Prvi i poslednji

marija288

Aktivan član
Poruka
1.465
Ni sa kim se više ne druži, sve su to bila duga prijateljstva više od 5-6 godina. Ne znam kada je počelo naše prijateljstvo otprilike pre 12-13 godina tada sam imala 8, a ona 10. Kao i dosta osoba u mom životu i nju sam idealizovala i dugo verovala u taj ideal. Dugo sam bila slepa, davala šanse i nisam odustajala od tog "prijateljstva", ali ne znaju ljudi da i ja imam granicu i kada tu granicu pređeš ja sam u stanju da te više nikad ni ne pogledam. Sa dečkom je 10 godina od svoje 13. i za nju samo on postoji. Njoj nije moralno što ja izađem sa nekim 2-3 puta, otkačim ga jer vidim da od toga neće biti ništa, nije su joj moralni izlasci i neće da ide sa nama, neće da se šminka i u životu se nikad nije našminkana a da nije neka svadba, kad smo se viđale, odemo na piće, kafu, ona uvek dođe apa drapa... Priče su samo o njenom dečku, kako ga voli cela familija i kako će za njega da se uda. Samo fakultet i dečko. Kad treba da se vidi sa nama ona mora da uči ili da se vidi sa njim. Sada više nema ni jednu drugaricu, ja sam joj bila poslednja, nisam je videla godinu dana, a živimo na km. Ne želim da zvučim osuđujuće, jer i dalje mislim da je ona dobra osoba, ali nas dve ne idemo zajedno. Koji je smisao takvog života, setila sam se sinoć nje i zapitala. Vući se sa jednim dečkom tako dugo, ne izlaziti, ne družiti se, ne šminkati se, sređivati se u svojim najboljim godinama. Meni to zvuči jako dosadno zbog toga, a i mnogih drugih stvari mi više ne treba uopšte da budemo u kontaktu
 
Koji je smisao takvog života, setila sam se sinoć nje i zapitala.
Ona je pronašla smisao u takvom životu i ma koliko se tebi ili meni to činilo nerazumnim, za nju je sasvim razumno i čini njen život lepim. Ako je ona srećna u životu, onda je ona ostvarila nešto dobro. Ok, otkačila je prijateljice, ali opet je to njena odluka. Čini se da njoj više od tog supruga ne treba ali je to rizičan potez jer šta ako je nekada ostavi, ko njoj ostaje osim porodice?

Ne mora ona izlaziti sa tobom u grad, ali možeš joj doći u kuću/stan da se družite.
 
Ona je pronašla smisao u takvom životu i ma koliko se tebi ili meni to činilo nerazumnim, za nju je sasvim razumno i čini njen život lepim. Ako je ona srećna u životu, onda je ona ostvarila nešto dobro. Ok, otkačila je prijateljice, ali opet je to njena odluka. Čini se da njoj više od tog supruga ne treba ali je to rizičan potez jer šta ako je nekada ostavi, ko njoj ostaje osim porodice?

Ne mora ona izlaziti sa tobom u grad, ali možeš joj doći u kuću/stan da se družite.
Ja to i poštujem, samo mi nije jasno, ali trudim se da razumem i nastavim dalje ne razmišljajući. Ja sam bila ta koja je više bila vezana za to prijateljstvo jer se u svemu dajem 100%, moja greška
Nije joj muž, dečko. Ne žive zajedno, nije mesto problem, mesto viđanja, nego to što sam bila zamena kad se posvađa sa dečkom poslednjih godinu dana
 
Ja to i poštujem, samo mi nije jasno, ali trudim se da razumem i nastavim dalje ne razmišljajući. Ja sam bila ta koja je više bila vezana za to prijateljstvo jer se u svemu dajem 100%, moja greška
Nije joj muž, dečko. Ne žive zajedno, nije mesto problem, mesto viđanja, nego to što sam bila zamena kad se posvađa sa dečkom poslednjih godinu dana
To sam već iskusio na svojoj koži i bilo je vrlo šokantno (za mene) da je tako nešto moguće. Ali, život je prepun lekcija i drago mi je što sam to iskusio u mladosti. Nikada se nemoj dati 100% za druge. Prvo gledaš sebe zarad samoočuvanja, pa tek onda ako ti vreme dozvoli da se posvetiš nekome. Naravno, to je porodica, pa tek onda tamo prijatelji.

Bitno je da si naučila ili još uvek učiš na ovoj lekciji :D
 
za 99
Ni sa kim se više ne druži, sve su to bila duga prijateljstva više od 5-6 godina. Ne znam kada je počelo naše prijateljstvo otprilike pre 12-13 godina tada sam imala 8, a ona 10. Kao i dosta osoba u mom životu i nju sam idealizovala i dugo verovala u taj ideal. Dugo sam bila slepa, davala šanse i nisam odustajala od tog "prijateljstva", ali ne znaju ljudi da i ja imam granicu i kada tu granicu pređeš ja sam u stanju da te više nikad ni ne pogledam.
to ne bih nazvao idealom već umišljenošću. naprimer, umisliš da kanta može da leti pa je baciš s terase a ona pogodi u glavu pešaka. i napraviš nesreću.

život je lep. većina ljudskih nesreća potiče od umišljenosti tj. nakaradnog zamišljanja "kako treba". pa tom nakaradnom predstavom ljudi siluju i vlastiti i tudji život.

život je mužika. slušaj ga i putuj za njim.
 
Ni sa kim se više ne druži, sve su to bila duga prijateljstva više od 5-6 godina. Ne znam kada je počelo naše prijateljstvo otprilike pre 12-13 godina tada sam imala 8, a ona 10. Kao i dosta osoba u mom životu i nju sam idealizovala i dugo verovala u taj ideal. Dugo sam bila slepa, davala šanse i nisam odustajala od tog "prijateljstva", ali ne znaju ljudi da i ja imam granicu i kada tu granicu pređeš ja sam u stanju da te više nikad ni ne pogledam. Sa dečkom je 10 godina od svoje 13. i za nju samo on postoji. Njoj nije moralno što ja izađem sa nekim 2-3 puta, otkačim ga jer vidim da od toga neće biti ništa, nije su joj moralni izlasci i neće da ide sa nama, neće da se šminka i u životu se nikad nije našminkana a da nije neka svadba, kad smo se viđale, odemo na piće, kafu, ona uvek dođe apa drapa... Priče su samo o njenom dečku, kako ga voli cela familija i kako će za njega da se uda. Samo fakultet i dečko. Kad treba da se vidi sa nama ona mora da uči ili da se vidi sa njim. Sada više nema ni jednu drugaricu, ja sam joj bila poslednja, nisam je videla godinu dana, a živimo na km. Ne želim da zvučim osuđujuće, jer i dalje mislim da je ona dobra osoba, ali nas dve ne idemo zajedno. Koji je smisao takvog života, setila sam se sinoć nje i zapitala. Vući se sa jednim dečkom tako dugo, ne izlaziti, ne družiti se, ne šminkati se, sređivati se u svojim najboljim godinama. Meni to zvuči jako dosadno zbog toga, a i mnogih drugih stvari mi više ne treba uopšte da budemo u kontaktu

Рецимо да њој одговара што се не дружи са вама, једноставно ви нисте то њено друштво које би она хтела да има. Можда вас шиша по питању квалитета, па само отпадате од ње.
 
Samo ovde sta pises predstavljas se kako zelis sto je 1 sablon i ok sve,necemo temu svesti na licne opaske
ne, izvoli
slobodno napiši
ali, znaj da sam ja za tebe ovde samo neki avatar, ne znaš apsolutno ništa o meni, možeš u glavi da imaš pretpostavku, predrasudu to je skroz normalno, ali ne možeš ništa sa sigurnošću da tvrdiš jer kao što ti kažem nemaš pojma ko sam
mogu da ti zvučim kao neka dosadna ili kao neka zabavna osoba, dobra ili loša, ali jedno je kad stvarno zaista nekoga poznaješ, a sasvim drugo je ovo onlajn, piskaranje po netu, gde čak ne znaš ni kako izgledam, ni kako se zovem, ma apsolutno ništa
pritom s vremena na vreme se i uključim, nisam na svakoj temi svaki dan
 
ne, izvoli
slobodno napiši
ali, znaj da sam ja za tebe ovde samo neki avatar, ne znaš apsolutno ništa o meni, možeš u glavi da imaš pretpostavku, predrasudu to je skroz normalno, ali ne možeš ništa sa sigurnošću da tvrdiš jer kao što ti kažem nemaš pojma ko sam
mogu da ti zvučim kao neka dosadna ili kao neka zabavna osoba, dobra ili loša, ali jedno je kad stvarno zaista nekoga poznaješ, a sasvim drugo je ovo onlajn, piskaranje po netu, gde čak ne znaš ni kako izgledam, ni kako se zovem, ma apsolutno ništa
Ok to je tebi tako klinacko neiskusno meni je o svakom kristalno jasno,to tebe ne treba da zanima moje misljenje nek je i pogresno
 
Рецимо да њој одговара што се не дружи са вама, једноставно ви нисте то њено друштво које би она хтела да има. Можда вас шиша по питању квалитета, па само отпадате од ње.
Ne razumem šta je kvalitet nekog čoveka. Da svaki homo sapiens predstavlja specifičan skup osobina, svojstava, to razumem. Ali, čini mi se da reč kvalitet podrazumeva rangiranje. A ne mislim da se može reći da je neki čovek iznad ili ispod nekog drugog. Osim kada se radi o čisto fizičkim osobinama: visini, težini, starosti, mišićnoj snazi i sl.
 
Žena isključila sve koji bi joj smetali u njenom odnosu sa dečkom koga hoće da zadrži. Možda i ne zna, ali je to njen izbor.
Ispriča dečku o tebi i dok priča shvati da nisi društvo za nju i da ne želi da je dečko uporedi s tobom.
Ne vidim tu neki problem i da se čovek pomiri sa izborom svog prijatelja.
 
Ni sa kim se više ne druži, sve su to bila duga prijateljstva više od 5-6 godina. Ne znam kada je počelo naše prijateljstvo otprilike pre 12-13 godina tada sam imala 8, a ona 10. Kao i dosta osoba u mom životu i nju sam idealizovala i dugo verovala u taj ideal. Dugo sam bila slepa, davala šanse i nisam odustajala od tog "prijateljstva", ali ne znaju ljudi da i ja imam granicu i kada tu granicu pređeš ja sam u stanju da te više nikad ni ne pogledam. Sa dečkom je 10 godina od svoje 13. i za nju samo on postoji. Njoj nije moralno što ja izađem sa nekim 2-3 puta, otkačim ga jer vidim da od toga neće biti ništa, nije su joj moralni izlasci i neće da ide sa nama, neće da se šminka i u životu se nikad nije našminkana a da nije neka svadba, kad smo se viđale, odemo na piće, kafu, ona uvek dođe apa drapa... Priče su samo o njenom dečku, kako ga voli cela familija i kako će za njega da se uda. Samo fakultet i dečko. Kad treba da se vidi sa nama ona mora da uči ili da se vidi sa njim. Sada više nema ni jednu drugaricu, ja sam joj bila poslednja, nisam je videla godinu dana, a živimo na km. Ne želim da zvučim osuđujuće, jer i dalje mislim da je ona dobra osoba, ali nas dve ne idemo zajedno. Koji je smisao takvog života, setila sam se sinoć nje i zapitala. Vući se sa jednim dečkom tako dugo, ne izlaziti, ne družiti se, ne šminkati se, sređivati se u svojim najboljim godinama. Meni to zvuči jako dosadno zbog toga, a i mnogih drugih stvari mi više ne treba uopšte da budemo u kontaktu
Ovo je moj život u budućnosti. Hoću da kuvam, perem, čistim, slažem, ispraćam u školu, a prijatelji jednom godišnje, ni na slavu neću da ih zovem.
 

Back
Top