Четници из Црне Горе и Херцеговине

Гамбино

Veoma poznat
Poruka
14.974
Ова тема је посвећена четничком покрету, који је постојао на територији Црне Горе и Херцеговине.
Српски хероји који никада неће бити заборављени.

Владимир Шипчић​




Владимир Шипчић
Лични подаци

Владимир Шипчић
Пуно имеВладимир Шипчић
НадимакВладо
Датум рођења12. мај 1924.
Место рођењаМала Црна Гора, код Жабљака, Краљевина СХС
Датум смрти29. јул 1957. (33 год.)
Место смртиоколина Пљеваља, ФНР Југославија
Владимир Владо Шипчић (Мала Црна Гора, код Жабљака, 12. мај 1924 — околина Пљеваља, 29. јул 1957) био је српски четнички командант, који је остао упамћен као последњи преостали активни четник из Другог светског рата. Шипчићеву четничку групу су ликвидирале јединице државне безбедности ФНРЈ јула 1957. у околини Пљеваља. Тада је имала само седам чланова.[1]

 

Биографија​

Рођен 12. маја 1924. године на Дурмитору у селу Мала Црна Гора, које је у то вријеме припадало Плужинама, гдјe и данас живе Шипчићи, који воде поријекло од малешевског великог војводе из 13. вијека. Владо је имао четири брата — Михајла, Жарка, Симу, Радоја и сестру Видосаву.[2]
Његов отац Митар Шипчић је био учесник свих ратова 1912-1918 за ослобођење српског народа од османлијских, аустро-угарских и бугарских завојевача, као и стварање прве јужнословенске државе на Балкану.
Када су Њемачка и Италија заједно са својим савезницима 6. априла 1941. напали Краљевину Југославију, Владо Шипчић није оклијевао већ се исти дан пријавио добровољно у касарну, у Пљевљима, био је припадник брдске пјешадије и био је у то вријеме распоређен око Фоче.
Владо је прво ступио у партизане и учествовао је у Тринаестојулском устанку, који је подигнут средином јула 1941. када су квислиншке снаге у Црној Гори прогласиле независност под италијанским патронатом. Тада се подигао устанак, који је допринео да се скоро читава Црна Гора ослободи од окупатора, али само на кратко, јер је већ у августу 1941. окупаторима стигло велико појачање. Владо је пре рата гајио симпатије према комунизму али се убрзо разочарао и одлучио да их напусти.
У Херцеговини гдје су у то вријеме страдали многи Срби од усташке руке, дигнут је устанак. Како на Дурмитору и околини након слома устанка у то време још није било великих сукоба, те је Владо Шипчић са другим Дурмиторцима, крајем августа прешао у источну Херцеговину, и приступио четницима, у батаљон којим је командовао Спасоје Дакић, не би ли зауставио геноцид над Србима.
Партизани су успјели у зиму 1941/42. године да створе боље организоване оружане снаге и тада је у Црној Гори почела прва фаза социјалне револуције, а одмах потом и друга фаза у љето 1942. када су очекивали да ће им доћи Црвена армија у помоћ. Тако су се на својим територијама чинили злочине, сурово се обрачунавали са политичким неистомишљеницима, између осталих и са Владовим рођацима. (види Лијева скретања) Ово је изазвало да се народ окрене против партизана и пружи подршку четницима који су се удружили са Италијанима и јуна 1942. протјерали партизане из цијеле Црне Горе.[3]
Владов отац, Митар Шипчић је убијен септембра 1943. године на Жабљаку, и бачен у јаму названу „пасје гробље” када су партизани искористили капитулацију Италије да се врате у Црну Гору. Једног јутра, у праскозорје, упадају партизани у кућу Митра Шипчића, вежу на спавању Митра и његовог брата Драга и одведе их са собом на Жабљак. У затвору су Шипчићи, уз друге партизанима нелојалне Србе, били мучени од стране комуниста и на крају одређени за стријељање као „великосрпски хегемонисти“. Отац је стријељан, а стриц је погинуо у покушају бјекства. Владо је том приликом успио да утекне од комунистичког метка и да се одметне у шуму гдје је провео наредних 14 година борећи се, већином као герилац у неравноправној борби.[4]
Владо Шипчић је са 17 година био један од најбољих и најмлађи бораца Фочанске четничке бригаде. Током рата је бранио српски народ од усташа на тромеђи Србије, Црне Горе и Босне. Његови подвизи су били легендарни у том крају. Крај рата је дочекао као већ прекаљени борац и подофицир ЈВуО. Зарекао се да се неће никада предати партизанима, као што су урадили многи четници, након хапшења Драже Михаиловића марта 1946. године. Владо је наставио да се бори, заједно са Божом Бјелицом и Српком Меденицом. Њих тројица су, на челу посљедњих група четничких бораца, ликвидирали бројне чланове Комунистичке партије.[5]
Божо и Српко су због издаје погинули 1951. године, а Владо је потом сам наставио борбу. Није успио да освети Српка Меденицу, али је зато казнио Стоју Голубић, љубавницу Божа Бјелице, која је Божа предала комунистима. Убијена је метком усред чела на једном народном сабору у источној Босни, ово је било понижење за Народну милицију и власти су организовали велику потрагу за њим. Бројне потјере је и након тога комунистички режим организовао за Владом Шипчићем али без успјеха. Владова сналажљивост, познавање терена али и подршка локалног становништва га је увјек спашавало од сигурне смрти.[тражи се извор]
Владо је по неким верзијама убијен у планини, а по другима је убијен на жељезничкој станици 29. јула 1957. док је са својом вереницом Аном покушавао наводно да побегне из Југославије у Француску. Званична смрт никад није потврђена па се у његовом крају вјерује да је можда успио побјећи па чак и да је можда још увјек жив.
Владимиров скок у Дрину.
Постоји неколико песама које су посвећене Шипчићу.

Скок у Дрину​

УДБА је организовала велику потјеру за Шипчићем, а откривена је и пећина у којој се скривао након што га је рођак одао. Удбаши су опколили скровиште са свих страна, у размени ватре је страдало неколико удбаша и четника, а сам Владо је успео да се извуче скочивши у Дрину са велике висине, овај догађај је фотографијом овековечио један припадник Удбе који је носио фотоапарат, а запрепашћени Удбаши су веровали да је сигурно погинуо. Рођака који га је одао је поштедео захваљујући мајци Вемији која га је заклела да се не свети.

90-те године​

Његов рођак Радоје Шипчић, 1984. године је објавио књигу „Последњи краљев војник у отаџбини“, у којој је описао узбудљив живот и борбу Владимира Владе Шипчића. Поред тога, борба и правдољубивост Владе Шипчића описана је у више књига, те је стављено под знак питања да ли је Влада заиста погинуо 1957 године, пошто не постоје јасни докази за то.
2003. године МУП Црне Горе је дозволио јавности делимично отварање строго чуваног тајног досијеа „Владимир Шипчић“.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Владимир_Шипчић
 
Спасоје Станише Дакић
1912. 1946.
родио се у селу Мала Црна Гора код Жабљака погинуо у кањону ријеке Таре
био је жандармеријски наредник, и командант Челебићког Батаљона Фочанске Бригаде ЈВуО.
У Пљевљима и Фочи похађа школу а у Сарајеву служи војни рок при жандармерији и ту стиче чин наредника.
Његов рођак био је Владо Шипчић.

439263716_1232951641443571_1121316082125738800_n.jpg
 
Мајор Павле Ђуришић

Павле Ђуришић (10. јул 1907, Подгорица — Логор Стара Градишка, 21. април 1945) био је српски официр Југословенске краљевске војске, који је постао четнички заповедник (војвода) и заповедао је великим делом црногорских четника. Истакао као један од учесника Тринаестојулског устанка против Италијана у јулу 1941., касније је сарађивао са Италијом против партизана које је предводила Комунистичка партија. “Павле Ђуришић представљао је праву слику Црногорца из прошлих векова. Политика га није интересовала, а до политичара није много држао. Он је водио крвави герилски рат против партизана. “ (Херман Нојбахер о Павлу Ђуришићу)
Рођен 9. јула 1907. године у Подгорици. Године 1909. отац му се из Љешанске нахије сели у Подгорицу. Отац му је био учесник Првог и Другог балканског рата. Погинуо је у Првом светском рату на аустријском утврђењу на Калиновику. Сахрањен је поред подгоричког храма. Након очеве смрти, о Ђуришићу се старала његова мајка и његов деда по мајци и ујак који је био судија у Беранама. Павле је завршио основну школу и нижу гимназију у Подгорици. Учитељску школу почео је у Беранама, али при крају друге године прелази у гимназију, полажући шести разред. Ту у Беранама је завршио седми разред гимназије и тада се одлучио да своју будућност тражи у војничком позиву.

 
Zašto je Vladimir Šipčić heroj? Jer je sarađivao tokom rata sa okupatorom, a posle rata ubijao svoj narod i krao seljacima kokoške? Šta je tu herojski?
Видим колико је био против свог народа, када је успео 12 година да преживи у илегали, а да га не ухвати ''најмоћнија'' служба у Европи, која је имала подршку свих западних сила. То говори о чињеници да га је народ ЦГ чувао.

Немам тих података да је Владо сарађивао са комунистима. Они су га убили.
 
Видим колико је био против свог народа, када је успео 12 година да преживи у илегали, а да га не ухвати ''најмоћнија'' служба у Европи, која је имала подршку свих западних сила. То говори о чињеници да га је народ ЦГ чувао.

Немам тих података да је Владо сарађивао са комунистима. Они су га убили.
A koja je to služba? Nema dokaza da su ga ubili, njegovi rođaci kažu da je pobegao iz FNRJ.
 
Спасоје Станише Дакић
1912. 1946.
родио се у селу Мала Црна Гора код Жабљака погинуо у кањону ријеке Таре
био је жандармеријски наредник, и командант Челебићког Батаљона Фочанске Бригаде ЈВуО.
У Пљевљима и Фочи похађа школу а у Сарајеву служи војни рок при жандармерији и ту стиче чин наредника.
Његов рођак био је Владо Шипчић.

439263716_1232951641443571_1121316082125738800_n.jpg
https://m.youtube.com/results?sp=mAEA&search_query=Sipcic+skok+u+drinu
 
Pavle Djurisic sa fasisitickim italijanskim okupatorom.
Pogledajte prilog 1542220
Па то је као да ја теби напишем комунистички титоистички окупатор. И пази нешто, српски стаљинисти би били мање зло да су победили, али ми смо такве ''среће'' да нас увек заломи најгоре, а то је црвени усташки поглавник Тито.
Италијани се нису понашали као Немци, одувек су хтели хрватску обалу, иначе у првом светском рату су били савезници, а можемо рећи и у другом с. рату, јер су брзо капитулирали и оставили своје оружје Србима т.ј. четницима.
Италијански војник је спасио Ратка Младића док је био беба, јер је владала тешка глад. Без обзира што је Ратко стаљинистички тип комунисте, он је био захвалан на томе и покушао је нађе породицу тог војника и да им се лично захвали.
 
Па то је као да ја теби напишем комунистички титоистички окупатор. И пази нешто, српски стаљинисти би били мање зло да су победили, али ми смо такве ''среће'' да нас увек заломи најгоре, а то је црвени усташки поглавник Тито.
Италијани се нису понашали као Немци, одувек су хтели хрватску обалу, иначе у првом светском рату су били савезници, а можемо рећи и у другом с. рату, јер су брзо капитулирали и оставили своје оружје Србима т.ј. четницима.
Италијански војник је спасио Ратка Младића док је био беба, јер је владала тешка глад. Без обзира што је Ратко стаљинистички тип комунисте, он је био захвалан на томе и покушао је нађе породицу тог војника и да им се лично захвали.
Kakvi komunisticki okupator ???!!!
Ako si isao u os skolu, onda si u osmom razredu uci da su Jugolsaviju okupirali sledeci fasisiti Nemaci, Italijani, Bugari i Madajri.
Ti nisi cuo za Blajburg, gde je po naredjenju Tita likvidirano 40 000 ustasa ???!!!
Italijani su se jos gore ponasali nego Nemci, Oni su jos pre ustasama dali utociste da ruse Kraljeviji Jugoslaviju, i da li logisticku podrsku za ubistvo Kralja Aleksandra, Naravno da nisu hteli da isporuce Pavelica i ekupa kada je Kraljevini Jugoslavije to trazila.
Italijani su ustasama dali ndh i rekli radite sta hocete. Italijani su pocini brojne zlocine od bombardovanje Podgorice 1941, do brojnih zlocina, cak i secenje glava, otvaranje koncentracionih logora za decu, a na Kosovu su organizovali Baliste da ubijaju i proteruju Srbe.
Musilini je 21.diviziju u okupiranoj Jugoslaviji mogao je kada je hteo i kako je hteo da naredi Pavelicu da prekinu ustaski zlocini nad Srboma, ali njemu to nije padalo na pamet.
Prema tome Italijanski fasisiticki okupator je pocinio brojne zlocine gore od svih ostalih.
dokumenti-sibenik.jpg






cgo-cce-mamula-najava.png
 
Poslednja izmena od moderatora:
Спасоје Станише Дакић
1912. 1946.
родио се у селу Мала Црна Гора код Жабљака погинуо у кањону ријеке Таре
био је жандармеријски наредник, и командант Челебићког Батаљона Фочанске Бригаде ЈВуО.
У Пљевљима и Фочи похађа школу а у Сарајеву служи војни рок при жандармерији и ту стиче чин наредника.
Његов рођак био је Владо Шипчић.

439263716_1232951641443571_1121316082125738800_n.jpg
Ovoga su komunisti optužili da je ubio majora Terensa Atetorna (kog su inače oni ubili) bacivši ljagu na njegovo časno ime. Inače, Spasoje je inače imao 9 braće, svi su ubijeni od komunista.
 
Ovoga su komunisti optužili da je ubio majora Terensa Atetorna (kog su inače oni ubili) bacivši ljagu na njegovo časno ime. Inače, Spasoje je inače imao 9 braće, svi su ubijeni od komunista.
Да, а рођак му је био онај изрод и црвени терориста Радоје Дакић.
 

Back
Top