PSIHIJATRIJA: psihoterapija, panika, fobije, depresije, psihološke igre, itd.

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pa to bi bilo isto kao reci 'leci se rak prostate a ne uzrok, na zalost!" Ili leci se shizofrenija ali ne i njen uzrok, na zalost. Pa kad bi znali sta je uzrok, naravno da bi otklanjali uzrok. A taj ko pronadje sta tacno izaziva panicni poremecaj - dobice z ato Nobelovu nagradu.
U medjuvremenu, ako pitas bilo kog sa ovim poremecajem da li bi radije sebe podvrgo svakodnevnim simptomima i petogodisnjem psihoterapijskom ispitivanju sta je uzrok, ili se resio prakticno svih simptoma u roku od 45 dana, sto je najcesci slucaj kada se radi o fobijama i panicnim poremecajima - postavi anketu pa ces videti sta ce da ti kazu. Samo oni znaju koliko je strasno ziveti sa ovim problemom, posebno se to odnosi na fobicne ljude kojima simptomi i strahovi onemogucavaju svakodnevan normalan zivot. Njih ne zanima uzrok, oni zele da se rese simptoma (sa pravom). Prema tome, traziti uzrok, kada s euzrok ne zna, predstavjalo bi samo mucenje pacijenta i eksperimentisanje sa covekom koji dozivljava agonalnu patnju svaki dan. To je kontra svim kodeksima dobre medicine i prvom pravilu medicine "Prvenstveno ne naskodi". I takav pristup ne bi imao nikakvo opravdanje, ni eticko ni profesionalno. A sto se same psihoterapije tice, oina je naravno neophodnost, ali ne i prvi izbor u lecenju ovih stanja. ALi da se ne ponavljam, o tome je vec mnogo pisano.
 
WW,
ono sto sam napisala o uzroku bio je komentar na lajonov post o tome da treba otriti uzroke koji dovode do takvog stanja odn. panicnog poremecaja. Samo to i nista vishe.
A ono na zalost (koje ti malo ironisno upotrebljavas u svome postu) odnosilo se upravo na ono sto si ti rekla- da se ne moze naci uzrok pan. poremecaja(li ga je jako tesko otkriti), ali i na to da neki psiihijatri daju samo lekove bez psihoterapije.
I kad smo vec kod toga sta najbolje znaju osobe sa pan.poremecajem, ja to ODLICNO znam. I upravo spadam u grupu osoba koje se navela kojima pan.poremecaj umnogome ometa svakodnevni zivot i dozivljavam bas tu patnju o kojoj govoris.
 
Kad smo već kod fobija, imam i ja jedno pitanje.
Naime, juče sam doživela jedno neprijatno iskustvo i uf...nije mi bilo baš najbolje. Naime, bila sam u solarijumu, i u jednom momentu osetila sam neopisiv strah, želju da izađem, srce je počelo da mi kuca 200 u minuti i imala sam osećaj da ću se ugušiti. Jako sam se uplašila. I mogu ovo osećanje da povežem sa jednim iz detinjstva- kad sam imala 4 godine tata me je iz zezanja zatvorio u gepek kola, bilo je to valjda najgore osećanje u mom životu, taj užasni strah, panika, osećaj da ne možeš ništa da uradiš da pobegneš odatle...brrr...

I od tad imam blagi strah od zatvorenog prostora, ali nije to nikakva fobija, niti se bojim od svakog zatvorenog prostora, nego samo od malih i mrachnih, ali ni to nije nešto što ne mogu da kontrolišem. Ali ovo što mi se desilo sa ovim solarijumom je užas! A nije da nikada pre nisam bila u solarijumu (bila sam bar deset puta u životu)...otkud mi je pala ta ideja na pamet, da ću se ugušiti? Otkud baš sad? Nije mi jasno. Bilo mi je strašno to što nisam znala kako da izađem (posle sam odmah pitala radnicu, trebalo je samo da stisnem crveno dugmence, ali eh, da sam ja to znala ranije, možda ništa od ovog ne bi bilo).

I sad, imam zakazano za sutra ponovo, to je samo šugavih 5 minuta, ali mene već hvata strah. Hvata me strah od straha, to mogu u ovom trenutku da prepoznam, bojim se da me opet ne uhvati ta nekontrolisana panika. Ne bih volela da razvijem fobiju, i pitam se da li je dobro rešenje da sutra opet idem? (Čak iako znam da solarijum nije zdrav,ne bih baš volela da imam fobiju- ne samo od njega, ni od čega....I hoću to da sasečem u korenu!). Ne znam o čemu da mislim dok budem ležela tamo? (Uh ala bi bilo dobro slušati mp3 player, ali ga nemam :-( ) Da li je uopšte dobro sebe stresirati, i terati se da izdržim tih 5 minuta čak i ako me bude tresla panika, oblivao znoj, srce iskakalo iz grudi? Nisam pametna.
 
Ines1864:
Kad smo već kod fobija, imam i ja jedno pitanje.
Naime, juče sam doživela jedno neprijatno iskustvo i uf...nije mi bilo baš najbolje. Naime, bila sam u solarijumu, i u jednom momentu osetila sam neopisiv strah, želju da izađem, srce je počelo da mi kuca 200 u minuti i imala sam osećaj da ću se ugušiti. Jako sam se uplašila. I mogu ovo osećanje da povežem sa jednim iz detinjstva- kad sam imala 4 godine tata me je iz zezanja zatvorio u gepek kola, bilo je to valjda najgore osećanje u mom životu, taj užasni strah, panika, osećaj da ne možeš ništa da uradiš da pobegneš odatle...brrr...

I od tad imam blagi strah od zatvorenog prostora, ali nije to nikakva fobija, niti se bojim od svakog zatvorenog prostora, nego samo od malih i mrachnih, ali ni to nije nešto što ne mogu da kontrolišem. Ali ovo što mi se desilo sa ovim solarijumom je užas! A nije da nikada pre nisam bila u solarijumu (bila sam bar deset puta u životu)...otkud mi je pala ta ideja na pamet, da ću se ugušiti? Otkud baš sad? Nije mi jasno. Bilo mi je strašno to što nisam znala kako da izađem (posle sam odmah pitala radnicu, trebalo je samo da stisnem crveno dugmence, ali eh, da sam ja to znala ranije, možda ništa od ovog ne bi bilo).

I sad, imam zakazano za sutra ponovo, to je samo šugavih 5 minuta, ali mene već hvata strah. Hvata me strah od straha, to mogu u ovom trenutku da prepoznam, bojim se da me opet ne uhvati ta nekontrolisana panika. Ne bih volela da razvijem fobiju, i pitam se da li je dobro rešenje da sutra opet idem? (Čak iako znam da solarijum nije zdrav,ne bih baš volela da imam fobiju- ne samo od njega, ni od čega....I hoću to da sasečem u korenu!). Ne znam o čemu da mislim dok budem ležela tamo? (Uh ala bi bilo dobro slušati mp3 player, ali ga nemam :-( ) Da li je uopšte dobro sebe stresirati, i terati se da izdržim tih 5 minuta čak i ako me bude tresla panika, oblivao znoj, srce iskakalo iz grudi? Nisam pametna.
Kliknite za proširenje...
Nemoj da ides u solarijum, o psihickoj strani odgovor ce ti dati Wdw, ja cu samo reci da postedis svoju kozu takve torture.
 
dr:
Nemoj da ides u solarijum, o psihickoj strani odgovor ce ti dati Wdw, ja cu samo reci da postedis svoju kozu takve torture.
Kliknite za proširenje...
Očekivala sam ovakav odgovor od vas i jasno mi je. Stvarno ne bih sad da se pravdam, ali ja godišnje ne idem više od 3-4 puta u solarijum i to po 5 minuta (a prošle godine sam bila prvi put). Mislim (nisam sigurna, ali tu ste da me ispravite ako grešim) da je tih ukupno 20 minuta godišnje u solarijumu manje štetno nego 10 dana prženja na suncu na moru, na koje ne idem.

I nisam jedna od onih koje se prže kao prasići u rerni dok ne dobiju braon boju, ja samo idem par puta da bih dobila koliko-toliko normalnu boju, pošto me ljudi i ovako zaustavljaju na ulici da me pitaju da li sam dobro (primer: nedavno me je jedan čovek u prodavnici napao da sam narkomanka, uf taaako sam poludela, a jedan deda (!) na ulici me je zaustavio da mi kaže da je sramota da nosim suknju jer ružno izgledam s tako belim nogama), i sad džabe ja imam takav stav ''kakva sam, takva sam, to mi je priroda dala'' kad bukvalno doživljavam neprijatnosti, i nerviraju me svi kad bulje ili se došaptavaju ''kakva je kao sir'' ili me pitaju izlazim li ja iz sobe. Ali, ukoliko vi stvarno mislite da je toliko opasno ići, dakle i tih 20 minuta godišnje, je ću prestati- ozbiljno. Samo, ja sam čitala da je dozvoljeno ići 10 puta godišnje, a to je mnogo manje od moje norme.

PS. Izvinjavam se što sad na temi o psihijatriji razglabam o solarijumu. Neću više, I promise :-D
 
Ines1864:
.....I mogu ovo osećanje da povežem sa jednim iz detinjstva- kad sam imala 4 godine tata me je iz zezanja zatvorio u gepek kola, bilo je to valjda najgore osećanje u mom životu, taj užasni strah, panika, osećaj da ne možeš ništa da uradiš da pobegneš odatle...brrr....
Kliknite za proširenje...

Toliko o nemogućnosti otkrivanja uzroka fobije.
Ne kažem da je ovo što je Ines navela isključivi i apsolutni uzrok njenog straha, ali tvrdim da se uzrok može otkriti.

I još jednom ponavljam, otklanjanjem posledice ne otklanja se uzrok. Simptom nestane, ali se vrlo brzo javi neki drugi simptom, odnosno jedan simptom zameni drugi. Kognitivno-bihejvioralna terapija je nekada zaista neophodna jer je potrebno da osoba što pre, makar privremeno, reši problem, ali na taj način se problem nikako trajno ne otklanja.

Dakle stojim iza toga da je potrebna dubinska nalaliza kako bi se došlo do uzroka.
I još jedna stvar. WW kaže da onaj ko otkrije uzrok fobija treba da dobije Nobelovu nagradu. Pomalo čudno? :shock: Ne postoji JEDAN uzrok fobija. Uzroci su različiti i specifični za svaku osobu. Ja znam da lekari vole da za sve imaju recept, pa da kažu: "Aha, to su simptomi, da vidimo šta piše u knjizi, dakle recept je to i to".
Tako se valjda osećaju sigurnije, ali ne može se sve rešavati po jednostavnom receptu!
 
Posto si ih ti do sad lecio na desetine i stotine - ti svakako bolje znas od generacija strucnjaka i eksperata koji se fenomenom bave desetolecima i koji su izmislili protokol lecenja fobije d abi zezali pacijente- verovatno?! Da ne veruje covek, kad uvatis da davis sa tom psihoanalizom: ko da je ona resenje za svaki problem na svetu!
Na kraju pitaj u BPDu trening analiticare (Vesnu Brzev, Voju Curcica, Tamaru Stajner, Aleka Vuca) da li su fobicari adekvatni pacijenti za analizu pa ces da vidis sta ce ti reci. Za analizu covek mora da ima vise nego dobre psihoemotivne kapacitete za frustracionu toleranciju, inace se moze rasturiti kao zvecka! PA ja kad saljem pacijente nekom od njih prvo me pitaju "Je l to nesto sto ja mogu da radim?"
Ajde bre, necu da se nerviram. Ti najbolje znas i sta lekari misle i kako se fobija leci - mi svi ostali koji pratimo protokolarno prihvacen model i baziran na iskustvu generacija i pacijenata i terapeuta smo verovatno blesavi. Svako ima pravo na svoj stav, ali to ne znaci da je u pravu. Ne ukoliko iza takvog stava ne stoji celokupna naucna svetska javnost. Onda taj stav podpada pod grupu jednako validnih kao i oni travari koji se reklamiraju na TVu da svojim cajem lece sve, od impotencije do tumora i AIDSa.

Ines: ne moras u solarijum ako ti je mucno, solarijum se moze izbeci i nije zivotno vazan da bi se morala na njemu celiciti. Ali ako ipak zelis da probas, samo razmisljaj da uvek imas crveno dugme i d amozes da odes. A sto se stetnosti tice - moj ti je savet isti kao i savet dr.
 
DA, postoji jedan uzrok. Samo jedan uzrok. Ali vise razloga zasto moze nastati fobija. A uzrok je samo jedan, i taj je smesten u bioloskom mozgu coveka. I ko taj uzrok otkrije, zaista ce dobioti Nobela.

Uzrok i razlog: uzrok smrti je na primer mozdani udar; razlog je udarac tupim predmetom u glavu zbog cega je doslo do krvarenja u mozak. Razlog zasto Ines ima fobiju moze biti zakljucavanje u gepek kola sa 6 godina; ali uzrok fobije ne znamo.
 
WithdrawnWater:
Ines: ne moras u solarijum ako ti je mucno, solarijum se moze izbeci i nije zivotno vazan da bi se morala na njemu celiciti. Ali ako ipak zelis da probas, samo razmisljaj da uvek imas crveno dugme i d amozes da odes. A sto se stetnosti tice - moj ti je savet isti kao i savet dr.
Kliknite za proširenje...
Evo, bila sam danas, nije mi bilo ništa, opustila sam se maksimalno, duboko disala i razmišljala o tome koliko je moj strah iracionalan i da sam ga sama proizvela u svom mozgu bez razloga. I dok sam ja tamo ležala i razmišljala, 5 minuta je prošlo za tren (za razliku od prošlog puta kad sam imala osećaj da se nikad neće završiti)! A moram priznati, razgovarala sam i sa Bogom (ne volim da kažem ''molila se'', jer ja prema Bogu imam skroz drugačiji stav....no, to je već posebna priča) i zbog toga mi je bilo puno lakše.

Nego, razmišljam, da li je moguće da fobija bude nasledna ili bar da postoji neki gen zbog kog će se ona kod nekog javiti pre nego kod nekog drugog? Naime, moj tata ima isto klaustrofobiju (doduše kod njega se to javlja uglavnom noću, budi se iz sna s gušenjem, i onda otvara prozore ili ide napolje i šeta se), bio je kod psihijatra i lečio se lekovima i razgovorom, i u poslednje vreme mu je mnogo bolje, ali ipak se to javlja ponekad kad je pod stresom ili sl. Istina, i on je imao sličan doživljaj kao ja u detinjstvu (zatvorili su ga u cisternu s vodom i tamo je proveo 15-20 minuta, vičući, a drugari nisu hteli da ga puste, za razliku od mene koju je tata zatvorio na deset sekundi (na moju inicijativu) i odmah me pustio čim sam počela da vrištim)...Hehe, sad kad pročitam ovo, dođe mi smešno, kakva smo mi luda porodica (i mama ima fobiju od žaba :-D , brat je hvala Bogu jedini normalan)!

Što se tiče štetnosti solarijuma, ok, poslušaću vas, verujem lekarima. Nisam znala da je baš i u tim malim količinama opasno. Hvala!
 
Shaddow, malo sam razmislila o ovoj temi i mislim da WW ima pravo.
Evo, tog dana kad je mene tata zatvorio u gepek, prethodno je zatvorio i mog brata, tako smo se igrali i zezali, moj brat je jedva izašao iz gepeka koliko mu se tamo sviđalo, bio je oduševljen i zato sam i ja tražila od tate da i mene zatvori da probam. Međutim, u tom momentu kad me je zatvorio, kad se čulo ono ''škljoc'', kada je postalo mračno, ja sam odjednom imala osećaj da ću se ugušiti, da ću umreti, sećam se kao danas da je bilo- ta panika, šta ako me ne otvori, ako ostanem bez vazduha?!? Užas, sve u svemu.
I onda se ja pitam zašto baš ja da se osetim tako, a moj brat ne? Šta je to u mom mozgu što je uopšte proizvelo taj panični napad? Odakle mi takve misli? I zato sam malopre i pitala, da li je možda neki gen zaslužan za to? Eto....Nisam psihijatar, ali na osnovu nekih svojih iskustava i logike, čini mi se da dobro kaže WW. Pozz!
 
@WW

Stvarno mi nije jasno zašto se toliko nerviraš?!?
Zašto ti toliko smeta da neko ima drugačije mišljenje od tebe?!?
Ja sam nestručan? Ne radim u praksi? OK, ali postoji mnogo ljudi koji su godinama radili u praksi i napisali gomilu knjiga. Da li su i oni nestručni?!?
Zašto ne možeš da prihvatiš činjenicu da u psihologiji čoveka ne postoji jedno jedino ispravno rešenje svakog problema?. Mogući su različiti pristupi i najčešće svaki ima određene prednosti i mane, a i zavisi od čoveka do čoveka.
Zašto si toliko ubeđena da se sve odvija po jednostavnoj formuli?

Naravno da psihoanalizu ne treba primenjivati sa svakim. Nekada je to svrsishodno, a nekada nije.
Što se tiče eksperata koje nabrajaš, mogu ti reći da oni nisu jednini eksperti na svetu. Inače, gospođa Brzev mi uopšte ne uliva poverenje kao psihoanalitičar.

Da li ti nešto znači prezime Erić?

Još jedna stvar. Zaista zabrinjava težnja lekara da svemu daju biološku osnovu. Slažem se da fiziološki procesi u mozgu imaju veze sa psihičkim procesima, ali svoditi baš sve na biološku osnovu je neuspešan pokušaj banalizovanja stvari. Nekada je teško doći do rešenja problema, ali to ne znači da problem treba banalizovati i svoditi sve na ono što nama odgovara.

Ne smatram da sam u ovome što pišem isključivo u pravu. Moguće je i da grešim. Uvek ostavljam i tu mogućnost. Tvoja isključivost me, iskreno, malo zabrinjava. Stvari treba posmatrati iz različitih uglova i ništa, ali baš ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo.

I još jednom, nije mi jasno zašto se toliko nerviraš?!? Moguće je da ja imam drugačije mišljenje od tebe, ali to ne znači da tebe vređam. To takođe ne znači da ti mene treba da vređaš i omalovažavaš. Da li ti je toliko teško da razgovaraš sa nekim ko ima drugačije mišljenje? Da li si baš 100% sigurna da si isključivo ti uvek u pravu?

Još jednom ponavljam, nemam kliničkog iskustva kao što ti imaš, ali to tvoje iskustvo ne daje ti za pravo da omalovažavaš godine kliničkog iskustva različitih autora, koji su mnogo knjiga napisali na tu temu.

Žao mi je što ne možemo da razgovaramo konstruktivno o ovome..... i što se stalno toliko ljutiš.....

Pozdrav!

PS: Evo ti jedan smajlić. :D Nemoj da se žestiš toliko. :D
 
Odgovor na prvi post: koji od dva Erica u psihijatriji? Jedan mi je blizak prijatelj a drugi mi je bio mentor. Ovaj pak drugi svakako ne promovise lecenje fobija psihoanalizom (mozda bi bilo dobro da procitas njegove knjige Agorafobija i Socijalna fobija). A ovaog prvog ti ne znas dovoljno dobro da bi o njemu uopste mogli i da diskutujemo ali ni on ne leci fobiju psihoanalizom jer se istom ne bavi, bavi se drugom vrstom psihoterapije tj drugim pravcem.
Eto konstruktivne diskusije radi - navedi ti meni te brojne strucnjake (renomiranih imena) i brojne knjige koje su napisane o tome kako se fobije lece - dubinskom analizom kao primarnim terapijskim izborom?. Eto, ne moras vise od dva imena, ili bar dve knjige - ma mogu i od istog autora?? A sto se tice pomenute grupe analiticara BPDa - ne verujem zaista da si im dorastao ni po znanju ni po praksi da bi ti, ili ne bi, ulivali poverenje (govorim u strucnom smislu, a kao eventualnom klijentu neko moze da ti se dopada ili ne, to je druga stvar).

Mene pak mnogo vise nego tebe zabrinjava tvoja teznja da sve generalizujes do obesmisljenja a banalizujes do bezobrazluka - finog bezobrazluka, ali to je samo odlika inteligencije nikako cega drugog,

("Ja znam (?!?!?!) da lekari vole da za sve imaju recept, pa da kažu: "Aha, to su simptomi, da vidimo šta piše u knjizi, dakle recept je to i to".
Tako se valjda osećaju sigurnije (?!?!?!), ali ne može se sve rešavati po jednostavnom receptu!

&

"....ali svoditi baš sve na biološku (?!?!) osnovu je neuspešan pokušaj banalizovanja stvari...."

&

"Zaista zabrinjava težnja (?!?!)lekara da svemu daju biološku osnovu...(?!)"
&
"Ili misliš da psihoanalizu treba potpuno ukinuti?" (?!?!?!?!)
i da ne trazim dalje)

Znaci - batali me te pasivno-agresivne varijante, koja je izmedju ostalog ono sto me strasno nervira - jer to sto ti radis ne zove se konstruktivna diskusija vec podyebavanje sagovornika, na fino upakovan nacin a sa jasnim animozitetom, kao sto me nervira i tvoja upornost da "imas stav" po svaku cenu, koji je razlicit (ne samo od mog stava nego) od - rekoh vec - stava koji je jasno definisan na osnovu stogodisnjeg iskustva (malne!) prakse! I sad - svi su debili: i ti ljudi koji su sto godina dolazili do toga sta je najdelotvornije, Vesna Brzev je bas truba, ne uliva poverenje, je l' posto si ti sa njom do juce razgovarao pa znas, kao i celo psihoanaliticko drustvo (zaboga nisu dovoljno strucni ima i drugih strucnjaka), ni niko nije tako pametan da ima pouzdan stav sta i kako tu treba ciniti. E bas. Ti ces im objasniti od svih ljudi. Da su u dubokoj zabludi - i svi mi - pa ces pacijente od fobije po defaultu na kauch! 4 puta nedeljno! Da li ti uopste imas pojma o cemu pricas? POvremeno na ovakve ispade u tvjim tekstovima pomislim (posumnjam) da stvarno nemas pojma ni sta je to psihoanaliza a kamoli da nesto radis na toj psihologiji na kojoj navodno magistriras, bese li? Sta vas uce tamo, zivota ti - da panicare lecite psihoanalizom?! Bog te tvoj, ni Froj nije bio tako ortodoxno zadrt!
I upravo ti si taj koji problem do kosti banalizuje: nije psihoanaliza za svakoga niti se njome sve moze leciti, za Boga miloga! I ne, necu ti odgovoriti na bezobrazno pitanje iz drugog posta jer je to besmisleno trosenje vremena - ako si dogurao do magisterijuma na psihologiji onda bi valjalo da znas sta se moze a sta ne tretirati psihoanalizom, odnosno kako se odredjuje pogodnost kandidata za psihoanalizu; ukoliko to ne znas, ja te u tri recenice ne mogu tome nauciti - o tome su knjige napisane pa uzmi i iscitaj. Kao sto smo i mi citali. Nije tesko, veruj, sve pise. A ako te bas mrzi, googlaj i informisi se - google je cudo.

Volela bih stvarno, kada vec spominjes LJubomira Erica, da mi iscitiras deo iz neke njegove knjige gde on kaze kako je dubinska analiza (psihoanaliza) metod IZBORA za lecenje fobicnih stanja, pa cak i psihoterapija a kamoli psihoanaliza (kad kazem psihoterapija mislim psihodinamska terapija)?

Naravno da postoje osobe sa simptomima panicnih strahova kod kojih to nije SINDROM vec SIMPTOM neceg drugog, pa mogu biti pogodne i za psihoterapiju/psihoanalizu, pored drugih navedenih modaliteta. Ali tvrditi kako se panicni poremecaj i fobicni poremecaji mogu i MORAJU tretirati psihoanalizom kao prvom linijom terapijskog izbora je sve samo ne istina. Odnosno, da preciziram, predstavlja flagrantno nepoznavanje materoije kako fobicnih stanja tako i sustine psihoanalize per se.

RAzne stvari se mogu, ali sta je najbolje za pacijenta ne pociva na licnom ubedjenju kako je nesto bas tebi super, nego na onome sto se pokazalo kroz iskustvo da najbolje funkcionise. I dan danas se smatra da upala pluca moze da prodje i uz alternativnu medicinu. Ali od Fleminga se shvatilo da postoji delotvorniji nacin, pa alternativa vise nije prvi metod izbora. Za analizu isto vazi - analiza je fenomenalna stvar ali njome se ne lece fobicari kao prvom metodom izbora i tacka. I da - 100% sam u pravu.
 
Ines:

ne postoji gen kojim se prenosi fobija, ali postoji povecana nasledna sklonost (zenski srodnici po prvom kolenu su 8 puta cesce izlozeni riziku da razviju fobije nego oni koji taj poremecaj nemaju u porodici). Takodje se etioloski govori i o tome da razlog fobije moze biti nauceni model ponasanja iz porodice: takozvani mirroring (ogledanje) u roditelju koji fobiju ispoljava i ucenje fobijskog modela ponasanja i zivljenja.
 
A Shade and I smo lepo denonstrirali svima zainetersovanima kako se igraju igre - on je bacio udicu a ja sam (svesno) zagrizla. Ne preporucujem - u igrama slabijih partnera, ili u igrama gde je jedan partner znacajno slabiji u ovakvim transakcijama neko moze da bude vrlo gadno povredjen. Ovo naravno ne vazi za Shade-a i mene - mi svesno okrenemo po jedan krug svakih nekolko sezona - onako zabave i reda radi! ;)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Manga Hilux
Psihoterapija i AI četbotovi
Odgovora
10
Pregleda
208
Umri_muski
Umri_muski
F
Ендокрини узроци депресије и анксиозности
Odgovora
23
Pregleda
461
Radovan Četvrti
R

Back
Top