Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.328
А да је баба мушко?
-
- Popularno:
- Da li su Nacisti moralno najgora...
- Ulazak vojske Kraljevine Srbije u...
- Kako izgledaju lezbejke ?
- Dva i po meseca od uvođenja čudesnih...
- Prosečan IQ u evropskim drzavama?
- Počele nesnosne gužve u gradskom...
- Podela stana
- Danas pola interneta nije radilo jer je...
- Ljudi su zlo
- Marta Kos o Srbiji: Ne možete da sedite...
Punski ratovi
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
-
- Oznake
- антички свет картагина рим
- Poruka
- 13.394
Nema to veze kakvo bi smo pravi ucili, vec je vaznije kakfi bi sef ljudi bili.да ли бисмо данас учили картагинско право?
afi yfek jprikaziv'vvijaju onako kako nesto nije.
Izvin javam se na slpva malo ssam sasim pop i o.
Bila bi strozija frzava, zakoni bi biki drufaciji, mozda se ne bi moglo kosovo recimo samo za sebe... Da proglasi za imucno...
Emilia Marty
Veoma poznat
- Poruka
- 14.097
a da vuc'ca nije podojila romula? hehда ли бисмо данас учили картагинско право?
Прељуб
Obećava
- Poruka
- 74
што је крстарица попенила ХАХА
нисам знао да сте сви тако ватрени подржаваоци рима ^^
нисам знао да сте сви тако ватрени подржаваоци рима ^^
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 24.262
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.503
Parts 1-5?
- Poruka
- 30.929
Дефинитивно највећи војни пораз Рима у његовој дугој историји.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Презентација Страхиње Ђорђевица, ученика првог разреда средње сколе "Стеван Сремац", Нис, на тему Пунски ратови
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Један човјек рече "историја Рима је историја свијета". И бјеше у праву, сви процеси који су се дешавали кроз свјетску историју, а који су богами и актуелни су се, истина уважавајући друго вријеме и други сустем вриједнсти, дешавали кроз историју Рима.
Они који су забезекнути осионошћу и ароганцијом данашњих глобалних господара би се требали осврнути на историју Рима, свакако и на пунске ратове.
Елем, други пунски рат је завршио мировним споразумом, понижавајућим за Картагину, остала је без савезника, изхгубила је територије у Сицилији, Сардинији и Хиспанији te обавезала се да плаћа 50 година огромну ратну одштету у висини 200 талената сребра годишње. Када је истекло тих 50 година 151.год. п.н.е. Римљани су промијенили споразум да они тумаче да та одштета мора бити вјечна.
Уз то Картагина се обавезала да све граничне спорове са другима рјешава уз арбитражу римског сената. И за покретање било каkвог рата, наоружавањa грађана или унајмљивања најамника било је неопходно експлицитно одобрење Рима
Између другог и трећег пунског рата Рим је искористио да шири териториј, низ освајања хеленистичких и других империја на истоку, македонски ратови, илирски ратови, рат против Антиоха III, терор над народима Иберије којима су овладали, а слабљење Картагине је искористио способни и енергични краљ прво Масилије а затив и читаве Нумидије (202-148.год.п.н.е) Масиниса за којег савременик Полибије само ријечи хвале име, свакако један од најспособнијих државника античког времена, на истоку Картагине рођена је моћна држава имоћна сила, Нумидија.
Постали су римским савезницима још за другог шунскг рата када супромијенили страну, стални спорови са Карагином, стално отимање територије, а римски сенат је сваки спор рјешавао на штету Картагине (као што данас глобални силник сваки спор рјешава на штету Србије или Српске а колико сутра ће исто чинити и са Русијом).
И тако слабашна Картагина, обрис некадашње силе, која Риму није била никаква ни опасност ни ривал (истина реметили су тежње за трговачком доминацијом), која свакако није угрожавала Рим, бјеше и даље трн у оку Риму, остало је то сјећање на други пункси рат, а извјесни Марко Порције Катон би годинама завршавао говор у сенату ријечима "уосталом, ја мислим да Картагину треба разорити".
Тражио се само повод. Који је убрзо нађен, Поменути Масиниса окупирао је 151.године п.н.е значајне територије Картагине, Картагињани су без одобрења Рима послали 25.000 војника да одбаце нумидијске освајаче. Доживљавају тешки пораз и обавезују се да Нумидији, савезнику Рима морају плаћати 50 година ратну штету.
Но за Рим то није било довољно, слиједи серија ултиматума, Картагина би све испунила до момента када се више није моглои Рим креће у коначни обрачун, рат се заправо свео на трогодишњу опсаду града Картагине.
Картагињани су се храбро бранили три године, одолијевали нападима, ноу прољеће 146.године п.н.е, услијеиоје сломкоји је морао доћи.Након што су Римљанипродрчиу град шест данасу трајале борбе у самом граду,борба за сваку улицу,сваку кућу, све то се претворило у кланицу. На крају Картагињани су се предали,50.000 их је одведено у робље, а седамнаест дана је трајало бестијално разарање и систематско спаљивање Картагине. Када је до темеља разорена, по извјештајима простор града и околна територија су посијана сољу, тако да више никад ништа ту не може расти,међутим, неки историчари ово задње оспоравају.
Тако је скончала некад моћна и славна Картагина.
Modern depiction of a Roman siege engine during the siege of Carthage, catapulta by Edward Poynter, painted 1868.
Они који су забезекнути осионошћу и ароганцијом данашњих глобалних господара би се требали осврнути на историју Рима, свакако и на пунске ратове.
Елем, други пунски рат је завршио мировним споразумом, понижавајућим за Картагину, остала је без савезника, изхгубила је територије у Сицилији, Сардинији и Хиспанији te обавезала се да плаћа 50 година огромну ратну одштету у висини 200 талената сребра годишње. Када је истекло тих 50 година 151.год. п.н.е. Римљани су промијенили споразум да они тумаче да та одштета мора бити вјечна.
Уз то Картагина се обавезала да све граничне спорове са другима рјешава уз арбитражу римског сената. И за покретање било каkвог рата, наоружавањa грађана или унајмљивања најамника било је неопходно експлицитно одобрење Рима
Између другог и трећег пунског рата Рим је искористио да шири териториј, низ освајања хеленистичких и других империја на истоку, македонски ратови, илирски ратови, рат против Антиоха III, терор над народима Иберије којима су овладали, а слабљење Картагине је искористио способни и енергични краљ прво Масилије а затив и читаве Нумидије (202-148.год.п.н.е) Масиниса за којег савременик Полибије само ријечи хвале име, свакако један од најспособнијих државника античког времена, на истоку Картагине рођена је моћна држава имоћна сила, Нумидија.
Постали су римским савезницима још за другог шунскг рата када супромијенили страну, стални спорови са Карагином, стално отимање територије, а римски сенат је сваки спор рјешавао на штету Картагине (као што данас глобални силник сваки спор рјешава на штету Србије или Српске а колико сутра ће исто чинити и са Русијом).
И тако слабашна Картагина, обрис некадашње силе, која Риму није била никаква ни опасност ни ривал (истина реметили су тежње за трговачком доминацијом), која свакако није угрожавала Рим, бјеше и даље трн у оку Риму, остало је то сјећање на други пункси рат, а извјесни Марко Порције Катон би годинама завршавао говор у сенату ријечима "уосталом, ја мислим да Картагину треба разорити".
Тражио се само повод. Који је убрзо нађен, Поменути Масиниса окупирао је 151.године п.н.е значајне територије Картагине, Картагињани су без одобрења Рима послали 25.000 војника да одбаце нумидијске освајаче. Доживљавају тешки пораз и обавезују се да Нумидији, савезнику Рима морају плаћати 50 година ратну штету.
Но за Рим то није било довољно, слиједи серија ултиматума, Картагина би све испунила до момента када се више није моглои Рим креће у коначни обрачун, рат се заправо свео на трогодишњу опсаду града Картагине.
Картагињани су се храбро бранили три године, одолијевали нападима, ноу прољеће 146.године п.н.е, услијеиоје сломкоји је морао доћи.Након што су Римљанипродрчиу град шест данасу трајале борбе у самом граду,борба за сваку улицу,сваку кућу, све то се претворило у кланицу. На крају Картагињани су се предали,50.000 их је одведено у робље, а седамнаест дана је трајало бестијално разарање и систематско спаљивање Картагине. Када је до темеља разорена, по извјештајима простор града и околна територија су посијана сољу, тако да више никад ништа ту не може расти,међутим, неки историчари ово задње оспоравају.
Тако је скончала некад моћна и славна Картагина.
Modern depiction of a Roman siege engine during the siege of Carthage, catapulta by Edward Poynter, painted 1868.
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.848
Како сам већ примијетио, први и посебно други пунски рат бејаху свјетски ратови тог времена у којима су учествовале земље и народи тада познатог свијета, а операције су се водиле у Италијуи, на Сицилији, у Хиспанији, на простору данашњег Балкана те на либијском (афричком) континенту.
На простору данашњег Балкана у склопу другог пунског рата имали смо и први македонски рат у времену од 214.године до 205.године п. н. е.,, у којем је Рим вјештом дипломатијом успио приволити да против тадашње суперсиле Македоније, за себе али и за интересе Рима ратују Етолски савез, Спарта, Пергамон те илирско и дарданско краљевство.
Јако добар документарац који обрађује први македонски рат
На простору данашњег Балкана у склопу другог пунског рата имали смо и први македонски рат у времену од 214.године до 205.године п. н. е.,, у којем је Рим вјештом дипломатијом успио приволити да против тадашње суперсиле Македоније, за себе али и за интересе Рима ратују Етолски савез, Спарта, Пергамон те илирско и дарданско краљевство.
Јако добар документарац који обрађује први македонски рат
