Rat u Ukrajini (21)

Da li će se rat proširiti van Ukrajine?


  • Ukupno glasova
    119
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
А што мислиш да ће ону браћу у Придњестровљу препустити стихији и уништењу? Знају сви то одлично и плаше се руске освете. То их за сада успорава али у неким условима које ти прижељкујеш не би им било места међу живима.

Руса се нико више не плаши.
 
Ког бре Декија? 😂
Па добро, ајде, ето, кренули су, значи заузеће је ?
Јер, На Бахмут су кренули у августу прошле године, ето, још ништа.

Ако је уништење неколико десетина хиљада Хохола "ништа" онда си у праву.
 
. Дакле, питање које сви морамо себи да поставимо је следеће: да ли је бомбардовање и клање сопственог народа „чин рата“?
Мислимо да јесте. И ако смо у праву, онда морамо логично претпоставити да је рат почео пре руске инвазије (која је покренута целу недељу дана касније) Морамо такође претпоставити да наводна „ничим изазвана агресија“ Русије уопште није била ничим изазвана, већ је била одговарајући хуманитарни одговор до намерног убијања цивила. Да бисмо тврдили да руска инвазија „није била изазвана“, морали бисмо да кажемо да испаљивање преко 4.000 артиљеријских граната на градове и насеља у којима живе жене и деца није провокација? Ко ће бранити ту тачку гледишта? Нико, јер је то апсурдно. Убиство цивила у Донбасу била је јасна провокација, провокација која је имала за циљ да увуче Русију у рат. И – као што смо раније рекли – ОЕБС је имао посматраче на терену који су обезбедили пуну документацију о гранатирању док се оно одиграло, што је најближе оклопном сведочењу очевидаца колико ћете добити. Ово је, наравно, велики прекид са „званичним наративом“ који идентификује Русију као починиоца непријатељстава. Али, као што смо показали, то једноставно није случај. Званични наратив је погрешан. Чак и тако, можда вас неће изненадити да знате да је већина мејнстрим медија потпуно изоставила било какво извештавање о активностима ОЕБС-а на утврђивању чињеница у источној Украјини. Једини изузетак је Ројтерс који је објавио намерно непрозиран извештај објављен 18. фебруара под насловом „Русија изражава узбуну због наглог повећања гранатирања Донбаса“. Ево извода: Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изразио је у петак узбуну због наглог повећања гранатирања на истоку Украјине и оптужио специјалну посматрачку мисију ОЕБС-а да прешућује, како је рекао, украјинско кршење мировног процеса... Вашингтон и његови савезници су изразили страх да би пораст насиља у Донбасу могао да буде део руског изговора за инвазију на Украјину. Тензије су већ високе због јачања руске војске на северу, истоку и југу Украјине. „Веома смо забринути због извештаја последњих дана – јуче и прекјуче дошло је до наглог повећања гранатирања употребом оружја које је забрањено споразумима из Минска“, рекао је Лавров, мислећи на мировне споразуме који имају за циљ окончање сукоба. „До сада видимо да специјална посматрачка мисија даје све од себе да изглади сва питања која указују на кривицу украјинских оружаних снага“, рекао је он на конференцији за новинаре. Украјинска војска је у петак негирала да је прекршила мировни процес из Минска и оптужила Москву да води информативни рат да би рекла да Кијев гранатира цивиле, наводи се да су лажи и да су смишљене да то изазову. (Русија изражава узбуну због наглог повећања гранатирања Донбаса, Ројтерс) Обратите пажњу на паметан начин на који Ројтерс уоквирује своје извештавање тако да се тврдњама украјинске војске придаје исти кредибилитет као и тврдњама руског министра спољних послова. Оно што Ројтерс пропушта да истакне јесте да извештај ОЕБС-а потврђује Лавровљеву верзију догађаја док оповргава тврдње Украјинаца. Посао новинара је да направи разлику између чињеница и фикције, али, још једном, видимо како вести које су вођене дневним редом немају за циљ да информишу, већ да обмањују.
 
То је човек који жели да ухапси Путина.
Frluho9WwAEj9L4
Frl44PMWAAI7KYm
-,
E kolega Branko sad si ga vala debelo prećera. Od ovog lika nikad čojeka bilo nit će biti. Njegovo sjeme je lažnim predstavljanjem da potiče od majmuna danas do ovog nivao iskipljelo. Zato on na mah i asociira na trulu ćepanicu koja ni za potpalu ne vrijedi.

FDP je u svojoj kompletnoj povijesti politički preživljavala isključivo jer se bolji nijesu mogli složiti. Pa sad kao manje zlo dobio fotelju.
On je bezlična linjava kopija a la "bitange" Adžića koji na bazi netrpljivosti Srba i Crnograca u CG šiptarski opasno i kriminalno lukavo profitira.


--

--
 
Посао новинара је да направи разлику између чињеница и фикције, али, још једном, видимо како вести које су вођене дневним редом немају за циљ да информишу, већ да обмањују.
Поента коју покушавамо да изнесемо је једноставна: рат у Украјини није покренуо тирански руски лидер (Путин) склон обнови Совјетског царства. Тај наратив је превара коју су спојили неоконисти који покушавају да изграде јавну подршку рату са Русијом. Чињенице које овде износим могу се идентификовати на карти где су се десиле праве експлозије, а затим су снимљене од стране званичника чији је задатак био да испуне управо тај задатак. Видите ли разлику између то двоје? У једном случају, прича почива на спекулацијама, нагађањима и психоблемама; док је у другом, прича је повезана са стварним догађајима који су се одиграли на терену и каталогизирани од стране обучених стручњака на терену. У коју верзију догађаја имате више поверења? Закључак: Русија није започела рат у Украјини. То је лажна прича. Одговорност је на украјинској војсци и њиховим вођама у Кијеву. А ево још нечег што је обично искључено у селективном извештавању медија. Пре него што је Путин послао своје тенкове преко границе у Украјину, позвао се на члан 51 Уједињених нација који пружа правно оправдање за војну интервенцију. Наравно, Сједињене Државе су то учиниле више пута да би својим бројним војним интервенцијама пружиле смоквин лист легитимитета. Али, у овом случају, можете видети где би се такозвана одговорност за заштиту (Р2П) заправо могла оправдати, на крају крајева, према већини процена, украјинска војска је убила преко 14.000 етничких Руса од пуча који су подржале САД пре 8 година . Ако је икада постојала ситуација у којој би одбрамбена војна операција могла бити оправдана, то је било то. Али то још увек не објашњава у потпуности зашто се Путин позвао на члан 51 УН. За то се обраћамо бившем инспектору за оружје Скоту Ритеру, који је то овако објаснио: „Руски председник Владимир Путин, позивајући се на члан 51 као своје овлашћење, наредио је, како је рекао, „специјалну војну операцију“... према члану 51, не може бити сумње у легитимност тврдње Русије да је становништво Донбаса које говори руски било подвргнуто бруталном осмогодишњем бомбардовању које је убило хиљаде људи... Штавише, Русија тврди да је то учинила. имају документарни доказ да се украјинска војска спремала за масиван војни упад у Донбас који је био спречен „специјалном војном операцијом“ коју је предводила Русија. [Подаци ОЕБС-а показују повећање владиног гранатирања области у данима пре него што је Русија ушла.] ..Суштина је да је Русија изнела препознатљиву тврдњу у оквиру доктрине антиципативне колективне самоодбране, коју су првобитно осмислиле САД и НАТО, како се примењује на члан 51 који се заснива на чињеницама, а не на фикцији. Иако би могло бити у моди да људи, организације и владе на Западу прихвате закључак да руска војна интервенција представља безобзирно кршење Повеље Уједињених нација и, као таква, представља илегални агресијски рат, непријатно Истина је да, од свих тврдњи у вези са законитошћу прече куповине према члану 51 Повеље Уједињених нација, руско оправдање за инвазију на Украјину је на чврстом правном основу. („Русија, Украјина и ратно право: злочин агресије“, Вести конзорцијума)
Ево још мало позадине из чланка спољнополитичког аналитичара Даниала Ковалика: „Ову дискусију морамо започети прихватањем чињенице да се у Украјини већ водио рат осам година пре руског војног упада у фебруару 2022. И, овај рат владе у Кијеву... однео је животе око 14.000 људи, многи од њих су деца, а расељено је још око 1,5 милиона... Влада у Кијеву, а посебно њени неонацистички батаљони, извршили су нападе на ове народе... управо због њихове етничке припадности. .. Док Повеља УН забрањује једностране ратне радње, она такође предвиђа, у члану 51, да „ништа у овој Повељи неће нарушити инхерентно право на индивидуалну или колективну самоодбрану...“ А ово право на самоодбрану се тумачи као дозвољавају земљама да одговоре, не само на стварне оружане нападе, већ и на претњу непосредног напада. У светлу горе наведеног, моја је оцена.. да је Русија имала право да делује у сопственој самоодбрани интервенишући у Украјини, која је постала заступник САД и НАТО-а за напад – не само на руске етнике унутар Украјина – али и сама Русија. („Зашто је руска интервенција у Украјини легална по међународном праву“, РТ) Дакле, да ли је неко у западним медијима известио о томе да се Путин позвао на члан 51 УН пре него што је покренуо Специјалну војну операцију? Не, нису, јер би то било признање да је Путинова војна операција у складу са међународним правом. Уместо тога, медији настављају да шире фикцију да „Хитлер-Путин покушава да обнови совјетско царство“, тврдњу за коју не постоји ни мрвица доказа. Имајте на уму, Путинова операција не укључује рушење стране владе да би поставила мангупе коју подржава Москва, или наоружавање и обуку стране војске која ће се користити као заступници за борбу против геополитичког ривала, или пуњење земље државом. -најсавременије оружје за постизање сопствених уских стратешких циљева, или вршење терористичких аката индустријске саботаже (Северни ток 2) да спречи економску интеграцију Азије и Европе. Не, Путин се није бавио ниједном од ових ствари. Али Вашингтон свакако јесте, јер Вашингтон није ограничен међународним правом. У очима Вашингтона, међународно право је само непријатност на коју се презирно одбацује кад год је потребна једнострана акција. Али Путин није ни изблиза неосетљив у таквим стварима, у ствари, он има дугу историју играња по правилима јер верује да правила помажу да се ојача безбедност свих. И, у праву је; раде. И зато се позвао на члан 51 пре него што је послао трупе да помогну људима у Донбасу. Сматрао је да има моралну обавезу да им пружи своју помоћ, али је желео да његови поступци буду у складу са међународним правом. Мислимо да је постигао и једно и друго.
 
Највише ме веселе ови сајбер четници, који молећиво погледају у правцу Москаља, надајући се, маштајући о високим и дичним Империјалним заставама царства Руског, а све што виде је црвена Совјетија и Стаљинизам најгоре врсте.

Али и даље певају Русији из комфора своје глупости. Ништа не кошта.
 
Сматрао је да има моралну обавезу да им пружи своју помоћ, али је желео да његови поступци буду у складу са међународним правом. Мислимо да је постигао и једно и друго.
Ево још нешто што никада нећете видети у западним медијима. Никада нећете видети стварни текст Путинових безбедносних захтева који су постављени пуна 2 месеца пре избијања рата.
А разлог зашто их нећете видети је тај што су његови захтеви били легитимни, разумни и неопходни. Све што је Путин желео била су основна уверавања да НАТО не планира да постави своје базе, војске и ракетне локације на граници Русије. Другим речима, радио је исто што и сви одговорни лидери да би одбранили безбедност и безбедност сопственог народа. Ево неколико критичних одломака из текста Путиновог предлога САД и НАТО:
члан 1 Стране ће сарађивати на основу принципа недељиве, једнаке и несмањене безбедности иу овим циљевима: неће предузимати радње нити учествовати или подржавати активности које утичу на безбедност друге Стране; неће спроводити безбедносне мере које је свака Страна усвојила појединачно или у оквиру међународне организације, војног савеза или коалиције које би могле да угрозе кључне безбедносне интересе друге Стране.
Члан 3 Стране неће користити територије других држава у циљу припреме или извођења оружаног напада на другу страну или других радњи које утичу на кључне безбедносне интересе друге стране.
Члан 4 Сједињене Америчке Државе ће се обавезати да спрече даље ширење Организације Северноатлантског пакта на исток и ускрате приступање Алијанси државама бившег Савеза Совјетских Социјалистичких Република. Сједињене Америчке Државе неће оснивати војне базе на територији држава бившег Савеза Совјетских Социјалистичких Република које нису чланице Северноатлантског савеза, користити њихову инфраструктуру за било какве војне активности или развијати билатералну војну сарадњу са њима. Члан 5 Стране ће се уздржати од распоређивања својих оружаних снага и наоружања, укључујући у оквиру међународних организација, војних савеза или коалиција, у областима у којима друга Страна може да сматра такво распоређивање као претњу својој националној безбедности, са изузетком такво распоређивање унутар националних територија Страна. Стране ће се уздржати од летења тешких бомбардера опремљених за нуклеарно или ненуклеарно наоружање или од распоређивања површинских ратних бродова било које врсте, укључујући у оквиру међународних организација, војних савеза или коалиција, у областима изван националног ваздушног простора, односно националних територијалних вода, од где могу да нападну циљеве на територији друге стране. Стране ће одржавати дијалог и сарађивати на унапређењу механизама за спречавање опасних војних активности на и изнад отвореног мора, укључујући договор о максималној прилазној удаљености између ратних бродова и авиона.
Члан 6 Стране се обавезују да неће распоређивати ракете средњег и краћег домета за лансирање са земље ван својих националних територија, као ни у областима својих националних територија, са којих такво оружје може да нападне циљеве на националној територији друге Стране.
Члан 7 Стране ће се уздржати од распоређивања нуклеарног оружја ван својих националних територија и вратити такво оружје које је већ распоређено ван њихових националних територија у време ступања на снагу Уговора на своје националне територије. Стране ће елиминисати сву постојећу инфраструктуру за распоређивање нуклеарног оружја ван својих националних територија. Стране неће обучавати војно и цивилно особље из ненуклеарних земаља за употребу нуклеарног оружја. Стране неће спроводити вежбе или обуку за снаге опште намене, које укључују сценарије који укључују употребу нуклеарног оружја.
 
Živjeli su u plemenskim zajednicama kao nomadi sve do 20-og vijeka. Nisu imali struju ni fabrike a žene su prodavali za kožu.
Sve ih je sovjetija kultuvisala i napravila im puteve i naselja.

Praviš se budala ali hajde. To dolazi iz nemoći i mržnje.
Pa ne, nisi ti citao dovoljno knjiga da bih razgovarao ista smisleno sa tobom, osim kao Indijancem i/ili kolonizovanim plemenom Rusije

A to se desilo mnogo pre komunizma, a svi ti ljudi, ukljucujuci i same Ruse kmetove, su bili obelezeni i uredno zavedeni na brojna stanja kao robovi. Nisu imali pravo na nista.

Rusija je dakle bila svetlo demokratije, koje su komunisti ugasili. Iako su komunisti bili zlo, bar su oslobodili te ljude ropstva. Eto, nije bas sve crno tamo.
 
Стране неће спроводити вежбе или обуку за снаге опште намене, које укључују сценарије који укључују употребу нуклеарног оружја.
Није потребан геније да би се схватило због чега је Путин био забринут. Био је забринут због ширења НАТО-а, а посебно због појаве непријатељског војног савеза подржаног од стране нациста које је одржавао Вашингтон, а окупирали су територију на његовом западном крилу. Да ли је то било неразумно од њега? Да ли је требало да пригрли ове русофоби које подржавају САД и да им дозволи да поставе своје пројектиле на његовој граници? Да ли би то била мудра ствар? Дакле, шта можемо да закључимо из Путинове листе захтева? Прво, можемо закључити да он не покушава да реконструише совјетско царство на чему МСМ немилосрдно инсистира. Листа се фокусира искључиво на безбедносне захтеве, ништа друго. Друго, то доказује да се рат могао лако избећи да је Зеленски једноставно одржао статус кво и формално најавио да ће Украјина остати неутрална. У ствари, Зеленски је пристао на неутралност у преговорима са Москвом у марту, али је Вашингтон спречио украјинског председника да постигне договор, што значи да је Бајденова администрација у великој мери одговорна за конфликт који је у току. (РТ је данас објавио чланак у коме се јасно наводи да је споразум између Русије и Украјине постигнут у марту, али су САД и УК намерно поништиле споразум. Вашингтон је желео рат.) Треће, то показује да је Путин разуман вођа чије је захтеве требало да се жељно прихвати. Да ли је било неразумно од Путина да тражи да се „Странке уздрже од распоређивања својих оружаних снага и... војних савеза.. у областима у којима друга Страна може да схвати такво распоређивање као претњу својој националној безбедности“? Да ли је за њега био неразуман захтев да „Странке елиминишу сву постојећу инфраструктуру за размештање нуклеарног оружја ван својих националних територија“? Где су тачно „неразумни захтеви“ које је Путин наводно поставио? Нема их. Путин није постављао захтеве које САД не би поставиле да је „ципела била на другој нози“. Четврто, то доказује да рат није борба за украјинско ослобођење или демократију. То је срање. То је рат који има за циљ да „ослаби” Русију и на крају уклони Путина са власти. То су најважнији циљеви. То значи да украјински војници не умиру за своју земљу, они умиру за елитистички сан да прошире НАТО, сломе Русију, опколе Кину и продуже америчку хегемонију на још један век. Украјина је само бојно поље на коме се води борба великих сила.
Постоје бројне тачке које покушавамо да истакнемо у овом чланку: Ко је започео рат? Одговор – Украјина је започела рат Да ли је руска инвазија била кршење међународног права? Одговор – Не, руска инвазија треба да буде одобрена према члану 51 Уједињених нација Да ли је рат могао да се избегне да је Украјина прогласила неутралност и испунила Путинове разумне захтеве? Одговор – Да, рат се могао избећи Последња тачка се бави споразумом из Минска и како ће непоштење западних лидера утицати на коначно решење у Украјини. Уверен сам да ни Вашингтон ни НАТО савезници немају појма колико су међународни односи десетковани издајом из Минска. У свету у коме се правно обавезујући споразуми могу лако одбацити у име политичке сврсисходности, једини начин да се спорови реше је груба сила. Да ли је неко у Немачкој, Француској или Вашингтону размишљао о овоме пре него што је поступио? (Али, прво, нека позадина о Минску.)
Циљ споразума из Минска био је да се окончају борбе између украјинске војске и етничких Руса у региону Донбас у Украјини. Одговорност четири учесника у споразуму – Немачке, Француске, Русије и Украјине – била је да обезбеде да обе стране поштују услове споразума. Али у децембру је бивша немачка канцеларка Ангела Меркел рекла у интервјуу за немачки магазин да никада није постојала намера да се споразум спроведе, већ је план био да се искористи време да се Украјина ојача како би се припремила за рат са Русија. Дакле, јасно је да су САД од самог почетка намеравале да изазову рат са Русијом. Немачка, Француска, Украјина и Русија су 5. септембра 2014. потписале Минск, али је споразум пропао и борбе су настављене. 12. фебруара 2015. потписан је Минск 2, али и то није успело. Молим вас, погледајте овај кратки сегмент на Иоу Тубеу аутора Амита Сенгупте који даје кратак преглед Минска и његових импликација: (Сама сам транскрибовао комад и све грешке су моје.) (11:40 минут) „У 2015. Немачка и Француска су требале да играју неутралну улогу. Требало је да натерају Украјину и Русију да поштују правила. Али они то нису урадили, а разлог зашто то нису урадили је оно што је Ангела Меркел открила у свом интервјуу 7. децембра. Меркел је рекла: „Споразум из Минска из 2014. био је покушај да се Украјини да време. Такође је дало времена да се ојача као што се данас може видети. Украјина 2014. и 2015. није модерна Украјина. У суштини, сва три партнера Минског споразума су лагали и издали Русију. Чак је и Путин рекао: „Једног дана Русија ће морати да постигне споразум са Украјином, али Немачка и Француска су издале Русију, а сада помажу Украјини оружјем. намеравају да испоштују или спроведу... (украјински председник Петро Порошенко је признао исто што и Меркелова и Оланд)….Сада је чак и Путин признао да је била грешка пристати на споразум из Минска. Он је чак рекао да је проблем Донбаса у то време требало решити оружаном силом. (2015) Русија је чекала 8 година да призна независност Донбаса, а онда је ове године покренула велики напад. Али тада је Путин био под утиском да ће споразуми из Минска – који гарантују Немачка и Француска и које је једногласно подржао Савет безбедности УН, укључујући Сједињене Државе – решити кризу и дати Донбасу аутономију док ће остати део Украјине. Немачка и Француска су требале да се постарају да се споразуми из Минска примењују од 2015. до 2022. Колективни Запад је увек знао да је рат једино решење. Они никада нису желели мир, само су играли у име споразума из Минска. Дакле, видите, то је дипломатска „победа“ за запад…
 
Они никада нису желели мир, само су играли у име споразума из Минска. Дакле, видите, то је дипломатска „победа“ за запад…
Француска и Немачка су споразумом из Минска умириле Русију и дале лажне наде у мирно решење. Али, у стварности, они су куповали време Украјини да изгради своју војску. Никада није било дипломатског решења; колективни запад – који укључује Сједињене Државе, НАТО, Европску унију и Г-7 – преварио је Русију да верује да постоји дипломатско решење за сукоб у Донбасу (али) уместо тога, они су припремали Украјину за пуноправни рат против Русија. Дакле, у сваком случају, овај рат је требало да се догоди. Никада није било дипломатског решења... Ово је оно што је Ангела Меркел хтела да поручи: „Хладни рат се никада није завршио“. Била је немачка канцеларка када се 2014. догодио државни удар у Украјини и потписан споразум из Минска. Стога је њен допринос овој дволичној игри заједно са Немачком, Француском, Украјином и САД – довео до овог рата. И она то веома добро зна. Али, у сваком случају, неће се добро завршити за Немачку или Француску чије су економије тешко повређене. Украјина је потпуно уништена. То је постао Авганистан Европе. За убиство Украјине криви су западни политички лидери. Као и од 2014. године, украјинска влада покреће жестоке војне нападе на украјинске цивиле који говоре руски у региону Донбаса. Хиљаде цивила који говоре руски су убијени. Русија је требало да врати територију 2014. заједно са Кримом. Али тада је Русија упала у замку Минског споразума западних земаља. … Није Русија та која је започела овај рат, већ Сједињене Државе су започеле овај рат. Украјина је само пијун којег подржавају америчке и друге европске владе. И штета је што украјинска влада служи интересима Сједињених Држава, а не украјинског народа. („Откривење Ангеле Меркел о споразумима из Минска | Рат Русије и Украјине“, Амит Сенгупта, Иоу Тубе) Нема начина да се прецени важност издаје из Минска или утицај који ће имати на коначно решење у Украјини. Када се изгуби поверење, нације могу да обезбеде своју безбедност само грубом силом. То значи да Русија мора да прошири свој периметар колико је потребно како би се осигурало да ће остати изван домета непријатељске ватре. (Путин, Лавров и Медведев су већ наговестили да планирају да ураде управо то.) Друго, нови периметар мора бити трајно ојачан борбеним трупама и смртоносним оружјем које се држи у стању приправности. Када уговори постану средства политичког опортунизма, онда нације морају прихватити трајно ратно стање. Ово је свет који су Меркелова, Оланд, Порошенко и САД створили одлучивши да искористе „камен темељац међународних односа“ (Уговоре) за унапређење сопствених уских ратнохушкачких циљева. Питамо се само да ли неко у Вашингтону схвата шта су урадили?
 
Највише ме веселе ови сајбер четници, који молећиво погледају у правцу Москаља, надајући се, маштајући о високим и дичним Империјалним заставама царства Руског, а све што виде је црвена Совјетија и Стаљинизам најгоре врсте.

Али и даље певају Русији из комфора своје глупости. Ништа не кошта.

Врхунски идиотизми. Срби су први препознали империјалистички дух западњачке демократије који је лако доказати на нашем примеру, бомбардовање и отимање наше земље мимо свих примера у историји. Желели бисмо да му видимо крај. Хоће ли се то десити? Надам се. Ако је то оно што ти у својој заслепљености називаш стаљинизмом - онда нека ти је Бог у помоћ. Или пријатан сендвич.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top