Punski ratovi

Rogonos · 07.07.2022. u 20:40

Ja mislim da je ekspanzija velikih razmera počela u stvari punskim ratovima i pobedom u njima. Ranije je to uglavnom bilo ograničeno na Italiju. Najmanje dve velike promene se takođe mogu videti u jeku punskih ratova: reforma marijanske vojske, koja je dovela do profesionalne vojske i rimske revolucije, posebno neuspela zemljišna reforma Grakija, koji su želeli da revidiraju ovu postepenu eksproprijaciju malih poljoprivrednika. Na kraju, ekspanzija, počevši uglavnom od punskih ratova, i rimske revolucije dovela je do novog oblika društva, principata.

Da su Rimljani sklopili mir sa Katažanima na zapadu i Grcima na istoku, i da su se rano ograničili na odbrambenu politiku na alpskim prevojima, kao i kasnije na Rajni i Dunavu, istorija bi bila sasvim drugačija. Možda bismo tada pamtili Rimljane kao velike republikance koji su prevazišli atinsku demokratiju.

između Kartagine i Rima postojalo dobro razumevanje veoma dugo. Rimljani i Kartaginjani su nekoliko puta tokom nekoliko vekova regulisali svoje odnose ugovorima. To se promenilo tek kada su Rimljani nasilno pokorili celu Italiju, jer su povezane promene ukupne situacije u zapadnom Mediteranu postale latentno zatezanje odnosa sa Kartaginom.

Kartagina je vladala zapadnim Mediteranom sa svojom flotom i takođe je imala više ili manje dominacije nad ostrvima Korzikom, Sardinijom i istočnom Sicilijom. Sva ova ostrva bila su blizu italijanskih obala, a sada kada su Rimljani bili gospodari kopnene Italije, nisu voleli da imaju veliku moć na svom pragu

Khal Drogo · 08.07.2022. u 06:39

Rogonos:
Ja mislim da je ekspanzija velikih razmera počela u stvari punskim ratovima i pobedom u njima. Ranije je to uglavnom bilo ograničeno na Italiju. Najmanje dve velike promene se takođe mogu videti u jeku punskih ratova: reforma marijanske vojske, koja je dovela do profesionalne vojske i rimske revolucije, posebno neuspela zemljišna reforma Grakija, koji su želeli da revidiraju ovu postepenu eksproprijaciju malih poljoprivrednika. Na kraju, ekspanzija, počevši uglavnom od punskih ratova, i rimske revolucije dovela je do novog oblika društva, principata.

Da su Rimljani sklopili mir sa Katažanima na zapadu i Grcima na istoku, i da su se rano ograničili na odbrambenu politiku na alpskim prevojima, kao i kasnije na Rajni i Dunavu, istorija bi bila sasvim drugačija. Možda bismo tada pamtili Rimljane kao velike republikance koji su prevazišli atinsku demokratiju.

između Kartagine i Rima postojalo dobro razumevanje veoma dugo. Rimljani i Kartaginjani su nekoliko puta tokom nekoliko vekova regulisali svoje odnose ugovorima. To se promenilo tek kada su Rimljani nasilno pokorili celu Italiju, jer su povezane promene ukupne situacije u zapadnom Mediteranu postale latentno zatezanje odnosa sa Kartaginom.

Kartagina je vladala zapadnim Mediteranom sa svojom flotom i takođe je imala više ili manje dominacije nad ostrvima Korzikom, Sardinijom i istočnom Sicilijom. Sva ova ostrva bila su blizu italijanskih obala, a sada kada su Rimljani bili gospodari kopnene Italije, nisu voleli da imaju veliku moć na svom pragu

Квалитетан и промишљен пост те одлична запажања са једном малом корекцијом. Реформа римске војске која се приписује Гају Марију почев од 107.године п.н.е о чему сам опширно писао на другој теми у овом посту није толико узрокована пунским ратовима. Заправо за времена посебно првог и другог пунског рата још увијек се показао јако добрим концепт грађанина-војника утемељен на снажној индоктринацији о "светој дужности" одбране републике и тај концепт и та снажна индоктринација су поред вјеште дипломатије спасили Рим од пропасти у другом пунском рату.
Са осталим наводима у посту се наравно слажем.

Rogonos:
između Kartagine i Rima postojalo dobro razumevanje veoma dugo. Rimljani i Kartaginjani su nekoliko puta tokom nekoliko vekova regulisali svoje odnose ugovorima. To se promenilo tek kada su Rimljani nasilno pokorili celu Italiju, jer su povezane promene ukupne situacije u zapadnom Mediteranu postale latentno zatezanje odnosa sa Kartaginom.

Не само што је постојало добро разумијевање праћено честим трговинским и другим уговорима, него би то било праћено и војном сарадњом. Прије свега у времену рата Рима са епирским краљем Пиром (280.-275.године п.н.е) гдје након почетних побједа Пира, Рим склапа војни савез са Картагином након чега Пирова армија бјеше разапета на операције на Сицилији против Картагине и на југу Италије против Рима. Захваљујући и том војном савезу са Картагином Рим односуи иу коначници побједу над Пиром након чега заправо постаје великом силом на Медитерану.

Но након тога околности су се промијениле, Риму је и тако својствено да се равнао према околностима гдје ако би процијенили да су ојачали нису пуно држали до споразума којим би се раније обавезали (упадљива сличчност са данас једном глобалном силом), Рим је постао новом силом, т6ежи новој експанзији и новим освајањима, између савезника ствара се све више ривалитет, све више се сукобљавају интереси, ту је сукоб двије силе (истина још увијек бјеше снажна и трећа сила, Македонија) које су се бориле за доминацијом на Медитерану би неизбјежан и само питање времена гдје повод и није било тешко наћи.