Kao što se sećate, Mihailoviću je dat ograničen period vremena, u kome je trebalo da izvrši određenu operaciju. Ovo vreme je sad isteklo, a on nije ispunio ovaj zahtev i zato je doneta važna odluka da se Saveznička misija povuče iz njegovog štaba i da mu se obustavi dalje dostavljanje materijala.
У вези овога-реч је о енглеској наредби четницима да сруше 2 моста, као доказ да се боре против непријатеља.
Шта је заправо друга страна тог ултиматума.
Коришћена литература-Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, 3 велики, одн. 6 мали том
Дража одбија ултиматум Западних савезника
У званичној британској историји Другог светског рата, Великој стратегији има само један пасус о прекиду односа са четницима који каже да је Дражи наређено рушење 2 моста до 29.12.1943.или ће му се обуставии свака помоћ савезника. Како га он није извршио Британци су повукли мисије и признали пуно признање Титу. 82) Шта је истина о овом ултиматуму? Генерал Вилсон, ком. Средоземља упутио је 8.12. наређење Дражи да до 29.12. сруши мостове код села Церове на Јужној Морави(околина Алексинца) и на Ибру код Полумира. 7 км јужно од Ушћа, као последњу шансу за будућност КЈ а посебно Срба...Ултиматум је подразумевао да је истина да четници нису дали никакав допринос отпору Осовини, а партизани јесу(није постављано питање других покрета отпора)...У ствари Британци су знали ко је пружиуо већи допринос али сакривали извештаје савезничких мисија, а акције четника попут рушења моста у Вишеграду приписивали комунистима...Чак су и комунисти почели на осн. Вести радио Лондона да се хвале да су они срушили тај мост што је Дражу обавестио др Ђура Ђуровић, на шта је Дража одговорио да су четници срушили 4 моста на прузи Ужице-Вишеград, мост у Вишеграду и један на мосту Вишеград-Сарајево(др. Ђуровић није био на том сектору), уз коментар:,,нека кажу господа комунисти које су велике мостове срушили на овој прузи. ‘’83)...Илустрације ради погледаћемо документа о диверзијама Расинског корпуса: 18.11.1942. Пруга Краљево-Рашка, порушен мањи мост код Полумира и пруга прекинута на 2 места. Пруга Краљево-Крушевац прекинута на 6 места...25.11.1942...15.ноћу пруга Краљево-Трстеник порушена на 3 места. Код Читлука оштећен мост, на прузи Трстеник-Крушевац порушен пропуст и пруга на 2 места...срушен мост код Макрешана, скретница код Дедине оштећена, код Бивоља 3 вагона уништена...27.11.1942. Воз са муницијом срушен изм. Станица Дедина и Мрзеница...Пруга Краљево-Рашка прекинута, код станица Лопатница на 2 места и изм. Станица Полумир и Ушће 3 места и један пропуст...28.11.1942. порушио сам ноћу 24.2 железничка моста на прузи Краљево-Крушевац код железничких станица Почековина и Стопања, били су дуги око 30 и 5о м...5.7.1943. ради буке курсиста порушен је мост код Кошева пре месец дана. Ради овога нису чињене никакве репресалије...84) Према томе поред толико диверзија шта су још две могле да промене?Ако све претходне нису уважаване зашто би то био случај са овима?
Уз помоћ својих официра са лица места Вилсон је пажљиво одабрао 2 поменута моста, која су бранили бункери, тенкови и гарнизони, уз чињеницу да су Немци држали као таоце 1000 избеглица из Босне под претњом стрељања, због чега је Дража питао да ли се може срушити мост јужно од Рашке са истим ефектом за пругу Београд-Скопље, али је добио одречан одговор. 85)...Дража је јавио да је спреман да испуни Вилсонову жељу уз 2 питања(формално није могао да изврши наредбу једног странца, али је могао да испуни жељу): да се објасни значај мостова за савезничке акције и да савезници обуставе грађански рат 86). Прво питање било је необјашњиво јер операције нису биле извођене ни у Грчкој ни у Италији, већ су одлично наоружане англоамеричке снаге стајале беспослене, а њима није имао ко да приговара за неактивност. За решење другог питања је покушавао да добије противуслугу или бар да добије на времену...Обим акције се види из Дражине наредбе од 24.12.1943. 87)... Било је потребно ангажовање 2 корпуса, Делиградског(1000) и Расинског(2000 људи), уз то би се увукли и околни корпуси и дошло би до тоталног рата у густо насељеној Централној Србији у којој су Немци примењивали одмазде...Дража је инсистирао на одговору од Армстронга. О првом питању нема речи-мада је одговор без сумње био негативан, а у вези другог у извештају влади од 6.1.1944. се каже да је на конференцији 4.1.1944. британска влада одбила посредовање са комунистима. 89)...Дража не доноси дефинитивну одлуку већ одлаже извшење наредбе, што саопштава Кесеровићу 9.1.1944. шаљући његов корпус у долину Ибра јер су комунисти продрли до Ивањице 90)...У међувремену ствари су се рашчистиле и око питања ратне морнарице...Западни савезници нису ни помишљали да бродове предају четницима већ су их предали комунистима. Ко је желео да се врати кући могао је само под петокраком. Већи део морнара определио се за емиграцију. 99)...Дража је у ово доба већ донео одлуку, што се види из депеше Кесеровићу од 9.2.1944. у којем каже да због одлагања може вратити топове 2.косовском корпусу... 101)Из детаља о враћању топове Кесеровић је могао да закључи да је у питању дефинитивна одлука. Дража је са Западним савезницима играо игру каоју су и они са њим, изговарањем лоших веза надлежности командовања итд...Не може се рећи колико је трајало међусобно ,,возање''али се сигурно може рећи да ултиматум није био последња шанса већ само изговор за једну велику издају. То је суштина приче.
После Техеранске конференције само се тражио погодан начин за прекидање односа са четницима. Из писма амбасадора Стивенсона министру спољних послова од 3.12.1943. се уочава прави циљ:
Pošto mnogi dokazi o saradnji Mihailovića sa neprijateljem ne mogu da se objave, Komitet se složio sa strategijom da bi se odnosi sa Mihailovićem mogli zaoštriti tako što bi se od njega tražilo da određenog datuma izvede specifičnu operaciju koja je u domenu njegovih snaga3. Zahtevana operacija bi trebalo da bude takva da se sa sigurnošću može očekivati da Mihailović neće uspeti da je izvede 103)
Одговор од 6.12.: Složili smo se da ne vredi odlagati odluku do Bejlijevog dolaska. Verovatno je da nećemo dobiti potpunije informacije o poziciji u Srbiji, niti značajnije dokaze Mihailovićeve sarad-nje sa Nedićem i Nemcima104)
Према томе првобитни план је био образложење подршке комунистима доказима о сарадњи четника и Осовине, међутим британске мисије код четника нису могле да их нађу јер их није било. То се каже и у поверљивом писму британског министарства спљоних послова британском амбасадору у Вашингтону од 7.12.1943. у ком се каже да нема доказа да Дража лично сарађује са Немцима и разматрана је могућност да се он одведе на превару у Каиро на консултације са Краљем и да се наравно оданде не врати. 105)
Рок још није истекао када је Стивенсон под ознаком најстроже тајне 26.12. 1943. Послао писмо својој влади о начину прекида односа са четницима. 106). И друге чињенице су говориле да задати рок не предтавља ништа-Западни савезници су и пре Техеранске конференције наоружали комунисте, према њима усмерили италијанско наоружање, још 28.5.1943. тражили четницима да препусте комунистима већи део земље. Да им је у питању политичка манпиулација показали су још ујесен 1942. Када су први пут почели да хвале комунисте преко радија. Када су пола века касније бомбрадовали Србију под видом заштите људских права њихова игра са ултиматумима добила је назив алиби дипломатија-тражење изговора за оправдавање постављеног циља.
Дража је имао најдаље у јануару 1944. Јасан вид ствари-и да испуни ултиматум и пошаље у смрт још пар хиљада четника и десетине хиљада цивила тражио би се следећи и ђавољи круг би се вртео у бескрај, што се види из радиограму пуковнику Павловићу од 12.1.1944. у којем каже да има тачне податке да Западни савезници неће мењати став према четницима све и да се изврши задатак107). Зато је одлучио да одбије и тај први ултиматум и да поступа према домаћем и међународном праву. У депеши влади од 23.10.1943. Дража је рекао да су Енглези најгори народ после Немаца. 108)
82, 85, 86, 89, 108 Браћа Кнежевић, Слобода или смрт, 275, 275, 274, 274, 226
83, ВА, ЧА, К-278, рег.бр. 21/1
84 ВА, ЧА, К-278, рег.бр 19/1
87, 90, 101 ВА, ЧА, К-278, рег.бр. 18/1
99 Изјава поднаредника Свете Филиповића Самарџићу
103, 104, 105, 106, 107 Зборник, том 14, књига 3, 896, 898, 901, 911, 267