Čerčilu Broz bliži
Da nije Nemaca, Englezi bi bili najgori narod, kaže general Mihailović
KAD su britanski mediji sredinom 1943. odbili da objave nemačku ucenu za njegovu glavu, general Mihailović nije izdržao: "Da nije Nemaca, Englezi bi bili najgori narod. Za Engleze je ovo Afrika, a mi crnci."
Septembra 1942. nemački general u Zagrebu Glez fon Horstenau predložio je Hitleru da Nemci u NDH počnu saradnju sa četnicima "koji bi se mogli upotrebiti da na svom području postanu organi reda".
Hitler je na taj predlog negativno odgovorio, govoreći da mu se "čini veoma opasnim da se četnicima pruži podrška":
- Četnici su, pre svega, srpski patrioti, koji zastupaju velikosrpsku misao. Time bismo hranili zmiju, koja će jednoga dana da poraste.
Hitlerov ministar spoljnih poslova Joakim fon Ribentrop je krajem 1942. govorio da su Mihailovićevi četnici "opasniji od komunista", a nemački general Vilhelm Kajtel bio je najradikalniji:
- Srpski zaverenici moraju biti sprženi.
Te godine o Mihailoviću je slično govorio i Titov pomoćnik Edvard Kardelj, koji je lideru mladih komunista Jugoslavije Ivi Loli Ribaru napisao:
- Dražu moramo zaista tući svim sredstvima.
Krajem te godine ratni dnevnik Vermahta gotovo svakodnevno je beležio likvidacije pristalica Draže Mihailovića. Recimo, 2. decembra streljano 12, 4. decembra - osam, narednog dana - 20, 7. decembra - 11, 11. decembra - 11, 12. decembra - 26, 16. decembra - 60, 27. decembra - 250...
Te godine Amerikanci su generala Mihailovića, njegovog američkog kolegu Daglasa Mekartura i sovjetskog maršala Semjona Timošenka proglasili vojskovođama godine.
Američki i britanski mediji su ga kovali u zvezde.
Pisali su da je "jedan od najslavnijih vojskovođa Drugog svetskog rata", nazivali ga "jugoslovenskim orlom", "tigrom koji upućuje opomenu nacistima da stoje na rubu vulkana", "velikim simbolom hiljada neznanih ljudi", "junakom iz romana", "nekom vrstom De Gola", "legendom koja će živeti toliko dugo koliko se bude pominjao Drugi svetski rat".
Tvrdili su da je "oštar trn u nacističkom telu", "jedan od najslavnijih vojskovođa Drugog svetskog rata", a da su njegovi borci "najbolji ratnici u Evropi".
Američka vojska je 1942. održala i jedan vojni čas posvećen generalu Mihailoviću i njegovim borcima, a isto je učinilo i ministarstvo vojske SAD, koje je preko radija održalo čas u slavu srpskog generala.
Dve velike američke filmske kuće snimile su film "Četnici", posvećen Draži Mihailoviću i njegovim "neustrašivim četnicima".
Obrt je nastupio već početkom 1943, kada je "Dejli vorker", list američke Komunističke partije, objavio da je Mihailović prekršio sporazum sa Titom, a ne obrnuto. Državni podsekretar SAD Samner Vels uzeo je četničkog komandanta u zaštitu, izjavljujući da američka vlada "ima puno poverenje u patriotizam generala Draže Mihailovića" i da gaji "divljenje za njegovu junačku borbu, koja pomaže ujedinjene narode".
Kampanju protiv generala Mihailovića nastavili su prokomunistički hrvatski i srpski listovi u Kanadi, a prema prvim procenama u diplomatskim krugovima u Vašingtonu, ovi napadi su "dovođeni u vezu sa ruskim pretenzijama u Evropi".
Na Mihailovićevo iznenađenje, u njegovu diskreditaciju uključio se i Radio London, koji ga je optuživao za kolaboraciju sa fašistima. Generalova reakcija bila je impulsivna - svim svojim pristalicama zabranio je da slušaju londonsku radio-stanicu:
- Englezi su obični trgovci ljudskim mesom...
- Za Engleze je ovo Afrika, a mi crnci.
Mihailovića je ozlojedilo što su Englezi samo Srbe pozivali da uludo ginu, a što su Francuzima, Belgijancima, Norvežanima, Dancima i drugim okupiranim narodima preko Radio Londona poručivali da se "organizuju i da prihvate borbe, ali tek kad se savezničke vojske iskrcaju na njihovu teritoriju".
U to vreme general Mihailović pokušavao je da disciplinuje i svoju heterogenu vojsku:
- Nijedno ubistvo u cilju čišćenja ili ma u kom drugom cilju više ne vršiti bez presude nadležnog i propisno obrazloženog prekog vojnog suda.
Sredinom 1943. Nemci su samo jednog dana, 29. juna, "zbog sabotaža i prepada, koji su u poslednje vreme izvršeni u Srbiji, u znak odmazde streljali 605 četnika Draže Mihailovića".
Nekoliko dana kasnije, njegovi nesporazumi sa Englezima dostigli su vrhunac. Radio London, i britanska štampa cenzurisali su odluku Nemaca da Mihailovićevu i Titovu glavu ucene na po 100.000 zlatnih nemačkih maraka. Ucena za Mihailovića je prećutana, dok je ona za Tita objavljena na sva zvona.
Krajem te godine, pred sastanak u Teheranu, Čerčil je Josifu Visarionoviču Staljinu, zbog sovjetske supremacije u ovom ratu, odškrinuo vrata Jugoslavije. Kad mu je njegov izaslanik u jugoslovenskom partizanskom štabu, Ficroj Maklejn, skrenuo pažnju da su Titovi najbliži saradnici "zadrti komunisti" i da će Jugoslavija postati sovjetski prirepak, britanski premijer ga je pitao:
- Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?
Maklejn: Ne, gospodine.
Čerčil: Ni ja.
Takav rasplet ratnih zbivanja u Jugoslaviji Mihailović i njegovi najbliži saradnici naslućivali su još početkom septembra 1941. Tada je Mihailovićev izaslanik, pukovnik Branislav Pantić, na prvom sastanku sa vodećim srpskim komunistima rekao:
- Slom Hitlera je neizbežan. Sovjeti će odneti pobedu. Mi smo svesni da posle toga ovde dolazi ruska vojska, koja će uspostaviti red i sovjetizirati zemlju. No u krajnjem slučaju, moglo bi se desiti da dođe i vojska njene saveznice - Engleske. Sve zavisi od njihovog dogovora.
RANO ZA POVRATAK
Krajem 1943. Čerčil je kralju Petru u Kairu predložio da krene u Jugoslaviju: Kralj: Treba li odmah da idem? Čerčil: Ne, ne odmah, jer bi tako Tito bio kompromitovan. Idite za šest meseci.
(Nastaviće se)
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:386029-Cercilu-Broz-blizi
