овом тренутку идентификовати све директне и далекосежне последице поменуте Уредбе која на нови начин уређује високо образовање. Сигурно је да ново уређење високог образовања неће да допринесе његовом квалитету, напротив, мишљења смо да ће у потпуности да уздрма темеље високог образовања, које чини окосницу сваког друштва које се на одрживи начин развија и напредује.
Поменута Уредба, изузев што мења вишедеценијско уређење високог образовања у нашем друштву и уводи стандарде и нормативе који нису одлика реномираних универзитета, већ су примеренији вишим и високим школама, имаће више директних негативних последица по високо образовање, запослене наставнике и сараднике универзитета и факултета, али и директне и индиректне финансијске консеквенце по факултете и друштво у целини.
Наиме, сарадници у настави и асистенти, поред редовних наставних обавеза, имају обавезу и рада на својим тезама и дисертацијама. Такође, одбрањени докторат је предуслов за даље напредовање у каријери. Са 12.5% радног времена које могу да посвете раду на својим тезама и докторским дисертацијама, сарадници у настави и асистенти неће бити у могућности да своје обавезе реализују у за то Законом предвиђеном року. Директан резултат примене Уредбе ће бити одлив младих, талентованих сарадника са факултета, а вероватно и из земље, и угрожен развој подмлатка у високом школству.
Потом, кроз научни и уметнички рад, наставници и сарадници имају обавезу да унапређују знања и вештине, укључујући и актуелизацију наставног плана и у домену наука и у домену примена, чиме стичу и неопходне минималне услове за напредовања у звањима, кроз објављивање научних радова и израду уметничких дела. Драстично умањен број радних сати за научни и уметнички рад запослених директно ће да угрози напредовања у звањима, а може да доведе и до губитка посла, јер су запослени наставници, у свим звањима, изузев у звању редовног професора, ангажовани на одређено време од пет година. Уколико би се правилници о напредовањима у звањима усаглашавали са овом Уредбом, пад квалитета наставног особља на универзитетима и факултетима би био неминован. Са падом квалитета наставног особља, пао би и квалитет наставе на високошколским институцијама, што сигурно није визија и стратегија развоја нашег друштва.
Са опадањем квантитета и квалитета научног рада на универзитетима и факултетима, угрозила би се и међународна репутација наших универзитета који су рангирани на Шангајској листи универзитета. О доприносу универзитета и факултета научној продуктивности Републике Србије, подаци могу да се погледају на сајту еНаука. У овом тренутку, око 65% научних резултата Републике Србије генеришу запослени на универзитетима и факултетима. Квалитет научног рада и високо рангирање наших универзитета доприноси и приливу страних студената, односно имају и позитивне економске ефекте за нашу земљу.
Потом, нова прерасподела односа научног рада и послова наставе прети да угрози реализацију текућих међународних пројеката, као и ангажовање наставног особља на националним и међународним пројектима, што је погубно за Факултете који су научно-истраживачке организације које пролазе и процес акредитације за науку. Предуслов за добијање акредитације је да је 60% истраживача у наставним звањима ангажовано на научним пројектима (члан 15 Правилника о поступку вредновања научноистраживачког рада института, интегрисаних универзитета, факултета и центара изузетних вредности), а акредитација високошколске установе као научно-истраживачке институције је неопходан услов за акредитацију програма докторских академских студија (ДАС). Руководиоци компетитивних ERC пројеката морају 50% радног времена да посвете раду на пројекту. Сходно томе, ниједан наставник универзитета неће моћи да испуни услове да руководи овим пројектима.
Наука као генератор иновација и научна знања из којих проистичу и комерцијално релеватне иновације могу да буду покретач развоја читавог друштва. Најпрестижнији универзитети на свету су управо и најснажнији генератори иновација. Светски познати универзитети, попут Харварда, Оксфорда или Кембриџа најзначајнији су и најуспешниј истраживачки центри, који интегришу науку, уметност и истраживања у циљу постизања свеобухватног општег образовања и културе.
Драстично смањење времена које запослени на факултетима могу да посвете науци супротно је циљевима Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године „Моћ знања”, која тежи повећању истраживачке продуктивности и јачању међународне конкурентности. Ова стратегија јасно наглашава потребу за повећаном посвећеношћу научно-истраживачком раду, као кључном предуслову за убрзани технолошки напредак и активнију улогу Србије у европским и глобалним истраживачким мрежама. Смањење времена запослених истраживача у наставним звањима за истраживачки рад директно је у супротности са овим циљевима, што указује на недоследност између стратегијских приоритета и конкретних мерa које се спроводе.
Узимајући у обзир све наведене чињенице, захтевамо да предузмете неопходне мере како би се што хитније обуставила примена ове Уредбе, јер њене последице могу дугорочно угрозити не само високо образовање и научну заједницу, већ и ширу друштвено-економску ситуацију у Републици Србији.
У Београду, 31. марта 2025.
С поштовањем,
Академијски одбор за високо образовање САНУ и
Академијски одбор за науку САНУ
https://www.sanu.ac.rs/zahtev-vladi...za-delatnosti-koje-se-finansiraju-iz-budzeta/
Ukratko, zbogom nauci na fakultetima, univerzitet gubi projekte, mogućnosti apliciranja na strane projekte, niko neće hteti doktorat da radi u ustanovama u kojima se nauka odvija na marginama rada univerziteta (još jednom napominjem da razlika univerziteta i koledža tj škola jeste upravo u naučno-istraživačkom radu).
Evo i teksta u celosti:
Захтев Влади Србије у оставци за стављање ван снаге Уредбе о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета
Академијски одбор за високо образовање САНУ и Академијски одбор за науку САНУ захтевају хитно стављање ван снаге Уредбе о измени Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета од 24.3.2025.
Поменутом Уредбом се без адекватне стручне, јавне расправе и консултације свих релевантних тела из области високог образовања, од стране Владе којој је престао мандат, драматично мења постојеће уређење рада запослених наставника и сарадника и директно угрожава акредитација за научно-истраживачки рад, акредитација за реализацију наставе на докторским студијама и реализација текућих научних пројеката, као и развој подмлатка универзитета и факултета у Републици Србији.
Тешко је у овом тренутку идентификовати све директне и далекосежне последице поменуте Уредбе која на нови начин уређује високо образовање. Сигурно је да ново уређење високог образовања неће да допринесе његовом квалитету, напротив, мишљења смо да ће у потпуности да уздрма темеље високог образовања, које чини окосницу сваког друштва које се на одрживи начин развија и напредује.
Поменута Уредба, изузев што мења вишедеценијско уређење високог образовања у нашем друштву и уводи стандарде и нормативе који нису одлика реномираних универзитета, већ су примеренији вишим и високим школама, имаће више директних негативних последица по високо образовање, запослене наставнике и сараднике универзитета и факултета, али и директне и индиректне финансијске консеквенце по факултете и друштво у целини.
Наиме, сарадници у настави и асистенти, поред редовних наставних обавеза, имају обавезу и рада на својим тезама и дисертацијама. Такође, одбрањени докторат је предуслов за даље напредовање у каријери. Са 12.5% радног времена које могу да посвете раду на својим тезама и докторским дисертацијама, сарадници у настави и асистенти неће бити у могућности да своје обавезе реализују у за то Законом предвиђеном року. Директан резултат примене Уредбе ће бити одлив младих, талентованих сарадника са факултета, а вероватно и из земље, и угрожен развој подмлатка у високом школству.
Потом, кроз научни и уметнички рад, наставници и сарадници имају обавезу да унапређују знања и вештине, укључујући и актуелизацију наставног плана и у домену наука и у домену примена, чиме стичу и неопходне минималне услове за напредовања у звањима, кроз објављивање научних радова и израду уметничких дела. Драстично умањен број радних сати за научни и уметнички рад запослених директно ће да угрози напредовања у звањима, а може да доведе и до губитка посла, јер су запослени наставници, у свим звањима, изузев у звању редовног професора, ангажовани на одређено време од пет година. Уколико би се правилници о напредовањима у звањима усаглашавали са овом Уредбом, пад квалитета наставног особља на универзитетима и факултетима би био неминован. Са падом квалитета наставног особља, пао би и квалитет наставе на високошколским институцијама, што сигурно није визија и стратегија развоја нашег друштва.
Са опадањем квантитета и квалитета научног рада на универзитетима и факултетима, угрозила би се и међународна репутација наших универзитета који су рангирани на Шангајској листи универзитета. О доприносу универзитета и факултета научној продуктивности Републике Србије, подаци могу да се погледају на сајту еНаука. У овом тренутку, око 65% научних резултата Републике Србије генеришу запослени на универзитетима и факултетима. Квалитет научног рада и високо рангирање наших универзитета доприноси и приливу страних студената, односно имају и позитивне економске ефекте за нашу земљу.
Потом, нова прерасподела односа научног рада и послова наставе прети да угрози реализацију текућих међународних пројеката, као и ангажовање наставног особља на националним и међународним пројектима, што је погубно за Факултете који су научно-истраживачке организације које пролазе и процес акредитације за науку. Предуслов за добијање акредитације је да је 60% истраживача у наставним звањима ангажовано на научним пројектима (члан 15 Правилника о поступку вредновања научноистраживачког рада института, интегрисаних универзитета, факултета и центара изузетних вредности), а акредитација високошколске установе као научно-истраживачке институције је неопходан услов за акредитацију програма докторских академских студија (ДАС). Руководиоци компетитивних ERC пројеката морају 50% радног времена да посвете раду на пројекту. Сходно томе, ниједан наставник универзитета неће моћи да испуни услове да руководи овим пројектима.
Наука као генератор иновација и научна знања из којих проистичу и комерцијално релеватне иновације могу да буду покретач развоја читавог друштва. Најпрестижнији универзитети на свету су управо и најснажнији генератори иновација. Светски познати универзитети, попут Харварда, Оксфорда или Кембриџа најзначајнији су и најуспешниј истраживачки центри, који интегришу науку, уметност и истраживања у циљу постизања свеобухватног општег образовања и културе.
Драстично смањење времена које запослени на факултетима могу да посвете науци супротно је циљевима Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије за период од 2021. до 2025. године „Моћ знања”, која тежи повећању истраживачке продуктивности и јачању међународне конкурентности. Ова стратегија јасно наглашава потребу за повећаном посвећеношћу научно-истраживачком раду, као кључном предуслову за убрзани технолошки напредак и активнију улогу Србије у европским и глобалним истраживачким мрежама. Смањење времена запослених истраживача у наставним звањима за истраживачки рад директно је у супротности са овим циљевима, што указује на недоследност између стратегијских приоритета и конкретних мерa које се спроводе.
Узимајући у обзир све наведене чињенице, захтевамо да предузмете неопходне мере како би се што хитније обуставила примена ове Уредбе, јер њене последице могу дугорочно угрозити не само високо образовање и научну заједницу, већ и ширу друштвено-економску ситуацију у Републици Србији.
У Београду, 31. марта 2025.
С поштовањем,
Академијски одбор за високо образовање САНУ и
Академијски одбор за науку САНУ
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 102.723
„Ne sme se prvi bedem časti ove države nazivati neprijateljem države“: Prosvetni radnici podržali rektora Beogradskog univerziteta
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/prosvetni-radnici-podrzali-rektora-beogradskog-univerziteta/
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/prosvetni-radnici-podrzali-rektora-beogradskog-univerziteta/
