Prvi i poslednji

Užas, rade isto ono što si ti postavila u temi. Moj odgovor se odnosio na konkretan tekst koji si postavila i pitala zašto te izbegava.
Žene to rade iz samo sebi znanih razloga. Štaviše rade i muškarci, neko pod pritiskom neko iz samo njima poznatog razloga.
Realno žene ne vole da spajaju prošli i budući život ni prošle i buduće prijatelje, a razlozi su različiti od realnih, da se neko ne izlane za prošli život, do iracionalnih da udju čisti u novi život.
 
Ni sa kim se više ne druži, sve su to bila duga prijateljstva više od 5-6 godina. Ne znam kada je počelo naše prijateljstvo otprilike pre 12-13 godina tada sam imala 8, a ona 10. Kao i dosta osoba u mom životu i nju sam idealizovala i dugo verovala u taj ideal. Dugo sam bila slepa, davala šanse i nisam odustajala od tog "prijateljstva", ali ne znaju ljudi da i ja imam granicu i kada tu granicu pređeš ja sam u stanju da te više nikad ni ne pogledam. Sa dečkom je 10 godina od svoje 13. i za nju samo on postoji. Njoj nije moralno što ja izađem sa nekim 2-3 puta, otkačim ga jer vidim da od toga neće biti ništa, nije su joj moralni izlasci i neće da ide sa nama, neće da se šminka i u životu se nikad nije našminkana a da nije neka svadba, kad smo se viđale, odemo na piće, kafu, ona uvek dođe apa drapa... Priče su samo o njenom dečku, kako ga voli cela familija i kako će za njega da se uda. Samo fakultet i dečko. Kad treba da se vidi sa nama ona mora da uči ili da se vidi sa njim. Sada više nema ni jednu drugaricu, ja sam joj bila poslednja, nisam je videla godinu dana, a živimo na km. Ne želim da zvučim osuđujuće, jer i dalje mislim da je ona dobra osoba, ali nas dve ne idemo zajedno. Koji je smisao takvog života, setila sam se sinoć nje i zapitala. Vući se sa jednim dečkom tako dugo, ne izlaziti, ne družiti se, ne šminkati se, sređivati se u svojim najboljim godinama. Meni to zvuči jako dosadno zbog toga, a i mnogih drugih stvari mi više ne treba uopšte da budemo u kontaktu
Marija, važno je shvatiti dve stvari : 1.ljudi su različiti i poimanje sreće nam je različito.2. sve u životu je neizvesno i možemo računati samo na sebe
Tako da razmišljanje da se možemo zaštititi od svega, od neuspeha, ne vodi ničemu.
Potrebno je uživati u trenutku i trenucima. Neko ume , neko ne , da izabere pravi način da to ostvari i kanališe.
Ukoliko je ona srećna , raduj se zbog nje i js joj ne bih zamerils previše ukoliko je korektna prema tebi kada ste zajedno, ma koliko retko to bilo.
 
Marija, važno je shvatiti dve stvari : 1.ljudi su različiti i poimanje sreće nam je različito.2. sve u životu je neizvesno i možemo računati samo na sebe
Tako da razmišljanje da se možemo zaštititi od svega, od neuspeha, ne vodi ničemu.
Potrebno je uživati u trenutku i trenucima. Neko ume , neko ne , da izabere pravi način da to ostvari i kanališe.
Ukoliko je ona srećna , raduj se zbog nje i js joj ne bih zamerils previše ukoliko je korektna prema tebi kada ste zajedno, ma koliko retko to bilo.
Ko te ne zna mislio bi da si pametna :kiss:
 
Ni sa kim se više ne druži, sve su to bila duga prijateljstva više od 5-6 godina. Ne znam kada je počelo naše prijateljstvo otprilike pre 12-13 godina tada sam imala 8, a ona 10. Kao i dosta osoba u mom životu i nju sam idealizovala i dugo verovala u taj ideal. Dugo sam bila slepa, davala šanse i nisam odustajala od tog "prijateljstva", ali ne znaju ljudi da i ja imam granicu i kada tu granicu pređeš ja sam u stanju da te više nikad ni ne pogledam. Sa dečkom je 10 godina od svoje 13. i za nju samo on postoji. Njoj nije moralno što ja izađem sa nekim 2-3 puta, otkačim ga jer vidim da od toga neće biti ništa, nije su joj moralni izlasci i neće da ide sa nama, neće da se šminka i u životu se nikad nije našminkana a da nije neka svadba, kad smo se viđale, odemo na piće, kafu, ona uvek dođe apa drapa... Priče su samo o njenom dečku, kako ga voli cela familija i kako će za njega da se uda. Samo fakultet i dečko. Kad treba da se vidi sa nama ona mora da uči ili da se vidi sa njim. Sada više nema ni jednu drugaricu, ja sam joj bila poslednja, nisam je videla godinu dana, a živimo na km. Ne želim da zvučim osuđujuće, jer i dalje mislim da je ona dobra osoba, ali nas dve ne idemo zajedno. Koji je smisao takvog života, setila sam se sinoć nje i zapitala. Vući se sa jednim dečkom tako dugo, ne izlaziti, ne družiti se, ne šminkati se, sređivati se u svojim najboljim godinama. Meni to zvuči jako dosadno zbog toga, a i mnogih drugih stvari mi više ne treba uopšte da budemo u kontaktu
Njen izbor takvog života. Sama vidi da gubi drage ljude oko sebe. Njena stvar. Uvek zna da moze da se obrati tebi i drugim bliskim ljudima. Ako joj je on sve i našla svoju sreću neka joj je srećno.
 

Back
Top