Analiza švedskog generala o Belgorodu, prilično objektivna, rekao bih
Ukrajina pokušava da odvrati pažnju od pada Bahmuta, stvori uznemirenost u ruskoj javnosti i istovremeno natera Rusiju da premesti vojne snage u regione Brjanska i Belgoroda.
. Pre svega, ovo nije ukrajinska kontraofanziva ili čak ni jedna od ukrajinskih kontraofanziva. Ova operacija i možda budući upadi na rusko pogranično područje su samo diverzije.
Za ovaj upad postoje i opšti i specifični razlozi. Prvo konkretni razlozi.
Razlog zašto je Ukrajina juče odlučila da napadne preko granice je naravno pad Bahmuta tokom vikenda. Ja i mnogi drugi smo već unapred rekli da bi Ukrajina verovatno uradila nešto spektakularno u slučaju da Bahmut padne. Nekoliko njih je spekulisalo da će invazija na Pridnjestrovlje početi neposredno nakon pada Bahmuta kako bi se pomerio fokus. „Invazija“ na Rusiju, sa manjim snagama, verovatno je bila sigurnija opcija.
Razlog zašto se napad dogodio tamo gde je i jeste bio zasnovan na dobrom ukrajinskom obaveštajnom radu, koji je uočio praznine u odbrani ruske granice u ovoj oblasti.
Opšti razlozi ukrajinskih operacija preko granice su uglavnom da se ruske trupe rasture u oblasti gde ima malo ruskih trupa. Na taj način mogu da smanje rezerve ruskih snaga od oko 150.000 ljudi, pred predstojeću ukrajinsku kontraofanzivu. Da Rusija premesti 50 000 ljudi iz rezerve na granicu, šta na ostalim frontovima smanjuje rezerve za 1/3.
Drugi razlog za napad preko ruske granice je stvaranje uznemirenosti među stanovništvom i panike među ruskim vojnim blogerima. Ukrajinski obaveštajci su sigurno primetili nesigurnost i da je lako probudili paniku među ruskim vojnim blogerima tokom poslednje kontraofanzive kod Bahmuta. Kod ruskih blogera poverenje je poljuljano zbog povlačenja prošle godine u Kijevu, Harkovu i Hersonu.
Šta je bio rezultat?
Ukrajina prilično dobro uspeva u svojim psiopsima. Posebno na zapadu i u Ukrajini. U kombinaciji sa poricanjem pada Bahmuta, upad je postao glavna vest. Naslovi poput; rat se širi na Rusiju, Rusija počinje da se raspada, ruska opozicija jača vojno itd, su dominantni u ratnim izveštajima. Čak i među Rusima i Prorusima vesti o invaziji oduzele su deo radosti nakon pada Bahmuta.
Operacija nije uspela da širi paniku u istoj meri kao tokom Bahmutske kontraofanzive. Ali razlog za to je naravno ograničen obim invazione sile. Računi se razlikuju o snazi ukrajinskih snaga za invaziju, od čete do bataljona.
Rusija, naravno, želi da minimizira veličinu kako bi pokazala da nije bila ozbiljna pretnja i da su gubici na ukrajinskoj strani previsoki. Ako je ubijeno 70 ljudi, od snaga od 130 ljudi, možete tvrditi da su invazione snage uništene. Vremenski period je takođe bio prilično kratak. Posle 12 sati bilo je jasno da RuAF uspeva da otera Ukrajince i posle 24 sata operacija je završena.
Ruski fotodokazi uništenih vojnih vozila i poginulih vojnika mnogo će učiniti da se rusko poverenje vrati na isti nivo kao pre operacije. Ova operacija verovatno neće promeniti rusko raspoređivanje, ali ako se ovakve operacije nastave, pritisak na Kremlj da ojača odbranu granice mogao bi da poraste do tog nivoa da se preraspoređivanje ne može izbeći.
Još jedan aspekt koji bi mogao biti štetan za ukrajinske interese je da bi upadi u Rusiju, čak i sa navodnim ruskim opozicionim vojnicima, mogli da ojačaju narativ Kremlja da je domovina napadnuta uz pojačanu podršku ratu. Ovo bi moglo dati argumente kako za drugu mobilizaciju, tako i za uspostavljanje stvarnih snaga lokalne i teritorijalne odbrane.
