Ово о чему ја причам нису сурове средњевековне норме, већ неки стабилан живот са којим сам се сусретао и који је могућ, али је услед ослобођења све ређи. Никада овде нисам износио нешто што нисам поуздано сазнао да постоји.
знам ''господина Симовића'' ,
у њему траг сете и чежње.
Висок,лијеп мушкарац, честит, образован.
Развео се са 31имао је дете,сина од 4 године. Прва супруга се потом преудала ,''доста брзо''. Није ту било бродолома за господина Симовића.
Негде двије три године после развода упознаје њу. Она је разведена,34 године а ћерка 8. Развела се када је ћерка имала 3 године , дакле пре него ће упознати господина Симовића већ је 5 година била разведена.
Господин Симовић је засјао пуним сјајем. Лепо су живели , мислили смо. Виђали смо је , све чешће да долази код њега. Неких три године је била да кажемо редовна. Па је то проредило да би убрзо поптпуно престали да их виђамо скупа како шетају.
А онда је господин Симовић поново остао сам.
Био је мета доста жена али безуспешно по њих.
Постао је то господин кога од тог трена зовем онако за себе - ''господин коме је срећа негде остала''
Сада ,47 - 48 љета има господин Симовић . преко 10 година је сам...
Узузетан човјек, карактеран од рјечи, пун рзаумевања за људе.
А опет као сенка, као да се скрива од погледа...
Знам господина Симовића врло добро.
Пуно је пролећа прошло од када нема те госпође , а господин Симовић је још увјек сам. Једном ми је његов брат рекао да је била нека жена после те његове ''фаталне разведене жене'' , али да није могао и желео да лаже ту ''нову''...
Никада ником од најближих није допустио да куде ''њу''.
Њена је ћерка отишла после завршене средње школе код оца у иностранство на даље студије . Госпођа је потражила господина Симовића али после десет година , десет прољећа, десет јесени... Господин Симовић је одавно остао без батерија , истрошен...
Било је то отприлике ''сада ти требам ? Сада немамо ''препрека'' за нас ? када си требала ти ниси хтјела бити ту, а како је било... било је''
Пуно је сад ''препрека'' љубави, пуно.
Остао је господин Симовић још увјек сам.
И даље шета оним њиховим стазама у парку.
Увјек исти онај господин коме је срећа негдје остала...