RASPRAVLJANJE NA TEMELJU PISMA

[smislov]

ocu li dobiti ja prost odgovor............. sa da ili ne........... ili ne?

neka pitanja zna samo bog...zato sluzi molitva i post.....ja se nisam raspitivao za lica

 

[vorki]

ja nisam bio na casu kad smo ucili slovo B pa evo znam da ga pisem.
isus je jedno lice boga, da ili ne?

NE !

Isus Krist je na zemlji bio kao SAVRŠENI ČOVJEK, a ne kao BOG ili BOGOČOVJEK.

 

[vorki]

Isus Krist nije bio bogočovjek na Zemlji
-----------------------------------------------------------------
Biblija razjašnjava da je Isus od svog rođenja do svoje smrti u potpunosti bio čovjek. Ivan nije rekao da je Riječ bila samo opremljena tijelom. On je ’postao tijelo‘ i nije bio dijelom tijelo a dijelom Bog. Da je Isus istovremeno bio ljudski i božanski, ne bi se moglo reći da je ”učinjen nižim od anđela“. Ako je Isus bio i Bog i čovjek dok je bio na Zemlji, zašto se uvijek iznova molio Jehovi? Pavao je pisao: ”On, pošto u vrijeme svog zemaljskog života prikaza molitve i prošnje s jakim vapajima i sa suzama onomu koji ga je mogao spasiti od smrti, bijaše uslišan zbog strahopoštovanja“. Da Isus nije bio djelomično duh kad je bio na Zemlji potvrđeno je Petrovom izjavom da je Krist bio ”ubijen u tijelu, ali oživje duhom“. Samo zato što je u potpunosti bio čovjek, Isus je mogao doživjeti ono što doživljavaju nesavršeni ljudi i tako postati suosjećajan prvosvećenik. Pavao je pisao: ”Jer za prvosvećenika nemamo onoga koji ne može suosjećati sa našim slabostima, nego onoga koji je iskušan u svakom pogledu, ali bez grijeha. Kao ”Janje Božje koje odnosi grijeh svijeta“, Isus ”dade samog sebe kao otkup mjesto sviju“. Na taj način, Isus je otkupio upravo ono što je Adam izgubio — savršeni, vječni ljudski život. Budući da je Božja pravda zahtijevala ’dušu za dušu‘, Isus je stoga trebao biti ono što je Adam bio u početku — savršeni čovjek, ne Bog-čovjek.

Hebrejima 2:9 ...- ali vidimo Isusa, koji je bio učinjen malo nižim od anđela, okrunjenoga slavom i čašću zbog toga što je pretrpio smrt, da bi time po Božjoj nezasluženoj dobroti za svakoga okusio smrt.

Psalmi 8:4,5 - što je čovjek smrtni da misliš na njega, čovjek zemaljski da se za njega brineš? Učinio si ga malo manjim od onih što su Bogu slični, slavom i krasotom tada si ga okrunio.

Hebrejima 5:7 - U danima dok je bio u tijelu, Krist je sa silnim vapajima i suzama upućivao usrdne molitve i molbe onome koji ga je mogao spasiti od smrti, i bio je uslišen zbog svoje bogobojaznosti.

1. Petrova 3:18 - Pa i Krist je jednom zauvijek umro za grijehe, pravedan za nepravedne, da bi vas doveo k Bogu, on koji je ubijen u tijelu, ali je oživljen u duhu.

Hebrejima 4:15 - Jer naš veliki svećenik nije netko tko ne može suosjećati s nama u našim slabostima, nego netko tko je poput nas iskušan u svemu, ali nije zgriješio.

Ivan 1:29 - Sutradan je ugledao Isusa kako dolazi k njemu i rekao je: “Evo Janjeta Božjeg koje odnosi grijeh svijeta!

1. Timoteju 2:6 ...- koji je sebe dao kao odgovarajuću otkupninu za sve. O tome će se svjedočiti u svoje vrijeme.

5. Mojsijeva 19:21 - Neka ne žali oko tvoje: duša za dušu, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu.

1. Korinćanima 15:22 - Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Kristu svi oživjeti.

 

[Dе Sisti]

Isus Krist nije bio bogočovjek na Zemlji
-----------------------------------------------------------------
Biblija razjašnjava da je Isus od svog rođenja do svoje smrti u potpunosti bio čovjek. Ivan nije rekao da je Riječ bila samo opremljena tijelom. On je ’postao tijelo‘ i nije bio dijelom tijelo a dijelom Bog. Da je Isus istovremeno bio ljudski i božanski, ne bi se moglo reći da je ”učinjen nižim od anđela“. Ako je Isus bio i Bog i čovjek dok je bio na Zemlji, zašto se uvijek iznova molio Jehovi? Pavao je pisao: ”On, pošto u vrijeme svog zemaljskog života prikaza molitve i prošnje s jakim vapajima i sa suzama onomu koji ga je mogao spasiti od smrti, bijaše uslišan zbog strahopoštovanja“. Da Isus nije bio djelomično duh kad je bio na Zemlji potvrđeno je Petrovom izjavom da je Krist bio ”ubijen u tijelu, ali oživje duhom“. Samo zato što je u potpunosti bio čovjek, Isus je mogao doživjeti ono što doživljavaju nesavršeni ljudi i tako postati suosjećajan prvosvećenik. Pavao je pisao: ”Jer za prvosvećenika nemamo onoga koji ne može suosjećati sa našim slabostima, nego onoga koji je iskušan u svakom pogledu, ali bez grijeha. Kao ”Janje Božje koje odnosi grijeh svijeta“, Isus ”dade samog sebe kao otkup mjesto sviju“. Na taj način, Isus je otkupio upravo ono što je Adam izgubio — savršeni, vječni ljudski život. Budući da je Božja pravda zahtijevala ’dušu za dušu‘, Isus je stoga trebao biti ono što je Adam bio u početku — savršeni čovjek, ne Bog-čovjek.

Ворки,

Делимично се слажемо. Православна Црква, поред тога што каже да је Исус Христос, Син Божији, Бог, сасвим јасно исповеда да је Исус Христос човек као и ми, у свему исти као и ми. ОСИМ У ГРЕХУ.

Свети апостол Јован каже:

1. У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.

14. И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову,
славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.

Јасно се сведочи Богочовечност Христова.

Ако је Христос само човек, а није Бог у исто време, онда је Он само један од праведника, само један од оних који су пострадали за Истину. Један човек, својом изолованом жртвом, не може спасти човечанство, ма колико праведан био. Христос зато мора бити и Бог. ЈЕдино је Бог способан да обнови заједницу са човеком. У Христу се поново сусрећу Бог и човек. Христос је предвечни Син Божији, Логос, који је постао човек (са телом и разумном душом).

Шта је грех, Ворки? То је када човек својом вољом крши вољу Божију. Ко може бити безгрешан? Само онај који у сваком тренутку зна вољу Божију? Ко то може знати? Само Бог? Зато је Исус Христос безгрешан. Зато Он и није могао да греши. Јер Он као човек, увек је својом људском вољом чинио оно што је и Божија воља.

Христос је тај који успоставља сагласје људске воље са вољом Божијом. Одатле је Његова безгрешност. Због тога је Исус Христос, образац новог човека, новог Адама, који улази у заједницу са Богом. Он је тај који је саградио мост над провалијом греха која је постојала између Бога и човека и омогућио нам да кренемо тим мостом (наравно, уколико смо заинтересовани за то).

Ми, Православни имамо јасан редослед тога ко је Исус Христос.

Син Божији, Логос Божија, рађа се од Оца (из суштине Оца) у предвечности, пре сваког времена... Пре очовечења, Он има само Божанску природу. У тренутку зачећа, Он, предвечни Логос, у себе прима и људску природу тј. постаје и човек (понављам са телом и разумном душом). Те две природе, божанска и људска, уједињене су у Логосу недељиво, несливено, непомућено, нераздвојиво. Свака од природа задржава своју пуноћу и у јединству. Свака од њих има своју енергију и природну вољу (хтење)... Зато је Христос осећао глад и жеђ као човек, али је и васкрсавао мртве као Бог. Видимо га како човечански трпи бол, и како показује своју Божанску славу на Тавору.

Hebrejima 2:9 ...- ali vidimo Isusa, koji je bio učinjen malo nižim od anđela, okrunjenoga slavom i čašću zbog toga što je pretrpio smrt, da bi time po Božjoj nezasluženoj dobroti za svakoga okusio smrt.

некоректно је извући само овај стих.


погледај шта каже седми стих исте главе исте посланице

7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овјенчао си га,
и поставио си га над дјелима руку твојих;... Привремено, јер се Логос јавио у телу... И људи нису могли да виде сасвим Његову славу коју има код Оца...

а погледај онда ово. 1.глава Посланице Јеврејима:

1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко
Пророка,
2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави
насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио;
3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном
ријечју својом, пошто сам изврши очишћење гријехова наших, сједе са десне
стране Величанства на висинама,
4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него
они.
5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет:
Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.
6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне
сви анђели Божији.
7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје
пламеном огњеним.
8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је
жезал Царства твојега.
9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој
уљем радости више него другове твоје.


Ух... уморих се.... много брзо пејстујеш Ворки... покушавам својим немоћним људским силама да сустигнем моћну машину и концентроване цитате Куле Стражаре...


п.с.Ворки, ја пишем "својеручно"... АКо ми на овај пост,a и надаље будеш лепио цитате из вашег јеховистичког часописа (без најаве и образлагања потребе пејстовања истих), можеш слободно да заборавиш на даљу комуникацију са мном

 

[vorki]

Ворки,

Делимично се слажемо. Православна Црква, поред тога што каже да је Исус Христос, Син Божији, Бог, сасвим јасно исповеда да је Исус Христос човек као и ми, у свему исти као и ми. ОСИМ У ГРЕХУ.

Свети апостол Јован каже:

1. У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.

14. И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову,
славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.

Јасно се сведочи Богочовечност Христова.

Ако је Христос само човек, а није Бог у исто време, онда је Он само један од праведника, само један од оних који су пострадали за Истину. Један човек, својом изолованом жртвом, не може спасти човечанство, ма колико праведан био. Христос зато мора бити и Бог. ЈЕдино је Бог способан да обнови заједницу са човеком. У Христу се поново сусрећу Бог и човек. Христос је предвечни Син Божији, Логос, који је постао човек (са телом и разумном душом).

Шта је грех, Ворки? То је када човек својом вољом крши вољу Божију. Ко може бити безгрешан? Само онај који у сваком тренутку зна вољу Божију? Ко то може знати? Само Бог? Зато је Исус Христос безгрешан. Зато Он и није могао да греши. Јер Он као човек, увек је својом људском вољом чинио оно што је и Божија воља.

Христос је тај који успоставља сагласје људске воље са вољом Божијом. Одатле је Његова безгрешност. Због тога је Исус Христос, образац новог човека, новог Адама, који улази у заједницу са Богом. Он је тај који је саградио мост над провалијом греха која је постојала између Бога и човека и омогућио нам да кренемо тим мостом (наравно, уколико смо заинтересовани за то).

Ми, Православни имамо јасан редослед тога ко је Исус Христос.

Син Божији, Логос Божија, рађа се од Оца (из суштине Оца) у предвечности, пре сваког времена... Пре очовечења, Он има само Божанску природу. У тренутку зачећа, Он, предвечни Логос, у себе прима и људску природу тј. постаје и човек (понављам са телом и разумном душом). Те две природе, божанска и људска, уједињене су у Логосу недељиво, несливено, непомућено, нераздвојиво. Свака од природа задржава своју пуноћу и у јединству. Свака од њих има своју енергију и природну вољу (хтење)... Зато је Христос осећао глад и жеђ као човек, али је и васкрсавао мртве као Бог. Видимо га како човечански трпи бол, и како показује своју Божанску славу на Тавору.






некоректно је извући само овај стих.


погледај шта каже седми стих исте главе исте посланице

7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овјенчао си га,
и поставио си га над дјелима руку твојих;... Привремено, јер се Логос јавио у телу... И људи нису могли да виде сасвим Његову славу коју има код Оца...

а погледај онда ово. 1.глава Посланице Јеврејима:

1. Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко
Пророка,
2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави
насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио;
3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном
ријечју својом, пошто сам изврши очишћење гријехова наших, сједе са десне
стране Величанства на висинама,
4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него
они.
5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет:
Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.
6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне
сви анђели Божији.
7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје
пламеном огњеним.
8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је
жезал Царства твојега.
9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој
уљем радости више него другове твоје.


Ух... уморих се.... много брзо пејстујеш Ворки... покушавам својим немоћним људским силама да сустигнем моћну машину и концентроване цитате Куле Стражаре...


п.с.Ворки, ја пишем "својеручно"... АКо ми на овај пост,a и надаље будеш лепио цитате из вашег јеховистичког часописа (без најаве и образлагања потребе пејстовања истих), можеш слободно да заборавиш на даљу комуникацију са мном

Isus se odrekao božanske prirode prije rađanja kao savršeni čovjek.

Filipljanima 2:7 - Naprotiv, odrekao se samoga sebe i uzeo obličje roba te postao sličan ljudima...

Isus je otkupio čovječanstvo od grijeha i smrti ISTOM MJEROM, kakvom je Adam ljudsko društvo uveo u grijeh i smrt.

Hebrejima 2:9 ...- ali vidimo Isusa, koji je bio učinjen malo nižim od anđela...

Kada se rodio kao savršeni čovjek, Isus je bio niži od anđela, no kada je uskrsnut, nakon što je položio savršeni ljudski život, Stvoritelj Bog ga je uzvisio u svoj PRVOBITNI oblik, božanske prirode. U tom je trenutku postao veći od anđela.

Filipljanima 2:9,10 - Zato ga je Bog i uzvisio i podario mu ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime prigne svako koljeno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom...

Hebrejima 1:3,4... - Nakon što nas je očistio od grijeha, sjeo je zdesna Veličanstvu na visinama. I postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je naslijedio uzvišenije od njihovih imena.

Mislim da je Božja riječ Biblija dovoljno jasna.

Znače li riječi iz Ivana 1:1 da je Isus Svemogući Bog?
--------------------------------------------------------------------------------------
PREVODITELJI Biblije moraju razmotriti to pitanje prilikom prevođenja prvog retka Evanđelja po Ivanu. U prijevodu Novi svijet taj redak glasi: “U početku bila je Riječ i Riječ je bila kod Boga i Riječ je bila bog” (Ivan 1:1). Neki prijevodi na drugim svjetskim jezicima, naprimjer francuskom, engleskom i njemačkom, također kažu da je Riječ bila “bog“ ili da je bila “božanske prirode” ili pak prenose neku sličnu misao. Međutim, u mnogim prijevodima Biblije zadnji dio tog retka glasi: “Riječ bijaše Bog.” Pišući imenicu “Bog” velikim početnim slovom, takvi prijevodi prenose misao o tome da je Riječ ustvari Svemogući Bog. Gramatika grčkog jezika i kontekst snažno upućuju na zaključak da je tekst Ivana 1:1 u prijevodu Novi svijet točno preveden te da se “Riječ” ne bi trebala poistovjećivati s “Bogom” koji se spominje ranije u tom retku. No, budući da grčki jezik koji se koristio u prvom stoljeću nije imao neodređeni član, neki ipak sumnjaju u točnost takvog prijevoda. Zbog toga nam jedan prijevod Biblije na jeziku koji se govorio u prvih nekoliko stoljeća naše ere može biti vrlo zanimljiv. Radi se o saidskom dijalektu koptskog jezika. Koptski jezik govorio se u Egiptu u prvih nekoliko stoljeća nakon Isusove službe na Zemlji, a saidski dijalekt bio je jedan od prvih književnih oblika tog jezika. U vezi s prvim prijevodima Biblije na koptski, u djelu The Anchor Bible Dictionary stoji: “Budući da su se Septuaginta i Novi zavjet prevodili na koptski tijekom 3. stoljeća n. e., koptski prijevod temelji se na grčkim rukopisima koji su znatno stariji od velike većine danas dostupnih rukopisa.” Saidski koptski prijevod naročito je zanimljiv iz dva razloga. Kao prvo, on pokazuje kako su kršćani razumjeli biblijska učenja prije 4. stoljeća, u kojem je Trojstvo postalo službeno crkveno učenje. Kao drugo, koptska je gramatika u jednom važnom pogledu prilično slična gramatici engleskog, francuskog, njemačkog i nekih drugih svjetskih jezika. Prvi prijevodi grčkih knjiga Biblije bili su načinjeni na sirijskom, latinskom i koptskom jeziku. Sirijski i latinski, poput ondašnjeg grčkog, nemaju neodređeni član. No koptski ga jezik ima. Štoviše, mnogi se stručnjaci slažu da je upotreba članova u koptskom jeziku, kako određenih tako i neodređenih, vrlo slična upotrebi članova u nekim suvremenim jezicima kao što su engleski, njemački i drugi.
Stoga koptski prijevod pokazuje kako su kršćani u to vrijeme razumjeli riječi iz Ivana 1:1. Kako su one u tom prijevodu prevedene? U saidskom koptskom prijevodu u zadnjem dijelu tog retka uz imenicu “bog” stoji neodređeni član. Očito su ti drevni prevoditelji razumjeli da riječi iz Ivana 1:1 ne znače da je Isus Svemogući Bog. Dakle, Riječ je bila bog, odnosno slična Bogu, a ne Svemogući Bog.

 

[vorki]

Što Biblija kaže o Ivan 1:1
--------------------------------------
Neki bi na to pitanje možda odgovorili citirajući početni redak Ivanovog evanđelja: ”U početku bijaše Riječ, i Riječ bijaše kod Boga — i Riječ bijaše Bog“ (Ivan 1:1, St). Ne proturječi li to onome što je rekao anglikanski biskup? Zapravo ne. Kao što je John Robinson nesumnjivo znao, neki se suvremeni prevodioci ne slažu s takvim načinom prevođenja ovog retka. Zašto ne? Zato što se u izrazu ”Riječ bijaše Bog“ na izvornom grčkom jeziku uz riječ ”Bog“ ne pojavljuje određeni član. U prethodnom izrazu ”Riječ bijaše kod Boga“, riječ ”Bog“ je određena, što znači da se pojavljuje s određenim članom. Stoga nije vjerojatno da te dvije riječi imaju isto značenje. Zato neki prijevodi ističu kvalitativni aspekt. Naprimjer, neki prevode taj izraz ”Riječ je bila božanska“ (An American Translation, Schonfield). Moffatt ga prevodi ”Logos je bio božanski“. Međutim, ukazujući da ”božanski“ nije najprikladniji prijevod na ovom mjestu, John Robinson i britanski tekstovni kritičar Sir Frederick Kenyon pokazali su da je Ivan, ako je želio to naglasiti, mogao upotrijebiti grčku riječ za ”božanski“, theíos. Prijevod New World Translation, ispravno smatrajući da je riječ ”Bog“ neodređena te da ističe i kvalitativni aspekt, na što ukazuje struktura grčkog jezika, koristi na engleskom neodređeni član: ”The Word was a god“ (”Riječ je bila bogom“).

Profesor C. H. Dodd, član upravnog odbora za prevođenje New English Bible, s tim u vezi objašnjava: ”Mogući prijevod (...) bi bio: ’Riječ je bila bogom‘. Ukoliko se radi o doslovnom prijevodu, tome se ne može prigovoriti.“ Međutim, The New English Bible ne prevodi ovaj redak tako. Umjesto toga, Ivan 1:1 prema tom prijevodu glasi: ”Kad su sve stvari nastale, Riječ je već postojala. Riječ je stanovala kod Boga i što je bio Bog, bila je i Riječ.“ Zašto se odbor odgovoran za taj prijevod nije odlučio za jednostavniji prijevod? Profesor Dodd odgovara: ”Neprihvatljiv je zato što je u suprotnosti s Ivanovim tokom razmišljanja, i štoviše, sa čitavim kršćanskim načinom razmišljanja“ (Technical Papers for the Bible Translator, svezak 28, siječanj 1977).

 

[vorki]

Život u obnovljenom raju na zemlji
----------------------------------------------------------
ISUS je o ponovnom životu naučavao s potpunim uvjerenjem i svojim je učenicima o njemu govorio kao o činjenici. Rekao je: ‘Prilikom ponovnog stvaranja naslijedit ćete život vječni.’ Na što je mislio spomenuvši “ponovno stvaranje”? Prema paralelnom izvještaju biblijskog pisca Luke, Isus je rekao da će “u poretku koji dolazi” njegovi učenici dobiti “život vječni”. Zašto Biblija poistovjećuje “poredak koji dolazi” i “ponovno stvaranje”? Očigledno da istakne kako će Jehova Bog sigurno ostvariti svoj prvobitni naum za čovječanstvo, naime da ljudi vječno žive u zemaljskom raju. Ljudski će rod ponovno biti savršen, kao što su to bili Adam i Eva prije nego što su sagriješili. Prema tome, u “poretku koji dolazi” doći će do “ponovnog stvaranja” rajskih uvjeta kakvi su postojali u edenskom vrtu.

Dok je bio na Zemlji, Isus je svoje učenike učio moliti se za Kraljevstvo, vlast preko koje će Bog diljem cijele kugle zemaljske uspostaviti pravedan svijet. Isus nas je uputio da se molimo: “Neka dođe kraljevstvo tvoje! Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji!” (Matej 6:10). Bog je svog Sina imenovao Vladarem tog Kraljevstva, koje će ispuniti Božji naum, naime ostvariti rajske uvjete na cijeloj Zemlji. O tom Vladaru kojega je Bog imenovao Biblija kaže: “Rodilo nam se dijete, sina smo dobili, kojem će vlast kneževska biti na ramenu. Ime će mu biti (...) Knez Mira. Nadaleko će se prostirati kneževska vlast njegova i miru neće biti kraja”. No kako će ta vlast kojoj će na čelu biti Knez Mira provoditi Božju volju? Biblija odgovara riječima: “U dane tih kraljeva Bog će nebeski podići kraljevstvo koje nikada neće propasti. I to kraljevstvo neće prijeći na neki drugi narod. Ono će satrti i uništiti sva ona kraljevstva, a samo će stajati dovijeka”.
Osvrnimo se na okolnosti kakve će vladati u raju obnovljenom na Zemlji, kad dođe do “ponovnog stvaranja”, odnosno kad Božji Sin zavlada kao Knez Mira u Kraljevstvu svog Oca.

Uskrsnuće mrtvih
---------------------------------
“Dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas njegov i izaći” (Ivan 5:28, 29).

“Bog će uskrsnuti i pravedne i nepravedne” (Djela apostolska 24:15).

Više neće biti bolesti, starosti ni smrti
“Tada će se otvoriti oči slijepima i uši gluhima otvorit će se. Tada će hromi skakati kao jelen, jezik nijemoga radosno će klicati” (Izaija 35:5, 6).

“Bog će biti s njima. I obrisat će svaku suzu s očiju njihovih i smrti više neće biti, ni tuge ni jauka ni boli više neće biti. Sve što je prije bilo nestalo je” (Otkrivenje 21:3, 4).

Svatko će imati obilje hrane
“Zemlja će dati rod svoj, blagoslovit će nas Bog, Bog naš” (Psalam 67:6).

“Žita će u obilju biti na zemlji, po vrhovima gorskim bit će ga u izobilju” (Psalam 72:16).

Svatko će imati udoban dom i ugodan posao
“Oni će graditi kuće i stanovati u njima, sadit će vinograde i jesti rod njihov. Neće oni graditi, a netko drugi stanovati u njima, neće oni saditi, a netko drugi jesti rod njihov” (Izaija 65:21, 22).

Više neće biti kriminala, nasilja ni rata
“Zli će biti istrijebljeni sa zemlje” (Mudre izreke 2:22).

“Oni će prekovati mačeve svoje u raonike i koplja svoja u srpove. Narod na narod više neće dizati mača niti će se više učiti ratu” (Izaija 2:4).

Više neće biti straha i svuda će vladati mir
“Živjet će bez straha i nitko ih neće plašiti” (Ezekijel 34:28).

“Zlo se više neće činiti niti će se pustošiti na svoj svetoj gori mojoj, jer zemlja će biti puna znanja o Jehovi, kao što je more vode puno” (Izaija 11:9).

Kako li će biti lijepo živjeti kad takvi uvjeti zavladaju na cijeloj Zemlji, kad će svatko ljubiti Boga i pokazivati ljubav svojim bližnjima! (Matej 22:37-39). Možete biti sigurni da će se tada ispuniti sva Božja obećanja. “Izrekao sam naum svoj”, kaže Bog, “i ispunit ću ga” (Izaija 46:11).

Ostvarenje vjekovne čovjekove čežnje za pravednim novim svijetom vrlo je blizu. Za veliku većinu ljudi koji su umrli, smrt nije kraj. Njihov povratak u život nije tek mogućnost — to je Božji nepromjenjivi naum. Ovim životom nipošto ne prolazi sve! Bog nam ‘obećava budući život’ — “pravi život”.

 

[Dе Sisti]

Isus se odrekao božanske prirode prije rađanja kao savršeni čovjek.

Filipljanima 2:7 - Naprotiv, odrekao se samoga sebe i uzeo obličje roba te postao sličan ljudima...

Isus je otkupio čovječanstvo od grijeha i smrti ISTOM MJEROM, kakvom je Adam ljudsko društvo uveo u grijeh i smrt.

Hebrejima 2:9 ...- ali vidimo Isusa, koji je bio učinjen malo nižim od anđela...

Kada se rodio kao savršeni čovjek, Isus je bio niži od anđela, no kada je uskrsnut, nakon što je položio savršeni ljudski život, Stvoritelj Bog ga je uzvisio u svoj PRVOBITNI oblik, božanske prirode. U tom je trenutku postao veći od anđela.

Filipljanima 2:9,10 - Zato ga je Bog i uzvisio i podario mu ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime prigne svako koljeno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom...

Hebrejima 1:3,4... - Nakon što nas je očistio od grijeha, sjeo je zdesna Veličanstvu na visinama. I postao je toliko veći od anđela koliko je ime koje je naslijedio uzvišenije od njihovih imena.

Mislim da je Božja riječ Biblija dovoljno jasna.

Ови стихови заиста говоре о томе колико снисхођење је Бог Син учинио узимајући у Себе и људску природу.


Слажем се и ја да је јасна.
9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој
уљем радости више него другове твоје.
(Јевр.1,9)

Поготову због тога што је посланица Јеврејима упућена Јеврејима (само име каже), дакле људима који нису веровали да је Исус Богочовек...

Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет:
Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.

Драго ми је што си поменуо да је Син Божији, Логос, бар пре очовечења имао божанску природу. По томе је једносуштан Оцу (од исте суштине као и Отац), тј Бог.

А у вези тога да се чином очовечења, одрекао своје божанске природе, волео бих да ми објасниш како једно те исто биће може у тренутку престати да бива оно што је било одувек, постајући да бива оно што није било никада?

Молим те још једном баци поглед на логику потребе да је Исус Христос, очовечени Логос, Богочовек..

Ако је Христос само човек, а није Бог у исто време, онда је Он само један од праведника, само један од оних који су пострадали за Истину. Један човек, својом изолованом жртвом, не може спасти човечанство, ма колико праведан био. Христос зато мора бити и Бог. ЈЕдино је Бог способан да обнови заједницу са човеком. У Христу се поново сусрећу Бог и човек. Христос је предвечни Син Божији, Логос, који је постао човек (са телом и разумном душом).

Шта је грех, Ворки? То је када човек својом вољом крши вољу Божију. Ко може бити безгрешан? Само онај који у сваком тренутку зна вољу Божију? Ко то може знати? Само Бог? Зато је Исус Христос безгрешан. Зато Он и није могао да греши. Јер Он као човек, увек је својом људском вољом чинио оно што је и Божија воља.

Христос је тај који успоставља сагласје људске воље са вољом Божијом. Одатле је Његова безгрешност. Због тога је Исус Христос, образац новог човека, новог Адама, који улази у заједницу са Богом. Он је тај који је саградио мост над провалијом греха која је постојала између Бога и човека и омогућио нам да кренемо тим мостом (наравно, уколико смо заинтересовани за то).

Ми, Православни имамо јасан редослед тога ко је Исус Христос.

Син Божији, Логос Божија, рађа се од Оца (из суштине Оца) у предвечности, пре сваког времена... Пре очовечења, Он има само Божанску природу. У тренутку зачећа, Он, предвечни Логос, у себе прима и људску природу тј. постаје и човек (понављам са телом и разумном душом). Те две природе, божанска и људска, уједињене су у Логосу недељиво, несливено, непомућено, нераздвојиво. Свака од природа задржава своју пуноћу и у јединству. Свака од њих има своју енергију и природну вољу (хтење)... Зато је Христос осећао глад и жеђ као човек, али је и васкрсавао мртве као Бог. Видимо га како човечански трпи бол, и како показује своју Божанску славу на Тавору.

Znače li riječi iz Ivana 1:1 da je Isus Svemogući Bog?
--------------------------------------------------------------------------------------
PREVODITELJI Biblije moraju razmotriti to pitanje prilikom prevođenja prvog retka Evanđelja po Ivanu. U prijevodu Novi svijet taj redak glasi: “U početku bila je Riječ i Riječ je bila kod Boga i Riječ je bila bog” (Ivan 1:1). Neki prijevodi na drugim svjetskim jezicima, naprimjer francuskom, engleskom i njemačkom, također kažu da je Riječ bila “bog“ ili da je bila “božanske prirode” ili pak prenose neku sličnu misao. Međutim, u mnogim prijevodima Biblije zadnji dio tog retka glasi: “Riječ bijaše Bog.” Pišući imenicu “Bog” velikim početnim slovom, takvi prijevodi prenose misao o tome da je Riječ ustvari Svemogući Bog. Gramatika grčkog jezika i kontekst snažno upućuju na zaključak da je tekst Ivana 1:1 u prijevodu Novi svijet točno preveden te da se “Riječ” ne bi trebala poistovjećivati s “Bogom” koji se spominje ranije u tom retku. No, budući da grčki jezik koji se koristio u prvom stoljeću nije imao neodređeni član, neki ipak sumnjaju u točnost takvog prijevoda. Zbog toga nam jedan prijevod Biblije na jeziku koji se govorio u prvih nekoliko stoljeća naše ere može biti vrlo zanimljiv. Radi se o saidskom dijalektu koptskog jezika. Koptski jezik govorio se u Egiptu u prvih nekoliko stoljeća nakon Isusove službe na Zemlji, a saidski dijalekt bio je jedan od prvih književnih oblika tog jezika. U vezi s prvim prijevodima Biblije na koptski, u djelu The Anchor Bible Dictionary stoji: “Budući da su se Septuaginta i Novi zavjet prevodili na koptski tijekom 3. stoljeća n. e., koptski prijevod temelji se na grčkim rukopisima koji su znatno stariji od velike većine danas dostupnih rukopisa.” Saidski koptski prijevod naročito je zanimljiv iz dva razloga. Kao prvo, on pokazuje kako su kršćani razumjeli biblijska učenja prije 4. stoljeća, u kojem je Trojstvo postalo službeno crkveno učenje. Kao drugo, koptska je gramatika u jednom važnom pogledu prilično slična gramatici engleskog, francuskog, njemačkog i nekih drugih svjetskih jezika. Prvi prijevodi grčkih knjiga Biblije bili su načinjeni na sirijskom, latinskom i koptskom jeziku. Sirijski i latinski, poput ondašnjeg grčkog, nemaju neodređeni član. No koptski ga jezik ima. Štoviše, mnogi se stručnjaci slažu da je upotreba članova u koptskom jeziku, kako određenih tako i neodređenih, vrlo slična upotrebi članova u nekim suvremenim jezicima kao što su engleski, njemački i drugi.
Stoga koptski prijevod pokazuje kako su kršćani u to vrijeme razumjeli riječi iz Ivana 1:1. Kako su one u tom prijevodu prevedene? U saidskom koptskom prijevodu u zadnjem dijelu tog retka uz imenicu “bog” stoji neodređeni član. Očito su ti drevni prevoditelji razumjeli da riječi iz Ivana 1:1 ne znače da je Isus Svemogući Bog. Dakle, Riječ je bila bog, odnosno slična Bogu, a ne Svemogući Bog.

Ворки, прочитао сам ово. Читајући ово, имаш ли осећај колико овакво објашњење, које си дао, представља бег са чисте пољане (Бог беше РЕЧ и И Реч постаде тело ) грчког језика (на којем је и писано Јованово Еванђеље) у џунглу тражења разних превода замрлих дијалеката коптског језика ? (напомена: чак ни коптски није више говорни међу Коптима већ се користи само у Цркви).. Узгред, могао бих да питам ово своје коптске пријатеље да ми и они потврде постојање тог дијалекта и Еванђеља на том дијалекту...

И да знаш, главни противник Арија био је Атанасије, архиепископ Александријски (4.век) говорио је и коптски и грчки, па му то није било проблем да оповргне Аријеву тезу о створености Сина Божијег и Његовој несуштаственоти Оцу.

А чак и ако би занемарили ове аспекте, какав је ово онда пантеон који проповедају Јеховини Сведоци где имамо Бога Јехову (Бог са велико "Б") и створеног Сина Божијег, Михаило - Исус Христос (бог са мало "б")?

 

[smislov]

po telu je chovek,a po duhu ljubavi je bog

kako bismo upoznali boga,da nije bio u telu

po telu,ne zeli da strada i trazi da ga mimoidje stradanje,a po duhu kaze da bude kako bog hocje

bozja rech ljubavi u telu

a posle ljudi po tradiciji nastavljaju da se dave dal je trojstvo,dal je chovek,dal je bog

poenta je u ljubavi,jer strada za sve i za spasenje svih

duh ljubavi je bitan,a ne nashe mishljenje

 

[vorki]

Ne razumiješ OTKUPNINU prijatelju, i na ovu problematiku unapred gledaš očima trojedinog Boga.

Da je Isus imao božansku prirodu, da je bio u isto vrijeme i Bog, njegova otkupnina za grijehe čovječanstva, bila bi PREVISOKA.

Samo savršeni čovjek može izravnati račun zbog greške savršenog čovjeka.

 

[vorki]

ŠTO JE OTKUPNINA?
====================
Jednostavno govoreći, otkupnina je sredstvo putem kojeg Jehova oslobađa, odnosno spašava, ljude od grijeha i smrti (Efežanima 1:7). Da bismo razumjeli značenje tog biblijskog učenja, trebamo razmotriti što se dogodilo u edenskom vrtu. Tek kad shvatimo što je Adam izgubio kad je sagriješio, znat ćemo zašto nam je otkupnina toliko vrijedan dar.

Kad je Jehova stvorio Adama, dao mu je nešto uistinu dragocjeno — savršenost. Razmisli što je to značilo za Adama. Bio je stvoren sa savršenim tijelom i umom, pa nikada nije trebao oboljeti, ostarjeti ni umrijeti. Kao savršeni čovjek imao je poseban odnos s Jehovom. Biblija kaže da je Adam bio sin Božji (Luka 3:38). Dakle, Adam je imao prisan odnos s Jehovom Bogom, odnos kakav postoji između sina i brižnog oca. Jehova je razgovarao sa svojim zemaljskim sinom Adamom i dao mu zanimljive zadatke te rekao što se očekuje od njega (1. Mojsijeva 1:28-30; 2:16, 17).

Adam je bio stvoren ’na Božju sliku‘ (1. Mojsijeva 1:27). To nije značilo da je izgledom bio sličan Bogu. Kao što smo naučili u prvom poglavlju ove knjige, Jehova je nevidljivi duh (Ivan 4:24). Prema tome, Jehova nema tijelo od krvi i mesa. To što je Adam bio stvoren na Božju sliku znači da je bio stvoren s osobinama kakve ima Bog, uključujući i ljubav, mudrost, pravdu i moć. Adam je bio sličan svom Ocu u još jednom važnom pogledu, naime imao je slobodnu volju. Dakle, Adam nije bio poput stroja koji može raditi samo ono čemu je namijenjen ili za što je programiran. Umjesto toga, mogao je sam donositi odluke te birati između dobrog i lošeg. Da je odlučio biti poslušan Bogu, vječno bi živio u raju na Zemlji.

Adama je neposlušnost Bogu skupo koštala jer je bio osuđen na smrt. Zbog svog grijeha izgubio je pravo na život kakav je imao kao savršeni čovjek sa svim blagoslovima koje je to donosilo (1. Mojsijeva 3:17-19). Nažalost, nije samo Adam izgubio pravo na taj dragocjeni život nego i njegovi budući potomci. Božja Riječ za Adama kaže: ’Preko jednog čovjeka grijeh je ušao u svijet i preko grijeha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagriješili‘ (Rimljanima 5:12). Da, svi smo mi naslijedili grijeh od Adama. Zato Biblija kaže da je on sebe i svoje potomke ’prodao‘ u ropstvo grijehu i smrti (Rimljanima 7:14). Za Adama i Evu više nije bilo nade jer su svjesno odlučili biti neposlušni Bogu. No što je s njihovim potomcima, među koje i mi spadamo?

Jehova je putem otkupnine ljudima pružio izlaz. Na što se inače odnosi izraz otkupnina? Otkupnina u biti ima dva značenja. Kao prvo, otkupnina je iznos koji se plaća kako bi se nekoga oslobodilo ili nešto otkupilo. To se može usporediti s iznosom koji se daje da bi se oslobodilo nekog ratnog zarobljenika. Kao drugo, u Bibliji se izraz otkupnina koristi za iznos kojim se podmiruje, odnosno plaća, nešto što ima određenu vrijednost. Koristi se slično kao izraz ”odšteta“, odnosno naknada kojom se podmiruje nastala šteta. Naprimjer, ako netko izazove nesreću, svota novca koju mora dati treba potpuno odgovarati, odnosno biti jednaka, vrijednosti onoga što je oštećeno.

Kako se moglo nadoknaditi golemi gubitak koji je Adam uzrokovao svima nama i osloboditi nas ropstva grijehu i smrti? Saznajmo nešto više o otkupnini koju je Jehova omogućio i pogledajmo što zahvaljujući njoj možeš dobiti.

 

[vorki]

KAKO JE JEHOVA OMOGUĆIO OTKUPNINU
=====================================
Budući da je bio izgubljen život savršenog čovjeka, nije ga se moglo otkupiti životom niti jednog nesavršenog čovjeka (Psalam 49:7, 8). Bila je potrebna otkupnina koja ima jednaku vrijednost kao ono što je bilo izgubljeno. To je u skladu s načelom savršene pravde iz Božje Riječi, koja kaže: ”Duša za dušu“ (5. Mojsijeva 19:21). A što je moglo imati jednaku vrijednost kao duša, odnosno život savršenog čovjeka, koju je Adam izgubio? Život drugog savršenog čovjeka bio bi ’odgovarajuća otkupnina‘ koju se zahtijevalo (1. Timoteju 2:6).

Kako je Jehova omogućio otkupninu? Tako što je jednog od svojih savršenih duhovnih sinova poslao na Zemlju. No Jehova nije poslao bilo koje duhovno stvorenje. Poslao je ono koje mu je bilo najdragocjenije, svog jedinorođenog Sina (1. Ivanova 4:9, 10). Taj je Sin dragovoljno napustio svoj nebeski dom (Filipljanima 2:7). Kao što smo saznali u prethodnom poglavlju ove knjige, Jehova je učinio čudo kad je život svog Sina prenio u Marijinu utrobu. Isus je uz pomoć Božjeg svetog duha rođen kao savršeni čovjek i nije bio pod kaznom grijeha (Luka 1:35).

Kako je jedan čovjek mogao poslužiti kao otkupnina za mnoge, ustvari, za milijune ljudi? Kako su uopće ti milijuni ljudi postali grešnici? Prisjeti se da je Adam kad je sagriješio izgubio nešto dragocjeno, a to je bilo pravo na život kakav je imao kao savršeni čovjek. Zato ga nije ni mogao prenijeti na svoje potomke. Umjesto toga, na njih je prenio samo grijeh i smrt. Isus, kojeg Biblija naziva ”posljednji Adam“, bio je savršen čovjek i nikada nije sagriješio (1. Korinćanima 15:45). U neku ruku, Isus je zamijenio Adama da bi nas spasio. Time što je kao savršeni čovjek žrtvovao, odnosno dao, svoj život i ostao potpuno poslušan Bogu, Isus je platio cijenu za Adamov grijeh. Tako je pružio nadu Adamovim potomcima (Rimljanima 5:19; 1. Korinćanima 15:21, 22).

Biblija detaljno opisuje patnju koju je Isus doživio prije smrti. Jako ga se bičevalo, okrutno pribilo na stup te je umro bolnom smrću (Ivan 19:1, 16-18, 30; Dodatak na 204-206. stranici). Zašto je Isus morao toliko patiti? Kasnije ćemo u jednom poglavlju ove knjige vidjeti da je Sotona doveo u pitanje hoće li ijedan čovjek koji služi Jehovi ostati vjeran u kušnjama. Vjerno ustrajući unatoč velikim patnjama, Isus je dao najbolji mogući odgovor na Sotonine tvrdnje. Dokazao je da savršen čovjek koji ima slobodnu volju može ostati potpuno vjeran Bogu bez obzira na to što bi Ðavo mogao učiniti. Jehova se sigurno jako radovao zbog vjernosti svog ljubljenog Sina (Mudre izreke 27:11).

Kako je otkupnina plaćena? Četrnaestog dana židovskog mjeseca nisana 33. n. e. Bog je dozvolio da njegov savršeni i bezgrešni Sin bude pogubljen. Isus je tako kao savršeni čovjek žrtvovao svoj život ”jednom zauvijek“ (Hebrejima 10:10). Jehova je Isusa trećeg dana nakon njegove smrti vratio u život, ali kao duhovno stvorenje. Isus je na nebu predstavio Bogu vrijednost svog života koji je žrtvovao kao savršeni čovjek i time dao otkupninu u zamjenu za Adamove potomke (Hebrejima 9:24). Jehova je prihvatio vrijednost Isusove žrtve kao otkupninu potrebnu za oslobođenje ljudi od ropstva grijehu i smrti (Rimljanima 3:23, 24).

 

[Dе Sisti]

po telu je chovek,a po duhu ljubavi je bog

kako bismo upoznali boga,da nije bio u telu

po telu,ne zeli da strada i trazi da ga mimoidje stradanje,a po duhu kaze da bude kako bog hocje

bozja rech ljubavi u telu

a posle ljudi po tradiciji nastavljaju da se dave dal je trojstvo,dal je chovek,dal je bog

poenta je u ljubavi,jer strada za sve i za spasenje svih

duh ljubavi je bitan,a ne nashe mishljenje

још да ствари назовеш својим правим именом, па би и били на путу да се сложимо...

 

[smislov]

Ne razumiješ OTKUPNINU prijatelju, i na ovu problematiku unapred gledaš očima trojedinog Boga.

Da je Isus imao božansku prirodu, da je bio u isto vrijeme i Bog, njegova otkupnina za grijehe čovječanstva, bila bi PREVISOKA.

Samo savršeni čovjek može izravnati račun zbog greške savršenog čovjeka.

pa savrsheni chovek je onaj koji sem tela ima i duh ljubavi,i koji je jedno s bogom

zato je i vaskrsao

budite sveti kao shto je otac vas na nebesima

kazem vam bogovi ste

 

[Dе Sisti]

Ne razumiješ OTKUPNINU prijatelju, i na ovu problematiku unapred gledaš očima trojedinog Boga.

Da je Isus imao božansku prirodu, da je bio u isto vrijeme i Bog, njegova otkupnina za grijehe čovječanstva, bila bi PREVISOKA.

Samo savršeni čovjek može izravnati račun zbog greške savršenog čovjeka.

како мислиш "превисока"?


п.с.Цитати које си навео из Куле Стражаре ме не занимају. НЕЋУ ИХ ЧИТАТИ! Одговараћу само на оно што си написао својим речима. Копи-пејст вид комуникације показује непоштовање према саговорнику. Ако сам се ја трудио да ти своју веру искажем својим речима, потруди се и ти исто ( а не да се твој труд своди на CTRL+C i CTRL+V)


да поновим своја питања која су остала без одговора:

Znače li riječi iz Ivana 1:1 da je Isus Svemogući Bog?
--------------------------------------------------------------------------------------
PREVODITELJI Biblije moraju razmotriti to pitanje prilikom prevođenja prvog retka Evanđelja po Ivanu. U prijevodu Novi svijet taj redak glasi: “U početku bila je Riječ i Riječ je bila kod Boga i Riječ je bila bog” (Ivan 1:1). Neki prijevodi na drugim svjetskim jezicima, naprimjer francuskom, engleskom i njemačkom, također kažu da je Riječ bila “bog“ ili da je bila “božanske prirode” ili pak prenose neku sličnu misao. Međutim, u mnogim prijevodima Biblije zadnji dio tog retka glasi: “Riječ bijaše Bog.” Pišući imenicu “Bog” velikim početnim slovom, takvi prijevodi prenose misao o tome da je Riječ ustvari Svemogući Bog. Gramatika grčkog jezika i kontekst snažno upućuju na zaključak da je tekst Ivana 1:1 u prijevodu Novi svijet točno preveden te da se “Riječ” ne bi trebala poistovjećivati s “Bogom” koji se spominje ranije u tom retku. No, budući da grčki jezik koji se koristio u prvom stoljeću nije imao neodređeni član, neki ipak sumnjaju u točnost takvog prijevoda. Zbog toga nam jedan prijevod Biblije na jeziku koji se govorio u prvih nekoliko stoljeća naše ere može biti vrlo zanimljiv. Radi se o saidskom dijalektu koptskog jezika. Koptski jezik govorio se u Egiptu u prvih nekoliko stoljeća nakon Isusove službe na Zemlji, a saidski dijalekt bio je jedan od prvih književnih oblika tog jezika. U vezi s prvim prijevodima Biblije na koptski, u djelu The Anchor Bible Dictionary stoji: “Budući da su se Septuaginta i Novi zavjet prevodili na koptski tijekom 3. stoljeća n. e., koptski prijevod temelji se na grčkim rukopisima koji su znatno stariji od velike većine danas dostupnih rukopisa.” Saidski koptski prijevod naročito je zanimljiv iz dva razloga. Kao prvo, on pokazuje kako su kršćani razumjeli biblijska učenja prije 4. stoljeća, u kojem je Trojstvo postalo službeno crkveno učenje. Kao drugo, koptska je gramatika u jednom važnom pogledu prilično slična gramatici engleskog, francuskog, njemačkog i nekih drugih svjetskih jezika. Prvi prijevodi grčkih knjiga Biblije bili su načinjeni na sirijskom, latinskom i koptskom jeziku. Sirijski i latinski, poput ondašnjeg grčkog, nemaju neodređeni član. No koptski ga jezik ima. Štoviše, mnogi se stručnjaci slažu da je upotreba članova u koptskom jeziku, kako određenih tako i neodređenih, vrlo slična upotrebi članova u nekim suvremenim jezicima kao što su engleski, njemački i drugi.
Stoga koptski prijevod pokazuje kako su kršćani u to vrijeme razumjeli riječi iz Ivana 1:1. Kako su one u tom prijevodu prevedene? U saidskom koptskom prijevodu u zadnjem dijelu tog retka uz imenicu “bog” stoji neodređeni član. Očito su ti drevni prevoditelji razumjeli da riječi iz Ivana 1:1 ne znače da je Isus Svemogući Bog. Dakle, Riječ je bila bog, odnosno slična Bogu, a ne Svemogući Bog.

Ворки, прочитао сам ово. Читајући ово, имаш ли осећај колико овакво објашњење, које си дао, представља бег са чисте пољане (Бог беше РЕЧ и И Реч постаде тело ) грчког језика (на којем је и писано Јованово Еванђеље) у џунглу тражења разних превода замрлих дијалеката коптског језика ? (напомена: чак ни коптски није више говорни међу Коптима већ се користи само у Цркви).. Узгред, могао бих да питам ово своје коптске пријатеље да ми и они потврде постојање тог дијалекта и Еванђеља на том дијалекту...

И да знаш, главни противник Арија био је Атанасије, архиепископ Александријски (4.век) говорио је и коптски и грчки, па му то није било проблем да оповргне Аријеву тезу о створености Сина Божијег и Његовој несуштаственоти Оцу.

А чак и ако би занемарили ове аспекте, какав је ово онда пантеон који проповедају Јеховини Сведоци где имамо Бога Јехову (Бог са велико "Б") и створеног Сина Божијег, Михаило - Исус Христос (бог са мало "б")?


а и ово, молим те

А у вези тога да се чином очовечења, одрекао своје божанске природе, волео бих да ми објасниш како једно те исто биће може у тренутку престати да бива оно што је било одувек, постајући да бива оно што није било никада?

 

[smislov]

још да ствари назовеш својим правим именом, па би и били на путу да се сложимо...

pa ja ne zelim da se slazem sa mishljenjem ljudi i crkava

zelim da se slozim sa isusom

to je ono shto mnogi ne vide

ljudsko mishljenje je samo mishljenje

istina je isus i ljubav bozja,njegova prema nama i nasha medjusobno

 

[smislov]

shta mi vredi da ceo svet zadobijem,ako ljubavi nemam,nishta sam

ili shta vam vredi

 

[Dе Sisti]

po telu,ne zeli da strada i trazi da ga mimoidje stradanje,a po duhu kaze da bude kako bog hocje

ово је сјајно!

Само што ми у Православној Цркви покушавамо то терминолошки прецизније да кажемо како би избегли могућа погрешна тумачења:

Исус у Гетсиманском врту осећа страх као човек (по својој људској природи, по својој људскости). Његова људска воља боји се страдања које надолази, јер Исус, будући у потпуности човек, та страдања у потпуности доживљава. Њега боли као што и нас боли. У том смислу он моли Оца да га мимоиђе чаша страдања. Као Јединородни Син Божији, по својој божанској природи, Он жели да чини вољу свога Оца ("моја храна је да чиним вољу Оца свога").

Пошто је Он неоптерећен грехом, јасно бира да, и као човек и као Бог, чини вољу Оца, а то је да страда. И зато Он каже "али нека не буде Моја воља него Твоја. Зато што Он никада није следио своју људску жељу уколико она није прихваћена од стране Његове Божанске жеље, а то је потпуно повиновање Исуса Христа Оцу.


п.с. за данас је доста писанија од мене.... видимо се сутра

 

[vorki]

Je li Isus rođen u prosincu?
------------------------------------------------
BIBLIJA nam ne govori kada se Isus rodio. Međutim, daje nam pouzdan razlog da zaključimo da to nije bilo u prosincu. Uzmimo u obzir vremenske prilike koje su u to doba godine vladale u Isusovom rodnom gradu Betlehemu. Židovski mjesec kislev (odgovara studenom/prosincu) bio je hladan i kišovit mjesec. Nakon njega dolazio je mjesec tevet (prosinac/siječanj). To je mjesec s najnižim temperaturama u godini, za kojega u planinama zna pasti i snijeg. Pogledajmo što nam Biblija kaže o klimi tog kraja.
Biblijski pisac Ezra otkriva da je kislev doista bio mjesec poznat po hladnoći i kiši. Nakon što je rekao da se mnoštvo okupilo u Jeruzalemu ”devetoga mjeseca [kislev], dvadesetoga dana toga mjeseca“, Ezra kaže da je narod ’drhtao zbog kiše‘. O vremenskim prilikama u to doba godine okupljeno mnoštvo reklo je: ”Sada je vrijeme kiša i ne može se stajati vani“. Nije ni čudo da su pastiri u tom dijelu svijeta vodili računa o tome da u prosincu oni i njihova stada ne budu vani preko noći! Biblija pak izvještava da su se pastiri u noći Isusovog rođenja nalazili u poljima gdje su čuvali svoja stada. Ustvari, biblijski pisac Luka kaže da su pastiri u to vrijeme ”boravili vani i čuvali noćne straže kod stada svojih“ blizu Betlehemu. Zapazi da su pastiri boravili vani, a ne samo kratko bili vani preko dana. Osim toga, stada su bila vani preko noći. Je li to što su boravili vani spojivo s hladnim i kišnim vremenom kakvo je u prosincu vladalo u Betlehemu? Nije. Dakle, okolnosti vezane uz Isusovo rođenje pokazuju da on nije rođen u prosincu. Božja Riječ nam govori kad je točno Isus umro, ali daje malo konkretnih naznaka o tome kada je rođen. To nas podsjeća na riječi kralja Salamuna: ”Bolje je dobro ime nego dobro ulje, i dan smrti nego dan rođenja“. Stoga ne iznenađuje da Biblija pruža mnogo pojedinosti o Isusovoj službi i smrti, a malo o vremenu njegovog rođenja.

Ezra 10:9 - Tako su se svi ljudi od Jude i Benjamina za tri dana skupili u Jeruzalemu, to jest devetoga mjeseca, dvadesetoga dana toga mjeseca. I sav je narod sjedio na otvorenome pred domom pravoga Boga, dršćući zbog svega što se dogodilo i zbog kiše.

Ezra 10:13 - Ali naroda je mnogo, a sada je vrijeme kiša i ne može se stajati vani. Osim toga, taj posao ne može se završiti u dan ili dva, jer teško smo u tome sagriješili.

Jeremija 36:22 - Kralj je sjedio u zimskoj kući — bilo je to devetoga mjeseca — a pred njim je stajao žeravnik u kojem je gorjela vatra.

Luka 2:8-12 - U tom kraju bili su i pastiri koji su boravili vani i čuvali noćne straže kod stada svojih. I anđeo Jehovin stao je kraj njih i slava Jehovina zablistala je oko njih, te su se jako uplašili. A anđeo im je rekao: “Ne bojte se! Evo, objavljujem vam dobru vijest o velikoj radosti za sve ljude, jer vam se danas u gradu Davidovu rodio Spasitelj — Krist, Gospodin. A ovo vam je znak: naći ćete dijete povijeno i položeno u jasle.”

Propovjednik 7:1 - Bolje je dobro ime nego dobro ulje, i dan smrti nego dan rođenja.

 

[vorki]

KRŠĆANSKI OTPAD U JUDINOJ POSLANICI
=====================================

Pisac: Juda
Mjesto pisanja: Palestina
Pisanje završeno: otprilike 65. n. e.

JUDINA braća u vjeri bila su u opasnosti! Od Kristove smrti i uskrsnuća bilo je prošlo već tridesetak godina i kroz to vrijeme u kršćansku skupštinu uvukli su se ljudi kojima tamo nije bilo mjesto. Neprijatelji su se ušuljali u skupštinu kako bi potkopali vjeru Božjih slugu, kao što je apostol Pavao oko 14 godina prije toga bio upozorio kršćane. Kako su braća mogla prepoznati tu opasnost i zaštititi se od nje? Judina poslanica snažnim i odlučnim riječima daje izravan odgovor na to pitanje. U 3. i 4. retku Juda je jasno naveo zašto je napisao ovu poslanicu: ‘Smatrao sam potrebnim pisati vam zato što su se među nas uvukli neki ljudi, bezbožnici, koji nezasluženu dobrotu našeg Boga pretvaraju u izgovor za besramna djela.’ Postojala je opasnost da se iskvare temeljna Kristova učenja i kršćanski moral. Juda se osjećao dužnim boriti se za dobrobit svoje braće kako bi ih potaknuo da se i sami snažno bore za vjeru.

No tko je bio Juda? Uvodne riječi otkrivaju da je ovu poslanicu “pozvanima” napisao “Juda, rob Isusa Krista, a brat Jakovljev”. Je li Juda bio jedan od apostola, budući da su se dvojica od prvobitne dvanaestorice Isusovih apostola zvali Juda? Juda nije za sebe rekao da je apostol, nego je o apostolima govorio u trećem licu (“oni”), dakle nije sebe ubrojio među njih. Osim toga, za sebe je rekao da je “brat Jakovljev”, očigledno misleći na pisca Jakovljeve poslanice, koji je bio Isusov polubrat (Juda 1). Kao jedan od ‘stupova’ skupštine u Jeruzalemu, taj je Jakov bio dobro poznat svim kršćanima, pa je zato Juda prilikom predstavljanja naveo da mu je on brat. Iz toga proizlazi da je i Juda bio Isusov polubrat. Osim toga, i u Evanđeljima se navodi da je Isus imao polubrata Judu. No Juda nije isticao to što je bio Isusov polubrat, nego je ponizno naglasio svoj duhovni odnos s Isusom, opisavši sebe kao ‘roba Isusa Krista’.

Nadahnutost ove biblijske knjige potvrđena je time što se navodi u Muratorijevom fragmentu, koji potječe iz drugog stoljeća n. e. Nadalje, Klement Aleksandrijski (drugo stoljeće n. e.) smatrao je tu poslanicu kanonskom knjigom. Origen ju je opisao kao knjigu koja ima “malo redaka, ali je puna zdravih riječi nebeske milosti”. I Tertulijan ju je smatrao kanonskom. Nema sumnje da se ona s pravom ubraja među nadahnute knjige Biblije.

Juda je svoju poslanicu uputio “pozvanima”, ne navodeći pritom nijednu skupštinu niti ikojeg pojedinca, što znači da je bila namijenjena svim kršćanima. Iako mjesto pisanja nije navedeno, najvjerojatnije je poslanicu napisao u Palestini. Teško je točno utvrditi i vrijeme pisanja. Ipak, može se zaključiti da je u vrijeme pisanja kršćanska skupština već bila prilično napredovala, jer je Juda svojim čitateljima skrenuo pažnju na “riječi koje su govorili apostoli našeg Gospodina Isusa Krista” i očigledno citirao 2. Petrovu 3:3. Osim toga, Judina je poslanica vrlo slična drugom poglavlju Druge Petrove poslanice. Iz toga proizlazi da ju je napisao otprilike u isto vrijeme kad i Petar svoju poslanicu, jer su obojica bili istinski zabrinuti zbog opasnosti koje su tada prijetile skupštinama. Stoga se 65. n. e. uzima kao približna godina pisanja. U prilog tome ide i to što Juda nije spomenuo da je Cestije Gal otišao ugušiti pobunu Židova, što se odigralo 66. n. e., a nije spomenuo niti pad Jeruzalema, koji se zbio 70. n. e. Juda je u svojoj poslanici naveo nekoliko konkretnih događaja kao primjer da je Bog kažnjavao grešnike, pa je logično da bi spomenuo i pad Jeruzalema da se on već bio dogodio, jer bi taj primjer Božje kazne pridao još veću snagu njegovim riječima, posebno stoga što je Isus prorekao taj događaj.

 

[Сале]

NE !

Isus Krist je na zemlji bio kao SAVRŠENI ČOVJEK, a ne kao BOG ili BOGOČOVJEK.

znam za vase ucenje.

smislova sam pitao.

 

[vorki]

znam za vase ucenje.

smislova sam pitao.

Naprimjer, ako te zanima nešto o zubima, zar nije logično da pitaš zubara, a ne automehaničara ?

Ako te zanima nešto o Jehovinim Svjedocima, pitaj osobu koja je iz te religijske zajednice, a ne da ti objašnjava naše učenje netko drugi. .

 

[Сале]

Naprimjer, ako te zanima nešto o zubima, zar nije logično da pitaš zubara, a ne automehaničara ?

Ako te zanima nešto o Jehovinim Svjedocima, pitaj osobu koja je iz te religijske zajednice, a ne da ti objašnjava naše učenje netko drugi. .

vorki listao sam vase teme, jedino ako smatras samo sebe za js.
mogu reci bas i da ne blistate u objasnjavanju.

 

[vorki]

Jehova sve vidi
-------------------------------
Jedna se pionirka u Adis Abebi, u Etiopiji, nakon službe propovijedanja vraćala kući. Na ulazu u jednu kuću, žena je držala svoje dijete u krilu. Odjednom se četverogodišnje dijete počelo otimati dok se nije istrgnulo i odjurilo prema našoj sestri s rukom ispruženom za pozdrav. Naša sestra nije poznavala obitelj, ali je iskoristila tu priliku kako bi pristupila majci i pitala bi li mogle unutra porazgovarati. Kad je pionirka počela svjedočiti o nadi u Kraljevstvo, žena je počela plakati. Na pitanje zašto plače, otkrila je da se spremala uzeti otrov i okončati svoj život. Upravo se molila Bogu, pitajući zašto je ostavljena, kad je dijete privuklo pažnju naše sestre. Žena je nastavila nabrajati mnoge probleme koje je imala. Naša ju je sestra utješila i to je vodilo direktno do biblijskog studija. Usprkos protivljenju obitelji, ona dobro napreduje u istini.

Matej 5:3 -“Sretni su oni koji nastoje zadovoljiti svoje duhovne potrebe, jer je njihovo kraljevstvo nebesko.

 

[vorki]

vorki listao sam vase teme, jedino ako smatras samo sebe za js.
mogu reci bas i da ne blistate u objasnjavanju.

Što ti nije jasno ?