Реч "снисходљив"

[Bastiani]

Видим да се користи у два значења а једно је свакако неправилно. Чешће значење је смеран, понизан, претерано услужан, и за то мислим да је погрешно.

Друго значење је - ово сам нашао на неком форуму:

Zanimljivo da sam ja na tu reč uglavnom nailazila s negativnim prizvukom (možda nešto češće u značenju "ljubazan s visine" nego "ulizički"), tj. ne znam da su je ikad preda mnom upotrebili u pozitivnom smislu.

По мом мишљењу, реч је дошла код нас преко руске класичне литературе. Као клинац, када сам то читао, доживљавао сам да је снисходљивост начин на који се нпр. племство опходи са својим подређенима спуштајући се на њихов ниво на један извештачен и упадљив начин. Ово значење нам у свакодневној употреби није превише потребно данас, па је преовладало оно прво - понизност.

Међутим, занимљиво је да страни речници препознају оно значење које држим и да је исправно снисходљивост - condescending, patronizing.

 

[josip radnik]

Snishodljiv je svesno ponizan u cilju ostvarenja necega.

 

[Nora Barnacle]

Видим да се користи у два значења а једно је свакако неправилно. Чешће значење је смеран, понизан, претерано услужан, и за то мислим да је погрешно.

Друго значење је - ово сам нашао на неком форуму:



По мом мишљењу, реч је дошла код нас преко руске класичне литературе. Као клинац, када сам то читао, доживљавао сам да је снисходљивост начин на који се нпр. племство опходи са својим подређенима спуштајући се на њихов ниво на један извештачен и упадљив начин. Ово значење нам у свакодневној употреби није превише потребно данас, па је преовладало оно прво - понизност.

Међутим, занимљиво је да страни речници препознају оно значење које држим и да је исправно снисходљивост - condescending, patronizing.

Upravo to kaže i srpski rečnik za kojim sam (statistički) najčešće posezala upravo zbog reči snishodljiv usled upadljivo pogrešne upotrebe.
Nisam slavista, pa mogu samo da nagađam kako je došlo do ovog značenjskog zamešateljstva ("hodati nisko", na primer?).
Tako ova lepa reč koja pre označava altruizam, brigu i patronstvo, nego udvorištvo, licemerje i sarkazam, na pravdi Boga, dobi pežorativni smisao.
Snishodljiv znači ljubazan i velikodušan.
Roditelji su snishodljivi u odnosu na decu, mladi u odnosu na stare (makar oni što ustupaju mesto u autobusu).


Zanimljivo je, međutim, da je glagol snishoditi se - povratan.

 

[Mrkalj]

RMS 2007:

snishodljiv, -a, -o a. uslužan, ponizan: ~ čovek. b. koji odaje poniznost: ~ ton, ~ glas.

snishodljivo pril. uslužno, ponizno: ~ se obratiti nekome.

snishodljivost, -osti ž (instr. -vošću) osobina onoga koji je snishodljiv.

udvorički pril. na način svojstven udvoricama, kao udvorica: ~ snishodljiv.

bogobojažljiv, -a, -o koji se boji boga, pobožan; skrušen, smeran, snishodljiv.

biti bez kičme biti povodljiv, snishodljiv, bez sopstvenog stava.


Anić:
snishòdljiv prid. 〈odr. -ī〉 - koji je pretjerano ponizan, koji se ulaguje, koji se dodvorava

snishòdljivo pril. - ponizno, ulagivački, udvorički

snishòdljivōst ž 〈G -osti, I -osti/-ošću〉 - osobina onoga koji je snishodljiv ili svojstvo onoga što je snishodljivo

 

[Bastiani]

Upravo to kaže i srpski rečnik za kojim sam (statistički) najčešće posezala upravo zbog reči snishodljiv usled upadljivo pogrešne upotrebe.
Nisam slavista, pa mogu samo da nagađam kako je došlo do ovog značenjskog zamešateljstva ("hodati nisko", na primer?).
Tako ova lepa reč koja pre označava altruizam, brigu i patronstvo, nego udvorištvo, licemerje i sarkazam, na pravdi Boga, dobi pežorativni smisao.
Snishodljiv znači ljubazan i velikodušan.
Roditelji su snishodljivi u odnosu na decu, mladi u odnosu na stare (makar oni što ustupaju mesto u autobusu).


Zanimljivo je, međutim, da je glagol snishoditi se - povratan.

Ali obrati pažnju na to što je neko napisao a ja preneo da znači "ljubazan s visoka". Dakle, izvesna demonstracija nadmoći u odnosu na osobu prema kojoj si ljubazan. Barem u prvobitnom značenju.

A za glagol, hm...

 

[Nora Barnacle]

Vrlo zanimljivo. Isti izvor, u nekom od ranijih izdanja kaže sledeće:

 

[Bastiani]

Закључили смо да, бар у основном значењу, снисходљив не значи понизан. Значи речници промашују, осим ако не прихватимо да је значење еволуирало.

Међутим, важно ми је што је Мркаљ пренео да значи и богобојажљив.

И иначе сам имао осећај да су је користили црквени људи и да је тако попримила другачије значење. Могуће да је тако настао глагол снисходити се који не одговара именици и придеву. Значење глагола је понашати се скрушено, дакле, на начин на који се богобојажљиви људи опходе са Богом.

 

[Nora Barnacle]

Ja sam fascinirana (time i dodatno zbunjena) razlikom između Mrkaljevog i mog izvora. Posebno mi je zanimljivo što sam, takođe, navela RMS (izdanje iz 1990. koje se, dakle, osnosi na srpskohrvatski).

Slažem se da je jezik živa tvorevina, da radi i menja se, ali baš ovoliko!?

Ovo bi mogla biti izuzetno zanimljiva tema sa radnim naslovom "šta se sa srpskom ljubaznošću desilo za 30 godina".
Interesantno bi bilo pogledati šta je hrvatskom jeziku zapalo pri ovoj podeli ove reči.

 

[Najlepsa Pevacica]

Ja sam fascinirana (time i dodatno zbunjena) razlikom između Mrkaljevog i mog izvora. Posebno mi je zanimljivo što sam, takođe, navela RMS (izdanje iz 1990. koje se, dakle, osnosi na srpskohrvatski).

Slažem se da je jezik živa tvorevina, da radi i menja se, ali baš ovoliko!?

Ovo bi mogla biti izuzetno zanimljiva tema sa radnim naslovom "šta se sa srpskom ljubaznošću desilo za 30 godina".
Interesantno bi bilo pogledati šta je hrvatskom jeziku zapalo pri ovoj podeli ove reči.

Potrebno je da i drugim korisnicima date reputaciju pre nego što je ponovo dodelite korisniku Nora Barnacle.

@crveno: Grozim se tog predloznog infinitiva. Sve je popularniji, zbog te neobjasnjive srpske kroatofilije.

 

[Nora Barnacle]

Kamo predlog, slatka? Običan infinitiv, bezgrešno na funkciji objekta.

 

[gost 246399]

Рѣч "снисходљив" йе садашњи трпни глаголски придѣв, попут стотина других. А очигледно потиче од "ниско ходити". Ово причастийе се у старословѣнском и руском йезицих завршава на "м". Код нас йе на "в".

 

[gost 246399]

@crveno: Grozim se tog predloznog infinitiva. Sve je popularniji, zbog te neobjasnjive srpske kroatofilije.

Боже, што ти немаш пойма о найпростийих стварих! Па неопрѣдѣљени глаголски начин ("infinitiv") йе чисто словѣнски облик, нѣйе ништа посебно хрватски већ йе свесловѣнски. Али зато дакање, койему ти очигледно нагињеш ("Я ћу да идем, "трѣба да радим") прѣдставља бугарштину и исквареност, скоро дошавшу у наш йезик, немайући никакве везе са словѣнством нити србством.

 

[Bastiani]

Имао сам прилике да чујем једно црквено лице како каже "ми смо вам снисходили" у смислу "били смо попустљиви", "изашли смо вам у сусрет", ишли смо вам низ длаку". Ово кажем да би се видело да се глагол не користи само као повратни.

 

[Mrkalj]

Miodrag S. Lalević, 1974

18658. snimlti, → oboriti, skinuti (se), ~ (se), → stresti.

18659. snishodljivost, → blagost.*

18660. snîzān, → slab.

18661. snizanost, → labavost.

18662. snizati (se), → skinuti (se), ~ se, -* leći, oslabeti, pasti.

18663. sniziti se, → oslabeti, smanjiti (se).

18664. snižavati, → smanjiti (se).

____________________

* 908. blágōst (ž), plemenitost, blagonaklonost, dobrota. krot(k)ost, nežnost i nježnost, Ijubaznost, dobrodušnost, dobroćudnost, pitomost, snishodljivost, milosrdnost

м. благост
s. blagost, dobrotnost
p. добротá
f. générosité
i. benignità mansuctudine
n. Edelmut, Edelsinn, Grossmut
e. generosity

Blagost znači stanje onoga koji je blage naravi, kome iz reči i dela izbija dobra narav, dobrota.

Plemenitost je stanje onoga ko je plemenit, ko je dobra srca i sklon da svakome pomogne.

Blagonaklonost znači stanje dobre naravi, blage naklonosti čovcka prema čoveku.

Dobrota je stanje onoga ko čini dobra dela ne tražeći naknade ni zahvalnosti.

Krot(k)ost je stanje životne smernosti, predusretljivosti prema svakome.

Nežnost u ovom smislu znači stanje onoga ko je srdačan u odnosu prema Ijudima, ko pokazuje svojim životom i radom prijateljsko raspoloženje prema svakome.

Ljubaznost je stanje onoga koji je prema drugome, kome je to potrebno, požrtvovan i ljubazan.

Dobrodušnost je stanje onoga ko je dobre duše,

dobroćudnost stanje onoga ko je dobre ćudi, dobre prirode, naravi, raspoložen prema svakome.

Pitomost je stanje onoga ko je blage naravi ko deluje prijaleljski, srdačno, nenamešteno.

Snishodljivost znači stanje čeljadeta koje je u postupcima prema drugima milostivo do te mere da bi se svakome sklonilo s puta, učinilo milost i uslugu, gotovo ponizno prema drugome.

Milosrdnost je stanje onoga ko je sklon da čini milosrđe, da daje priloge, prikuplja pomoć za bedne i čini humane usluge nemoćnima.

 

[Mrkalj]

Ja sam fascinirana (time i dodatno zbunjena) razlikom između Mrkaljevog i mog izvora. Posebno mi je zanimljivo što sam, takođe, navela RMS (izdanje iz 1990. koje se, dakle, osnosi na srpskohrvatski).

Slažem se da je jezik živa tvorevina, da radi i menja se, ali baš ovoliko!?

Ovo bi mogla biti izuzetno zanimljiva tema sa radnim naslovom "šta se sa srpskom ljubaznošću desilo za 30 godina".
Interesantno bi bilo pogledati šta je hrvatskom jeziku zapalo pri ovoj podeli ove reči.

Pa (!) naveo sam Anićevu definiciju u hrvatskoj varijanti srpskog jezika.

Imamo kod Stulija reč koju je očigledno uzeo iz srpskog rečnika:

Joakim Stulli, Rjecsosloxje, csast druga, razdjeljak drugi, 1806, str. 361

Snizhoxditi, im, iosam, Lex. r. scender insieme, una descendere

[snishožditi]
​

 

[Najlepsa Pevacica]

Kamo predlog, slatka? Običan infinitiv, bezgrešno na funkciji objekta.

Nema predloga, ali fali! Zar ne bi bilo lepse: "Interesantno bi bilo da pogledamo..."?

 

[gost 246399]

Nema predloga, ali fali! Zar ne bi bilo lepse: "Interesantno bi bilo da pogledamo..."?

Ружно йе то што ти написа. То личи на дух бугарскога йезика. Непознавање неопрѣдѣљенога глаголскога начина и прѣкомѣрно дакање.
Затим йе писано страним писмом. И йош йе писано са енглеском страном рѣчйу.
Значи: хрватско писмо, енглеске рѣчи, бугарска правила! Грозота попут чудовишта лѣкара Франкенштайна!

 

[Nora Barnacle]

Pa (!) naveo sam Anićevu definiciju u hrvatskoj varijanti srpskog jezika.

Imamo kod Stulija reč koju je očigledno uzeo iz srpskog rečnika:

Joakim Stulli, Rjecsosloxje, csast druga, razdjeljak drugi, 1806, str. 361

Snizhoxditi, im, iosam, Lex. r. scender insieme, una descendere

[snishožditi]
​

Izvini, nisam srbista, te ne obraćam previše pažnje na izvore koji mi nisu dovoljno poznati. Takođe, ne razumem kakve oznake ti predstavljaju ovi brojevi u gornjem postu (strane, pretpostavljam).

Ako dobro shvatam, hteo si da pokžeš da je i u hrvatskom snishodljiv bliže negativnoj konotaciji?

 

[Bastiani]

Pa (!) naveo sam Anićevu definiciju u hrvatskoj varijanti srpskog jezika.

Imamo kod Stulija reč koju je očigledno uzeo iz srpskog rečnika:

Joakim Stulli, Rjecsosloxje, csast druga, razdjeljak drugi, 1806, str. 361

Snizhoxditi, im, iosam, Lex. r. scender insieme, una descendere

[snishožditi]
​

Ако ја добро схватам, ово буквално значи "снизити, спустити себе". Дакле, није реч о некоме ко је понизан као такав, него ко намерно спушта себе на неки нижи ниво. Враћамо се на то да као што наведох на почетку, "бити снисходљив" у основи значи "бити љубазан с висока". Бити љубазан, али на начин да се показује надмоћ.

 

[Grof Vronski]

Snishodljiv je svesno ponizan u cilju ostvarenja necega.

Da,upravo to !
Iza snishodljivosti uvek stoje očekivanja ili povlastice....
Konotacija - pežorativna !
Mudri narod je to lepo i tačno preveo - beskičmenjak !

 

[Grof Vronski]

Ако ја добро схватам, ово буквално значи "снизити, спустити себе". Дакле, није реч о некоме ко је понизан као такав, него ко намерно спушта себе на неки нижи ниво. Враћамо се на то да као што наведох на почетку, "бити снисходљив" у основи значи "бити љубазан с висока". Бити љубазан, али на начин да се показује надмоћ.

Tumačenje ti je pogrešno.
Čist promašaj,
a završna tvrdnja - katastrofa !

 

[Bastiani]

Da,upravo to !
Iza snishodljivosti uvek stoje očekivanja ili povlastice....
Konotacija - pežorativna !
Mudri narod je to lepo i tačno preveo - beskičmenjak !

Tumačenje ti je pogrešno.
Čist promašaj,
a završna tvrdnja - katastrofa !

Lepo si obrazložio svoje mišljenje.

Blago vama što sve znate i rešili ste sve dileme u životu.