Један човјек рече "историја Рима је историја свијета". И бјеше у праву, сви процеси који су се дешавали кроз свјетску историју, а који су богами и актуелни су се, истина уважавајући друго вријеме и други сустем вриједнсти, дешавали кроз историју Рима.
Они који су забезекнути осионошћу и ароганцијом данашњих глобалних господара би се требали осврнути на историју Рима, свакако и на пунске ратове.
Елем, други пунски рат је завршио мировним споразумом, понижавајућим за Картагину, остала је без савезника, изхгубила је територије у Сицилији, Сардинији и Хиспанији te обавезала се да плаћа 50 година огромну ратну одштету у висини 200 талената сребра годишње. Када је истекло тих 50 година 151.год. п.н.е. Римљани су промијенили споразум да они тумаче да та одштета мора бити вјечна.
Уз то Картагина се обавезала да све граничне спорове са другима рјешава уз арбитражу римског сената. И за покретање било каkвог рата, наоружавањa грађана или унајмљивања најамника било је неопходно експлицитно одобрење Рима
Између другог и трећег пунског рата Рим је искористио да шири териториј, низ освајања хеленистичких и других империја на истоку, македонски ратови, илирски ратови, рат против Антиоха III, терор над народима Иберије којима су овладали, а слабљење Картагине је искористио способни и енергични краљ прво Масилије а затив и читаве Нумидије (202-148.год.п.н.е) Масиниса за којег савременик Полибије само ријечи хвале име, свакако један од најспособнијих државника античког времена, на истоку Картагине рођена је моћна држава имоћна сила, Нумидија.
Постали су римским савезницима још за другог шунскг рата када супромијенили страну, стални спорови са Карагином, стално отимање територије, а римски сенат је сваки спор рјешавао на штету Картагине (као што данас глобални силник сваки спор рјешава на штету Србије или Српске а колико сутра ће исто чинити и са Русијом).
И тако слабашна Картагина, обрис некадашње силе, која Риму није била никаква ни опасност ни ривал (истина реметили су тежње за трговачком доминацијом), која свакако није угрожавала Рим, бјеше и даље трн у оку Риму, остало је то сјећање на други пункси рат, а извјесни Марко Порције Катон би годинама завршавао говор у сенату ријечима "уосталом, ја мислим да Картагину треба разорити".
Тражио се само повод. Који је убрзо нађен, Поменути Масиниса окупирао је 151.године п.н.е значајне територије Картагине, Картагињани су без одобрења Рима послали 25.000 војника да одбаце нумидијске освајаче. Доживљавају тешки пораз и обавезују се да Нумидији, савезнику Рима морају плаћати 50 година ратну штету.
Но за Рим то није било довољно, слиједи серија ултиматума, Картагина би све испунила до момента када се више није моглои Рим креће у коначни обрачун, рат се заправо свео на трогодишњу опсаду града Картагине.
Картагињани су се храбро бранили три године, одолијевали нападима, ноу прољеће 146.године п.н.е, услијеиоје сломкоји је морао доћи.Након што су Римљанипродрчиу град шест данасу трајале борбе у самом граду,борба за сваку улицу,сваку кућу, све то се претворило у кланицу. На крају Картагињани су се предали,50.000 их је одведено у робље, а седамнаест дана је трајало бестијално разарање и систематско спаљивање Картагине. Када је до темеља разорена, по извјештајима простор града и околна територија су посијана сољу, тако да више никад ништа ту не може расти,међутим, неки историчари ово задње оспоравају.
Тако је скончала некад моћна и славна Картагина.
Modern depiction of a Roman siege engine during the siege of Carthage, catapulta by Edward Poynter, painted 1868.