Rat u Ukrajini (34)

Da li uskoro sledi direktan sukob između Rusije i NATO?

  • Ukupno glasova
    79
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
А ви како те?

🇷🇺 „Прелепо! Веома лепо!“: Путин је возио Ладу Ауру новом завршном деоницом аутопута М-11 "Нева" – Северном обилазницом Твера, захваљујући којој ће време путовања од Москве до Санкт Петербурга бити скраћено за скоро сат времена.

https://twitter.com/x/status/1813156109277974919
 
Podmornica projekta 636.3 "Rostov-na-Donu" Crnomorske flote završila je popravak u doku. Izvor u vojno-industrijskom kompleksu izvijestio je to za TASS.

"Podmornica je prije nekog vremena uspješno napustila pristanište, a njeni popravci se nastavljaju", rekao je.

Istodobno, TASS je dodao da nema službenu potvrdu ove informacije.

Podsjetimo, 13. rujna 2023. zapadnim krstarećim projektilima napadnuta je tvornica za popravak brodova u Sevastopolju, gdje su napadnuti podmornica i veliki desantni brod.
1721216530712.png

1721216550850.png
 
Troubleshooter:
Чудни неки робови чије су заставе виле по свим значајнијим Еуропским престоницама осим Лондона и Истанбула. Шта би тек било да немају ропски менталитет, односно да бирају мађарског краља као свог или да прихватају српског краља? Или Урслулу као краљицу?
Kliknite za proširenje...
Ropski mentaliet nema veze sa snagom države. Imaju ga i duže postojeći Kinezi.
Neke kulture jednostavno nisu rođene za individualnu slobodu s mjerom i zakonom.

The history of humanity is the history of human freedom. The growth of human potentiality is expressed, above all, in the growth of freedom. Freedom is not, as Engels claimed, “the recognition of necessity.” Freedom is the direct opposite of necessity; freedom is necessity overcome. Progress, in essence, is the progress of human freedom. What is life itself, if not freedom? The evolution of life is the evolution of freedom.


Russia has always evolved in a peculiar way; what has evolved has been the degree of non-freedom. Year by year serfdom grew harsher and the peasants’ right to their land more tenuous. Meanwhile, Russian science, technology, and learning continued to advance, merging with the growth of slavery.


The birth of Russian statehood was marked by the final enslavement of the peasantry; in 1497, Autumn Yuri’s Day, November 26, the peasant’s last day of freedom, was abolished. No longer could a peasant choose to move from one landlord to another.


After this, the number of free “wanderers” kept dwindling, the number of serfs continued to grow, and Russia began to make herself felt as a part of Europe. After being tied to the land, the peasant was then tied first to the owner of the land and then to the officials representing the State and the army. The landowner, meanwhile, was granted first the right to pass judgment on his serfs and then the right to subject them to “the Moscow torture” (as it was christened four centuries ago); this meant tying a man’s hands behind his back, lifting him off the ground by his wrists, and beating him with a knout. And Russian metallurgy continued to progress; grain warehouses grew larger; the State and its army grew stronger; the world saw the dawn of Russian military glory; and literacy increased.


The remarkable work of Peter the Great, who laid the foundations of Russian scientific and industrial progress, involved an equally remarkable progress in the severity of serfdom. The serfs who worked the land were still further reduced in status—until they enjoyed no more rights than a landlord’s household serfs; the few remaining “wanderers” were enserfed. Peter also enserfed the peasant farmers of the far north and of the southern and eastern frontiers. There was a similar increase in the burdens placed on the peasants owned by the State; this too was in the interests of Petrine enlightenment and progress. Peter believed that he was bringing Russia closer to the West—and that was indeed the case. But the abyss between freedom and non-freedom continued to grow.


Then came the dazzling age of Catherine the Great, the age of a wonderful flowering of Russian arts and Russian enlightenment—and the age when serfdom reached its highest development.


And so, Russian progress and Russian slavery were shackled together by a thousand-year-long chain. Every move forward toward the light only deepened the black pit of serfdom.


The nineteenth century, however, was a very special century for Russia.


This century shook the fundamental principle of Russian life: the link between progress and serfdom.


Russian revolutionary thinkers failed to appreciate the importance of the emancipation of the serfs in 1861. The emancipation of the serfs—as we can see from the history of the following century—was more truly revolutionary than the October Revolution. The emancipation of the serfs shook Russia’s thousand-year-old foundation, a foundation that neither Peter the Great nor Lenin had so much as touched: the dependence of the country’s evolution on the growth of slavery.


After the emancipation of the serfs, the revolutionary leaders, the students, and the intelligentsia fought violently, passionately, and with self-abnegation for a human dignity that Russia had never known, for progress without slavery. This new law was something entirely alien to Russian tradition, and no one knew what would become of Russia if she were to renounce the thousand-year link between her evolution and slavery. No one knew what would become of the Russian character.


In February 1917, the path of freedom lay open for Russia. Russia chose Lenin.


The destruction of Russian life carried out by Lenin was on a vast scale. Lenin destroyed the way of life of the landowners. Lenin destroyed merchants and factory owners.


Nevertheless, Lenin was fated by history. However bizarre this may sound, he was fated by Russian history to preserve Russia’s old curse: this link between progress and non-freedom.


The only true revolutionaries are those who seek to destroy the very foundation of the old Russia: her slave soul.


And so it was that Lenin’s obsession with revolution, his fanatical faith in the truth of Marxism and absolute intolerance of anyone who disagreed with him, all led him to further hugely the development of the Russia he hated with all his fanatical soul.


It is, indeed, tragic that a man who so sincerely loved Tolstoy and Beethoven should have furthered a new enslavement of the peasants and workers, that he should have played a central role in reducing to the status of lackeys—State lackeys—such outstanding figures of Russian culture as the writer Aleksey Tolstoy, the physical chemist Nikolay Semyonov, and the composer Dmitry Shostakovich.


The debate begun by the supporters of Russian freedom was finally resolved. Once again, Russian slavery proved invincible.
 
Poslednja izmena:
🇷🇺🇩🇪 Званични представник Министарства спољних послова Русије Марија Захарова:

У суботу је објављен мој интервју https://t.me/tass_agency/260983 са немачком публикацијом Компакт. Немачки новинари су тражили интервју. Пристала сам на директан и отворен разговор. Разговор је успео. Очигледно, немачко Министарство унутрашњих послова је гледало интервју у понедељак. И у уторак су у редакцији извршени претреси, а објављивање је забрањено.

Мислим да је главни разлог то што је изречена истина, која се пажљиво крије од Немаца (цитати из интервјуа):

„Немачка не добија руски гас само зато што су Немачкој то забраниле Сједињене Државе.

„Русија и СССР никада нису проактивно заустављали испоруке гаса Европи и ЕУ“

„Техничко обнављање снабдевања гасом дуж преостале везе гасовода Северни ток је питање неколико недеља.
https://t.me/MariaVladimirovnaZakharova/8454

А ево и самог интервјуа, ако још није блокиран:

Exklusiv: Interview mit der Kreml-Sprecherin! COMPACTTV 13.07.2024
(Има титл на њемачком, пребацити на аутоматски превод на српски)


(.https://x.com/Alisa_Vasilisa_/status/1813226079638663198 - 4:30 PM · Jul 16, 2024)
 
Urvan Hroboatos:
Neće od tog biti ništa. Teško da će Ukrajina puno vratiti, no ovih 80% će biti integrirano sa zapadom što god Putin i njegovi o tom mislili, a Rusija i njezini prijatelji će ostati pod sankcijama i okruženi dok ne kolabiraju iznutra.

Takvi režimi poznaju jedino jezik sila, a i pospani zapad se uvelike probidio, od Francuske do Japana.
Putin je kao strahovao da će rakete iz Ukrajine moći doći u Rusiju za 7 minuta, a doveo se u situaciju da su Finci spremni da ih postave,s vremenom doleta manjim od 1 minute.
Kliknite za proširenje...
Zaboravljaš da hipersonična, koje Zapad nema, stiže u Finsku deset puta brže. Misliš da će se Finci počešati pi goozici zbog Ukrajinaca. Sad da vam opale jednu u Zagreb, Ameri bi rekli ko vas hebe...
I ne znaju ni gde ste ni ko ste niti ih zanimate.
 
Poslednja izmena:
miso6207:
Zaboravljam da hipersonična, koje Zapad nema, stiže u Finsku deset puta brže. Misliš da će se Finci počešati pi goozici zbog Ukrajinaca. Sad da vam opale jednu u Zagreb, Ameri bi rekli ko vas hebe...
I ne znaju ni gde ste ni ko ste niti ih zanimate.
Kliknite za proširenje...
Ima, ima. Ta hipersonika je bajka za fizičarski nepismene.
I banditski mentalitet likova koji razmišljaju vida kad mogu, hoću- najbolji je primjer da takav tip civilizacije treba biti ili uništen ili izoliran dok ne počne puzati.
 
Urvan Hroboatos:
Ima, ima. Ta hipersonika je bajka za fizičarski nepismene.
Kliknite za proširenje...
Da Kindžali su bajka. Samo sanjaj! Još niste upoznali Cirkone i Avangarde... Ima vremena ako stisnete shoopak pa nešto pokušate sa svoje teritorije. Šta misliš zašto se više ne navodi ništa bespilotnih sa Crnog mora posle razgovora novog ruskog ministra i Ostina?!
 
Poslednja izmena:
Urvan Hroboatos:
Ropski mentaliet nema veze sa snagom države. Imaju ga i duže postojeći Kinezi.
Neke kulture jednostavno nisu rođene za individualnu slobodu s mjerom i zakonom.

The history of humanity is the history of human freedom. The growth of human potentiality is expressed, above all, in the growth of freedom. Freedom is not, as Engels claimed, “the recognition of necessity.” Freedom is the direct opposite of necessity; freedom is necessity overcome. Progress, in essence, is the progress of human freedom. What is life itself, if not freedom? The evolution of life is the evolution of freedom.


Russia has always evolved in a peculiar way; what has evolved has been the degree of non-freedom. Year by year serfdom grew harsher and the peasants’ right to their land more tenuous. Meanwhile, Russian science, technology, and learning continued to advance, merging with the growth of slavery.


The birth of Russian statehood was marked by the final enslavement of the peasantry; in 1497, Autumn Yuri’s Day, November 26, the peasant’s last day of freedom, was abolished. No longer could a peasant choose to move from one landlord to another.


After this, the number of free “wanderers” kept dwindling, the number of serfs continued to grow, and Russia began to make herself felt as a part of Europe. After being tied to the land, the peasant was then tied first to the owner of the land and then to the officials representing the State and the army. The landowner, meanwhile, was granted first the right to pass judgment on his serfs and then the right to subject them to “the Moscow torture” (as it was christened four centuries ago); this meant tying a man’s hands behind his back, lifting him off the ground by his wrists, and beating him with a knout. And Russian metallurgy continued to progress; grain warehouses grew larger; the State and its army grew stronger; the world saw the dawn of Russian military glory; and literacy increased.


The remarkable work of Peter the Great, who laid the foundations of Russian scientific and industrial progress, involved an equally remarkable progress in the severity of serfdom. The serfs who worked the land were still further reduced in status—until they enjoyed no more rights than a landlord’s household serfs; the few remaining “wanderers” were enserfed. Peter also enserfed the peasant farmers of the far north and of the southern and eastern frontiers. There was a similar increase in the burdens placed on the peasants owned by the State; this too was in the interests of Petrine enlightenment and progress. Peter believed that he was bringing Russia closer to the West—and that was indeed the case. But the abyss between freedom and non-freedom continued to grow.


Then came the dazzling age of Catherine the Great, the age of a wonderful flowering of Russian arts and Russian enlightenment—and the age when serfdom reached its highest development.


And so, Russian progress and Russian slavery were shackled together by a thousand-year-long chain. Every move forward toward the light only deepened the black pit of serfdom.


The nineteenth century, however, was a very special century for Russia.


This century shook the fundamental principle of Russian life: the link between progress and serfdom.


Russian revolutionary thinkers failed to appreciate the importance of the emancipation of the serfs in 1861. The emancipation of the serfs—as we can see from the history of the following century—was more truly revolutionary than the October Revolution. The emancipation of the serfs shook Russia’s thousand-year-old foundation, a foundation that neither Peter the Great nor Lenin had so much as touched: the dependence of the country’s evolution on the growth of slavery.


After the emancipation of the serfs, the revolutionary leaders, the students, and the intelligentsia fought violently, passionately, and with self-abnegation for a human dignity that Russia had never known, for progress without slavery. This new law was something entirely alien to Russian tradition, and no one knew what would become of Russia if she were to renounce the thousand-year link between her evolution and slavery. No one knew what would become of the Russian character.


In February 1917, the path of freedom lay open for Russia. Russia chose Lenin.


The destruction of Russian life carried out by Lenin was on a vast scale. Lenin destroyed the way of life of the landowners. Lenin destroyed merchants and factory owners.


Nevertheless, Lenin was fated by history. However bizarre this may sound, he was fated by Russian history to preserve Russia’s old curse: this link between progress and non-freedom.


The only true revolutionaries are those who seek to destroy the very foundation of the old Russia: her slave soul.


And so it was that Lenin’s obsession with revolution, his fanatical faith in the truth of Marxism and absolute intolerance of anyone who disagreed with him, all led him to further hugely the development of the Russia he hated with all his fanatical soul.


It is, indeed, tragic that a man who so sincerely loved Tolstoy and Beethoven should have furthered a new enslavement of the peasants and workers, that he should have played a central role in reducing to the status of lackeys—State lackeys—such outstanding figures of Russian culture as the writer Aleksey Tolstoy, the physical chemist Nikolay Semyonov, and the composer Dmitry Shostakovich.


The debate begun by the supporters of Russian freedom was finally resolved. Once again, Russian slavery proved invincible.
Kliknite za proširenje...
Q,E.D. Закључак је необорив! Штета што су премисе погрешне.
Зашто се толико вековима мучите око нације робова?
Да ли ће исти заључак да остане и када вас РФ прегази, као што вас је већ газила?
Али, уколико се закључак не поклапа са чињеницама, тим горе по чињенице.
 
Роле:
А ви како те?

🇷🇺 „Прелепо! Веома лепо!“: Путин је возио Ладу Ауру новом завршном деоницом аутопута М-11 "Нева" – Северном обилазницом Твера, захваљујући којој ће време путовања од Москве до Санкт Петербурга бити скраћено за скоро сат времена.

https://twitter.com/x/status/1813156109277974919
Kliknite za proširenje...
A Bajdenu pišu kako da uđe i izađe iz prostorije sve ti ebem...
 
Troubleshooter:
Q,E.D. Закључак је необорив! Штета што су премисе погрешне.
Зашто се толико вековима мучите око нације робова?
Да ли ће исти заључак да остане и када вас РФ прегази, као што вас је већ газила?
Али, уколико се закључак не поклапа са чињеницама, тим горе по чињенице.
Kliknite za proširenje...
U kojem ti to paralelnom univerzumi živiš?

Nije ni čudo da vas normalni svijet tretira kao gubavce.
 
Оружане снаге Руске Федерације настављају спровођење специјалне војне операције.

Јединице групације трупа „Север“ нанеле су штету живој сили и техници 57. моторизоване пешадијске бригаде Оружаних Снага Украјине, 107. и 113. бригаде територијалне одбране у рејонима насеља Волчанск, Ветеринарно и Кругло Харковске области.

Одбијен је контранапад јединица 92. јуришне бригаде Оружаних Снага Украјине.

Губици противника износили су више од 170 војника, два камионета, хаубицу калибра 155 мм М198 производње САД, самоходну артиљеријску инсталацију калибра 152 мм „Акација“, две хаубице калибра 152 мм Д-20, станицу за радиоелектронску борбу „Буковель-AD“ и две станице РЕБ „Анклав“. Уништено је складиште муниције Оружаних Снага Украјине.

Јединице групације трупа „Запад“ су наставиле да заузимају повољније положаје и упоришта. Нанет је пораз формацијама 44., 115., 116. механизоване бригаде Оружаних Снага Украјине и 1. бригаде националне гарде у рејонима насеља Синковка, Берестово Харковске области, Стелмаховка и Червона Диброва Луганске Народне Републике. Поред тога, одбијен је контранапад јуришне групе 110. бригаде територијалне одбране.

Противник је изгубио до 650 војника, оклопни транспортер М113 производње САД и дванаест аутомобила.

Током противбатеријске борбе уништени су: вишецевни ракетни систем RАК-SA-12 хрватске производње, самоходна артиљеријска инсталација калибра 155 мм „Krab“ пољске производње, хаубица калибра 155 мм М777 производње САД, хаубица калибра 122 мм Д-30, станица за радиоелектронску борбу „Анклав“. Поред тога, уништена су три складишта муниције.

Јединице групације трупа „Југ“ су током активних дејстава нанеле штету живој сили и техници 72. механизоване и 5. јуришне бригаде Оружаних Снага Украјине у рејонима насеља Константиновка и Красно Доњецке Народне Републике.

Оружане Снаге Украјине изгубиле су до 610 војника, три борбена оклопна возила и два аутомобила.

Поред тога, током противбатеријске борбе уништени су: самоходна артиљеријска инсталација калибра 155 мм „Krab“ пољске производње, самоходна артиљеријска инсталација калибра 155 мм „Braveheart“ производње Велике Британије, две самоходне артиљеријске инсталације калибра 122 мм „Гвоздика“, две хаубице калибра 155 мм FH-70 производње Велике Британије, две хаубице калибра 152 мм Д-20, две хаубице калибра 152 мм „Мста-Б“, две хаубице калибра 122 мм Д-30. Уништена су два складишта муниције Оружаних Снага Украјине.

Јединице групације трупа „Центар“ су побољшале тактички положај и нанеле пораз формацијама 47. механизоване, 95. десантно-јуришне бригаде Оружаних Снага Украјине и 109. бригаде територијалне одбране у рејонима насеља Новоселовка, Дружба и Розовка Доњецке Народне Републике. За један дан је одбијен контранапад јединица јуришне бригаде „Лјут“.

Губици противника износили су до 325 војника, борбено возило пешадије „Bradley“ производње САД, два борбена оклопна возила, три возила, самоходну артиљеријску инсталацију калибра 122 мм „Гвоздика“, две хаубице калибра 122 мм Д-30.

Јединице групације трупа „восток“ су заузеле повољније положаје и нанеле штету живој сили и техници 72. механизоване бригаде Оружаних Снага Украјине, 21. бригаде националне гарде и 48. одвојеног јуришног батаљона територијалне одбране у рејонима насеља Угљедар, Октобар и Макаровка Доњецке Народне Републике.

Оружане Снаге Украјине изгубиле су до 125 војника, десет аутомобила, хаубицу калибра 155 мм М777 производње САД, хаубицу калибра 152 мм Д-20, топ калибра 105 мм М119 производње САД и станицу за радиоелектронску борбу „Нота“.

Јединице групације трупа „Дњепар“ су нанеле штету живој сили и техници 141. пешадијске, 128. брдско-јуришне бригаде Оружаних Снага Украјине, као и 112. и 121. бригаде територијалне одбране у рејонима насеља Пјатихатки, Жеребјанки Запорошке области, Садово и Михајловка Херсонске области.

Губици Оружаних Снага Украјине износили су до 100 војника, тенк, четири аутомобила, самоходну артиљеријску инсталацију калибра 155 мм „Paladin“ производње САД, три хаубице калибра 155 мм М777 производње САД, хаубицу калибра 155 мм FH-70 производње Велике Британије, хаубицу калибра 122 мм Д-30, три станице за радиоелектронску борбу „Анклав“.

Током дана уништена су три складишта муниције Оружаних Снага Украјине и складиште војно-техничке опреме.

Оперативно-тактичка авијација, беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија групације трупа Оружаних Снага Руске Федерације су уништиле складиште ракетног и артиљеријског наоружања, као и живу силу и војну технику Оружаних Снага Украјине у 136 области.

Средства противваздушне одбране су оборила вођену авионску бомбу „Hammer“ производње Велике Британије, два ракетна пројектила HIMARS производње САД и 59 беспилотних летелица.

Укупно, од почетка специјалне војне операције, уништено је: 628 авиона, 277 хеликоптера, 27 709 беспилотних летелица, 552 противваздушна ракетна система, 16 602 тенка и других борбених оклопних возила, 1 379 борбених возила вишецевних ракетних система, 12 013 артиљеријских оруђа и минобацача, 23 772 јединице специјалне војне аутомобилске технике.

Поновићемо врло брзо. Немачки заробљеници на улицама Москве

На данашњи дан пре 80 година у центру Москве одржана је „парада побеђених“. 57 хиљада заробљених нациста, укључујући 19 генерала, марширало је под пратњом кроз главни град СССР-а. Колону ратних заробљеника предводио је Фридрих Вилхелм фон Паулус.

Совјетски писац, ратни дописник Василиј Иљенков описао је догађаје овог дана у новинама „Црвена звезда“:

„Они који су командовали јединицама и подјединицама немачке пешадије, тенкова, артиљерије и других врста трупа ходају оборених погледа. Недавно су сањали о походима на Исток и освајањима. Недавно су мирно издавали наређења за погубљење совјетских цивила и уништавање села и градова. Сада, поражени, капитулирали, тужно корачају, осећајући презрив поглед оних људи које су хтели да оборе на колена.

- Где су ти гренадири? – питамо команданта 519. гренадирског пука Екарта, који има дванаест одликовања за пљачку у Француској, за убиства у Пољској, за спаљена орловска села.

Екарт ћути минут, а затим показује на гомилу заробљеника:

- Живи су овде... Остали... тамо у Белорусији... изгинули.

Колона заробљених војника протезала се далеко московским улицама. Чини се да се немачки војници осећају сигурније и ведрије од официра. Очигледно су срећни што су избегли судбину десетина хиљада својих сународника, уништених од јединица Црвене армије у борбама. Још су им свежа сећања на моћни удар Црвене армије који им је пао на главу, на то како су јурили у „котлу“ у потрази за спасом. И само бацањем оружја спасили су своје животе.

Свако од оних који су се окупили да погледају немачке дивљаке зна да су овде они који су пре само неколико дана пљачкали мирне совјетске грађане, силовали жене, злостављали децу и старце, уништавали наша села и градове.

Марија Дмитријевна Куренко држи своју унуку у старим рукама и, гледајући у бескрајни ред заробљеника, шапуће:

- проклетници! Проклетници!

Управо су они, Хитлерови разбојници, убили њеног сина. Њена остарела, сува рука се стишће у песницу, а усне шапућу само једну реч, укорењену у њено жудљиво срце: „Проклетници!...“

https://twitter.com/x/status/1813513327768748155

GSrkwblXYAA9zF7


GSrkwbkWUAEUQoL


Одбегли агент Василиј Прозоров, оснивач мреже Укрликс је јуче објавио истраживање о међународној НВО Швајцарска Протестантска Солидарност. Међу земљама у које је отишао њихов новац се помиње и Србија. Или су га добили пајаци из "опозиције" који настоје да обесмисле сваки здрав бунт, или неке људскоправашке организације, то не знамо. Ето и такве организације вршљају по Србији. Швајцарска Протестантска Солидарност је, иначе, пандан католичком Каритасу.

Внимание! Говорит Москва! 🇷🇺🇷🇸 Z O V (https://x.com/Andjela_Sipovac)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Straks92
  • Anketa Anketa
Rat u Ukrajini (39)
256 257 258
Odgovora
6.437
Pregleda
113.123
KESH
KESH
P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
5
Pregleda
459
Masno-TkivoInViVo
M
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
3
Pregleda
229
Zagor92
Zagor92

Back
Top