Radničko samoupravljanje i radnički saveti?

Jako plemenita ideja da se svaki čovek može uzdići do višeg i plemenitog nivoa svesti i da može posao obavljati savesno bez da ga neko kontroliše. Ali ispostavilo se da to baš nije moguće jer neki ljudi jednostavno vole da ostanu na nivou primata jer navodno i od njih potiču.

Gledaj Bolji život ili Vruć vetar, tu je solidno prikazano kako izgleda radničko samoupravljanje.
 
Holy1:
Dobro veče.

Da li neko moze da mi prepoeuči neko dobronštivo o radničkom samoupravljanju i radnickom savetu? I naravno da me uputi na prodavnicu gde bih mogao da kupim knjigu.
Kliknite za proširenje...

Sta ce ti knjiga? evo ja cu da ti objasnim sve sto treba da znas.

U danasnjim arsinima radnicko samoupravljanje je odlucivanje putem borda shareholdera koji su zapravo svi zaposleni radnici u preduzecu, jedino sto radnici nemaju eksplicitne sherove nego se implicitno podrazumeva kao da su u vlasnistvu sredstava za proizvodnju pa imaju pravo da odlucuju o svemu sto se njih tice, samo sto oni nisu vlasnici nego postoji samo jedan kapitalista koji je drustvo, a u praksi zapravo drzava vodjena odabranom prigodnom oligarhijom iz drustva (ili diktatorom na vrhu u zavisnosti od situacije), tacnije oligarhija zasluznih drugova iz komunisticke partije odredjuje smernice razvoja.

E, pa radnicki savet je manja varijanta od 'zbrlj'-a (za neupucene: zbora radnih ljudi) za prakticne namene, dakle, i tu odabrani zasluzni drugovi uspesno osposobljeni za rukovanje sirokim narodnim masama, koji u manjem skupnom formatu (radnicki savet) odlucuju kako ce se menadzovati situacije koje nastaju poslovanjem preduzeca (obicno tako sto se zapravo nista ne preduzima). Tu postoji i direktor koji je odgovorni drug za svakodnevno vodjenje preduzeca iako nema nikakvog interesa osim sto je pravosnazno rasporedjen da na odgovoran nacin rasporedjuje dohodak preduzeca (na primer da reprezentuje preduzece po kafanama svojim kolegama iz drugih preduzeca). Odlucivanje na ZBRLJ-u je tako sto se okupi kolektiv, i iznese mu se predlog - svaki predlog koji ima veze sa povecanjem plata, sindikalnim dobrima i slicno - je uglavnom odobren (osim u slucaju kad seksetarica dobije stan preko reda, da ima gde da obavlja svoje sekretarske poslove po potrebi), u suprotnosti od tih i takvih interesa predlog je izvizdan, ispljuvan i glasno negodovan. Posto zbrlj nije uvek zgodan za svaku vrstu problema, onda se poteze radnicki savet (odabrani drugovi da u radnicko ime odluce sta ce da bude)

Ono sto se nikad nije dogodilo, a pocelo je da se sprema, je takozvano 'ovladavanje prosirenom reprodukcijom' a to je ideja da radnici mogu da upravljaju i vise nego sredstvima preduzecea nego mogu da kapitalizuju na drustvenom uspehu, i da sakupljaju investicione prihode nastale iz investicionog kapitala preduzeca. To je uglavnom bilo dato odredjenim drustvenim strukturama, koje su trebale da odluce kako bi se to sve primenilo u postojeci model uspesnog socijalistickog zivota radnika (sto se uspesno resilo stecajnim postupcima). Dakle, radnicko 'ovladavanje prosirenom reprodukcijom' nikad nije zazivelo u sirokim narodnim masama. Ali zato posle komunizma vlasnistvo je nasledila crvena aristokratija (jer crvena burzoazija je pokupila sve sto je moglo da se pokup u prethodnom periodu) Mehanizam je poznat.

Pored svega ovog ima i sidnikat, sizovi (siz - SAMOUPRAVNA interesna zajednica - dal da objasnjavam ili je jasno vec iz naslova?) i klasifikacija preduzeca po velicini i preraspodeli dobara kojima se upravlja, a koje pocinje sa bazom u oour-u (osnovna organizacija udruzenog rada) pa se to usloznjava u sour-e (slozene ogranizacije udruzenog rada). Dakle radnici ne ulazu novac kao shareholderi i dobijaju dividende nego udruzuju svoj rad i skupljaju plodove svoga rada tako da se mogu izjednaciti sa seljacima koji takodje skupljaju plodove svoga rada i onda se time dobija kompletna slika u kojoj vlada srp i cekic (dal da te mlatnem cekicem po glavi? ili da ti srpom skinem glavu s ramena?)

Za sve ovo radnicka klasa se valjano obrazovala tako da se posledice tih znanja i vestina osecaju i danas. A ni mehanizmi se nisu nesto znacajno promenili.

Moje kasnije obrazovanje govori i o tome kako je u Bugarskoj varijanti komunizma postojalo jedno znacajno vreme kad je bio jako popularan bugarski triatlon koji se sastojao:

- bacanje srpa
- bacanje cekica
- trcanje na zapad

Kod nas se to nije desilo. Doduse nestalo je u prvom naletu negde oko 1300000 sposobnih ili obrazovanih ljudi.
Za one koji nisu nestali pocela da se primenjuje sloboda govora i svako je mogao da kaze sta god je hteo sto ranije nije smeo.

Eto. Kratak kurs.

p.s. sve sto sam napisao treba gledati u svetlu toga da sam ja imao notornog keca iz marksizma tokom celog skolovanja - dakle sa rezervom.
 
Holy1:
Dobro veče.

Da li neko moze da mi prepoeuči neko dobronštivo o radničkom samoupravljanju i radnickom savetu? I naravno da me uputi na prodavnicu gde bih mogao da kupim knjigu.
Kliknite za proširenje...

Ponuda "Samoupravljanje Edvard Kardelj 6 knjiga" je arhivirana​


Edvard Kardelj SAMOUPRAVLJANJE 1-5

Edvard Kardelj SAMOUPRAVLJANJE 1-5​

800 din.
Samoupravljanje - Edvard Kardelj (3,4,5)

Samoupravljanje - Edvard Kardelj (3,4,5)​

600 din.
-15%
Samoupravljanje 5 - Edvard Kardelj

Samoupravljanje 5 - Edvard Kardelj​

300 din. 255 din.

https://www.kupindo.com/Drustvene-n...anje-Edvard-Kardelj-6-knjiga/PredmetArhiviran
 
Nemoguća Могућност:
Sta ce ti knjiga? evo ja cu da ti objasnim sve sto treba da znas.

U danasnjim arsinima radnicko samoupravljanje je odlucivanje putem borda shareholdera koji su zapravo svi zaposleni radnici u preduzecu, jedino sto radnici nemaju eksplicitne sherove nego se implicitno podrazumeva kao da su u vlasnistvu sredstava za proizvodnju pa imaju pravo da odlucuju o svemu sto se njih tice, samo sto oni nisu vlasnici nego postoji samo jedan kapitalista koji je drustvo, a u praksi zapravo drzava vodjena odabranom prigodnom oligarhijom iz drustva (ili diktatorom na vrhu u zavisnosti od situacije), tacnije oligarhija zasluznih drugova iz komunisticke partije odredjuje smernice razvoja.

E, pa radnicki savet je manja varijanta od 'zbrlj'-a (za neupucene: zbora radnih ljudi) za prakticne namene, dakle, i tu odabrani zasluzni drugovi uspesno osposobljeni za rukovanje sirokim narodnim masama, koji u manjem skupnom formatu (radnicki savet) odlucuju kako ce se menadzovati situacije koje nastaju poslovanjem preduzeca (obicno tako sto se zapravo nista ne preduzima). Tu postoji i direktor koji je odgovorni drug za svakodnevno vodjenje preduzeca iako nema nikakvog interesa osim sto je pravosnazno rasporedjen da na odgovoran nacin rasporedjuje dohodak preduzeca (na primer da reprezentuje preduzece po kafanama svojim kolegama iz drugih preduzeca). Odlucivanje na ZBRLJ-u je tako sto se okupi kolektiv, i iznese mu se predlog - svaki predlog koji ima veze sa povecanjem plata, sindikalnim dobrima i slicno - je uglavnom odobren (osim u slucaju kad seksetarica dobije stan preko reda, da ima gde da obavlja svoje sekretarske poslove po potrebi), u suprotnosti od tih i takvih interesa predlog je izvizdan, ispljuvan i glasno negodovan. Posto zbrlj nije uvek zgodan za svaku vrstu problema, onda se poteze radnicki savet (odabrani drugovi da u radnicko ime odluce sta ce da bude)

Ono sto se nikad nije dogodilo, a pocelo je da se sprema, je takozvano 'ovladavanje prosirenom reprodukcijom' a to je ideja da radnici mogu da upravljaju i vise nego sredstvima preduzecea nego mogu da kapitalizuju na drustvenom uspehu, i da sakupljaju investicione prihode nastale iz investicionog kapitala preduzeca. To je uglavnom bilo dato odredjenim drustvenim strukturama, koje su trebale da odluce kako bi se to sve primenilo u postojeci model uspesnog socijalistickog zivota radnika (sto se uspesno resilo stecajnim postupcima). Dakle, radnicko 'ovladavanje prosirenom reprodukcijom' nikad nije zazivelo u sirokim narodnim masama. Ali zato posle komunizma vlasnistvo je nasledila crvena aristokratija (jer crvena burzoazija je pokupila sve sto je moglo da se pokup u prethodnom periodu) Mehanizam je poznat.

Pored svega ovog ima i sidnikat, sizovi (siz - SAMOUPRAVNA interesna zajednica - dal da objasnjavam ili je jasno vec iz naslova?) i klasifikacija preduzeca po velicini i preraspodeli dobara kojima se upravlja, a koje pocinje sa bazom u oour-u (osnovna organizacija udruzenog rada) pa se to usloznjava u sour-e (slozene ogranizacije udruzenog rada). Dakle radnici ne ulazu novac kao shareholderi i dobijaju dividende nego udruzuju svoj rad i skupljaju plodove svoga rada tako da se mogu izjednaciti sa seljacima koji takodje skupljaju plodove svoga rada i onda se time dobija kompletna slika u kojoj vlada srp i cekic (dal da te mlatnem cekicem po glavi? ili da ti srpom skinem glavu s ramena?)

Za sve ovo radnicka klasa se valjano obrazovala tako da se posledice tih znanja i vestina osecaju i danas. A ni mehanizmi se nisu nesto znacajno promenili.

Moje kasnije obrazovanje govori i o tome kako je u Bugarskoj varijanti komunizma postojalo jedno znacajno vreme kad je bio jako popularan bugarski triatlon koji se sastojao:

- bacanje srpa
- bacanje cekica
- trcanje na zapad

Kod nas se to nije desilo. Doduse nestalo je u prvom naletu negde oko 1300000 sposobnih ili obrazovanih ljudi.
Za one koji nisu nestali pocela da se primenjuje sloboda govora i svako je mogao da kaze sta god je hteo sto ranije nije smeo.

Eto. Kratak kurs.

p.s. sve sto sam napisao treba gledati u svetlu toga da sam ja imao notornog keca iz marksizma tokom celog skolovanja - dakle sa rezervom.
Kliknite za proširenje...
Hvala. Ali svakako bih da pročitam nešto opširnije da bih naučio gse su bile greške
 
Holy1:
Hvala. Ali svakako bih da pročitam nešto opširnije da bih naučio gse su bile greške
Kliknite za proširenje...
Gde su bile greške? Prvo nizak obrazovni nivo populacije u Jugoslaviji, posebno u južnim krajevima. Prosečan Rus je u to vreme bio doktor nauka za prosečnog Jugoslovena. Zatim labavi zakoni, korupcija, crno tržište...nizak nivo kolektivne svesti, gramzivost, zavist, pakost...
 
Holy1:
Hvala. Ali svakako bih da pročitam nešto opširnije da bih naučio gse su bile greške
Kliknite za proširenje...

Ajmo lagano. Evo @Добро дошли ti je dao glavnu literaturu. Verovatno da nemas bolji izvor zamisljene drustvene teorije od Kardelja a koja je postavljana u praksu tik pre perioda kad je sve pocelo da se raspada pod raznim drugim uticajima.

Voleo bih da ti obratim paznju na neke stvari koje neces bas naci u knjigama. Samo polako. Najvise zavisi od toga sta te zapravo sustinski zanima. Ali, ako bi bio otvoren za razmisljanja koja nisu mainstream, voleo bih da ti prenesem neka vidjenja. Pretpostavljam da si mlad covek koji nije imao direktnog dodira sa tim i takvim drustvom.

Ja cu da ti pisem ovde kako uhvatim i koliko vremena, jer retko se srece neko koga zanima ta odredjena tematika. A ti me usmeri na stranu koja te zanima, a ako nesto ne znam, reci cu ti.
 
Poslednja izmena:
Malo zbijanja sale (sa merom zbilje) na stranu marksisticke teorije:

'Komunizam' je propao jer su sredstva za proizvodnju umesto da ostanu u samoupravljanju kod lokalne radnicke klase, sva otisla u Kinu. Tako da ih ni danasnji kapitalisti ne poseduju, nego su samo klijenti/kupci kojima treba odredjena kolicina proizvoda za plasiranje na trzistu koje oni kontrolisu. (post industrijska revolucija?)
 
Poslednja izmena:
Nemoguća Могућност:
Malo zbijanja sale (sa merom zbilje) na stranu marksisticke teorije:

'Komunizam' je propao jer su sredstva za proizvodnju umesto da ostanu u samoupravljanju kod lokalne radnicke klase, sva otisla u Kinu. Tako da ih ni danasnji kapitalisti ne poseduju, nego su samo klijenti/kupci kojima treba odredjena kolicina proizvoda za plasiranje na trzistu koje oni kontrolisu. (post industrijska revolucija?)
Kliknite za proširenje...
Што се Србије тиче, наравно у саставу Југославије, никада није била ,,комунистичка''. Домет јој био ,,СОЦИЈАЛИСТИЧКА''. То ,,комунистичко'' се често погрешно истиче иако је друштвено уређење било социјалистичко и тако се друштво понашало у целини.
Осим тзв. ,,Друштвене својине'', паралелно је постојала и приватна, која је имала исти државни третман као и друштвена. Слобода је била у избору
у ком ћеш систему привређивати.
 
Добро дошли:
Што се Србије тиче, наравно у саставу Југославије, никада није била ,,комунистичка''. Домет јој био ,,СОЦИЈАЛИСТИЧКА''. То ,,комунистичко'' се често погрешно истиче иако је друштвено уређење било социјалистичко и тако се друштво понашало у целини.
Осим тзв. ,,Друштвене својине'', паралелно је постојала и приватна, која је имала исти државни третман као и друштвена. Слобода је била у избору
у ком ћеш систему привређивати.
Kliknite za proširenje...

da samo sto si kao privatno preduzece mogao da imas samo 18 radnika (vidi i to je bilo cudo da budes privatnik u komunis... khm, hhm, socijalistickom drustvu). Preko toga bi vec bilo 'kapitalisticko' preduzece koje bi bilo uvreda za svekupni napredni drustveni sistem.

E a to socijalisticko mozda nije bilo 'komunisticko' iako je sve to vodila komunisticka partija (jedna partija!!!), koja se ni slucajno nije zvala 'socijalisticka', a oni su kako se secamo bili avangarda radnicke klase jel tako - tako je drugovi i drugarice (i seksetarice).
 
edi54:
Ajoj ovo je mnogo dosadna knjiga.
Kliknite za proširenje...
nemoj tako - to je bio vrhunac socijalisticke khm khm komunisticke misli o drustvenom uredjenju koje je pokusavalo na slovenacki nacin da pretvori komunizam u neki soft kapitalizam al da se to ne vidi da je to bas tako!

tu ide i ona opaska da udruzeni rad radnika u privredi nije 'roba' q q le le i naopacke - to bi tek srusilo celu iluziju. (iako nije bas da je bilo daleko od idealisticki naprednog robovlasnickog drustva - ref: Underground - Kusturica).
 
Poslednja izmena:
Добро дошли:
Што се Србије тиче, наравно у саставу Југославије, никада није била ,,комунистичка''. Домет јој био ,,СОЦИЈАЛИСТИЧКА''. То ,,комунистичко'' се често погрешно истиче иако је друштвено уређење било социјалистичко и тако се друштво понашало у целини.
Осим тзв. ,,Друштвене својине'', паралелно је постојала и приватна, која је имала исти државни третман као и друштвена. Слобода је била у избору
у ком ћеш систему привређивати.
Kliknite za proširenje...

Vidi, mi smo se vinuli preko svih mera i arshina kao jedan svesan i ideoloski napredan narod. To sto smo mi bili 'socijalisticki' nastrojeni to ne znaci da nismo pratili komunisticku misao i tezili ka uzvisenim ciljevima komunisticke ideoloske prakse, naime marksisticka teorija kaze da sva ta socijalisticka i komunisticka drustva kad se dosegne takav nivo svesti u sirokim narodnim masama ce naturalno da 'odumre drzavu' i da postane cist komunizam (koji je zapravo anarhija (ona uredjena) ali to nikako nije smelo da se kaze jer bi to bila jereticka misao). Kao sto bi danas bila jeres da se kaze da je ovo sad cist fasizam. Al' ajd da ne prenagljujemo sad sa neozbiljnim izjavama. Da je pravih komunista, ko sto vise nije, sad bi bilo 'smrt fasizmu - sloboda narodu!

Ovaj uvod je da se shvati da smo mi zapravo uspesno odumrli tu drzavu (razbucali smo je kao ludak kupus) jedini zajeb je u tome sto nam se u ideologiju uvukao surovi kapitalizam na mala vrata. (kako da ga nazovem? mozda ovako: wild east capitalism) Ali to ce sve da sredi Acko. On ce odumreti i ovu drzavu! I onda cemo konacno da krenemo u svetlu buducnost! Ja necu, ali ovi mladji 'oce. Jer na mladima komunzam ostaje.

"Ko u mladosti nije bio levicar, taj nema srca. ...Ko u starosti nije desnicar, taj nema pameti". Cercil
 
Poslednja izmena:
Nemoguća Могућност:
nemoj tako - to je bio vrhunac socijalisticke khm khm komunisticke misli o drustvenom uredjenju koje je pokusavalo na slovenacki nacin da pretvori komunizam u neki soft kapitalizam al da se to ne vidi da je to bas tako!

tu ide i ona opaska da udruzeni rad radnika u privredi nije 'roba' q q le le i naopacke - to bi tek srusilo celu iluziju. (iako nije bas da je bilo daleko od idealisticki naprednog robovlasnickog drustva - ref: Underground - Kusturica).
Kliknite za proširenje...
Sta nemoj. Tu sam knjigu morao da citam , zgadila mi faks.
 
Nenad1331:
Gde su bile greške? Prvo nizak obrazovni nivo populacije u Jugoslaviji, posebno u južnim krajevima. Prosečan Rus je u to vreme bio doktor nauka za prosečnog Jugoslovena. Zatim labavi zakoni, korupcija, crno tržište...nizak nivo kolektivne svesti, gramzivost, zavist, pakost...
Kliknite za proširenje...
Pre gramzivosti ide tolerantnost i empatija koja dovodi do korupcije....malo cudno zvuci, ali je tako , ko je kriv nek baci prvi kamen je prva stvar za koju se uhvati krivac ili laprda...
Prvo na sta ces naleteti kao menadzer u ovim nasim krajevima je isto to....opravdavanje fusheraja i licnih neodgovornosti...

Tu ima ona poslovica, odgovornost je zajednicka, a uspeh pojedinacan....
A u sustini kod socijalizma je u startu zamisljeno obrnuto , odgovornost je pojedinacna a uspeh zajednicki , i to je bas duboka osnova socijalizma....
To i ideja da je svaki covek proleter, tj osoba koja kad joj se da mogucnost da napreduje licno , ekonomski i svesno da ce to i iskoristiti i uloziti u sebe i napredovati....To je na zalost netacna pretpostavka kod ljudi , pa je jedan od osnovnih cinilaca propadanja te ideje upravo ova o proletarijatu..

Ali treba razumeti ljude koji su zamislili tu ideju , siromasi koji su radili po ceo dan a leba videli nisu , kakvo je bilo stanje u predratnoj Srbiji , da budem konkretan , Srbiji...
Ja licno sam nasao par dnevnika devojaka koje su dosle u BG , iz nekih sela, Velika Plana Kragujevac itd, koje su ili zelele da rade ili da studiraju tj uce skole u to predratno vreme i kako su za razliku od mirjam romana bile vrlo razumno i surovo iskoristavane i kao cerke i kao radnice..

A mislim da ima i u serijama da se pojavi nekad tacno jasan opis radnistva tog doba....Vampir u onoj seriji o fudbalerima...

Nisam siguran da je Edvard Kardelj dobar edukator za samoupravljanje...ali je kao autoritet za te stvari po partijskoj liniji...
Ja sam dolazio i do diplomatskih materijala u vezi tih predratnih vremena kad se stvarala ideja proletarijata...koja kazem da je osnovna i prva greska...

Inace, samo samoupravljanje je ostvarivo kao koncept , samo naravno bez oslanjanja na proletarijat, sto se i desavalo u nekim firmama, gde su istaknuti pojedinci ili nivo kolektiva ucinili da shvate slabosti i prevazidju ih u maniru socijalisticke solidarnosti ali ne i empatije...npr visokoskolske pedagoske ustanove su imale obavezan predmet pedagogiju pa su iz tog predmeta i posvecenosti obrazovnom radu prema drugima i procesu pedagoskog rada ukapirali da mogu i samoupravljanje da drze odgovornim, ali bez ukljucivanja svih jer nisu svi za to...u punom smislu , dok u ogranicenom dejstvu i angazovanju jesu...

To je donosilo i ovo sto kazu koriscenje viska vrednosti na adekvatan nacin
Npr malo se zna da su skole imale na raspolaganju svoju zgradu , pa su je koristile u edukacione svrhe , tj skole koje su imale samo prvu smenu , sto je inace bio imperativ da sve skole tako funkcionisu , jer se doslo do zakljucka da je najsretniji zivot kad se radi od 7 do 15 , a popodne vreme za zivot i porodicu.
Zato su koristile popodne za sekcije, za razne vanskolske aktivnosti , npr sednice kolektiva, ali su izdavale i prostor za npr skole stranih jezika, predavanja koje bi vrsio neko u neku svrhu i tako sebi zaradjivao novac od kojeg je deo uplacivao skoli..
Ili fiskulturnu salu za neke rekreativne programe, s tim da su ostajali termini za slobodne rekreativne potrebe samih djaka u nekim skolama, obicno specijalne prirode, ali ne mentalno specijalne nego edukativno specijalne, pedagosko specijalne..

To je ocigledno zavisilo od kolektiva pa su takvi kolektivi napredovali na racun bolje organizacije rada, boljeg koriscenja resursa, ali ne u danasnjem utilitaristickom smislu tj daj da izdamo sto vise termina za sportsku salu ili ucionice, nego je prvenstveno bila uloga pruzanja usluge djacima skole...
A i direktor nije bio samo menadzerski organ nego i zastitnik djaka...ma kako smesno zvucalo djacima....
Npr djaci su mogli da sami organizuju svoje vannastavne aktivnosti i uzimaju termine u popodnevnim satima...ja licno sam u mojoj skoli mogao da drzim casove mojim skolskim drugovima, naravno nisam naplacivao , u terminu koji bih izabrao i to prijavio sekretarici skole, a uvek je u skoli neko bio i popodne do 19h uvece sto obuhvata i posluzitelja ili posluziteljku , cistacice, cistilo se posle nastave, naravno...
 
Takodje su i firme mogle da imaju svoju slobodu privrednistva, da ga tako nazovem..
Jedna od firmi u gradu koji je malo vise prosvecen je prvo napravila bazen za koriscenje svojim radnicima....letnji bazen, puni se i prazni sezonski..
Pa je onda naravno usled socijalisticke empatije bio ponudjen i za koriscenje gradjanima, najvise deci , skolarcima....nije bio olimpijski ali je bio bazen..
Tada je firma inkasirala obicno malo preko troskova odrzavanja, tako se proracuna ko je dobar menadzer , koliko ce naplacivati ulaz, sto je opet u skladu sa socijalistickom doktrinom.
Dakle cene su bile male, dovoljno privlacne za decu i djake, a bazen u centru grada u okviru firminog dvorista, sto je mozda malo otezavajuce, iz ugla bezbednosti firme, ali takve firme su davale i praksu djacima pa i nisu bile tehnoloski tajne....npr iz hale se izlazilo na radni prostor bazena....bukvalno 10 20 metara od ulaza u halu je bio pocetak prostora bazena, taman da prodju kamioni za dobavljace i otpremu...a da ne smetaju bazendzijama.

Sredstva koja se dobijaju od prodaje ulaznica su bila dovoljna da pokriju troskove i malo preko , ali bi se dobijala neka sredstva i od izdavanja prostora za kokice, i ostale pratece sadrzaje usluge uz bazen....isto idu u dzep firme...za neke njihove potrebe, ne u proizvodne fondove..

Druga firma odmah u komsiluku je napravila odbojkasko igraliste...
Naravno nije toliko poseceno u smislu dnevnog koriscenja ali se koristilo , otud i navika da neka firma ima rukometni klub neka firma ima odbojkaski tim i tako nude to omladini tog grada a i imaju trosak za autobus i takmicenja, ali i sponzorstvo na neki jeftiniji nacin...i nije radi pranja para kao telekom pola perem pola stvarno dajem..
A lokalna promocija, ne i profit od reklamiranja i promocije bi bila velika...
Opet socijalisticki pristup obostrane koristi gradjani i firma...
Bas oko bazena tj firme sa bazenom su bile jedan rukometni tim i jedan odbojkaski tim, naravno , da su njihove utakmice bile posecene i pola pola naplacivan ulaz, nekad da nekad ne...
Obicno je vazilo pravilo kad gostuje tim, i dolaze navijaci , onda se naplacuje ulaz...malo da se uzme od dolaska a malo zbog vecih troskova same utakmice..

Danas se takav prostor u firmama ili u ovim firmama koje su sad prodate u privatno vlasnistvo koriste za odlaganje krsha i materijala koji nije za proizvodnju nego uglavnom krs koji stoji i truli...
Evo podjite po firmama danas pa cete videti kako se koristi prostor koji je veliki a unutar firminih dvorista...
Eto a ja ne znam gde su skladistili repromaterijal jer bazendzije nisu videle takve stvari , ili u hali ili ima deo sa druge strane hale koji je kompaktan i za skladistenje...
 
Poslednja izmena:
Ali je bilo firmi koje su bile prepune seljaka polutana ili seljaka koji su ostali seljaci..
Takve firme iako u BG, su bile tipicno seoskog mentaliteta..
E sad vi mozda ne znate kakav je to mentalitet, ali ja sam pola godine bio na selu pa pomagao dedi u radovima, a pola godine u gradu stanovao i imao svoj zivot , gradski i skolski...i takmicarski...mozda jedan mesec vise u gradu...ali se moglo....ne znam kako , ali moji su pravdali moj raniji odlazak pre kraja skolske godine , vec u maju na selo...spucam ocene da imaju dovoljno da zakljuce ocenu , i cao djaci...nisam samo ja, bilo je tu jos njih 5,6 iz mog odelenja...u osnovnoj celoj, nisam u srednjoj..

Kad imas seljana firmu , tu se gleda da se hlade jaja....znaci kao rade, kao imaju normu ali svaki put kad dodjes na praksu , a npr iako biras koju firmu imas, ti malo i menjas, ako hoces, tj ja sam bio 2 dana u nekoj poznatoj tekstilnoj firmi , malo zbog drugarica one su vise birale tekstilnu firmu , bio u nekoj kartonazi 4 dana, bio u metalopreradjivackoj firmi veci deo itd itd...
ti vidis da ustvari slabo rade...

Jos ako kradu i lako odnose van kruga fabrike , tu je onda fabrika tesko u plusu a jeste obicno , ali tu oko nule, jer spuste plate radnicima jer ionako kradu pa nema viskova...
Tako da tu em imaju male plate ali ih zabole jer su sretni jer su polutani pa imaju kuci imanja i malo se zamaraju u firmama, pa je to obostrana zelja..
I tako su postojale i takve polutanske firme, idealne za polutane koje su imale upola i vise od upola manje plate ali dovoljno jer seljak ceni kesh koji tako dobije, a posle jednom godisnje i od poljoprivrede sto dobije to je veci iznos..
I djaci koji su lenstine su voleli vise takve firme za praksu....tako da se uvek nadje brat sa bratom da tako kazem..

Mislim da su i direktori tih firmi svesno pravili razliku i omogucavali postojanje tih polutanskih firmi jer bi polutani bili nesrecni da rade u ozbiljnim firmama, sto i ja mislim da je tako ...
Jednostavno moras da ponudis i lenstinama ili nekim drugim potrebama zadovoljenje..

Iako se zvanicno kao tesko nalazio posao , ipak je npr na godinu dana bilo mogucnosti da predjes iz firme u firmu , tj promenis firmu i radis u onome sto ti vise odgovara, ali moram reci da su zene i muskarci puno gresili pri tome, jer su formirani npr u predratnoj Jugoslaviji ili malo nakon toga, pa su imali takvu mladost i onda nisu shvatali da treba da biraju drugacije..
Npr mnogi su birali koja im je firma bliza a nisu bili bas prilagodjeni za takve firme...
Npr neka veseljacka firma, merak firma je daleko , super radi super prihodi , ali je daleko od grada, npr pravi betonske proizvode, pa je logicno da je daleko od grada, ne previse ali ono pola sata, sat...a oni biraju neku krvnicku firmu koja cak i nema krvnicke plate, ali je u strogom centru grada.....pa mogu da uzmu 1h 2h da odu kuci usred radnog vremena, vremna za odnosenje poste, uplate, ovo ono..
Ali onda nisu sretni ceo radni zivot....nego kukaju jer ne rade tamo gde im je odgovarajuce nego zele u centru grada da rade...i malo svrckaju a to skupo placaju..
 
Poslednja izmena:
To je bio cirkus, bilo i ne ponovilo se. Svaki konstruktivan predlog je dobrodošao, ali da svaka šuša kroji sudbinu preduzeća je katastrofa. Tu je bilo potpaljivača koji su dolazili da loše govore o generalnom direktoru koje je slao upravo generalni direktor. Strašno. Cirkus pravi. ,,Igra prestola" na malom prostoru pa ti ostani normalan ako možeš.
 
Za svaku ljudsku aktivnost pa i socijalizam je vazno da pijes orginal, a ne pokradene okrajke...
Znaci jako je bitno pronaci osobu koja izvorno kreira ideje ili ideju i od nje razumeti ideju , a ne samo deo ideje ili jednu ideju , a ostalo ne videti...
Jer psihologija je jedna od vaznijih osobina svake kreativne osobe, nekad je ostecenje, tj imate muzicare koji ne mogu da se pruze van osnovnih par melodija i stilova i tako kreiraju usko kreativno okruzenje...

Ali zato imate da vinci primere gde osoba moze da se razume bolje kad se vidi ceo opus rada i ideja..

Hajzenberg, maksvel....Njutn, sve su to primeri za bolje razumevanje ako ih gledas multichanel...

Srbi nisu nikad presli granicu primitivnog razmisljanja i vrlo retko cete naci nekog Srbina da shvata znacaj orginala, nego su svi drp tehnika narocito danas kad je gradjanstvo propalo i rasterano je i ostala je samo seljacka ex yu ili seljacka Srbija..
Kazem falilo je nekih 24 godine ili malo vise da se uspotavi gradjanska klasa i onda bi Srbija izgledala drugacije i imala bi dva tima, seljastvo i gradjanstvo , dok ovako nema....i ostace vecito mala u umu i mala i fizicki..

Tako su mnoge firme imale u socijalizmu vodeci taj princip ko je jaci , kome je duzi , pravljenje gangova, tj grupica...i onda bi takva firma bila jako neuspesna..
To se resavalo tako sto odes iz takve firme pa firma propadne ili padne na zadnje grane i zadesi je ocekivana i zasluzena sudbina..
I normalno je ocekivati da ne uspu sve polutanske firme...tj da malo rade malo pucaju , to im je igra, igra zivota..
Nije ih bilo malo , neke su pucale na svake 2 godine, neke na 5 , neke na 10...
E sad, tu je bila vazna politika opstine i grada , kako ce restruktuirati takvu firmu od nule ili ulivati pare. Ja ne znam kako se to odlucivalo , neki kazu vise se ulivalo para , neki kazu da se negde i kretalo od nule...ali redje...
Meni je logicnije da se kretalo od nule....ali u svakom kraju je bilo i tih primera kretanja od nule ali i ovih koje su stalno dolivane..
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Лекизан
Ускоци и ускочке харамбаше
2 3 4
Odgovora
86
Pregleda
1.539
Crnugović
Crnugović
Meliot
Prvo i Drugo bugarsko carstvo
Odgovora
17
Pregleda
338
Meliot
Meliot
Гамбино
Четници из Црне Горе и Херцеговине
Odgovora
14
Pregleda
388
Brđanin
B

Back
Top