Da li slobodna volja postoji ili ne postoji. Mucna dilema.
Da li je velika zelja mog oca da budem lekar uticala na to sto jesam lekar ili sto nisam lekar?
Ko je birao moje zanimanje, ja sama ili nametnute mi okolnosti...ko je taj koji namece ako to nisam ja...
E, to je ta, prava, pravcata, lepa, kao kriška osmeha, izazovna, kao bezobrazno-mamljivi mig devojačkog okceta, slatka, kao med, opojna, kao nektar bogova, nežna, kao ruka majčina, mirisava, kao najmirisavija hrizantema, i nevina, kao biserna suza detinja, filozofija. Ne, podrazumeva se, nije mučna dilema, već je učna i poučna, a mučna je samo za one koji ne znaju pravilno da razmišljaju, vode se željom nagonskih šema i kod kojih znanja nema … Tako malo reči, a tako mnogo razmišljanja šta i kako reći, a samo kukavica može sa tog intelektualnog megdana pobeći. Naravno, to je opštepoznata tajna, filozofija je majka svih drugih nauka, sve je iznedrila, sve krstila (dala im ime) sve, onako majevtičko-sokratovski, usmerila, ali i sve ograničila, je nadnauka koja objašnjava sve životne probleme, tu nema nikakve dileme, razdvaja istinu od laži i znanje od neznanja. Neki vele, slatka sele, da filozofija izučava kulturu umiranja, no, dabome, sam nikada ne razmišljam o tome. Elem, da ne dođe do onog Lazinog K. sramnog zalutka, i da ne skrenemo sa pravog puta, kao ona jadna Jesenjinova keruša Žuta, počnimo od početka, naravno da bismo znanjem došli do s` znanjem sročenog savršetka ...
Na ovom mestu sam otvorio ovu temu koja će, svakako, da objasni i neka razmišljanja koja se u ovoj temi potenciraju.
https://forum.krstarica.com/threads...ia-st-grc-oys-a-i-entelehia-ntel-chia.890605/
Ovde je prvo pitanja -
Sloboda ?
Stari Grci su slobodu povezivali sa razumom, a pojavom hrišćanstva se sloboda povezuje i istoveti sa voljom. Seneka je najviše napisao o voluntas, f, III. dek., (volja, htenje, želja...). Prisetimo se, makar onako uzgred, ovih Senekinih izreka:
Volens-nolens - Hoćeš-nećeš.
Voluntas legis - Volja zakona.
Voluntas ultima - Poslednja volja. Testament.
Voltum seoaratum - Izdvojeno mišljenje.
Vox populi, vox dei - Glas naroda, božji glas. ( Bolji,ali i pravilniji, prevod bi bio: Želja naroda je želja boga...
Ali i ovoga:
Vivere militare est - Živeti znači boriti se. (Sam to prevodim kao: Život je borba (dobra i zla u nama)
Naša, ova sadašnja – moderna, je upravo i nastala iz tog lat. nojma, no ona je, etimološki, glagolska imenica koja je proizašla iz glagola voleti. Dakle, kao što sam napisao, imenica volja je ousija, atribut predikata, tog glagola i zato i ima ta lepa značenja – voljenje, htenje, željenje, stremljenje, žudnja, čežnja i sl. Da ne bih previše razmišlja i toplu vodu izmišlja, neću da izmišljam ni Teslinu struju, a još manje, i tanje, spominjao radojicu gruju osoviću svoj intelekt (tehnika interpretiranja naučenog) na ovo što je o tome npisao Max Pohlenz:
„
Mi moderni govorimo o problemu „slobodne volje“, jer je u našoj mislenosti volja autonomna funkcija duše u kojoj se, uopšteno, izrazi na-izvan njen impuls ka delovanju. Iz tog vidika (...) je bila osetljivost Grka drugačija. Za njih je bila volja težnja ka cilju (moja opaska: Ciljnost i pronoia (Previdnost) ili predmetu kojeg su, manje ili više, poznavali, ili su ga predstavljali i koji je, takođe, u bliskom odnosu sa umom (nous). Poznavali su, takođe, oblik „nagonske želje“; dakle glagol „boulesthai“, koji označava spontano htenje, je u odnosu sa „boule“, „premišljanjem“, i kad je na početku Ilijade rečeno da je bila realizovana zevsova „boule“ se u reči slije značenje „odluka“ i „volja“. Dakle kod Grka je to značilo „slobodu odlučivanja“, a Rimljani su kasnije čak skovali izraz „liberum arbitrium“,
Koji je u sporu sa Erazmom i Luterom, to je njihova jabuka spora. Što se tiče Grka oni su se (misaono) kretali unutra svojeg onovnog iskustva da vanjski tok događanja nije u našij moći i iz toga su izveli pojam stvari „ koji su u našoj moći“ (ef e(i)min estin), te da je među tim i odluka, koju prihvati čovek po avtonomnom odrazu i bilo je za njih (st. Grci) inuativno gotovo“ (Greichische Freiheit, Heidelberg 1955). Napominjem da sam to sam preveo sa italijanskog jezika, a na italijanski jezik je to delo preveo M. Berlincioni: La liberta greace, Paideia, Brescia 1963, str. 166. i dalje ....
Što se tiče razvoja pojma slobode potrebno je naglasiti sledeće:
- Prvi teorijska odredba pojma slobode počinje od Sokrata, koji je izjednači sa pojmom „samobladivanje“ (enkrateia) i sa pojmom gospodstva čovekovog razumske prirode nad životinjstvom, nerazumska priroda, i unutar sa „avtarkiom“ (samozadostnost) ,
- Od Sokrata pojmovanje slobode se svodi na „potpuna avtarkija“, koju Anisten, naročito Diogen iz Sinope, dovodi do krajnjih posledica o kojima ću sam nešto više napisati kada mi tema bude kinizam,
- u etici taj pojam poprimi stoičku lektiku, a oni je označavaju kao „neopredeljene“ stvari koje su „između“ vrline i greha (mane), ili „između“ dobra i zla.
- u antropologiji nastupi kao „između“ duša, psyche, i posebno uzvišeni deo psyche, nous.,
- u verskoj sferi tu ulogu igraju dajmoni i junaci,
- na području logike je problematika „između2 je naročito povezana sa pojmovima: „suprotnoga, protislovnoga i ne isključuje trećega“, usnog člana silogizma ...
Više o pojovima volja i etnički intelektualzam ću nekom drugom prilikom ....
Krstan Đ. Kovjenić
