Шалу на страну, умоболно је и форсирање антирелигијске идеологије верујућим људима. И муслимани, и хришћани, и јудаисти плаћају порез овој држави из којег се финансира школство, и ако жели да му дете у школи стекне основна знања о сопственој вери, и нема времена или не жели да га шаље по неким алтернативним институцијама, или по црквама, џамијама и синагогама, умоболно је забрањивати му тако нешто. Заборавља се да веронаука није наметнута, него је ваљда на нечији захтев враћена, а ко не жели да иде на њене часове, ни не мора. Као што православац не мора да слуша католичку веронауку, или муслиман јеврејску, тако и атеиста не мора да слуша ниједну од понуђених, не видим у чему је проблем.
Решење сигурно није у ономе као у наше време, када су учитељице терале девојчице да скидају крстиће са ланчића, када би се слало у ћошак када би се неко прекрстио, када је на часовима српског када се проучавала Библија по програму морало да се дискутује како је то бесмислено, и када су се обарале оцене на писменом ако би неко реч "Бог" написао великим почетним словом.