Psihoterapeuti koji podilaze klijentima

[Lule]

Slušam na tik toku emisiju tj. isečak gde je tema: smejanje na sahrani. Da li vam se to desilo, da li je to uvredljivo za ožalošćene. Na to odgovaraju dve gošće, od kojih je jedna psihoterapeutkinja, a druga fotografiše sahrane (ta druga nije rekla nešto značajno za temu)
Poenta njihove priče (voditeljkine i psihoterapeutkinjine) je da se to nekako opravdava kao netipična reakcija na gubitak, ohrabrivanje da život ide dalje i sl.

Uglavnom, to smejanje na sahranama i nije glavna tema, već primetan princip modernih psihoterapeuta da pravdaju svakakve postupke i time podilaze ljudima tj. svojim klijentima ili potencijalnim klijentima.

Za ovaj konkretan slučaj- umesto da im decidno kažu da prestanu da budu nevaspitani, bezosećajni i sebični stvorovi, i ako već nisu sposobni da se kontrolišu i ponašaju kao normalna ljudska bića - jednostavno ne treba ni da dođu na takav događaj. Ja bih tako rekla.

 

[Dobro situirani gospodin]

Za ovaj konkretan slučaj- umesto da im decidno kažu da prestanu da budu nevaspitani, bezosećajni i sebični stvorovi, i ako već nisu sposobni da se kontrolišu i ponašaju kao normalna ljudska bića - jednostavno ne treba ni da dođu na takav događaj. Ja bih tako rekla.

Smrt bi trebala biti radostan dogadjaj jer dusa napusta ovozemaljske muke i stradanja i ide da bude sa bogom u vecnom zivotu
to treba da se objasni onima koji kukaju i lelecu po sahranama

 

[Belgradeboy]

Smrt bi trebala biti radostan dogadjaj jer dusa napusta ovozemaljske muke i stradanja i ide da bude sa bogom u vecnom zivotu
to treba da se objasni onima koji kukaju i lelecu po sahranama

Da, ali je tuga veća od razuma i normalno je to u tim situacijama. Ima tu puno stvari što neko tako doživljava takve stvari.

 

[DzoniDzon]

Moderni psihoterapeuti su budaletine koje mogu samo da ti pomognu da neguješ problem i da im dolaziš i ostavljaš lovu redovno. Njima nije cilj da ti pomognu da dođeš do zaključka kako treba da se menjaš i poboljšavaš. Oni ti pomažu da kriviš okolinu i druge za sopstvene greške. Video sam u par grupa kako savetuju ljude i zgrozio sam se. Podilaze ljudima i još više ih uvlače u probleme. Svako ko je godinama išao kod tih "stručnjaka" na kraju je postao nefunkcionalan, neki zagrizli još gore pa su u ludari a mnogi su postali opasni za okruzenje i još više postali ubeđeni u svoje mastarije i iluzije. A privatna praksa samo cveta ...

 

[Elle]

Slušam na tik toku emisiju tj. isečak gde je tema: smejanje na sahrani. Da li vam se to desilo, da li je to uvredljivo za ožalošćene. Na to odgovaraju dve gošće, od kojih je jedna psihoterapeutkinja, a druga fotografiše sahrane (ta druga nije rekla nešto značajno za temu)
Poenta njihove priče (voditeljkine i psihoterapeutkinjine) je da se to nekako opravdava kao netipična reakcija na gubitak, ohrabrivanje da život ide dalje i sl.

Uglavnom, to smejanje na sahranama i nije glavna tema, već primetan princip modernih psihoterapeuta da pravdaju svakakve postupke i time podilaze ljudima tj. svojim klijentima ili potencijalnim klijentima.

Za ovaj konkretan slučaj- umesto da im decidno kažu da prestanu da budu nevaspitani, bezosećajni i sebični stvorovi, i ako već nisu sposobni da se kontrolišu i ponašaju kao normalna ljudska bića - jednostavno ne treba ni da dođu na takav događaj. Ja bih tako rekla.

Ali nije posao psihoterapeuta da nekoga vaspitava, nego upravo da objasni i pomogne u razumevanju određenih pojava i ponašanja.

 

[Lule]

Smrt bi trebala biti radostan dogadjaj jer dusa napusta ovozemaljske muke i stradanja i ide da bude sa bogom u vecnom zivotu
to treba da se objasni onima koji kukaju i lelecu po sahranama

Smejači na sahranama se ne smeju jer se raduju zbog prestanka ovozemaljskih muka preminulog nego jer su nevaspitani i bezosećajni.

 

[Lule]

Moderni psihoterapeuti su budaletine koje mogu samo da ti pomognu da neguješ problem i da im dolaziš i ostavljaš lovu redovno. Njima nije cilj da ti pomognu da dođeš do zaključka kako treba da se menjaš i poboljšavaš. Oni ti pomažu da kriviš okolinu i druge za sopstvene greške. Video sam u par grupa kako savetuju ljude i zgrozio sam se. Podilaze ljudima i još više ih uvlače u probleme. Svako ko je godinama išao kod tih "stručnjaka" na kraju je postao nefunkcionalan, neki zagrizli još gore pa su u ludari a mnogi su postali opasni za okruzenje i još više postali ubeđeni u svoje mastarije i iluzije. A privatna praksa samo cveta ...

Imam sličan utisak. Sigurno ima izuzetaka u vidu dobrih psihoterapeuta, ali opšti utisak je trend da se klijentima indirektno podilazi i čini magareća usluga.

 

[Nina]

Postoje trenuci kada neko ko je u tuzi ne može da kontroliše svoje emocije
Dovoljan je maleni okidac pa da pocne da se smeje ili nešto slicno.Nije uobicajeno smejati se na sahranama
ali i na takav način ljudi daju svojoj tuzi odušak .Ali ako neko ko nije clan porodice ili nije blizak sa preminolom osobom
i razgovara smeje se tokom sahrane..je nevaspitana osoba i osoba bez empatije prema drugima

 

[Sizif]

Ja bih sve dao da se na mojoj sahrani ljudi vesele i smeju.

Nekako mi je to daleko lepše nego neko naricanje i kukanje. Taj koji je umro - njemu to svakako ništa ne znači. Kad je već tako kako jeste, zašto se ne smejati.

Bilo bi lepo da neko ko je poznavao pokojnika recimo ispriča neku smešnu priču vezanu za njega... evociranje uspomena je lepše nego sveštenik koji čita neki nerazumljiv tekst i gleda na sat kad počinje sledeća sahrana.

 

[DzoniDzon]

Imam sličan utisak. Sigurno ima izuzetaka u vidu dobrih psihoterapeuta, ali opšti utisak je trend da se klijentima indirektno podilazi i čini magareća usluga.

Stručni uvek dodju posle ovih nestručnih i na kraju vade trnje iz one stvari. Ovi prvi koji se pojave su najobičniji šarlatani koje zanima njihova zarada i da imaju mušterije. Najebu posle ovi u državnim institucijama koji se bave ljudima koji nisu ni trebali da dodju u to stanje.

 

[DzoniDzon]

Ja bih sve dao da se na mojoj sahrani ljudi vesele i smeju.

Nekako mi je to daleko lepše nego neko naricanje i kukanje. Taj koji je umro - njemu to svakako ništa ne znači. Kad je već tako kako jeste, zašto se ne smejati.

Bilo bi lepo da neko ko je poznavao pokojnika recimo ispriča neku smešnu priču vezanu za njega... evociranje uspomena je lepše nego sveštenik koji čita neki nerazumljiv tekst i gleda na sat kad počinje sledeća sahrana.

Ne umiru svi u spokojnoj starosti pa da se to prihvati lagano i opušteno. Bio sam na mnogo sahrana gde su poginuli mladi ljudi, gde je neko digao ruku na sebe, gde je neko stradao od neke budale ni kriv ni dužan. Takve sahrane nisu za smejanje. Nije ni jedna a pogotovo nisu ove gde se desila neka tragedija. A ako je neko umro spokojno i izrazio želju da mu se ljudi smeju na sahrani i to treba ispoštovati kao želju pokojnika.

 

[Duki Lu]

Ja bih sve dao da se na mojoj sahrani ljudi vesele i smeju.

Nekako mi je to daleko lepše nego neko naricanje i kukanje. Taj koji je umro - njemu to svakako ništa ne znači. Kad je već tako kako jeste, zašto se ne smejati.

Ja bih volela diskretnu sahranu u krugu najuže porodice, bez sveća, cveća govora.
Umesto govora da puste Ravelov Bolero, na primer.
Jednostavno, najednostavnije.

 

[SajaBg]

Poenta njihove priče (voditeljkine i psihoterapeutkinjine) je da se to nekako opravdava kao netipična reakcija na gubitak, ohrabrivanje da život ide dalje i sl.

Lepo rečeno i sasvim tačno. Netipična reakcija ali se dešava. Video lično. Različiti ljudi, različite okolnosti. Nije na psihoterapeutima da nameću svoj stav niti da sude. Prosto neke društvene pojave su takve kakve jesu, na njima je da ti pomognu da ih razumeš nebitno od njihovog ličnog stava o tome.

 

[Tom Riddle]

Da, ali je tuga veća od razuma i normalno je to u tim situacijama. Ima tu puno stvari što neko tako doživljava takve stvari.

Meni tetka kad je umrla, počela rodbina da dolazi na sahranu a žena: evo su nazguli. Zajedno smo se smejali.

 

[Juzer Nejm]

Dešava se, mada ne često, da se ljudi smeju uprkos takvim okolnostima iz njima poznatih razloga. To je neki mehanizam samoodbrane kod čoveka.

 

[Sizif]

Ne umiru svi u spokojnoj starosti pa da se to prihvati lagano i opušteno. Bio sam na mnogo sahrana gde su poginuli mladi ljudi, gde je neko digao ruku na sebe, gde je neko stradao od neke budale ni kriv ni dužan. Takve sahrane nisu za smejanje. Nije ni jedna a pogotovo nisu ove gde se desila neka tragedija. A ako je neko umro spokojno i izrazio želju da mu se ljudi smeju na sahrani i to treba ispoštovati kao želju pokojnika.

Tako je, treba održati sahranu po želji pokojnika.

Može recimo neki mini formular da se napravi. Čekiraš opcije, hoćeš li skup kovčeg da/ne, sveštenik na sahrani, smejanje dozvoljeno da/ne, a eventualno i link na muzičku play listu.

Takođe nije loše uključiti i listu poželjnih i nepoželjnih gostiju.

 

[DzoniDzon]

Tako je, treba održati sahranu po želji pokojnika.

Može recimo neki mini formular da se napravi. Čekiraš opcije, hoćeš li skup kovčeg da/ne, sveštenik na sahrani, smejanje dozvoljeno da/ne, a eventualno i link na muzičku play listu.

Takođe nije loše uključiti i listu poželjnih i nepoželjnih gostiju.

Svakako to je moguće za sahrane ljudi koji su se pripremali za večni počinak. Kod ljudi koji su umrli iznenada i tragično treba se uzdrzati od bilo kakvih eksperimenta.

 

[lapsi]

Nekulturno, krajnje primitivno i bezobrazno. Ja bih bila u stanju odstraniti takve ljude sa sahrane.
Morbidno mi je i slikanje i snimanje kamerom. Naravno I objave na društvenim mrežama.

 

[lapsi]

Zaboravila sam dodati i izlaganje mrtvaca pogledima! Čemu to?
Kao da se oproste i još ljube! Nije mi to normalno.
Zar da me neko onako ukocenu i modru gleda?
Crkva mora ukazati na neke pogrešne stvari.

 

[Mačevalac]

Slušam na tik toku emisiju tj. isečak gde je tema: smejanje na sahrani. Da li vam se to desilo, da li je to uvredljivo za ožalošćene. Na to odgovaraju dve gošće, od kojih je jedna psihoterapeutkinja, a druga fotografiše sahrane (ta druga nije rekla nešto značajno za temu)
Poenta njihove priče (voditeljkine i psihoterapeutkinjine) je da se to nekako opravdava kao netipična reakcija na gubitak, ohrabrivanje da život ide dalje i sl.

Uglavnom, to smejanje na sahranama i nije glavna tema, već primetan princip modernih psihoterapeuta da pravdaju svakakve postupke i time podilaze ljudima tj. svojim klijentima ili potencijalnim klijentima.

Za ovaj konkretan slučaj- umesto da im decidno kažu da prestanu da budu nevaspitani, bezosećajni i sebični stvorovi, i ako već nisu sposobni da se kontrolišu i ponašaju kao normalna ljudska bića - jednostavno ne treba ni da dođu na takav događaj. Ja bih tako rekla.

То је више подсвесно. Срећни што су живи. Нигде више насмејаних лица него на сахранама.

 

[lapsi]

То је више подсвесно. Срећни што су живи. Нигде више насмејаних лица него на сахранама.

Gdje je tu dostojanstvo i odavanje pošte?

 

[Džudi S]

Stručni uvek dodju posle ovih nestručnih i na kraju vade trnje iz one stvari. Ovi prvi koji se pojave su najobičniji šarlatani koje zanima njihova zarada i da imaju mušterije. Najebu posle ovi u državnim institucijama koji se bave ljudima koji nisu ni trebali da dodju u to stanje.

Nikada nisam bila na psihoterapiji kod modernih psihoterapeuta.

Što se tiče sahrana, nisam bila ni na jednoj gde su se ljudi smejali.

Moja mama je bila na sahrani svoje tetke koja je umrla u 87-oj godini života. Na daći ( okupljanju posle sahrane ) moje dve tetke su se malo smejale tokom razgovora i kada su shvatile da se smeju rekle su "Bože, oprosti nam, tetka je bila mnogo stara"...

Po meni je i to bilo bezveze. Ipak je ona bila njihova rođena tetka, bez obzira na godine.

Sam smeh je možda spontana reakcija, ali ne opravdavam.

Postoje i oni koji sahranjuju svoje voljene a ne mogu da plaču na samoj sahrani, već kasnije.

 

[Lule]

Ja bih sve dao da se na mojoj sahrani ljudi vesele i smeju.

Nekako mi je to daleko lepše nego neko naricanje i kukanje. Taj koji je umro - njemu to svakako ništa ne znači. Kad je već tako kako jeste, zašto se ne smejati.

Bilo bi lepo da neko ko je poznavao pokojnika recimo ispriča neku smešnu priču vezanu za njega... evociranje uspomena je lepše nego sveštenik koji čita neki nerazumljiv tekst i gleda na sat kad počinje sledeća sahrana.

Ali ti smejači se neće smejati jer bi ti tako voleo, nego jer ih boli uvo za tvoje najmilije koji će tugovati za tobom uprkos tvojoj želji da se smeju. I čija su osećanja najbitnija na tom događaju a ne njihova. (Ili tvoja )
I nije ovde dilema smejanje VS naricanje zato što je ovo drugo odavno iščezlo.

 

[lapsi]

Ali ti smejači se neće smejati jer bi ti tako voleo, nego jer ih boli uvo za tvoje najmilije koji će tugovati za tobom uprkos tvojoj želji da se smeju. I čija su osećanja najbitnija na tom događaju a ne njihova. (Ili tvoja )
I nije ovde dilema smejanje VS naricanje zato što je ovo drugo odavno iščezlo.

Sahrana treba biti mirna i dostojanstvena. Sve ostalo nema opravdanja

 

[Elle]

Sad ne znam šta je poenta teme, sahrane ili psihoterapeuti