Посао новинара је да направи разлику између чињеница и фикције, али, још једном, видимо како вести које су вођене дневним редом немају за циљ да информишу, већ да обмањују.
Поента коју покушавамо да изнесемо је једноставна: рат у Украјини није покренуо тирански руски лидер (Путин) склон обнови Совјетског царства. Тај наратив је превара коју су спојили неоконисти који покушавају да изграде јавну подршку рату са Русијом. Чињенице које овде износим могу се идентификовати на карти где су се десиле праве експлозије, а затим су снимљене од стране званичника чији је задатак био да испуне управо тај задатак. Видите ли разлику између то двоје? У једном случају, прича почива на спекулацијама, нагађањима и психоблемама; док је у другом, прича је повезана са стварним догађајима који су се одиграли на терену и каталогизирани од стране обучених стручњака на терену. У коју верзију догађаја имате више поверења? Закључак: Русија није започела рат у Украјини. То је лажна прича. Одговорност је на украјинској војсци и њиховим вођама у Кијеву. А ево још нечег што је обично искључено у селективном извештавању медија. Пре него што је Путин послао своје тенкове преко границе у Украјину, позвао се на члан 51 Уједињених нација који пружа правно оправдање за војну интервенцију. Наравно, Сједињене Државе су то учиниле више пута да би својим бројним војним интервенцијама пружиле смоквин лист легитимитета. Али, у овом случају, можете видети где би се такозвана одговорност за заштиту (Р2П) заправо могла оправдати, на крају крајева, према већини процена, украјинска војска је убила преко 14.000 етничких Руса од пуча који су подржале САД пре 8 година . Ако је икада постојала ситуација у којој би одбрамбена војна операција могла бити оправдана, то је било то. Али то још увек не објашњава у потпуности зашто се Путин позвао на члан 51 УН. За то се обраћамо бившем инспектору за оружје Скоту Ритеру, који је то овако објаснио: „Руски председник Владимир Путин, позивајући се на члан 51 као своје овлашћење, наредио је, како је рекао, „специјалну војну операцију“... према члану 51, не може бити сумње у легитимност тврдње Русије да је становништво Донбаса које говори руски било подвргнуто бруталном осмогодишњем бомбардовању које је убило хиљаде људи... Штавише, Русија тврди да је то учинила. имају документарни доказ да се украјинска војска спремала за масиван војни упад у Донбас који је био спречен „специјалном војном операцијом“ коју је предводила Русија. [Подаци ОЕБС-а показују повећање владиног гранатирања области у данима пре него што је Русија ушла.] ..Суштина је да је Русија изнела препознатљиву тврдњу у оквиру доктрине антиципативне колективне самоодбране, коју су првобитно осмислиле САД и НАТО, како се примењује на члан 51 који се заснива на чињеницама, а не на фикцији. Иако би могло бити у моди да људи, организације и владе на Западу прихвате закључак да руска војна интервенција представља безобзирно кршење Повеље Уједињених нација и, као таква, представља илегални агресијски рат, непријатно Истина је да, од свих тврдњи у вези са законитошћу прече куповине према члану 51 Повеље Уједињених нација, руско оправдање за инвазију на Украјину је на чврстом правном основу. („Русија, Украјина и ратно право: злочин агресије“, Вести конзорцијума)
Ево још мало позадине из чланка спољнополитичког аналитичара Даниала Ковалика: „Ову дискусију морамо започети прихватањем чињенице да се у Украјини већ водио рат осам година пре руског војног упада у фебруару 2022. И, овај рат владе у Кијеву... однео је животе око 14.000 људи, многи од њих су деца, а расељено је још око 1,5 милиона... Влада у Кијеву, а посебно њени неонацистички батаљони, извршили су нападе на ове народе... управо због њихове етничке припадности. .. Док Повеља УН забрањује једностране ратне радње, она такође предвиђа, у члану 51, да „ништа у овој Повељи неће нарушити инхерентно право на индивидуалну или колективну самоодбрану...“ А ово право на самоодбрану се тумачи као дозвољавају земљама да одговоре, не само на стварне оружане нападе, већ и на претњу непосредног напада. У светлу горе наведеног, моја је оцена.. да је Русија имала право да делује у сопственој самоодбрани интервенишући у Украјини, која је постала заступник САД и НАТО-а за напад – не само на руске етнике унутар Украјина – али и сама Русија. („Зашто је руска интервенција у Украјини легална по међународном праву“, РТ) Дакле, да ли је неко у западним медијима известио о томе да се Путин позвао на члан 51 УН пре него што је покренуо Специјалну војну операцију? Не, нису, јер би то било признање да је Путинова војна операција у складу са међународним правом. Уместо тога, медији настављају да шире фикцију да „Хитлер-Путин покушава да обнови совјетско царство“, тврдњу за коју не постоји ни мрвица доказа. Имајте на уму, Путинова операција не укључује рушење стране владе да би поставила мангупе коју подржава Москва, или наоружавање и обуку стране војске која ће се користити као заступници за борбу против геополитичког ривала, или пуњење земље државом. -најсавременије оружје за постизање сопствених уских стратешких циљева, или вршење терористичких аката индустријске саботаже (Северни ток 2) да спречи економску интеграцију Азије и Европе. Не, Путин се није бавио ниједном од ових ствари. Али Вашингтон свакако јесте, јер Вашингтон није ограничен међународним правом. У очима Вашингтона, међународно право је само непријатност на коју се презирно одбацује кад год је потребна једнострана акција. Али Путин није ни изблиза неосетљив у таквим стварима, у ствари, он има дугу историју играња по правилима јер верује да правила помажу да се ојача безбедност свих. И, у праву је; раде. И зато се позвао на члан 51 пре него што је послао трупе да помогну људима у Донбасу. Сматрао је да има моралну обавезу да им пружи своју помоћ, али је желео да његови поступци буду у складу са међународним правом. Мислимо да је постигао и једно и друго.