Mail koji sam malopre dobio, a tiče se besnila, prenosim na ovu temu, jer se tiče zdravlja naših ljubimaca - a i nas.
САОПШТЕЊЕ ЗА ДОМОВЕ ЗДРАВЉА И МЕДИЈЕ
Поводом информација о случајевима озледа од паса какав, се недавно десио у Куршумлији, и
недовољног познавања процедуре заштите озлеђених од беснила, која је у Србији на највишем
европском нивоу, обавештавамо грађане како се треба поступати да би наша држава остала без
хуманог беснила, какво стање траје већ 32 године.
Дневно здравствена служба прими 30-100 пацијената озлеђених од животиња у целој Србији, око
15.000 годишње, каквих је и седморо из Куршумлије. Само мање од 10% мора да прими серум и
вакцину против беснила. Патологија беснила није као код уједа змије отровнице, где се у првих пар
сати мора дати серум. Код нас је псеће беснило, по чијим симптомима агресивности је ова болест и
добила име, искорењено пре 30 година и не може се више повратити. Сада на Балкану постоји само
лисичије беснило, које код пса изазива паралитички облик и зато данас бесан пас није агресиван и
обично не уједа. Супротно је код мачке, када добије лисичије беснило, развије се фуриозна клиничка
слика и тада напада и уједа људе.
Код уједа пса прво је потребно дезинфиковати рану, а затим проверити здравствено стање пса, за
шта је надлежна ветеринарска служба. Локална самоуправа има организовану зоохигијеничарску
службу за хватање паса, и ако ветеринарским прегледом пас није сумњив на беснило, ставља се под
ветеринарски надзор 10 дана. Ако има било какав симптом, врши се еутаназија пса и преко
надлежног ветеринарског института шаље у Пастеров завод у Нови Сад. За све то време одлаже се
примена серума и вакцине уједеном пацијенту или се потпуно одбацује, ако на тој територији нема
беснила лисица, или је пас који је озледио човека раније вакцинисан, или само постоји веродостојан
податак да пас никад није могао бити у борби с бесном лисицом, као што су стално затворени кућни
пси. У случају озледе од пса луталице нарочито изван насељеног места на територији где има
беснила лисица, а пас се не може ухватити и послати на преглед, пацијенти добијају серум и вакцину.
Пастеров завод увек има довољно и серума и вакцине и они се дистрибуирају само у овлашћене
антирабичне станице при институтима и заводима за јавно здравље или инфективним клиникама, а
не и домовима здравља. Зато је важно да сваки дом здравља, где се прво јављају пацијенти, има,
поред везе са својом надлежном Антирабичном станицом и телефоне Пастеровог завода и у сваком
сумњивом случају одмах може добити најкомпетентнију информацију о поступку са пацијентом.
Дежурни лекари и ветеринар у Пастеровом заводу, тел. 021/6611003, 064/1370912, 063/3933821.
Moj komentar: Bespotrebna halabuka niokočega.