Редослед је био следећи, и то говоримо само за 2013, у време ЈАНУКОВИЧА:
- Украјина (и то већинска, како Јанукович, тако и влада) жели да потпише трговински споразум и Споразум о Асоцијацији са ЕУ
- Путин прети да се то не потпише
- Путин уводи трговинске санкције и прети озбиљним мерама одмазде, укључујући и сецесију Донбаса и војну интервенцију
- Путин нуди трговински споразум, Јанукович пристаје.
- Лудило креће.
.
Ето нама крезаве историје.
А у ствари:
- Украјини је у 2014. доспевало за враћање 20 млрд. УСД (или 40 нисам сигуран, небитно) које није имала одакле да намкне.
- Јанукович је прво разговарао о репрограму са Кинезима и они су га одбили типа, плати па клати.
- Затим је тражио помоћ од ЕУ, а ЕУ га је упутила на ММФ.
- ММФ је понудио да може да обезбеди 800 милиона УСД, али да среже број запослених који оптерећују буџет, повећа цене енергената до нивоа европских и да појача транзицију (читај: распродају свега што је у власништву Украјине).
- На крају се обратио Путину и добио је понуду: одмах 15 млрд. УСД, смањење цена гаса и слободан извоз у Русију свега што Украјина производи.
- Јанукович је ове предлоге изнео на украјинску скупштину и скупштина је прихватила споразим са Русијом.
- Русија је одмах уплатила 5 млрд. УСД и о томе се данас води спор пред арбитражом, мислим у Ирској.
- Тада је Јанукович тражио од ЕУ са се преговори одложе на годину дана (исто је тражио пре њега Јушченко и никакав проблем није био). ЕУ је (ако се не варам) прихватила одлагање.
Тада су се са запада укључиле снаге које иначе не интересују политички догађаји у другим земљама и нигде се не мешају и организовале Украјини крвопролиће и катастрофу народа каква тешко да може да се пронађе у историји.
.