RASPRAVLJANJE NA TEMELJU PISMA

[vorki]

Tko snosi krivnju za rat?
---------------------------------------------
SNOSI li Bog krivnju za ratove koje vode ljudi? ”Ne, Bog ne želi rat.“ Tako je Martin Niemöller, poznati njemački protestantski svećenik, odgovorio na ovo pitanje nedugo nakon završetka drugog svjetskog rata. Njegovi su komentari objavljeni 1946. u knjizi pod naslovom Ach Gott vom Himmel sieh darein—Sechs Predigten (O Bože, s neba pogledaj — šest propovijedi). U knjizi se navodi: ”Tko god želi Bogu pripisati krivnju za [ratove] ne pozna, ili ne želi da pozna, Božju riječ. Naravno, drugo je pitanje da li mi kršćani snosimo ili ne snosimo popriličnu mjeru krivnje za vječite ratove. A ovog se pitanja ne možemo tako lako riješiti. (...) Isto se tako s pravom može podsjetiti na to da su kršćanske crkve kroz stoljeća uvijek iznova pristajale na to da blagoslivlju ratove, trupe i oružje te da su se na sasvim nekršćanski način molile za uništenje svojih ratnih neprijatelja. Za sve to smo krivi mi i naši očevi, no Bog sasvim sigurno ne snosi krivnju za to. A nas je kršćane danas posramila takozvana sekta kao što su to Ozbiljni istraživači Biblije [Jehovini svjedoci], od kojih su stotine i tisuće otišli u koncentracione logore i [čak] u smrt zato što su odbili služiti u ratu i nisu htjeli pucati u ljude.“ Danas, nekih 65 godina po završetku drugog svjetskog rata, Niemöllerove riječi pružaju miroljubivim ljudima gradivo za razmišljanje. Ne, Bog ne snosi krivnju za krvoproliće nacija! Dapače, posredstvom svojih pravih obožavatelja, koji ne sudjeluju u sukobima svijeta, Bog najavljuje skori kraj svih ratova (Psalam 46:9; Ivan 17:16).

Ivan 18:36 - A Isus je odgovorio: “Moje kraljevstvo nije dio ovoga svijeta. Kad bi moje kraljevstvo bilo dio ovoga svijeta, moje bi se sluge borile da ne budem predan Židovima. Ali moje kraljevstvo nije odavde.”

 

[Dе Sisti]

Mislim, stvarno te ne razumijem ? Ovo sam ti više puta odgovorio.

Ворки, ниједном нисам добио јасно тумачење последњег стиха Матејевог Еванђеља. Отворићемо посебну тему за то...

Nije bitno njihovo učenje, nego njihovo iskreno srce i težnja prema logici, istini i samoj Bibliji, a protiv nerealnih i pogrešnih učenja i postupaka, kako u teoriji tako i u praksi. Svaki pojedinac koji je na takav način razmišljao i djelovao, doprinijeo je POSTEPENOM otkrivanju biblijske istine.

НИЈЕ БИТНО ЊИХОВО УЧЕЊЕ?!!?!?!??!?!?!?!?

Чекај, у исти кош стављаш Евтиха који каже да је Исус само Бог, а привидно човек и Павла Самосатског који каже да је Исус само човек али не и Бог....

POSTEPENOM otkrivanju biblijske istine???? Библијски поткрепи ово? Исус је одједном открио истину о спасењу. Немогуће је да је након Њега и смрти Апостола та истина убрзо пропала и изгубила се без трага те се само повремено пројављивала кроз појединце... То је немогуће, јер Цркву коју Исус оснива "неће надвладати ни врата пакла". Бар тако обећа Исус... А ми му верујемо...

Naprimjer, kršćani prvoga stoljeća nisu odlazili u ratove i sukobe na strani rimskoga carstva, niti na bilo čijoj drugoj strani.

Зато што су од њих тражили да се клањају идолима. Имаш читав низ мученика које Црква слави као светитеље а који су свој живот дали, не хтевши да се одрекну Христа (Георгије, Димитрије Солунски, Теодор Тирон, Прокопије...)

Kada se desio kršćanski otpad, i kada je kršćanstvo postalo službena religija, tada su se i biblijske, ili Kristove vrijednosti mjerila, i njegovih učenika, PROMJENILE.
LJudi su počeli služiti vojsku u svojim zemljama, ići u raznorazne ratove, te ubijati druge ljude.

То "отпад" је кључна одредница за Јеховине Сведоке.. Једино тако може да се обајсни како се они наједномм, попут падобранаца, појављују у историји као јединоисправни. И то у време бујања протеснтантских секти у САД половином 19.века... И сви одједном, метеорски, исправни... Више ми то личи на "коров" и "отпад"...


То што је хришћанство постало званична вера је лоша ствар? И то што су хришћани тада пристали да служе војску свог хришћанског цара и да бране своју хришћанску домовину је лоша ствар? "Нема веће љубави од ове да ко положи живот за своје ближње"?

Kako je vrijeme prolazilo, obznanjivali su se POJEDINCI ili manje grupe koji su zapazili upravo taj detalj da NIJE KRŠĆANSKI, te da se kosi sa Božjom riječju. Oni su bili u manjini i nisu mogli napraviti veliki preokret, međutim na taj način je pšenica ( istina ) sukladno rasla sa kukoljom ( laži ), bez obzira što je bila prekrivena i nije se isticala.

Слушам (читам).... КО СУ ТИ ПОЈЕДИНЦИ?

Odlazak u rat, i međusobno ubijanje te nasilje, je samo jedan segment POGREŠNOG otpadničkog učenja, a ima ih jako puno. Kako su godine prolazile, svijetlo istine je sve jače svijetlilo.

Одбрана сама по себи није. Да ли је већи грех пустити варваре да скрнаве храмове и убијају хришћане у њиховој сопственој хришћанској држави и тиме их подстаћи на те грозоте (имаш на Хистори каналу добруу документарну серију о варварима)

Priče Salamunove 4:18 - A pravednička je staza kao sjajna svjetlost koja sve jače svijetli, dok ne bude potpuni dan.

овај стих нема везе са Христовим обећањем о постојаности Цркве

 

[vorki]

Licemjerstvo kršćanstva spojenog sa državom
---------------------------------------------------------------------------

Ima nekih čija je vjera u Boga uzdrmana teškim iskustvima iz II svjetskog rata. Tada je svaka zemlja zazivala svog »boga«, bilo katoličkog, protestanskog, pravoslavnog ili nekog od istočnjačkih religija. Da li bi se moglo reći da je »bog« nekima od ovih zemalja dao pobjedu, a dopustio da druge budu poražene? Biblija pokazuje da ni jedna od ovih nacija nije zazivala pravog Boga. Jehova Bog, Stvoritelj neba i Zemlje, nije odgovoran za pomutnju i ratove među narodima. Njegove misli su daleko iznad misli političkih i militarističkih nacija Zemlje. Isto tako, prava religija i obožavanje Jehove nema udjela u ratovima naroda. Jehova je daleko iznad nacionalističkih bogova. On je jedinstven i Bog je miroljubivih ljudi i žena iz svih naroda. Kao što Biblija kaže: »Bog nije pristran, nego mu je u svakom narodu ugodan čovjek koji ga se boji i koji tvori pravdu«. Ljudi skloni pravednosti iz svih naroda sada uče Bibliju i prihvaćaju obožavanje istinitog »Boga koji daje mir«, Stvoritelja svih ljudi .

Neki ljudi ukazuju na razdore i licemjerstvo religija kršćanstva, koje tvrde da slijede Bibliju. Oni također kažu: „Kako mogu vjerovati Bogu Biblije, kad narodi koji posjeduju Bibliju pripadaju onima koji grozničavo nagomilavaju nuklearno oružje?« Činjenica je da Biblija uvijek ostaje istinitom, dok su se narodi tzv. kršćanstva toliko udaljili od biblijskog kršćanstva koliko je Sjeverni pol udaljen od Južnoga. Licemjerni su u ispovijedanju kršćanstva. Imaju Bibliju, ali nisu poslušni njenim učenjima. Američki predsjednik koji je naredio da se prva atomska bomba baci na Hirošimu, jednom je uzviknuo: »O, da nam je jednog Izaije ili Sv. Pavla!« — da vode ljude u ovoj svjetskoj krizi. Da se on složio s Izaijom iz Biblije, on nikada ne bi bacio atomsku bombu, jer je Izaija zastupao ’raskivanje mačeva u raonike i kopalja u srpove’. Štoviše, i Pavao iz Biblije je izjavio: »Mi ne vodimo rat prema onome što smo u tijelu. Jer oružje našeg vojevanja nije tjelesno«. Međutim, umjesto da slijede mudri savjet Biblije, narodi tzv. kršćanstva su se uključili u samoubilačku utrku u naoružavanju. Svaka njihova tvrdnja da su Bibliji poslušni kršćani lažna je. Oni se moraju suočiti s Božjom osudom zbog toga što su propustili činiti njegovu volju.

1. Korinćanima 14:33 - Jer Bog nije Bog nereda, nego mira...

 

[vorki]

Ворки, ниједном нисам добио јасно тумачење последњег стиха Матејевог Еванђеља. Отворићемо посебну тему за то...





НИЈЕ БИТНО ЊИХОВО УЧЕЊЕ?!!?!?!??!?!?!?!?

Чекај, у исти кош стављаш Евтиха који каже да је Исус само Бог, а привидно човек и Павла Самосатског који каже да је Исус само човек али не и Бог....

POSTEPENOM otkrivanju biblijske istine???? Библијски поткрепи ово? Исус је одједном открио истину о спасењу. Немогуће је да је након Њега и смрти Апостола та истина убрзо пропала и изгубила се без трага те се само повремено пројављивала кроз појединце... То је немогуће, јер Цркву коју Исус оснива "неће надвладати ни врата пакла". Бар тако обећа Исус... А ми му верујемо...






Зато што су од њих тражили да се клањају идолима. Имаш читав низ мученика које Црква слави као светитеље а који су свој живот дали, не хтевши да се одрекну Христа (Георгије, Димитрије Солунски, Теодор Тирон, Прокопије...)



То "отпад" је кључна одредница за Јеховине Сведоке.. Једино тако може да се обајсни како се они наједномм, попут падобранаца, појављују у историји као јединоисправни. И то у време бујања протеснтантских секти у САД половином 19.века... И сви одједном, метеорски, исправни... Више ми то личи на "коров" и "отпад"...


То што је хришћанство постало званична вера је лоша ствар? И то што су хришћани тада пристали да служе војску свог хришћанског цара и да бране своју хришћанску домовину је лоша ствар? "Нема веће љубави од ове да ко положи живот за своје ближње"?



Слушам (читам).... КО СУ ТИ ПОЈЕДИНЦИ?



Одбрана сама по себи није. Да ли је већи грех пустити варваре да скрнаве храмове и убијају хришћане у њиховој сопственој хришћанској држави и тиме их подстаћи на те грозоте (имаш на Хистори каналу добруу документарну серију о варварима)



овај стих нема везе са Христовим обећањем о постојаности Цркве

Gledaj prijatelju, nemam volje se NADMETATI sa tobom.

Istina je jednostavna da jednostavnija nemože biti, no ljudi su ti koji je kompliciraju i filozofiraju.

Jehovini Svjedoci će ti dati potvrdu za svako biblijsko učenje koje postoji kod njih, no vi toliko volite da filozofirate da je to strašno. Naprimjer, ja sam ti dao primjer za ratove, no evo ti još jedan, a vjeruj mi ima ih mnoštvo. Božja riječ OSUĐUJE posjedovanje kipova, slika i sličnih predmeta, te takve ljude ili grupe stavlja u kontekst poganskih naroda, koji su bili protivnici pravoga Boga.

Za one koji vole nositi raznorazne AMAJLIJE za razne blagodati koje donose :

Izaija 65:11,12 - A vi ostavljate Jehovu, zaboravljate svetu goru moju, postavljate stol bogu Sreće i vino začinjeno točite bogu Sudbine. Ja ću učiniti da mač bude sudbina vaša i svi ćete na koljena pasti da vas kolju. Jer zvao sam, ali niste se odazvali, govorio sam, ali niste slušali, nego ste činili što je zlo u očima mojim i izabrali ste ono što mi nije po volji.”

Za one koji posjeduju razne rezane likove :

2. Mojsijeva 20:4 - Ne pravi sebi lika rezana ni bilo što nalik onome što je gore na nebu ili dolje na zemlji ili u vodama ispod zemlje.

Izaija 42:8 - Ja sam Jehova. To je ime moje, i nikome neću dati slavu svoju, niti hvalu svoju likovima rezbarenim.

Za one koji posjeduju kipove i slike :

3. Mojsijeva 26:1 Ne pravite sebi bezvrijednih bogova, ne podižite sebi rezane likove ni obredne stupove i ne postavljajte u svojoj zemlji kamenove ukrašene slikama da se pred njima klanjate, jer ja sam Jehova, Bog vaš.

Djela apostolska 17:29 - Kad smo dakle potomstvo Božje, ne smijemo smatrati da je Bog nalik zlatu ili srebru ili kamenu, liku što je oblikovan umijećem i maštom ljudskom.

Ima još koliko hoćeš, no ovo je sasvim dovoljno. Jasno se vidi iz biblijskih citata da Bog NE ODOBRAVA da jedan kršćanin POSJEDUJE bilo kip, sliku ili neku amajliju, bilo čega na nebu, zemlji ili ispod zemlje. Isus jasno kaže da je Svemogući Bog DUH, koji je nevidljiv i neopipljiv, i da ga se treba upravo tako i štovati. Jedini POSREDNIK u molitvi ili štovanju je Isus Krist koji je sada duhovno stvorenje, i čije je posredništvo upravo na takav način.

1. Timoteju 2:5 - Jer jedan je Bog i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovjek, Krist Isus...

Ivan 4:24 - Bog je Duh i koji ga štuju moraju ga štovati duhom i istinom.”

 

[Dе Sisti]

Gledaj prijatelju, nemam volje se NADMETATI sa tobom.

razgovaramo, Vorki... Nije ovo nadmetanje

Istina je jednostavna da jednostavnija nemože biti, no ljudi su ti koji je kompliciraju i filozofiraju.

slazem se... mislis da 1700 godina ljudi u Crkvi nisu to znali?

Jehovini Svjedoci će ti dati potvrdu za svako biblijsko učenje koje postoji kod njih, no vi toliko volite da filozofirate da je to strašno. Naprimjer, ja sam ti dao primjer za ratove, no evo ti još jedan, a vjeruj mi ima ih mnoštvo. Božja riječ OSUĐUJE posjedovanje kipova, slika i sličnih predmeta, te takve ljude ili grupe stavlja u kontekst poganskih naroda, koji su bili protivnici pravoga Boga.

Za one koji vole nositi raznorazne AMAJLIJE za razne blagodati koje donose :

Izaija 65:11,12 - A vi ostavljate Jehovu, zaboravljate svetu goru moju, postavljate stol bogu Sreće i vino začinjeno točite bogu Sudbine. Ja ću učiniti da mač bude sudbina vaša i svi ćete na koljena pasti da vas kolju. Jer zvao sam, ali niste se odazvali, govorio sam, ali niste slušali, nego ste činili što je zlo u očima mojim i izabrali ste ono što mi nije po volji.”

Za one koji posjeduju razne rezane likove :

2. Mojsijeva 20:4 - Ne pravi sebi lika rezana ni bilo što nalik onome što je gore na nebu ili dolje na zemlji ili u vodama ispod zemlje.

Izaija 42:8 - Ja sam Jehova. To je ime moje, i nikome neću dati slavu svoju, niti hvalu svoju likovima rezbarenim.

Za one koji posjeduju kipove i slike :

3. Mojsijeva 26:1 Ne pravite sebi bezvrijednih bogova, ne podižite sebi rezane likove ni obredne stupove i ne postavljajte u svojoj zemlji kamenove ukrašene slikama da se pred njima klanjate, jer ja sam Jehova, Bog vaš.

Djela apostolska 17:29 - Kad smo dakle potomstvo Božje, ne smijemo smatrati da je Bog nalik zlatu ili srebru ili kamenu, liku što je oblikovan umijećem i maštom ljudskom.

Ima još koliko hoćeš, no ovo je sasvim dovoljno. Jasno se vidi iz biblijskih citata da Bog NE ODOBRAVA da jedna kršćanin POSJEDUJE bilo kip, sliku ili neku amajliju, bilo čega na nebu, zemlji ili ispod zemlje. Isus jasno kaže da je Svemogući Bog DUH, koji je nevidljiv i neopipljiv, i da ga se treba upravo tako i štovati. Jedini POSREDNIK u molitvi ili štovanju je Isus Krist koji je sada duhovno stvorenje, i čije je posredništvo upravo na takav način.

1. Timoteju 2:5 - Jer jedan je Bog i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovjek, Krist Isus...

Ivan 4:24 - Bog je Duh i koji ga štuju moraju ga štovati duhom i istinom.”

ovo optuzivanje je ili neznanje ili teski bezobrazluk... mi, Pravoslavni se ne klanjamo ikonama kao materijalu... I bezovbrazno je da se protiv nas upotrebljavaju stihovi koje su izrecene jevrejima da ih zastite od idolopoklonstva..

1. Timoteju 2:5 - Jer jedan je Bog i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovjek, Krist Isus...

Zato sto je Isus Bogocovek, i Bog i covek u isto vreme...

 

[vorki]

razgovaramo, Vorki... Nije ovo nadmetanje



slazem se... mislis da 1700 godina ljudi u Crkvi nisu to znali?



ovo optuzivanje je ili neznanje ili teski bezobrazluk... mi, Pravoslavni se ne klanjamo ikonama kao materijalu... I bezovbrazno je da se protiv nas upotrebljavaju stihovi koje su izrecene jevrejima da ih zastite od idolopoklonstva..




Zato sto je Isus Bogocovek, i Bog i covek u isto vreme...

Nije ovo optuživanje nego istina i činjenica. Božja riječ ne govori samo o tome da se ne klanja kipovima i slikama, nego da se NE POSJEDUJU.

Isus nije u isto vrijeme Bog i čovjek, nego je samo čovjek. Nerazumijem što ti nije jasno ? U Timoteju se jasno govori da je Isus posrednik između Boga i ljudi, i da je čovjek.

Izvrtanje istine je filozofija koja gura objašnjenja u dogmatiku.

 

[vorki]

Utjeha za vrijeme četiri ratne godine na Balkanu
-----------------------------------------------------------------------------
ZA VRIJEME četiri ratne godine na području bivše Jugoslavije mnogi su ljudi podnosili teškoće i teške nestašice. Među njima bile su stotine Jehovinih svjedoka, koje su nastavile vjerno obožavati ’Boga svake utjehe‘. U Sarajevu su ljudi podnosili dodatne teškoće jer su živjeli u velikom gradu koji je cijelo vrijeme rata bio pod opsadom. Nije bilo struje, vode, drva za ogrjev ni hrane. Kako je djelovala sarajevska skupština Jehovinih svjedoka pod tim krajnje teškim uvjetima? Kršćani iz susjednih zemalja riskirali su svoj život kako bi dopremili veliku količinu humanitarne pomoći. Pored toga, braća u Sarajevu međusobno su dijelila ono što su imala, stavljajući najveći naglasak na dijeljenje duhovne hrane. Za vrijeme opsade jedan je kršćanski nadglednik iz tog grada dao sljedeći izvještaj: ”Neizmjerno cijenimo naše sastanke. Moja supruga i ja, zajedno s drugih 30 osoba, pješačimo 15 kilometara u jednom smjeru kako bismo stigli na sastanke. Ponekad je stigla obavijest da će voda doći upravo u vrijeme kad su se održavali sastanci. Što su braća učinila? Da li su ostala kod kuće ili su išla na sastanke? Naša su braća radije išla na sastanke. Braća si neprestano međusobno pomažu; dijele sve što imaju. Jedna sestra iz naše skupštine živi u predgrađu, blizu šume; zbog toga nešto lakše dolazi do drva za ogrjev. Osim toga, ona radi u pekari i umjesto plaće dobiva brašno. Kad god može, ona umijesi veliki kruh i donese ga na sastanak. Nakon sastanka, na odlasku, svakome dade komad kruha.

Važno je da se nitko od braće ili sestara nikada ne osjeća napuštenim. Nitko ne može znati tko će od nas sljedeći trebati pomoć u nekoj neugodnoj situaciji. Kad su ceste bile zaleđene mlada, snažna braća vukla su na saonicama na sastanke jednu bolesnu sestru. Svi sudjelujemo u djelu propovijedanja i Jehova blagoslivlja naš trud. On je vidio našu tešku situaciju u Bosni, ali on nas je i blagoslovio porastom — porastom koji nismo doživjeli prije rata.“ Slično tome, i u drugim ratom pogođenim dijelovima bivše Jugoslavije, Jehovini svjedoci doživljavaju porast usprkos velikim teškoćama. Iz hrvatskog ureda Jehovinih svjedoka stiže ovaj izvještaj o grupi Svjedoka: ”Braća koja žive u Velikoj Kladuši morala su izlaziti na kraj s krajnje teškim vremenima. Grad je bio napadnut nekoliko puta. Braća su morala dokazivati svoju neutralnost hrvatskoj, srpskoj i raznim muslimanskim vojskama. Nesumnjivo su morala mnogo pretrpjeti — zatvaranja, batine, glad, smrtnu opasnost. No svi su ostali vjerni i imaju izvanrednu prednost vidjeti kako Jehova blagoslivlja njihove aktivnosti.“

Ivan 17:16 - Oni nisu dio svijeta, kao što ni ja nisam dio svijeta.

 

[vorki]

Kostarika i Čile - propovjedanje istine
--------------------------------------------------------------
U ovoj zemlji ima oko 10 000 Guaymi Indijanaca, a većina ih živi u Sixaoli, gradiću koji je smješten blizu granice s Panamom. Priličan broj tih autohtonih stanovnika pokazuje istinsko zanimanje za Bibliju. Kako bi se udovoljilo duhovnim potrebama tih ljudi, Zajednica je na to područje poslala mladi bračni par koji služe kao specijalni pioniri. Oni su počeli učiti jezik tih ljudi. Uz pomoć 26 braće i sestara koji su Guaymi Indijanci dosad su već puno naučili. Obilježavanje Kristove smrti prvi je put održano na jeziku guaymi, a sastanku su prisustvovale čak 264 osobe. Otada stalno raste broj osoba koje se zanimaju za istinu. Naprimjer, na sastanke grupe za razmatranje knjige koja se sastoji od 13 objavitelja u početku je dolazilo oko 20 osoba. Sada se taj broj povećao na 40. Zbog toga su se osnovale još dvije grupe za razmatranje knjige.

Rt Horn je vjerojatno najjužnije mjesto na svijetu na kojem netko proučava Bibliju s Jehovinim svjedocima. Tečaj se vodi sa svjetioničarevom ženom koja sa svojim mužem živi na tom udaljenom području. Dok je ta žena bila u Punta Arenasu jedna naša sestra koja služi kao pomoćni pionir vodila je s njom tečaj četiri tjedna, sve dok se žena nije odselila na rt Horn. Otada se tečaj s njom vodi preko telefona. Žena dobro napreduje.

Izaija 60:22 - Od maloga će postati tisuća i od neznatnoga silan narod. Ja, Jehova, ubrzat ću to kad bude vrijeme.”

 

[valaam]

БЛАГОСЛОВИ НЕПРИЈАТЕЉЕ МОЈЕ (Владика Николај Велимировић)

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.
Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме више везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
• Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.
• Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
• Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.
• Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
• Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене-
Да би моје бекство к Теби било бесповратно;
Да би се нада у људе искидала сва као паучина;
Да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
Да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;
Да би све своје благо сабрао на небу;
Ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.
Непријатељи су ме научили да знам, - што мало ко зна – да човек нема непријатеља у свету изван себе.
Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.
Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.
Зато, благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.
Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.
Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам. И не кунем.

 

[vorki]

БЛАГОСЛОВИ НЕПРИЈАТЕЉЕ МОЈЕ (Владика Николај Велимировић)

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.
Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме више везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју. Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
• Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.
• Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
• Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.
• Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
• Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене-
Да би моје бекство к Теби било бесповратно;
Да би се нада у људе искидала сва као паучина;
Да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
Да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;
Да би све своје благо сабрао на небу;
Ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.
Непријатељи су ме научили да знам, - што мало ко зна – да човек нема непријатеља у свету изван себе.
Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.
Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.
Зато, благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.
Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.
Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам. И не кунем.

Eto, ima svugdje lijepih primjera.

Međutim, ako se gleda globalno, onda je pravoslavlje zastranilo, a pojedinačno ima finih primjera, dok kod nas globalno, zajednica ima Božji i Kristov pečat.

Izaija 43:5-7 - Ne boj se, jer ja sam s tobom! S istoka ću dovesti potomstvo tvoje i sa zapada ću te sabrati. Reći ću sjeveru: ‘Daj!’ a jugu: ‘Ne zadržavaj ih! Dovedi sinove moje izdaleka i kćeri moje s kraja zemlje, svakoga tko se zove imenom mojim i koga sam stvorio na slavu svoju, koga sam sazdao i koga sam načinio!’

 

[valaam]

U ime Oca I Sina I Svetog Duha.

“Ko je sagrešio – da li taj čovek, ili njegovi roditelji, te se on rodio slep?” – pitali su ljudi medjusobno jedni druge, koji su videli takvu tugu, takav ljudski užas, da je čovek došao u ovaj život – i da nije mogao da vidi, te je bio lišen života tako tragičnom merom.

I mi često ne primećujemo kako ljudski greh može da utiče ne samo na našu privremenu ili večnu sudbinu, već I na naše rodjake, bližnje. Po nekom strašnom zakonu, zbog toga što jedan greši, drugi strada – jer uvek težinu I stradanje, I nevolju, I posledicu greha nosi onaj koji nije prisajedinjen tom grehu. Zloba jednog kao krst postaje sudbina drugoga, I eto zbog čega su se svetitelji sa takvim gnušanjem odnosili prema grehu, zbog čega tama greha tako neprekidno odzvanja u Svetom Pismu.

Greh – nije samo bezzakonje, greh je – stradanje, koje će se od čoveka koji je sagrešio prostirati dalje I dalje, može se reći do granica zemlje I dalje – do granica vremena. I da bismo to jasnije shvatili, zasutavićemo se na jednom slučaju koji se desio pre nekoliko decenija u dalekom rumunskom selu.

Tamo je u mračnoj zimskoj noći ubijen čovek. Taj čovek je bio prolaznik, nikome nije bio poznat, medjutim njegova smrt je na jednog od stanovnika tog sela proizvela strašan, najdublji utisak. Istražitelj je zatekao tog čoveka kako plače zbog toga što se desilo.

To nije bio starac, koji je na kraju dugog života postao razumljiviji nego drugi. To nije bio ni mladić, koji na početju svog puta nije još očvrsnuo u surovom životu, I život mu je još bio strašan jer u njemu ima surovosti. To je bio zero čovek, krepak, iskusan, načelnik lokalne policije – i on je sedeo i gorko plakao zbog onoga što se desilo. Iznenadjeni istražitelj mu je rekao: “U čemu je stvar? Ubijen je neki nepoznati prolaznik, a ti toliko tuguješ!”. I ovaj ga je tužno pogledao i rekao: “Kako ne shvatate da će ta krv sada oskverniti celo selo, i od našeg sela će krenuti zlo u ceo svet?”. A kada ga je istražitelj upitao šta on time želi da kaže, objasnio mu je otprilike ovako: “Danas je u našem čistom snegu malo krvi, sneg postepeno prekriva tu krv, postepeno je prikriva svojom belinom. Postepeno nestaje ta mrlja krvi, bledi u snegu, i doćiće vreme kada ni traga od te krvi neće ostati. Ali ta krv leži u našem snegu, i kada dodje proleće i sneg počne da se topi, - ta krv će poteći zajedno sa snegom po celoj površini naše zemlje. Upiće je naša polja, uliće se u naše rečice i reke. Zalivajući svoje vrtove i povrtnjake, ljudi će uzimati tu vodu, u kojoj je krv čoveka ubijenog u našem selu. Doćiće vreme i zamirisaće cveće, ali će u tom mirisu biti strašni smrad ljudske krvi, koju će svaka biljka svojim korenom upijati iz naše oskvernjene zemlje. Svaki cvetić, koji mladić bude dao devojci, biće prožet krvlju ubistva. Svako parče hleba koje budemo jeli, biće stvoren od zemlje napojene tom krvlju koju će tu doneti voda i sneg. A kada počne prašina da se diže po našim letnjim stazama – svaki prolaznik će na svojim cipelama razneti tu strašnu okrvavljenu prašinu po celoj zemlji”.

Eto kako je živi, istinski čovek našeg vremena, čvrst i iskusan u životu, doživeo smrt čoveka, doživeo greh od koga se rodila smrt, i spoznao te strašne posledice ljudskog greha. Eto zbog čega je greh tako strašan u Božijim očima, zbog čega ga Gospod tako strašno razobličava, i zbog čega nas sveti sa takvim gnušanjem upozoravaju i mole čak i ako ne shvatamo da mu se ne predajemo. Tako svaki greh, ne samo krv, već će i reč koja je izgovorena, ponovljena, koja je zasula dušu trnjem, zatrovala srce, oskvernila i pomračila um, otići dalje, kao ta okrvavljena prašina, kao okrvavljeni sneg, do granica zemlje, do granica vremena i Strašnog Suda.

Eto kakva je odgovornost jednih pred drugima. Eto zašto je tako strašna prazna, pusta, gnjila, besmislena reč, eto zašto je tako strašan svaki postupak koji unosi mrak u dušu drugog čoveka! Eto zbog čega greh jednog predstavlja krst i smrt drugoga. Ovo je strašna medjusobna poruka zemlje.

Ali u tome je možda i jedina naša nada, zbog toga kada do nas ne grehom, već stradanjem, ne oskvernjenošću već krstom dolazi tudji greh, ako ga samo prihvatimo, ali ne gnevom već čistotom, ne jarošću, već milošću, sastradanjem i ljubavlju, tada dobijamo Božansku silu i vlast, imenom Božijim, svojom krvlju stičemo oproštaj za drugog čoveka. Tada greh nalazi svoje granice, tada se više ne raznosi, ne ranjava, ne oskvernjuje, tada se kao more o stenu razbija i pada u svoje korito. Ocenite i strahotu greha i divnu snagu praštanja, sastradalne krsne ljubavi, najpre Božije a potom i svakog čoveka, koji želi da se prisajedini tom putu spasenja bližnjeg, brata, rodjenog i stranog, spasenja celog sveta, dok greh nije došao do predela gde je već Božiji Sud! Amin.

Mitropolit Antonije Surožski

 

[vorki]

Grčka pravoslavna crkva — razdijeljena religija
---------------------------------------------------------------------------
ISKRENIM ljudima koji ljube Boga i istinu i duboko poštuju njegovo obožavanje, sadašnja situacija u Grčkoj pravoslavnoj crkvi u Grčkoj izgleda, najblaže rečeno, jezivo. Žalostan nedostatak jedinstva, nasilni sukobi zavađenih crkvenih frakcija, bujica sramotnih moralnih skandala te nesposobnost religije — koja sebe opisuje kao ”jedinu pravu Božju crkvu“ — da pruži duhovno vodstvo uzrokuju da mnogi Grci postaju razočarani i da se gnušaju. Takvo stanje stvari frustrira, čak razbješnjuje, običan narod. Jedan se sveučilišni profesor, pišući u vodećim grčkim novinama, žali: ”Grčku crkvu razara kriza besprimjerna po svojoj intenzivnosti i svom trajanju koja dovodi u pitanje autoritet [crkve] i narušava urođenu vrijednost njenih institucija. To zlo se, nažalost, nastavlja.“ Kako je došlo do te situacije? Jesu li bliske veze koje Grčka pravoslavna crkva održava s Državom uistinu bile korisne? Kakva je budućnost tih odnosa između Crkve i Države? Koja alternativa postoji za ljude koji traže pravu, ujedinjenu Kristovu skupštinu? Preispitajmo činjenice i pogledajmo što Biblija govori o toj stvari. Dok je vojna diktatura vladala u Grčkoj u godinama 1967-74, aktivno se uplitala u poslove Grčke pravoslavne crkve ne bi li konsolidirala svoju moć. U svom nastojanju da u potpunosti preuzme vlast, vojna je hunta raspustila prethodno izabrani Sveti sinod — najviše izvršno tijelo Grčke pravoslavne crkve — i imenovala svoj vlastiti sinod, ”prema zasluzi“, kako je bio nazvan. Kad je 1974. ponovno uspostavljena demokracija, ponovno je izabrano vladajuće crkveno tijelo u skladu sa svojom kanonskom poveljom. Kao posljedica toga, episkopi koji su oformili sinod imenovan od strane hunte bili su svrgnuti i zamijenjeni drugim episkopima. Međutim, vladinim prijedlogom zakona donesenim 1990. otpušteni episkopi dobili su pravo na povrat svojih položaja podnošenjem priziva svjetovnim sudovima i konačno najvišem administrativnom sudu, Državnom vijeću. Trojica tih svećenika upravo su to i učinila te su na kraju dobila svoje parnice. Zahvaljujući tome, danas u Grčkoj tri zasebne pravoslavne arhiepiskopalne dijeceze imaju svaka po dva episkopa — jednog kojeg službeno priznaje samo Grčka pravoslavna crkva i jednog koji je službeno prihvaćen od strane Državnog vijeća.

”Sukobljeni kršćani“
--------------------------------------
Prethodno svrgnuti episkopi dobili su natrag svoje položaje i bezuvjetno odbijaju priznati postojanje onih drugih episkopa koje je imenovala službena crkva. Osim toga, svaki od njih ima veliku sljedbu ”religioznih fanatika“ — kako su ih opisale jedne novine — koji su gorljivo glasni u podupiranju ciljeva svojih episkopa. Stoga je ova situacija pokrenula žučne i silovite reakcije dok su televizijski ekrani širom zemlje emitirali blic-scene nasilja, prikazujući mnoštva tih ”sukobljenih kršćana“ kako nasilno provaljuju u crkve, razbijaju religiozne likove i napadaju svećenike i laike koji pripadaju suparničkim frakcijama. U većini slučajeva, morala je intervenirati policija za suzbijanje nereda kako bi ponovno uspostavila mir. Događaji su kulminirali u listopadu i studenom 1993. u crkvama koje se nalaze u bogataškom atenskom predgrađu Kifisija, a potom u srpnju i prosincu 1994. u gradu Larissi, kada su bijesne epizode slijepog vjerskog fanatizma šokirale grčku javnost. Najnasilniji sukobi dogodili su se 28. srpnja 1994. za vrijeme ustoličenja Ignacija, episkopa u Larissi kojeg je imenovao Sveti sinod. Objavivši upadljiv naslov na prvoj stranici: ”Larissa postaje bojno polje za novog episkopa — oživljen mračni srednji vijek“, novine Ethnos su napisale: ”Samo je jedan termin odgovarajuć: mračni srednji vijek. Kako bi se drugačije uopće moglo opisati sve ono što se jučer dogodilo u Larissi, (...) ulične tučnjave, nasilni sukobi, fizičke ozljede?“ Nekoliko tjedana kasnije, protivnici su napali automobil episkopa Ignacija ”koristeći metalne šipke i palice, nakon bjesomučne hajke“. Jedan se novinar pitao: ”Može li tko prihvatiti da su počinitelji koji su u to upleteni prožeti kršćanskim osjećajima kad ih istovremeno njihov fanatizam navodi na postupanje koje je slično postupanju gangstera, nasilno postupanje koje bi moglo prouzročiti smrt? (...) A takvo postupanje potiču i opravdavaju istaknute crkvene vođe.“ Situacija se još više pogoršala u vrijeme Božića. Osvrćući se na tragične događaje 23-26. prosinca 1994. u Larissi, novine Eleftherotipia pisale su: ”Bio je to sramotan Božić u Larissi gdje je dugotrajan, otegnuti sukob još jednom pokvario [proslavu]. (...) Dok su crkvena zvona objavljivala Kristovo rođenje, policijski pendreci su udarali po glavama ’pravednih i nepravednih‘. Neredi, sukobi, bujice psovki i hapšenja zamijenili su upućivanje božićnih čestitki i dobrih želja u predvorju Crkve Svetog Konstantina u Larissi. (...) Demonstracije [protiv Ignacija] su se brzo pretvorile u verbalne uvrede a potom u sukobe s policijom. (...) Crkveno su predvorje pretvorili u bojno polje.“ Kako su ljudi na to reagirali? Jedan je pravoslavac komentirao: ”Ne mogu shvatiti kako ljudi koji sebe nazivaju kršćanima mogu počiniti takva nasilna djela za vrijeme svetih vjerskih praznika. Kako da idem u crkvu ako se tamo izlažem opasnosti da dobijem batine?“ A jedna je revna pravoslavka izjavila: ”Sada, nakon svih tih događaja, bojim se ići u crkvu.“ Kao da ovo nije dovoljno, na svjetlo dana izlazi i gomila moralnih skandala u koje je upletena Grčka pravoslavna crkva. Mediji stalno razotkrivaju izvještaje o dekadentnom moralu pojedinih pripadnika svećenstva — o homoseksualnim i pedofiličnim svećenicima, pronevjeri novca i protuzakonitoj trgovini antikvitetima. Ovo posljednje je izvedivo vjerojatno zato što mnogi svećenici imaju nekontrolirani slobodan pristup riznicama dragocjenih ikona i drugih vrijednih predmeta. Kako li ta situacija sramotno obezvređuje snažnu opomenu koju je apostol Pavao uputio kršćanima, naime, da ne budu sljedbenici ljudi jer to dovodi do ’prepiranja‘ i ”razdora“!

 

[vorki]

Veze između Crkve i Države — kakva im je budućnost?
-----------------------------------------------------------------------------------------
Još od osnutka grčke države, Grčka pravoslavna crkva uživala je privilegirani status dominantne religije. U Grčkoj, zasad, nema ni govora o razdvajanju Crkve od Države. Sam Ustav jamči Grčkoj pravoslavnoj crkvi položaj ”prevladavajuće religije“ u Grčkoj. To znači da Grčka pravoslavna crkva prožima sve sektore javnog života, uključujući i javnu administraciju, pravni sistem, policiju, javno obrazovanje i praktički svaki drugi aspekt društva. Ta crkvena prisutnost koja ulazi u svaku poru značila je tlačenje i neopisive poteškoće za religiozne manjine u Grčkoj. Premda Ustav jamči slobodu vjeroispovijedi, kad god neka religiozna manjina pokuša tražiti svoja prava, skoro uvijek se nađe uhvaćena u gotovo neprobojnu mrežu religioznih pristranosti, predrasuda i protivljenja koju je istkala ova veza između Crkve i Države. Izgleda da u bliskoj budućnosti postoji izvjesna mogućnost za revidiranje Ustava i stoga se već čuju snažni zahtjevi za odvajanje Crkve od Države. Utjecajni grčki ustavni stručnjaci i analitičari svraćaju pažnju na probleme koje stvara ova bliska veza između Crkve i Države. Oni naglašavaju da bi jedino održivo rješenje bilo stroga odijeljenost tih dvaju entiteta. U međuvremenu, crkveni vođe oglašuju svoje prigovore takvom eventualnom razdvajanju. Zadirući u osjetljivo područje na koje bi takvo razvijanje odnosa između Crkve i Države negativno utjecalo, jedan je pravoslavni episkop napisao: ”Hoće li Država uslijed toga prestati isplaćivati svećeničke plaće? (...) To bi značilo da će mnoge parohije ostati bez svećenika.“ (Usporedi Matej 6:33.) Jedna druga posljedica bliskog odnosa između Crkve i Države u Grčkoj jest ta da grčki zakon — koji je u direktnoj suprotnosti s odredbama Evropske unije i Članovima Evropske konvencije o ljudskim pravima, kojima je Grčka obavezana — zahtijeva da na osobnoj iskaznici svih grčkih građana mora pisati kojoj vjeroispovijedi svaki građanin pripada. Ljudi širokih pogleda snažno se protive tome jer članovi religioznih manjina obično postaju žrtve diskriminacije. Jedan je novinar izjavio: ”Ta činjenica može vrlo vjerojatno imati negativne posljedice kada je riječ o pravima religioznih manjina na mogućnost korištenja svoje religiozne slobode.“ Komentirajući o tome, novine Ta Nea su pisale: ”Država bi trebala donositi svoje odluke i odobravati zakone ne uzimajući uopće u obzir tiranske načine postupanja i reakcije crkve u stvarima poput obaveznog registriranja nečije vjeroispovijedi na njegovoj osobnoj iskaznici.“ Naglašavajući hitnu potrebu za takvim razdvajanjem, Dimitris Tsatsos, profesor ustavnog prava a ujedno i član Evropskog parlamenta, izjavio je: ”[Grčka] Crkva mora prestati sa svojim tiraniziranjem društvenog, političkog i obrazovnog života. Način na koji Grčka crkva djeluje jest tlačiteljski. To je despotsko vladanje nad našim obrazovnim sistemom i našim društvom.“ U jednom drugom intervjuu taj je isti profesor rekao: ”Crkva u Grčkoj ima zastrašujuću moć, koja nažalost nije ograničena na svoju prirodnu domenu nesmiljenog konzervatizma, već se uspjela infiltrirati čak i u napredni sektor grčkog društva. Što se mene tiče, zahtijevam razdvajanje crkve od države. Zahtijevam da se pravoslavne Grke stavi na isti nivo kao i pripadnike drugih vjeroispovijedi u Grčkoj i da budu ravnopravni s njima.

Pravi kršćani su ujedinjeni
-----------------------------------------------
U Grčkoj pravoslavnoj crkvi uistinu je teško pronaći obilježje pravog kršćanstva. Isus nije odredio da se u kršćanstvu razviju podjele i shizme. Moleći se svom Ocu, zamolio je da njegovi učenici budu ”svi jedno“ (Ivan 17:21). A ti su učenici trebali ’imati ljubav jedan prema drugome‘ i ta je ljubav trebala biti prepoznatljivo obilježje pravih Kristovih sljedbenika (Ivan 13:35). Izgleda da Grčka pravoslavna crkva ne može postići jedinstvo. Međutim, to nipošto nije jedini slučaj u današnjoj organiziranoj religiji. Naprotiv, ovo je primjer podijeljenosti koja hara religijama kršćanstva. Iskreni ljubitelji Boga uviđaju da je to tužno stanje stvari teško pomiriti s riječima apostola Pavla u 1. Korinćanima 1:10 upućenim pravim kršćanima: ”Molim vas pak, braćo, imenom Gospodina našega Isu[sa Kri]sta da svi jedno govorite, i da ne budu medju vama raspre, nego da budete utvrdjeni u jednom razumu i u jednoj misli.“ Da, pravi Isusovi učenici imaju među sobom neraskidivo jedinstvo. Budući da su ujedinjeni svezom kršćanske ljubavi, među njima ne postoje političke, sektaške niti doktrinarne razlike. Isus je jasno objasnio da će svatko moći prepoznati njegove sljedbenike po ’njihovim plodovima‘, ili aktivnostima.

 

[valaam]

Bio veliki ili mali, greh ostavlja svoj pečat na našem licu. (Zlatoust)

Umetnik i greh Umetnik je radio sliku,na kojoj je trebalo predstaviti anđela.Za model izabere jednog mladića prekrasne lepote.Kad je slika bila gotova,mnogi su dolazili da se dive liku anđela i nalazili da on u potpunosti odgovara našoj predstavi o anđelima.Ali umetnik je zaželeo da pored anđela naslika i đavola,kao suštu protivnost.No odgovarajući model nikako da nađe.Punih deset godina tražio je i najzad ga našao među zatvorenicima.

Bolje suprotnosti anđelu nije moguće zamisliti.Ali kako se umetnik silno iznenadio, kad je saznao da je ovaj zatvorenik bio isti onaj dečak,koji mu je ranije poslužio kao model anđela!Šta ga je tako nagrdilo i unakazilo?Greh.Bio veliki ili mali, greh ostavlja svoj pečat na našem licu. (Zlatoust)

Tražio sam Tražio sam Snagu.I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.Tražio sam Mudrost.I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.Tražio sam Bogatstvo.I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.Tražio sam Hrabrost.I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.Tražio sam Ljubav.I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.Tražio sam Usluge.I Bog mi je dao Prilike.Nisam dobio ništa od onog što sam tražio,ali dobio sam sve što mi je trebalo.

Pouke Pre nego što padnemo u greh,demoni nam govore da je Bog čovekoljubiv. Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima,a možda se odista i smatraju takvima.No,tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce. Kud god ideš,uvek imaj Boga pred očima,ma šta da radiš imaj potvrdu u Svetom Pismu,i ne napuštaj brzo mesto na kome živiš.Sačuvaj ove tri zapovesti i spašćeš se. Mi nismo jači od Sampsona,ni mudriji od Solomona,ni razumniji od blaženog Davida, niti volimo više Boga od apostola Petra.Stoga,ne treba da se uzdamo u sebe.Jer,Sveto Pismo kaže da će onaj koji se uzda u sebe pasti strašnim padom. Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugađaju,koji su sebe učinili robovima stomaka i telesnih strasti. Neka tvoja ruka ne bude ispružena radi uzimanja,već neka radije bude ispružena radi davanja. Granice između Pravoslavlja i jeresi su ispisane krvlju.

Živi u miru ne samo sa svojim prijateljima,već i sa svojim neprijateljima,ali samo sa svojim ličnim neprijateljima,ne i sa neprijateljima Božijim. Kao čisto platno daje se sloboda ljudima; kada je ljudi uprljaju,moraju je prati suzama i krvlju.Jer sloboda ili je čista ili nikakva.Ili Zlatna Sloboda,nerazdvojna od Časnog Krsta,ili nikakva. Kao što se razbojnici kriju po skrovitim mestima da bi orobili prolaznika,tako se i đavo krije u zadovoljstvima da bi savladao našu dušu.

 

[STAJIC]

U ime Oca I Sina I Svetog Duha.

“Ko je sagrešio – da li taj čovek, ili njegovi roditelji, te se on rodio slep?” – pitali su ljudi medjusobno jedni druge, koji su videli takvu tugu, takav ljudski užas, da je čovek došao u ovaj život – i da nije mogao da vidi, te je bio lišen života tako tragičnom merom.

I mi često ne primećujemo kako ljudski greh može da utiče ne samo na našu privremenu ili večnu sudbinu, već I na naše rodjake, bližnje. Po nekom strašnom zakonu, zbog toga što jedan greši, drugi strada – jer uvek težinu I stradanje, I nevolju, I posledicu greha nosi onaj koji nije prisajedinjen tom grehu. Zloba jednog kao krst postaje sudbina drugoga, I eto zbog čega su se svetitelji sa takvim gnušanjem odnosili prema grehu, zbog čega tama greha tako neprekidno odzvanja u Svetom Pismu.

Greh – nije samo bezzakonje, greh je – stradanje, koje će se od čoveka koji je sagrešio prostirati dalje I dalje, može se reći do granica zemlje I dalje – do granica vremena. I da bismo to jasnije shvatili, zasutavićemo se na jednom slučaju koji se desio pre nekoliko decenija u dalekom rumunskom selu.

Tamo je u mračnoj zimskoj noći ubijen čovek. Taj čovek je bio prolaznik, nikome nije bio poznat, medjutim njegova smrt je na jednog od stanovnika tog sela proizvela strašan, najdublji utisak. Istražitelj je zatekao tog čoveka kako plače zbog toga što se desilo.

To nije bio starac, koji je na kraju dugog života postao razumljiviji nego drugi. To nije bio ni mladić, koji na početju svog puta nije još očvrsnuo u surovom životu, I život mu je još bio strašan jer u njemu ima surovosti. To je bio zero čovek, krepak, iskusan, načelnik lokalne policije – i on je sedeo i gorko plakao zbog onoga što se desilo. Iznenadjeni istražitelj mu je rekao: “U čemu je stvar? Ubijen je neki nepoznati prolaznik, a ti toliko tuguješ!”. I ovaj ga je tužno pogledao i rekao: “Kako ne shvatate da će ta krv sada oskverniti celo selo, i od našeg sela će krenuti zlo u ceo svet?”. A kada ga je istražitelj upitao šta on time želi da kaže, objasnio mu je otprilike ovako: “Danas je u našem čistom snegu malo krvi, sneg postepeno prekriva tu krv, postepeno je prikriva svojom belinom. Postepeno nestaje ta mrlja krvi, bledi u snegu, i doćiće vreme kada ni traga od te krvi neće ostati. Ali ta krv leži u našem snegu, i kada dodje proleće i sneg počne da se topi, - ta krv će poteći zajedno sa snegom po celoj površini naše zemlje. Upiće je naša polja, uliće se u naše rečice i reke. Zalivajući svoje vrtove i povrtnjake, ljudi će uzimati tu vodu, u kojoj je krv čoveka ubijenog u našem selu. Doćiće vreme i zamirisaće cveće, ali će u tom mirisu biti strašni smrad ljudske krvi, koju će svaka biljka svojim korenom upijati iz naše oskvernjene zemlje. Svaki cvetić, koji mladić bude dao devojci, biće prožet krvlju ubistva. Svako parče hleba koje budemo jeli, biće stvoren od zemlje napojene tom krvlju koju će tu doneti voda i sneg. A kada počne prašina da se diže po našim letnjim stazama – svaki prolaznik će na svojim cipelama razneti tu strašnu okrvavljenu prašinu po celoj zemlji”.

Eto kako je živi, istinski čovek našeg vremena, čvrst i iskusan u životu, doživeo smrt čoveka, doživeo greh od koga se rodila smrt, i spoznao te strašne posledice ljudskog greha. Eto zbog čega je greh tako strašan u Božijim očima, zbog čega ga Gospod tako strašno razobličava, i zbog čega nas sveti sa takvim gnušanjem upozoravaju i mole čak i ako ne shvatamo da mu se ne predajemo. Tako svaki greh, ne samo krv, već će i reč koja je izgovorena, ponovljena, koja je zasula dušu trnjem, zatrovala srce, oskvernila i pomračila um, otići dalje, kao ta okrvavljena prašina, kao okrvavljeni sneg, do granica zemlje, do granica vremena i Strašnog Suda.

Eto kakva je odgovornost jednih pred drugima. Eto zašto je tako strašna prazna, pusta, gnjila, besmislena reč, eto zašto je tako strašan svaki postupak koji unosi mrak u dušu drugog čoveka! Eto zbog čega greh jednog predstavlja krst i smrt drugoga. Ovo je strašna medjusobna poruka zemlje.

Ali u tome je možda i jedina naša nada, zbog toga kada do nas ne grehom, već stradanjem, ne oskvernjenošću već krstom dolazi tudji greh, ako ga samo prihvatimo, ali ne gnevom već čistotom, ne jarošću, već milošću, sastradanjem i ljubavlju, tada dobijamo Božansku silu i vlast, imenom Božijim, svojom krvlju stičemo oproštaj za drugog čoveka. Tada greh nalazi svoje granice, tada se više ne raznosi, ne ranjava, ne oskvernjuje, tada se kao more o stenu razbija i pada u svoje korito. Ocenite i strahotu greha i divnu snagu praštanja, sastradalne krsne ljubavi, najpre Božije a potom i svakog čoveka, koji želi da se prisajedini tom putu spasenja bližnjeg, brata, rodjenog i stranog, spasenja celog sveta, dok greh nije došao do predela gde je već Božiji Sud! Amin.

Mitropolit Antonije Surožski

Na zalost, nigde biblijskog stavka! Kao takva izjava nema biblijski znacaj i teokratsku pouku-nije nadahnuta svetim duhom vec je obicna ljudska filozofija koja slavi onoga koji je izgovorio a ne Jehovu!

 

[STAJIC]

Bio veliki ili mali, greh ostavlja svoj pečat na našem licu. (Zlatoust)

Umetnik i greh Umetnik je radio sliku,na kojoj je trebalo predstaviti anđela.Za model izabere jednog mladića prekrasne lepote.Kad je slika bila gotova,mnogi su dolazili da se dive liku anđela i nalazili da on u potpunosti odgovara našoj predstavi o anđelima.Ali umetnik je zaželeo da pored anđela naslika i đavola,kao suštu protivnost.No odgovarajući model nikako da nađe.Punih deset godina tražio je i najzad ga našao među zatvorenicima.

Bolje suprotnosti anđelu nije moguće zamisliti.Ali kako se umetnik silno iznenadio, kad je saznao da je ovaj zatvorenik bio isti onaj dečak,koji mu je ranije poslužio kao model anđela!Šta ga je tako nagrdilo i unakazilo?Greh.Bio veliki ili mali, greh ostavlja svoj pečat na našem licu. (Zlatoust)

Tražio sam Tražio sam Snagu.I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.Tražio sam Mudrost.I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.Tražio sam Bogatstvo.I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.Tražio sam Hrabrost.I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo svladati.Tražio sam Ljubav.I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.Tražio sam Usluge.I Bog mi je dao Prilike.Nisam dobio ništa od onog što sam tražio,ali dobio sam sve što mi je trebalo.

Pouke Pre nego što padnemo u greh,demoni nam govore da je Bog čovekoljubiv. Mnogi od nas nazivaju sebe grešnima,a možda se odista i smatraju takvima.No,tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce. Kud god ideš,uvek imaj Boga pred očima,ma šta da radiš imaj potvrdu u Svetom Pismu,i ne napuštaj brzo mesto na kome živiš.Sačuvaj ove tri zapovesti i spašćeš se. Mi nismo jači od Sampsona,ni mudriji od Solomona,ni razumniji od blaženog Davida, niti volimo više Boga od apostola Petra.Stoga,ne treba da se uzdamo u sebe.Jer,Sveto Pismo kaže da će onaj koji se uzda u sebe pasti strašnim padom. Ne slušaj savete ljudi koji sebi ugađaju,koji su sebe učinili robovima stomaka i telesnih strasti. Neka tvoja ruka ne bude ispružena radi uzimanja,već neka radije bude ispružena radi davanja. Granice između Pravoslavlja i jeresi su ispisane krvlju.

Živi u miru ne samo sa svojim prijateljima,već i sa svojim neprijateljima,ali samo sa svojim ličnim neprijateljima,ne i sa neprijateljima Božijim. Kao čisto platno daje se sloboda ljudima; kada je ljudi uprljaju,moraju je prati suzama i krvlju.Jer sloboda ili je čista ili nikakva.Ili Zlatna Sloboda,nerazdvojna od Časnog Krsta,ili nikakva. Kao što se razbojnici kriju po skrovitim mestima da bi orobili prolaznika,tako se i đavo krije u zadovoljstvima da bi savladao našu dušu.

Isti slucaj kao i prethodni, nigde biblijske potvrde onoga o cemu se govori!

 

[valaam]

Na zalost, nigde biblijskog stavka! Kao takva izjava nema biblijski znacaj i teokratsku pouku-nije nadahnuta svetim duhom vec je obicna ljudska filozofija koja slavi onoga koji je izgovorio a ne Jehovu!

Ајд прочитај само прву реченицу, па реци да ли је Библијска...
И да знаш да није на славу онога који је то написао, већ на самом почетку стоји да је у славу - ОЦА И СИНА И СВ. ДУХА...

 

[STAJIC]

Ајд прочитај само прву реченицу, па реци да ли је Библијска...

I mi često ne primećujemo kako ljudski greh može da utiče ne samo na našu privremenu ili večnu sudbinu, već I na naše rodjake, bližnje. Po nekom strašnom zakonu, zbog toga što jedan greši, drugi strada – jer uvek težinu I stradanje, I nevolju, I posledicu greha nosi onaj koji nije prisajedinjen tom grehu. Zloba jednog kao krst postaje sudbina drugoga, I eto zbog čega su se svetitelji sa takvim gnušanjem odnosili prema grehu, zbog čega tama greha tako neprekidno odzvanja u Svetom Pismu.

Greh – nije samo bezzakonje, greh je – stradanje, koje će se od čoveka koji je sagrešio prostirati dalje I dalje, može se reći do granica zemlje I dalje – do granica vremena. I da bismo to jasnije shvatili, zasutavićemo se na jednom slučaju koji se desio pre nekoliko decenija u dalekom rumunskom selu.

Ova izjava nema nikakve veze s Biblijom, naprotiv jos protivreci Bibliji! Strasno nerazumevanje Bozje reci i promovisanje nepravde na racun Stvoritelja!

Evo jasnog dokaza za to:
Dođe mi riječ Jahvina:
"Što vam je te o Izraelu ponavljate poslovicu: `Oci jedoše kiselo grožđe, sinovima trnu zubi!`
Života mi moga, riječ je Jahve Gospoda: nitko od vas neće više u Izraelu ponavljati tu poslovicu;
jer, svi su životi moji, kako život očev tako i život sinovlji. I evo, onaj koji zgriješi, taj će umrijeti.

Jezekilj (Jezekilj 18:1-4)je jasno zapisao da je osoba koja pocini greh odgovorna za poceinjen greh i da ce licno ona sama ispastati zbog toga!

Nije problem nerazumevanje Biblije vec ponos koja sprecava osobu da vidi istinu i da bude ponizno poucena od strane onih koji istinu imaju!

 

[valaam]

Ova izjava nema nikakve veze s Biblijom, naprotiv jos protivreci Bibliji! Strasno nerazumevanje Bozje reci i promovisanje nepravde na racun Stvoritelja!

Evo jasnog dokaza za to:
Dođe mi riječ Jahvina:
"Što vam je te o Izraelu ponavljate poslovicu: `Oci jedoše kiselo grožđe, sinovima trnu zubi!`
Života mi moga, riječ je Jahve Gospoda: nitko od vas neće više u Izraelu ponavljati tu poslovicu;
jer, svi su životi moji, kako život očev tako i život sinovlji. I evo, onaj koji zgriješi, taj će umrijeti.

Jezekilj (Jezekilj 18:1-4)je jasno zapisao da je osoba koja pocini greh odgovorna za poceinjen greh i da ce licno ona sama ispastati zbog toga!

Nije problem nerazumevanje Biblije vec ponos koja sprecava osobu da vidi istinu i da bude ponizno poucena od strane onih koji istinu imaju!

Само једно питање.
Да ли људи умиру због Адамовог греха?

 

[STAJIC]

Само једно питање.
Да ли људи умиру због Адамовог греха?

Tacno!

 

[valaam]

Tacno!

Зашто, ако је речено да нећемо више страдати због туђих грехова?

 

[STAJIC]

Зашто, ако је речено да нећемо више страдати због туђих грехова?

Ovo je sasvim drugi problem, naime Adam je bio savrsen covek i on sam je potpuno svesno i svojevoljno izabrao put neposlusnosti. Posledice koje su nastupile su gubitak savrsenstva, gubitak vecnog zivota i, sto je najvaznije, gubitak Jehovinog prijateljstva i svetog duha. Smrt i nesavrsenstvo su posledice Adamove neposlusnosti koje je preneo na svoje potomke!

Mitropolit govori o sadasnjem vremenu i greskama nesavrsenih ljudi zbog kojih snose posledice njihovi potomci ili najblizi, sto je neodrzivo po principima Biblije.

Nemoj da pokusavas da opravdavas jasno nerazumevanje (pre bih rekao nepoznavanje) Jezekilja i njegove knjige!

 

[valaam]

Ovo je sasvim drugi problem, naime Adam je bio savrsen covek i on sam je potpuno svesno i svojevoljno izabrao put neposlusnosti. Posledice koje su nastupile su gubitak savrsenstva, gubitak vecnog zivota i, sto je najvaznije, gubitak Jehovinog prijateljstva i svetog duha. Smrt i nesavrsenstvo su posledice Adamove neposlusnosti koje je preneo na svoje potomke!

Mitropolit govori o sadasnjem vremenu i greskama nesavrsenih ljudi zbog kojih snose posledice njihovi potomci ili najblizi, sto je neodrzivo po principima Biblije.

Nemoj da pokusavas da opravdavas jasno nerazumevanje (pre bih rekao nepoznavanje) Jezekilja i njegove knjige!

Знај да је било и да има случајева да мајка наркоманка роди бебу која је овисна о наркотицима? Шта сад?

 

[STAJIC]

Знај да је било и да има случајева да мајка наркоманка роди бебу која је овисна о наркотицима? Шта сад?

OK druze kako te volja! nemam snage za ovakve diskusije!

 

[valaam]

OK druze kako te volja! nemam snage za ovakve diskusije!

Ма ништа...можда, само, мало више времена данас имам, а можда сам данас за преписку расположенији од тебе...Сутра, ко зна како ће бити...