Psihoterapeuti koji podilaze klijentima

[Elle]

Ne svodi se na isto.
ONo što si ti napisala je da sam zaključila kako dolaze s namerom da iskažu nepoštivanje, a ja sam napisala da je takvo ponašanje nepoštovanje. Ako su već došli.
Nepoštovanje ne mora da bude planirano ali je ipak nepoštovanje

Ok, ali to nije suština, nije toliko ni važno.

 

[Lule]

Ok

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

bez uvrede, ali nesto sa tik toka ne mogu da shvatim za ozbiljno. Ne koristim tik tok, al kazu pametniji od mene , gde pamet prestaje tik tok pocinje

 

[Sizif]

Tako ste reagovali je zato što ste bili nezreli. To je tipično ponašanje mladih, sve im je smešno, ne razmišljaju a i nemaju obzira prema ožalošćenom, što pokušavam da objasnim.

Nezreli sa 45 godina.... pa dobro.
Malo si odlutala ovde u analizi.

 

[Lule]

bez uvrede, ali nesto sa tik toka ne mogu da shvatim za ozbiljno. Ne koristim tik tok, al kazu pametniji od mene , gde pamet prestaje tik tok pocinje

Ali ja sam predvidela da scientific oriented Luka neće uzeti za ozbiljno TikTok pa sam ipak postavila YouTube video

Ovde se vrše dve zamene teze i daje jedan primer koji ne oslikava najbolje ono što je voditeljka htela da izgura.

Iako nisam mogla da predvidim da bi @Sizif - ova ekipa matorih ljudi mogla sebi da dozvoli da se nekontrolisano smeju.

 

[Sizif]

Iako nisam mogla da predvidim da bi @Sizif - ova ekipa matorih ljudi mogla sebi da dozvoli da se nekontrolisano smeju.

Danas popodne treba da se vidim sa drugaricom koja je inače doktor kliničke psihologije (univerzitetski profesor), ako se setim pitaću je šta je uzrok tog fenomena smejanja na sahrani.

 

[Lule]

Danas popodne treba da se vidim sa drugaricom koja je inače doktor kliničke psihologije (univerzitetski profesor), ako se setim pitaću je šta je uzrok tog fenomena smejanja na sahrani.

Neće ti reći iskreno. Matori ljudi ne vole da čuju da su pogrešili, a to drugi matori ljudi znaju pa neće da im kažu.
Plus ti je drugarica. Dvostruki razlog da opravda vaš postupak.
Tako što će da ti objasni kako ste bili toliko emotivno potreseni i da je to odbrambena reakcija na stres. Potreseni više od majke rođene.

 

[Lule]

Znači treba angažovati izbacivače sa sahrana

 

[maybell]

zar i za to treba psiholog?

 

[Sizif]

Neće ti reći iskreno. Matori ljudi ne vole da čuju da su pogrešili, a to drugi matori ljudi znaju pa neće da im kažu.
Plus ti je drugarica. Dvostruki razlog da opravda vaš postupak.
Tako što će da ti objasni kako ste bili toliko emotivno potreseni i da je to odbrambena reakcija na stres. Potreseni više od majke rođene.

Znači sve si izračunala unapred šta će da kaže.

Teško je tebi dohakati kad sve znaš unapred, vragolanko nijedna.

 

[Lule]

Znači sve si izračunala unapred šta će da kaže.

Teško je tebi dohakati kad sve znaš unapred, vragolanko nijedna.

Za jednog preemotivca imaš začuđujuće brz odziv do ciničnog podhebavanja.

 

[Lule]

zar i za to treba psiholog?

Za izbacivača?

 

[Slavan]

Ne svodi se na isto.
ONo što si ti napisala je da sam zaključila kako dolaze s namerom da iskažu nepoštivanje, a ja sam napisala da je takvo ponašanje nepoštovanje. Ako su već došli.
Nepoštovanje ne mora da bude planirano a da ipak bude nepoštovanje

Тј. да ли је смејање планирано? Оно и јесте ситуационо, али је питање да ли је смејање само по себи непоштовање. С једне стране то је невољна, неконтролисана радња.

 

[Sizif]

Za jednog preemotivca imaš začuđujuće brz odziv do ciničnog podhebavanja.

Pa ti si prva počela.

Elem, pričao sam o ovome sa drugaricom malopre na kafi.

 

[arch_stanton]

Nema lošeg mesta za smeh

 

[Lule]

Тј. да ли је смејање планирано? Оно и јесте ситуационо, али је питање да ли је смејање само по себи непоштовање. С једне стране то је невољна, неконтролисана радња.

Aha.
Osim preemotivaca imamo i tlogodisnjake.
Pa dobro. Šta sad da se radi

 

[Elle]

Iako nisam mogla da predvidim da bi @Sizif - ova ekipa matorih ljudi mogla sebi da dozvoli da se nekontrolisano smeju.

Pa upravo se o tome i radi, da je to nekontrolisano. Samo što ti pretpostavljaš da je to samo stvar manira a ne specifične situacije i emotivne, psihološke reakcije i ne prihvataš nijedno objašnjenje, čak ni stručno. Tvoje pravo ali tu nema mesta za razgovor.

 

[Slavan]

Aha.
Osim preemotivaca imamo i tlogodisnjake.
Pa dobro. Šta sad da se radi

Писала си о "смејачима на сахранама". С таквом категоријом људи се нисам сретао. Изнела си тезу како се ради о неваспитаним, безосећајним и себичним људима, мада мислим да се ради о поремећају личности.

У снимку који си поставила водитељка је изнела сопствено искуство када се насмејала на сахрани своје тетке, па се затим насмејала њена мајка, а онда и други људи. Претпостављам да ниси то доживела као намеру да искажу непоштовање?

Постоје различите врсте смеха, а људи поседују два одвојена система за смех, од којих је један еволутивна невољна мрежа која се протеже средином нашег мозга и изазива неконтролисани, емоционални смех. И то нема везе с тлогодишњацима.

 

[Lule]

Писала си о "смејачима на сахранама". С таквом категоријом људи се нисам сретао. Изнела си тезу како се ради о неваспитаним, безосећајним и себичним људима, мада мислим да се ради о поремећају личности.

Bezosećajni prema ožalošćenima, a ne uopšte prema svojima - roditeljima, deci, ženi...
Da, smatram da je to nevaspitanje i sebičluk u smislu udovoljavanja svojim porivima

У снимку који си поставила водитељка је изнела сопствено искуство када се насмејала на сахрани своје тетке, па се затим насмејала њена мајка, а онда и други људи. Претпостављам да ниси то доживела као намеру да искажу непоштовање?

Voditeljka je postavila pitanje Da li je smejanje uvredljivo za ožalošćene. A psihoterapeutkinja je iz nekog nepoznatog razloga skrenula tezu na nekontrolisano smejanje onog ko je ožalošćen, kao netipičnu reakciju na gubitak. Što je moguće, ali za onog ko je zaista ožalošćen. Niko me može da me ubedi da drugovi ili klinka od 12 godina toliko emotivno mogu da se pomere i da na sahrani, kad je vest već legla, odjednim "skrenu" i dožive napad smeha.
Ma hajde...

 

[Džudi S]

@Lule Hajde da se vratimo na temu.

Da li znaš za još neki primer u kome psihoterapeuti podilaze klijentima?

 

[Slavan]

Voditeljka je postavila pitanje Da li je smejanje uvredljivo za ožalošćene. A psihoterapeutkinja je iz nekog nepoznatog razloga skrenula tezu na nekontrolisano smejanje onog ko je ožalošćen, kao netipičnu reakciju na gubitak. Što je moguće, ali za onog ko je zaista ožalošćen. Niko me može da me ubedi da drugovi ili klinka od 12 godina toliko emotivno mogu da se pomere i da na sahrani, kad je vest već legla, odjednim "skrenu" i dožive napad smeha.
Ma hajde...

Та клинка на сахрани која је имала дванаест година је била сама водитељка, а уводно питање је било упућено и гледаоцима - да ли им се то десило на сахрани и да ли је увредљиво.

Питање упућено психотерапеуткињи је било како људи све реагују у оваквим ситуацијама, а затим и да ли је то нормално. Она је ту говорила о осмеху као парадоксалној реакцији, а не о неконтролисаном смејању. Није она скренула тезу, већ је водитељка испричала лични догађај из детињства када је на сахрани почела да се смеје хистерично и да јој је све било трауматично. На основу одговора гошће је сама закључила како је то нормално и ту поруку послала гледаоцима.

Занимљиво је и сведочење фотографкиње да никад није приметила да се неко смејао на сахрани.

 

[Lule]

@Lule Hajde da se vratimo na temu.

Već smo na temi.

Da li znaš za još neki primer u kome psihoterapeuti podilaze klijentima?

Ne mogu da se setim. Ali mi se ovaj primer baš sviđa, kao odlična studija slučaja.
A vidim i mnogim forumašima (npr. Sizifu).

Ali ako ti ne možeš da podneseš ovu raspravu, slobodno smeš da se povučeš s teme bez brige da ćemo se poubijati ili pobeći iz tora.

Naravno, ako se neko seti drugog primera, slobodan je da ga iznese.

 

[Lule]

Та клинка на сахрани која је имала дванаест година је била сама водитељка, а уводно питање је било упућено и гледаоцима - да ли им се то десило на сахрани и да ли је увредљиво.

Питање упућено психотерапеуткињи је било како људи све реагују у оваквим ситуацијама, а затим и да ли је то нормално. Она је ту говорила о осмеху као парадоксалној реакцији, а не о неконтролисаном смејању. Није она скренула тезу, већ је водитељка испричала лични догађај из детињства када је на сахрани почела да се смеје хистерично и да јој је све било трауматично. На основу одговора гошће је сама закључила како је то нормално и ту поруку послала гледаоцима.

Занимљиво је и сведочење фотографкиње да никад није приметила да се неко смејао на сахрани.

Jeste skrenula tezu jer je sa pitanja voditeljke Da li vam se desilo da prasnete u smeh na sahrani i da li je to uvredljivo za druge usmerila priču na smejanje ljudi (očalošćenih) kada čuju neku nesrećnu, potresnu vest da se brane osmehom. Nekontrolisani (neobuzdani) smeh su neki forumaši spominjali i ja na kraju kad se već insistira da ne može da se kontroliše.

Psihoterapeutkinja je trebalo da je ispravi i napravi razliku između smejanja ožalošćenog kada čuje potresnu vest, što je atipično ali nije nenormalno i smejanja prisutnih na sahrani, što nije OK prema ožalošćenima.
I ti je sva poenta.

Takođe je trebalo da istakne da deca nisu dobar primer (i to sam napisala) baš iz razloga što nemaju dovoljno razvijenu empatiju i samokontrolu.

Занимљиво је и сведочење фотографкиње да никад није приметила да се неко смејао на сахрани.

Da. Ali je napomenula da je uvek bila okrenuta ožalošćenima, tj. nikad nije gledala šta se dešava iza.
Zato sam i rekla u uvodnom postu da njena priča nije relevantna

 

[Slavan]

Jeste skrenula tezu jer je sa pitanja voditeljke Da li vam se desilo da prasnete u smeh na sahrani i da li je to uvredljivo za druge usmerila priču na smejanje ljudi (očalošćenih) kada čuju neku nesrećnu, potresnu vest da se brane osmehom. Nekontrolisani (neobuzdani) smeh su neki forumaši spominjali i ja na kraju kad se već insistira da ne može da se kontroliše.

Питање које је постављено непосредно пре него што је почела да одговара је: како ми реагујемо на емотивне ситуације, тј. на губитке? Дакле - ми (не они). А онда се надовезала питањем: да ли је емотивна реакција смех на губитак нормална? Могуће је да се то "чује", тј. разуме на различите начине.

Psihoterapeutkinja je trebalo da je ispravi i napravi razliku između smejanja ožalošćenog kada čuje potresnu vest, što je atipično ali nije nenormalno i smejanja prisutnih na sahrani, što nije OK prema ožalošćenima.
I ti je sva poenta.

Ту је водитељка могла да усмери разговор другачије, али с обзиром на то да ју је инспирисала лична ситуација у којој се она као ожалошћена смејала, желела је да чује да ли је то нормално.

Колеге које су изнеле своја искуства су писале о онима који су ожалошћени, такође. Мој утисак је да тема нису "смејачи на сахранама" и да су и колеге тако схватиле.

Takođe je trebalo da istakne da deca nisu dobar primer (i to sam napisala) baš iz razloga što nemaju dovoljno razvijenu empatiju i samokontrolu.

Нисам то тако схватио:

Niko me može da me ubedi da drugovi ili klinka od 12 godina toliko emotivno mogu da se pomere i da na sahrani, kad je vest već legla, odjednim "skrenu" i dožive napad smeha.
Ma hajde...

---

Da. Ali je napomenula da je uvek bila okrenuta ožalošćenima, tj. nikad nije gledala šta se dešava iza.
Zato sam i rekla u uvodnom postu da njena priča nije relevantna

Да, рекла је да не зна шта се дешава иза ње, али већина и јесте поред и иза ожалошћених, што значи испред њеног објектива. Напоменула да долази прва и одлази последња, да је сахрана за њу вид репортаже и да се труди да ухвати атмосферу са свих страна. Рекла си да није значајна за тему, али мислим да није ни нерелевантна, нарочито ако се узме у обзир да се тим послом бави три деценије.

 

[Lule]

Питање које је постављено непосредно пре него што је почела да одговара је: како ми реагујемо на емотивне ситуације, тј. на губитке? Дакле - ми (не они).

Postavila je nekoliko pitanja, između ostalih da li je to uvredljivo. Nebitno koje je neposredno pre odgovora. Osim togа i ja sam napisala da je jedan tip pričao kako su se smejali, dva puta. Sizif je takođe rekao da su se smejali. Tako da je jasno da se takva ponašanja dešavaju i da voditeljka nije bez razloga pitala.

А онда се надовезала питањем: да ли је емотивна реакција смех на губитак нормална? Могуће је да се то "чује", тј. разуме на различите начине.

Ту је водитељка могла да усмери разговор другачије, али с обз на то да ју је инспирисала лична ситуација у којој се она као ожалошћена смејала, желела је да чује да ли је то нормално.

Možda je inspirisana drugim primerom ali se setila i svog, to ne znamo.

Колеге које су изнеле своја искуства су писале о онима који су ожалошћени, такође. Мој утисак је да тема нису "смејачи на сахранама" и да су и колеге тако схватиле.

Нисам то тако схватио:

---

Да, рекла је да не зна шта се дешава иза ње, али већина и јесте поред и иза ожалошћених, што значи испред њеног објектива. Напоменула да долази прва и одлази последња, да је сахрана за њу вид репортаже и да се труди да ухвати атмосферу са свих страна. Рекла си да није значајна за тему, али мислим да није ни нерелевантна, нарочито ако се узме у обзир да се тим послом бави три деценије.

Dobro. Onda Sizif izmišlja.