RASPRAVLJANJE NA TEMELJU PISMA

[besmrtna]

IKONE VREDJAJU BOGA...

 

[Сале]

IKONE VREDJAJU BOGA...

BRUKLINSKOG DA

 

[besmrtna]

JEDAN JE PRAVI BOG JEHOVA

 

[smislov]

ajde razmislite

shta je bogu ugodnije

da se divite slici koju je naslikao neki vernik,verovatno u nastojanju da prikaze lepotu koju je prouzrokovao bog u njemu

znachi slika boga u srcu vernika,pa on opet pravi sliku boga,pa mi gledamo

ili direktno da volimo ljude,kao shto bog voli nas

uostalom bog gleda kakvi smo prema ljudima,a ne dal mu se divimo

 

[smislov]

ajde razmislite

shta je bogu ugodnije

da se divite slici koju je naslikao neki vernik,verovatno u nastojanju da prikaze lepotu koju je prouzrokovao bog u njemu

znachi slika boga u srcu vernika,pa on opet pravi sliku boga,pa mi gledamo

ili direktno da volimo ljude,kao shto bog voli nas

uostalom bog gleda kakvi smo prema ljudima,a ne dal mu se divimo

chovek je ikona bozja

 

[vorki]

Шта je икона



Икона (грч. είκών, од глагола είκώ - личим) и значи слика, лик или образ. Православни хришћани oдају иконама велико поштовање, јер у њима виде стварно Божје присуство у Цркви, И када се моле пред иконама, они се у ствари моле Богу. Православна црква на иконама после Седмог васељенског сабора представља: Господа Исуса Христа, Богородицу, анђеле, и светитеље. Икона има свој основ и у религиозној психологији, тако дубок, да се у православљу јавља неопходним елементом богопоштовања. Због тога се иконе стављају у куће, храмове и на друга места. Дом у коме нема иконе за православне је нечисто и пусто место. Поштовање се не односи на материју од које је икона израђена: дрво, злато, боја и друге, већ на лик који је представљен на њој. Иконе се освећују посебним чином и кроз то свештено дејство успоставља се веза између оног ко је на икони насликан и саме иконе. Кроз освећење иконе долази до тајанственог сусрета између Господа нашег Исуса Христа и онога који се моли.


Ипак, за верне икона не представља просто уметничко дело или некакву религијску слику. Она се сматра и незаобилазним литургијским сасудом који освештава човека и уводи га у непосредни однос са благодаћу и личношћу која је на њој изображена. Када се, дакле, налазимо пред иконом Христовом и целивамо је, ми се, поклањајући се икони, поклањамо Богочовеку, “плоти” (људској природи) Господњој која је постала равнобожна. Јер на икони се изображава једна ипостас Бога Логоса “оваплоћеног”, Бога Логоса, дакле, Који беше примио плот. Управо то открива нам и свети Теодор Студитски, када каже: “Свакога ко се изображава не природа, него ипостас се изображава”.

Из тог разлога икона освештава очи оних који је посматрају и уздиже разум ка тајанственом богопознању. Она нам открива ону реалност која је недоступна чулним очима, несагледиву дубину “Онога Који је красан мимо свих смртника”. Помоћу иконе ми ступамо “у тајни ка земљи новој”, јер, према одређењу које нам даје Велики Василије, “част која се указује икони усходи ка праобразу”.

Икона има по преимућству анагошку и педагошку функцију. Православље нам, дакле, помоћу иконе сугерише и поучава нас “не томе како да задржимо Господа и Бога у сопственој убогости, него како да се узнесемо ка Његовом богатству”. А разлог томе је тај што се иконом чини прелазак, она има “пасхалну” функцију. “Пасха” значи “прелазак” – прим. прев] и кроз њу ми прелазимо, постајемо поклоницима и судеоницима славе Божије. Икона је заиста “нови језик”, она је мост који треба да пређемо, како бисмо стигли до “надлика, до апсолутне Лепоте, до надсветле Славе”. У православном храму, чак и када се не савршавају свете Тајне, верујући човек осећа снажно присуство Бога и Светих, а томе у великој мери доприноси и постојање светих икона.

Kažeš da pravoslavni kršćani odaju poštovanje ikoni, zato što u njoj vide stvarno Božje prisustvo ???

Djela apostolska 17:29 - Kad smo dakle potomstvo Božje, ne smijemo smatrati da je Bog nalik zlatu ili srebru ili kamenu, liku što je oblikovan umijećem i maštom ljudskom.

Biblija ti jasno govori da Božje prisustvo nije u likovima kipova ili slika.

 

[vorki]

Slike i kipovi — treba li ih koristiti u štovanju Boga?
------------------------------------------------------------------------------------
SVAKE godine 15. kolovoza na grčkom otoku Tinosu održava se velika vjerska svetkovina. Tisuće ljudi okupi se kako bi iskazali štovanje Isusovoj majci Mariji i njenoj ikoni, za koju vjeruju da posjeduje čudotvorne moći. Jedna knjiga koja govori o Grčkoj pravoslavnoj religiji objašnjava: ”S osobitom odanošću i pobožnošću slavimo Najsvetiju Theotokos [Bogorodicu], Majku našeg Gospodina, te joj upućujemo molitve za zaštitu, zaklon i pomoć. Obraćamo se Svecima koji čine čuda — Svetim muškarcima i ženama — za naše duhovne i tjelesne potrebe. (...) S dubokom odanošću ljubimo i štujemo njihove svete relikvije i ikone.“ I mnogi drugi koji se izjašnjavaju kao kršćani pripadaju religijama koje na sličan način štuju Boga. No podupire li Biblija upotrebu religioznih slika i kipova u svrhu štovanja Boga?

Razmotrimo što se dogodilo otprilike 50. n. e., kad je apostol Pavao posjetio Atenu, grad u kojem je upotreba religioznih kipova bila jako raširena. Pavao je objasnio Atenjanima da Bog ’ne živi u hramovima građenim rukom, niti ga poslužuju ljudske ruke kao da bi on što trebao, te da ne trebamo zamišljati da je Božansko Biće nalik zlatu ili srebru ili kamenu, nalik nečemu što je oblikovano umijećem i domišljatošću čovjeka‘. Takva upozorenja u vezi s idolima zapravo su česta u Kršćanskim grčkim pismima, odnosno Novom zavjetu. Naprimjer, apostol Ivan upozorio je kršćane: ”Čuvajte se idolâ“. Pavao je pisao Korinćanima: ”U kakvoj je suglasnosti Božji hram s idolima?“ U prvom stoljeću su mnogi prije nego što su prihvatili kršćanstvo štovali religiozne slike i kipove. Pavao je podsjetio na to kršćane u Solunu kad im je napisao: ’Od svojih ste se idola obratili Bogu da robujete živom i pravom Bogu‘. To jasno pokazuje da su ti kršćani trebali imati isti stav prema religioznim slikama i kipovima kakav su imali Ivan i Pavao.

Encyclopædia Britannica navodi kako ”u prva tri stoljeća postojanja kršćanske Crkve (...) nije postojala kršćanska umjetnost i Crkva se, u pravilu, svim silama borila protiv nje. Naprimjer, Klement Aleksandrijski kritizirao je religijsku (pogansku) umjetnost jer je poticala na štovanje stvorenja, a ne Stvoritelja.“ Kako se onda uvriježila upotreba religioznih slika i kipova? Encyclopædia Britannica nastavlja: ”Otprilike sredinom 3. stoljeća slikarstvo je polako počelo ulaziti u kršćansku Crkvu, čemu su se žestoko protivile određene kongregacije. Slike su postale predmet štovanja u crkvama te su prihvaćene u kršćanskoj Crkvi tek kad je početkom 4. stoljeća, za vladavine cara Konstantina, kršćanska Crkva postala državna religija u Rimu.“ Mnogi pogani koji su u to vrijeme počeli prihvaćati ”kršćanstvo“ štovali su lik cara. ”U skladu s kultom štovanja cara“, objašnjava John Taylor u svojoj knjizi Icon Painting, ”ljudi su štovali njegove slike oslikane na platnu ili drvu, zbog čega im nije bilo teško prihvatiti štovanje religioznih slika i kipova.“ Tako je pogansko štovanje slika ljudi bilo zamijenjeno štovanjem slika Isusa, Marije, anđela i ”svetaca“. Nakon što su ušle u crkve, te su slike postepeno ušle i u domove milijuna ljudi koji ih štuju.

Isus je rekao svojim slušaocima da Božji sluge trebaju obožavati Boga ”duhom i istinom“. Stoga se svaka iskrena osoba koja želi saznati istinu o upotrebi religioznih slika i kipova u štovanju Boga treba obratiti Božjoj Riječi kako bi dobila pravi odgovor. Naprimjer, Biblija sadrži sljedeću Isusovu izjavu: ”Ja sam put i istina i život. Nitko ne dolazi Ocu osim preko mene“. Pavao je rekao da je ’jedan Bog, i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovjek, Krist Isus‘ te da se ’Krist zauzima za nas‘. Uloga Krista postaje nam još jasnija kad pročitamo da on može ”potpuno spasiti one koji preko njega pristupaju Bogu, jer je uvijek živ kako bi se zauzimao za njih“. To znači da Bogu moramo pristupati u ime Isusa Krista. Nitko drugi, a ponajmanje neka beživotna slika ili kip, ne može u tome zamijeniti Isusa. Ta istina iz Božje Riječi može pomoći svakome tko traži istinu da sazna kako se ’Oca obožava duhom i istinom‘ te da osjeti zadovoljstvo koje proizlazi iz takvog načina obožavanja jer, kako je Isus rekao, ”Otac traži takve da ga obožavaju“.

 

[Сале]

Kažeš da pravoslavni kršćani odaju poštovanje ikoni, zato što u njoj vide stvarno Božje prisustvo ???

Djela apostolska 17:29 - Kad smo dakle potomstvo Božje, ne smijemo smatrati da je Bog nalik zlatu ili srebru ili kamenu, liku što je oblikovan umijećem i maštom ljudskom.

Biblija ti jasno govori da Božje prisustvo nije u likovima kipova ili slika.

sta bi sa mojsijem?

 

[Сале]

Седми Васељенски сабор се састао у Никеји 787. године, а за повод је имао иконоборачку јерес. Иконоборци су били против поштовања светих икона у Цркви, тврдећи да је то грех идолатрије (идолопоклонства). Бранитељи светих икона, св. Јован Дамаскин и св. Теодор Студит су истицали да је поштовање икона и могуће и исправно јер је Син Божији – примио људско тело (Логос постаде тијело – Јн. 1, 14) и зато се као оваплоћени Бог може и насликати*. Они који су одбацивали иконе, одбацивали су и Христово Оваплоћење и сматрали га за привид и фантазију.

 

[smislov]

treba se drzati bozjih rechi,a ne ljudskih zakona

nije problem u slikanju,nego u obozavanju ikona kao da su vaznije od ljudi

apostoli su propovedali isusov zivot,smrt i vaskrsenje

to je zapovest uchenicima

ispada da je ikona neka amajlija,a da isusa ne treba traziti u srcu,nego uzmesh ikonu i gledash

 

[Сале]

treba se drzati bozjih rechi,a ne ljudskih zakona

nije problem u slikanju,nego u obozavanju ikona kao da su vaznije od ljudi

apostoli su propovedali isusov zivot,smrt i vaskrsenje

to je zapovest uchenicima

ispada da je ikona neka amajlija,a da isusa ne treba traziti u srcu,nego uzmesh ikonu i gledash

Први Васељенски сабор се састао у Никеји 325. године, а повод за је било јеретичко учење Арија, који је Господа Христа погрешно сматрао створењем, а не предвечним Сином Божијим, како учи Православна Црква. Никејски сабор је, по речима св. Атанасије Великог «изобличење сваке јереси... јер он исповеда савршену и потпуну веру у Свету Тројицу... у којој се вери ми и крштавамо и кроз коју се сједињујемо са Богом». На том Сабору је састављен Символ вере који је потом допуњен на Другом Васељенском сабору.

 

[smislov]

"poslacju vam uteshitelja,koji cje vas svemu poduchiti"

duh ljubavi koji je imao isus je duh pomirenja i davanja primutstva bogu-ljubavi

nema vecje ljubavi od zrtvovanja za bliznjeg

misli se na posvecjivanje bliznjima,ljudima

jer je doba kad su hrishcjani stradali zbog vere proshlo

znachi chovek je sushtina religije i njegov duhovni uzrast

a mi se drzimo zakona,kao da ljubav nije jacha od zakona

jer po zakonima su svi osudjeni,a kroz isusa su svi spasheni

svetlost je bila u telu i tama je ne obuhvati

znachi isusova ljubav je jacha od ovoga sveta,odnosno matarijalistichkog razmishljanja

 

[Сале]

"poslacju vam uteshitelja,koji cje vas svemu poduchiti"

Други Васељенски сабор је одржан у Цариграду 381. године. Повод за његово сазивање била је духоборачка јерес чији су представници говорили да је Дух Свети створење, а не Бог. Црква је одбацила њихово неправилно учење и допунила Никејски Символ вере, проширивши осми члан, у коме се наглашава да Духу Светом припада иста слава и поклоњење као и Оцу и Сину, другим речима, да је по Божанству исте части са Оцем и Сином.

znachi isusova ljubav je jacha od ovoga sveta,odnosno matarijalistichkog razmishljanja

isus bog, da ili ne?

 

[smislov]

bozja rech u telu

bog je ljubav,a isus rech ljubavi

rech beshe u boga i bog beshe rech

ili rech beshe u ljubavi i ljubav beshe rech

isus je rekao da je bog vecji od njega,a da je duh uteshitelj i da je tamo gde su dvoje ili troje u njegovo ime

duh svedochi za isusa,a kroz isusa se pokazao bog

"toliko sam sa vama,a josh me ne prepoznajesh"--to je rekao kad su hteli da vide boga

 

[Сале]

bozja rech u telu

bog je ljubav,a isus rech ljubavi

rech beshe u boga i bog beshe rech

ili rech beshe u ljubavi i ljubav beshe rech

isus je rekao da je bog vecji od njega,a da je duh uteshitelj i da je tamo gde su dvoje ili troje u njegovo ime

duh svedochi za isusa,a kroz isusa se pokazao bog

"toliko sam sa vama,a josh me ne prepoznajesh"--to je rekao kad su hteli da vide boga

malo prostije sa da ili ne (nije to tako tesko)

 

[smislov]

malo prostije sa da ili ne (nije to tako tesko)

bog u telu

rekao sam

 

[Сале]

bog u telu

rekao sam

jedno lice boga, tek da potvrdimo?

 

[smislov]

jedno lice boga, tek da potvrdimo?

ne znam za lica,nisam bio na tom chasu

 

[Сале]

ne znam za lica,nisam bio na tom chasu

ja nisam bio na casu kad smo ucili slovo B pa evo znam da ga pisem.
isus je jedno lice boga, da ili ne?

 

[besmrtna]

Isus je Bozji Sin

 

[Сале]

Isus je Bozji Sin

ma ne pitam tebe

 

[besmrtna]

ma ne pitam tebe

miran

 

[smislov]

ja nisam bio na casu kad smo ucili slovo B pa evo znam da ga pisem.
isus je jedno lice boga, da ili ne?

nauchio si da pishesh i da pitash,al ne chujesh

 

[Сале]

miran

sta se deres

 

[Сале]

nauchio si da pishesh i da pitash,al ne chujesh

ocu li dobiti ja prost odgovor............. sa da ili ne........... ili ne?