Ових дана често се сјетим Црњанског и његовог промишљања о свијету као цјелини. Ако на Суматри лептир махне крилима и процвјета нови цвијет, осјетиће се широм Земље, писао је. Поновио бих за њим – ако у Украјини или било гдје букти рат, осјетиће га цијели свијет. Прије или касније.
Од свих глупости којима су људи склони, рат је јамачно највећа. Рат је увијек прљав и крвав, на свакој страни. У рату нема брата, емпатија замире, а страх и смрт шире се брзином пожара. Стога рат никада не може бити добар, бар смо се у ту истину увјерили сви на овим просторима.
Од свих могућих паметовања које слушамо и читамо – остаје само једна сурова истина: да људи страдају. Они у Украјини сада, а они у Русији ће тек. И није довољно рећи „I stand with Ukraine“, потребно је учинити све да не дође до тога да морате стајати уз Украјину или било кога другог. Једно зло се не може сузбијати другим злом. И зато тренутно у својим дјеловањима подједнако лицемјерно изгледају и Исток и Запад.
Декларативни статуси који се протеклих дана шире интернетом само умирују савјест оних који ће након њих прећи на рекламирање нове креме против бора или недјеље моде у Милану. Шта уопште значи „I stand with Ukraine“ за оне који генерацијама, на своју срећу, нису искусили рат? Да ли знају шта уистину значи Stand in the middle of a war? О Украјини ће се писати неко вријеме, а онда ће свијет огуглати и утонути у равнодушност. Осим ако тим ратом не буде директно погођен.
Сви који међу нама на било начин одобравају почетак рата заправо имају кратко памћење и деведесете су прекрили дебелим заборавом. Или пак страну бирају према политичком опредјељењу идентификујући се с онима који ће постићи њихове неостварене политичке пројекције и осветити се омраженом Западу. Што неодољиво подјсећа на сличан синдром када се многи поистовјећују, рецимо, с Ђоковићем јер он остварује успјех који они не могу.
Ратови се увијек покрећу без сагласности и воље народа зато је бесмислено и нељудски ликовати над чињеницом да се један народ нашао усред рата. У рату нема исправне идеологије, јер једина исправна идеологија јесте мир. И како би рекао Црњански – можда се управо тамо, у свијету, дешава нешто што смо ми учинили.
