Quantcast

Problem slobodne volje

celadon

Zainteresovan član
Poruka
419
Besmisleno je govoriti o slobodnoj volji kao izdvojenoj, odmetnutoj funkciji, van celokupnog sklopa ličnosti.
Čovek je celina međusobno povezanih i zavisnih psihičkih i fizičkih činioca.
U tu sumu ukjlučeno je i vaspitanje, obrazovanje, kultura, tradicija -
bez toga ne bi bio kompletan čovek, već neartikulisano živinče.
Inteligencija usmerava volju u skladu sa potrebama, motivima, okolnostima, radi najefikasnijeg ostvarenja cilja.

Volja je izvšitelj određene zamisli i slobodna je u meri u kojoj je čovek slobodan.

Mera slobode razlikuje Čoveka od čoveka i Čoveka od roba.
U redu.
Zašto smo onda skloni da ispoljavamo divljenje samo ka ljudima koji zadovoljavaju naše kriterijume uspeha?
Zato što smo tome naučeni. Svaku našu nesuvislu ideju (slobodnu), neko ili nešto je sputalo. Mislim na nas, kojima su roditelji od malih nogu govorili: No, no. To nije lepo, sputavajući tako našu slobodnu volju. Ko zna sta bismo mi izabrali da nije bilo prepreka. A kada ih nije bilo?
Da li se možemo setiti kad je u potpunosti raskinuta veza između nas i naših roditelja, i kada smo počeli samostalno donositi odluke? U trećoj, petoj, osamnaestoj godini? Šta se dotle događalo?

I zašto se niko od nas ne divi onom teroristi koji obara avion? I on je inteligentan, imao je motiv, imao je cilj, stigao je do njega. I to, vrlo uspešno.
Zato što je većini nas nepojmljivo da na takav način okončamo život ili da, u najboljem slučaju, preživimo i da nas zatvore u samicu gde će nam jedini izbor biti da gledamo u zidove, plafon ili pod, po svojoj slobodnoj volji.
Naučeni smo da je glup izbor da slobodnom voljom izabereš neslobodu. Slobodno biramo da i dalje budemo slobodni. Nikako drugačije. A to nam je u genima već.
 
Poslednja izmena:

flaj

Ističe se
Poruka
2.856
U redu.
Zašto smo onda skloni da ispoljavamo divljenje samo ka ljudima koji zadovoljavaju naše kriterijume uspeha?
Zato što smo tome naučeni. Svaku našu nesuvislu ideju (slobodnu), neko ili nešto je sputalo. Mislim na nas, kojima su roditelji od malih nogu govorili: No, no. To nije lepo, sputavajući tako našu slobodnu volju. Ko zna sta bismo mi izabrali da nije bilo prepreka. A kada ih nije bilo?
Da li se možemo setiti kad je u potpunosti raskinuta veza između nas i naših roditelja, i kada smo počeli samostalno donositi odluke? U trećoj, petoj, osamnaestoj godini? Šta se dotle događalo?

I zašto se niko od nas ne divi onom teroristi koji obara avion? I on je inteligentan, imao je motiv, imao je cilj, stigao je do njega. I to, vrlo uspešno.
Zato što je većini nas nepojmljivo da na takav način okončamo život ili da, u najboljem slučaju, preživimo i da nas zatvore u samicu gde će nam jedini izbor biti da gledamo u zidove, plafon ili pod, po svojoj slobodnoj volji.
Naučeni smo da je glup izbor da slobodnom voljom izabereš neslobodu. Slobodno biramo da i dalje budemo slobodni. Nikako drugačije. A to nam je u genima već.
Na šta bi ličilo društvo kada roditelji ne bi vaspitavali svoju decu,
naučili ih pravilima civilizovanog ponašanja i usadili im osnovne
moralne norme.?
Bila bi to divlja horda beslovesnih životinjki, njihova slobodna volja
svodila bi se na zadovoljavanje primitivnih nagona.

Veza roditelja i dece se nikad ne raskida, hvala im na svemu.
Ako dete nauče radu, samostalnosti i odgovornosti i ostave
slobodan izbor, počev od igračke, boje, hrane... pa nadalje,
uz korekciju onih negativnih na nenametljiv i razuman naćin,
uspeće da odgaje nezavisnog i odgovornog čoveka.
Što ranije mu daju odrešene ruke i izbace iz gnezda - to bolje.

Svako od nas ima svoje kriterijume "uspešnosti" i o tome ne vredi raspravljati.
Imam utisak da bi ti na moje napravio grimasu i odmahnuo rukom.
I terorista ima svoje obožavaoce koji ga uzdižu i slave kao mučenika,
sve zavisi ko gleda i iz kog ugla. :)
 

celadon

Zainteresovan član
Poruka
419
Na šta bi ličilo društvo kada roditelji ne bi vaspitavali svoju decu,
naučili ih pravilima civilizovanog ponašanja i usadili im osnovne
moralne norme.?
Bila bi to divlja horda beslovesnih životinjki, njihova slobodna volja
svodila bi se na zadovoljavanje primitivnih nagona.

Veza roditelja i dece se nikad ne raskida, hvala im na svemu.
Ako dete nauče radu, samostalnosti i odgovornosti i ostave
slobodan izbor, počev od igračke, boje, hrane... pa nadalje,
uz korekciju onih negativnih na nenametljiv i razuman naćin,
uspeće da odgaje nezavisnog i odgovornog čoveka.
Što ranije mu daju odrešene ruke i izbace iz gnezda - to bolje.

Svako od nas ima svoje kriterijume "uspešnosti" i o tome ne vredi raspravljati.
Imam utisak da bi ti na moje napravio grimasu i odmahnuo rukom.
I terorista ima svoje obožavaoce koji ga uzdižu i slave kao mučenika,
sve zavisi ko gleda i iz kog ugla. :)
O tome i ja govorim.
I isto se pitam: na šta bi ličilo društvo kada roditelji ne bi vaspitavali svoju decu?
A vaspitanje dece nužno koristi alat zvan ograničavanje.
I to je tako, od pamtiveka.

Gde se tu izgubila SLOBODNA volja?

I zašto ja se ja sad dvoumim između opcija da postanem pravnik ili lekar, a mogućnost da budem uspešan terorista uopšte ne dolazi u obzir? Slobodnom voljom?
Sasvim sigurno: ne!
 
Poslednja izmena:

flaj

Ističe se
Poruka
2.856
O tome i ja govorim.
I isto se pitam: na šta bi ličilo društvo kada roditelji ne bi vaspitavali svoju decu?
A vaspitanje dece nužno koristi alat zvan ograničavanje.
I to je tako, od pamtiveka.

Gde se tu izgubila SLOBODNA volja?

I zašto ja se ja sad dvoumim između opcija da postanem pravnik ili lekar, a mogućnost da budem uspešan terorista uopšte ne dolazi u obzir? Slobodnom voljom?
Sasvim sigurno: ne!
Slobodna volja nije luda stihija nego energija usmerena ka pametnom cilju.
Da nije tako, imala bi drugo ime - glupost.
Slobodna volja se ne gubi, izuzev kada se preda drugom na upravljanje,
milom ili silom.

Neuporedivo je naučiti dete da ne kaki gde stigne i grabi iz tuđeg tanjira
i nedoumica odraslog oko izbora zanimanja.
Nagonski postupci i slobodna volja nisu isto.

Između dobra i zla, između ubiti i ne ubiti, svako bira slobodnom voljom.
 

celadon

Zainteresovan član
Poruka
419
Slobodna volja nije luda stihija nego energija usmerena ka pametnom cilju.
Da nije tako, imala bi drugo ime - glupost.
Ovde bih izbacio ono "slobodna", pa bih se osvrnuo samo na reč "volja", i potvrdio da se zaista radi o energiji usmerenoj ka cilju.
Voljno se krećemo ka cilju, bez obzira da li je cilj pametan ili ne. Nama se uvek čini da je taj cilj pametan. Niko se voljno ne kreće ka onome što mu se ne cini pametnim. Svi se krećemo ka nekom cilju, očekujući neki benefit. Čak i sada, dok ovo čitaš, zauzela si takav položaj tela koji ti je najudobniji.
Ipak, razmisli zašto si sela baš tako.

Slobodna volja se ne gubi, izuzev kada se preda drugom na upravljanje, milom ili silom.
Mi se nismo ni rodili kao samoupravljači. Dok smo ukopčali da i sami možemo o nečemu odlučivati, uveliko smo već trasirani u svom budućem odlučivanju.
A nije bilo ni milom ni silom. To su samo bili naši roditelji, koje i danas bezuslovno volimo, i čijih se saveta setimo i onda kada nisu sa nama.


Neuporedivo je naučiti dete da ne kaki gde stigne i grabi iz tuđeg tanjira
i nedoumica odraslog oko izbora zanimanja.
Nagonski postupci i slobodna volja nisu isto.
Zamisli da su te, kao malu, dali na usvajanje. Odgajila te druga porodica, u u drugom gradu, u drugim uslovima.
Da li bi imala ista interesovanja? Da li bi se opredelila za isti fakultet? Verovatno ne bi.

A i ovi, što ne vode računa o tome ko iz čijeg tanjira jede, itekako utiču na buduće zanimanje svog deteta. Loše navike, stečene u detinjstvu dovode, uglavnom, do loših budućih izbora.
 

Ja_Dosao_Biciklom

Primećen član
Poruka
774
To je samo želja.
Imaš motiv, selektovao si cilj, ostaje ti da izvršiš odluku.
Pokušaj.
:)
To je tvoja fantazija, a ne slobodna volja...
Цитираћу Вики: "Volja je sposobnost čoveka da svesno upravlja svojom deltnošću u postizanju postavljenog cilja."
Из моја жеља =>мотив=>циљ = воља.
Какве везе има чиме је узрокована моја воља? Шарлиз је ту само случајни пример.

Поента ју "судару" воља. Шта кад особа А жели нешто што је супротно од онога што жели особа Б. Да ли тиме особа Б ограничава вољу особе А. Или је то само случај када је особа Б јача од особе А? Ако је особа Б јача онда може насилно да изврши своју вољу. Да ли то значи да особа Б (чија воља није остварена) уопште није имала слободну вољу, или је имала али је јача спољна сила спречила у њеном испуњењу. Тако да се воља није остварила, али она реално постоји у свести особе Б. Крајњи резултат не поништава постојање слободне воље, већ само њено испољавање. Резултат воље није исто што и само постојање слободне воље. Воља је део затвореног индивидуалистичког система. Само деловање и резултати су подложни спољним утицајима. То што ја хоћу да нешто урадим али сам спречен у томе спољним утицајима, не значи и да је моја воља укинута. Она је и даље ту.

- Ми имамо слободу у формирању своје воље.
- Ми имамо слободу да делујемо у правцу остварења своје воље.
- Ми не живимо у затвореном систему. Наше деловање делује на друге људе (и објекте; системе), као и обратно.
- Некада мењамо деловање у правцу остварења једне своје воље, јер негативно утиче на неку другу вољу. Нпр, ја свесно одустајем од остваривања своје воље да спавам са Шарлиз, јер то неповољно утиче на моју вољу да будем слободан тј. да не идем у затвор. Обе су воље моје. И у колизију су. Морам да бирам једну или другу. Треба ми хијерархија.
- Немогуће је имати и слободу формирања воље и слободу остварења воље, јер ће у огромном броју случајева остварење моје воље бити у колизији са остваривањем воље неког другог, ерго тај други у том случају нема слободну вољу - значи нема слободне воље&остварења у принципу.

Нпр. ако ја желим постанем доктор, а ћале ме "натера" да упишем војну академију - опет је у питању борба мојих двеју воља:
1. Да постанем доктор
2. Да не добијем батине (нпр.)

Јача од ове две моје воље ће победити, а нечија воља (моја или ћалетова) се неће остварити.

Ако је постојање слободне воље исто што и слобода формирања воље = слобода мишљења; онда постоји слободна воља.
(мада се тек ту улази у стварни проблем постојања слободне воље: да ли је она наша и слободна или је детерминисана неким узроцима којих ми нисмо свесни?)
 

louiskrstic

Ističe se
Poruka
2.443
Svojom voljom se nisi rodila. Niti ćeš umreti, svojom voljom.
Svojom slobodnom voljom ne upravljaš ni jednom jedinom ćelijom u svom telu. Ne možeš čak ni pretpostaviti šta će tvoj korteks smisliti sledeće sekunde. Niti možeš znati da li će misli, kakve god one bile, nastati kao posledica tvoje slobodne volje ili nekog uticaja sa strane.
Slobodna volja je nepostojana kao pero na vetru. Jedino što možemo je: da poverujemo da sve što činimo, činimo upravo svojom voljom.
Ako pogledamo komentare po pitanju slobodne volje, kao i uopšte bilo koje komentare, dobijamo konkretniju sliku o samoj osobi i dubini njenog razumevanja života.
Da bismo stvarno mogli rezumeti pojam slobodne volje neophodno je da dobro spoznamo sami život te njegov uzrok, tok, put i način. Bez tih poznavanja uvek će naše razumevanje i komentari biti parcijalni i često potpuno suprotni samoj istini.
Naravno, mi ne možemo nikog prisiliti da se zainteresuje za dublje istraživanje i razumevanje samog života, jer narušili bismo slobodu volje drugih oko nas. Zato će svako komentarisati iz svog zatečenog stanja razumevanja, tačnije iz dosegnutog stanja svesti. No, treba biti određeniji pa naglasiti da um nije svest niti nosioc svesti već je to Biće ili Duša, kako je prikladnije reći, a to Biće ili Duša jeste baš ono što mi suštinski jesmo.
Otuda, mi smo duhovno Biće koje ima svoj um, svoja suptilna tela i naravano, svoje fizičko telo. Kao Duša mi posedujemo i svoju dnevnu ili humanu svest koju još zovemo ego-svest.
I baš ovde nastaje ili uviđa se problem; uobičajeno mi uvek gledamo na život i komentarišemo ga iz svoje ego ili humane svesti koja i nije svest već je samo progrem kojeg smo izgrađivali od samog rođenja nadalje.
Posle mnogo života, kada pojedinac dosegne dovoljno duhovne zrelosti, kroz nebrojeno mnoigo životnih iskustava. počinje, on kao Duša, preuzimati kontrolu i funkcionisati iz svoje duhovne svesti. Tada, i tek tada shvata, da on sam bira roditelje svesno ili nesvesno. Mnogo češće nesvesno jer izbor roditelja uslovi ili uzrokuje svojim životnim odlukama i radnjama tokom ranijih života. Kada dosegne dovoljnu zrelost onda i svesno bira roditelje i to uvek one koji će mu omogućiti bolji i brži duhovni progres.
Otuda, dolazimo do saznanja da mozak nije taj koji upravlja, jer nije ni dizajniran za te stvari; on je samo sofisticirani organ koji prenoisi informacije između Duše, ono što jesmo, (preko uma) i fizičkog tela i obrnuto.
Svakako, uticaja sa strane uvek ima i uvek će ih biti jer su ti uticaji uvek tu u sklopu našeg trenažnog poligona da nas izgrađuju, da nas osnaže i da kroz sve te uslove podižemo svoju svest i kapacitet ljubavi.
Prepreke i izazovi nisu da nekome oduzmu slobodnu volju već da pojedinca treniraju kako bi se razvio i dosegao svoj puni kapacitet kada postane spreman i sposoban za stvarni i realni život - on kao Duša - u višim svetovima koji su čisto duhovne prirode, tj svetovi čiste svesti...
Naizgled ne-postojanje slobodne volje je samo znak naše male duhovne razvijenosti i naše male duhovne snage a ta snaga je u konačnom slučaju uvek i jedino snaga ljubavi.

Posmatrajmo za trenutak jednog igrača fudbala na terenu. Njega "maltretira i muči" trener jer zahteva trčanje i još desetina drugih vežbi i akcija ali ne stvarno da bi ga mučio već da bi ga izgradio i osposobio za onu pravu stvar, za utakmicu.
Na utakmici igrač na izgled nema slobodnu volju jer svi hoće da ga zaustave i onemoguće ga da postigne pogodak. Čak i publika urla, viče, petarde baca... Na kraju sagledavamo da dobro izgrađen igrač i izuzetno spreman će i pod najtežim uslovima ostvariti cilj. Ostali ili ispadaju ili moraju uložiti dodatne napore da se dovoljno izgrade.

Da li je mnogo drugačije u životu? I jeste i nije. Principi su slični iako je drugačije. Ima se slobodna volja ali na terenu koji je predviđen da pojedinca izgradi a ne da mu dozvoli da se prepusti čulima, nagonima, pasijama uma i emocijama. Izgrađeni pojedinac ili duhovno dobro izgrađen jeste slobodan čovek ili, tačnije, Slobodna Duša ne samo u ovom već i u višim svetovima.
To uvek izgleda uslovno jer, postoje određeni zakoni kojima se svaka životna jedinka mora povinovati iz razloga da ne bi uzurpirao slobodu drugih oko sebe.

Motivacioni govori drugih možda mogu trenutno delovati na nekog i pokrenuti ga ali dobijanje slobode se ne postiže na takav način. Sloboda se izgrađuje na jedan sasvim drugačiji način a taj način nije predmet ove diskusije, pokrenute teme.
 

Metronomy

Ističe se
Poruka
2.671
Moglo bi to i duze da se objasnjava,
ali cak ni ovako plastcno nekome nije dovoljno dobro,
a nekome cak nepotrebno.
Iako mi se ne svidjaju neki korisceni izrazi ovo je sasvim pristojno
slobodno tumacenje vidjenja slobodne volje s kojim se slazem.
Covek ima slobodnu volju, ako se dovoljno izgradi da bi se oslobodio
stega koje su mu nametnute, pri cemu nije vazno da li se izgradio svojom voljom ili
nametnutom voljom drugih.
Dostizanje duhovnosti pocinje prihvatanjem nametnutih puteva i vrednosti ili hodanjem neutabanim stazama.
 

N3Wz

Domaćin
Poruka
3.847
Da li slobodna volja postoji ili ne postoji. Mucna dilema.

Da li je velika zelja mog oca da budem lekar uticala na to sto jesam lekar ili sto nisam lekar?
Ko je birao moje zanimanje, ja sama ili nametnute mi okolnosti...ko je taj koji namece ako to nisam ja...:)
Slobodna volja postoji u onoj meri dokle može da se aktivira u iluziji slobodne volje, drugim rečima slobodna volja je koncept metafizičke karakteristike, odnosno koncept kvantne fizike u kojoj je slobodna volja

a) Slobodna
b) Nije slobodna

Takoreći, slobodna volja je promenljiva, a u isto vreme i dualna i zavisi od toga kako na istu posmatraš i dokle sebe ograničavaš, što je suština percepcije, tj. suština posmatranja verzije tvog života i onoga kako doživljavaš svoj život i funkciju istog u okviru onoga što je tebi poznato i što si u stanju da prepoznaš.

Pravo pitanje bi trebalo da bude - da li ljudi imaju SLOBODNU SVEST, a odgovor na to bi bio da imaju, ali do određene mere. I tu zavisno od perspektive postoji dualnost jer je slobodna svest uskraćena nivima znanja i poznavanja naše okoline, što posredne, što neposredne.

Drugim rečima, i konkretno govoreći, čovek ima svest o tome da ima slobodnu volju, ali nema svest o tome da je njegova slobodna volja ograničena njegovom nesvešću o ograničenjima. Istovremeno i zna, i ne zna.
 

Konan Sumerijanac

Aktivan član
Poruka
1.825
Da li slobodna volja postoji ili ne postoji. Mucna dilema.

Da li je velika zelja mog oca da budem lekar uticala na to sto jesam lekar ili sto nisam lekar?
Ko je birao moje zanimanje, ja sama ili nametnute mi okolnosti...ko je taj koji namece ako to nisam ja...:)
Ne postoji slobodna volja postoji slobodan izbor koji je ograničen mogućnostima datosti prirode.Da je volja slobodna ne bi bilo bilo kakvih ograničenja.Eto rešeno mučno pitanje.
Što se tiče drugog dela taj odgovor je u tebi al šta god da je,izbor si na kraju donela sama.:mrgreen:
 

Antares13

Zainteresovan član
Poruka
124
Problem slobodne volje je u tome kako je kontrolisati, jer ako je kontrolisana upravo onda prestaje da bude slobodna volja, pretpostavljam da je to neki drugaciji pogled na svet od uobicajenih teorija, recimo ako uzmemo jedan pocetni uzrok njegova krajnja posledica jeste njegova suprotnost, od ovoga treba poceti pa onda neka svako po svojoj masti ili volji pronadje odgovor..
 

Conrad_Rutkowski

Početnik
Poruka
6
Ukoliko se slobodna volja shvati kao neograničena mogućnost delanja u svojstvima ljudskog, subjekt koji je eventualno stekne dolazi pred jednu opštu slabost volje, nužnost samopreispitivanja, otupelost u svakom vidu angažmana. Samo onda kada je individualna volja ograničena konkretnim životnim datostima, kada se izvesni nepromenljivi ili teško promenljivi činioci suprotstavljaju idealu njene slobode, tada ona može biti određena, usmerena, za subjekt definisana i najzad, u pravom smislu slobodna.
 

JA KOJI JESAM

Iskusan
Poruka
6.153
Virus ima slobodu da me napadne kad god poželi... i time ukine moju slobodnu volju. (a baš sam 'teo da idem da berem pečurke...)
Tvoju slobodnu volju ne može da ukine niko i ništa.
Problem je kad slobodnu volju koristiš nesvjesno.
Tada svojom slobodnom voljom dozvoljavaš i biraš
da budeš pasivni učesnik kreacije svoje realnosti
dok objektima svoje predstave daješ ulogu aktivnih
učesnika, onih koji imaju moć da djeluju nad tvojom
pojavom/manifestacijom.

- - - - - - - - - -

Ukoliko se slobodna volja shvati kao neograničena mogućnost delanja u svojstvima ljudskog, subjekt koji je eventualno stekne dolazi pred jednu opštu slabost volje, nužnost samopreispitivanja, otupelost u svakom vidu angažmana. Samo onda kada je individualna volja ograničena konkretnim životnim datostima, kada se izvesni nepromenljivi ili teško promenljivi činioci suprotstavljaju idealu njene slobode, tada ona može biti određena, usmerena, za subjekt definisana i najzad, u pravom smislu slobodna.
Slobodna volja se ne stiče već se osvjećenjem čini vidljivom, očitom. :)
 

goranbeograd

Poznat
Poruka
7.182
Da li slobodna volja postoji ili ne postoji. Mucna dilema.

Da li je velika zelja mog oca da budem lekar uticala na to sto jesam lekar ili sto nisam lekar?
Ko je birao moje zanimanje, ja sama ili nametnute mi okolnosti...ko je taj koji namece ako to nisam ja...:)
видиш, лујко, у питању је цео одговор.
кад ти и сизиф размишљате, то није ни слободно ни вољно.
није размишљање, просто речено, и ако вам несфатљиво.
 

JA KOJI JESAM

Iskusan
Poruka
6.153
Nije li i to način sticanja?
Nije. Steći se može samo ono čega nemamo, iskustveno znanje recimo, više matarijalnih sredstava, vještina itd., dakle uvijek ono čega kao biće-jedinka prije sticanja nemamo. Slobodna volja je datost koju IMAMO u sebi svo vrijeme ali nismo svjesni kako je koristimo niti kako se ona izražava. Jednom kada osvijestimo to znanje o sebi i slobodnoj volji postaje nam jasno i kako da to znanje te i volju koristimo.
Ni tada je nismo stekli. Stekli smo znanje kako da je osvijestimo u sebi kao i iskustvo njenog osvješćenja.

Da li to znači da ćemo sticanjem znanja od tad uvijek svjesno koristiti volju?
Ne. Kad god padnemo u san, a to se dešava često, i ekstremno kad se predamo nužnosti, mi i dalje koristimo slobodnu volju ali ne svjesno već slobodu volje koristimo dajući sebi mogućnost da realnost doživljavamo kao pasivni učesnici njenog izbora.
 

JA KOJI JESAM

Iskusan
Poruka
6.153
Problem slobodne volje je u tome kako je kontrolisati, jer ako je kontrolisana upravo onda prestaje da bude slobodna volja, pretpostavljam da je to neki drugaciji pogled na svet od uobicajenih teorija, recimo ako uzmemo jedan pocetni uzrok njegova krajnja posledica jeste njegova suprotnost, od ovoga treba poceti pa onda neka svako po svojoj masti ili volji pronadje odgovor..

Ne postoji nikakav problem oko slobodne volje. Nju ne možeš kontrolisati ma kako ti mislio da to činiš.
Ono što se može kontrolisati jeste izbor.

Šta to kontolišemo pri izboru?
Kontrolišemo da li smo svjesni ili pak nesvjesni najjačeg motiva koji vodi našu volju u ispoljenje. Ako
postanemo svjesni tog najjačeg motiva tad svjesno možemo vidjeti da li će posledice izbora biti u skladu
sa našom dušom ili ne (pod uslovom da znamo kako se duša ispoljava). Ako ne, svjesno biramo da
odbacimo taj motiv i zamjenjujemo ga drugim. Ukoliko ostanemo nesvjesni najjačeg motiva ne postoji
način zamjene, jer ono što djeluje iz tame uvijek je jače od onoga što je u svjetlu naše svjesnosti.

Evo jedan blagi primjer:
Recimo da je neko zavisnik o Coca Coli... ima ih mnogo. Volja zavisnika je vođena nužnošću jer on ne
vidi odakle njegova potreba dolazi. Motiv koji ga navodi da, svaki put kada osjeti žeđ, nesvjesno pruži
ruku prema flaši Coca Cole (da u glavi vidi Coca Colu kao rješenje) za njega je nevidljiv. On samo vidi
zadovoljenje potrebe kao krajnje ispoljenje volje. I bez obzira što će na stolu ispred njega biti i flaša
vode i sok od narandže, on će nužno uvijek potezati (bez razmišljanja) za Coca Colom. Međutim, kada
otkrije motiv, a motiv mu je želja za iskustvom zavisnosti, kada se u njemu pojavi potreba stat' će,
usmjerit' će pažnju na motiv i vidjet' će ga za ono što jest; ponovljeni ciklus naviknutog ponašanja.
Tek tada će vidjeti i posledice ispoljenja volje koje će slijediti ukoliko ništa ne promijeni. Samo to saznanje
već je korak ka iscjeljenju tog problema, jer postavlja svjetlost ne samo na motiv izbora, na ispoljenje
ciklusa, već i na drugačije mogućnosti koje mu se nude. Kada shvati da je on (ona) u moći nad izborom
on svjesno može odlučiti da promijeni motiv i s tim da eliminiše moć nesvjesnog koja dolazi iz tame.
Ista stvar je i sa zavisnošću o kocki i sa drugim zavisnostima.

PS Iako je rješenje veoma jednostavno nije ga jednostavno osvijestiti. Jednom kad je osviješćeno moć
nužnosti isčezava u trenu. Kako znam? Bio, probao, hodao tom stazom, osvijestio motiv i prevazišao.
Dakle, nikada sloboda volje nije bila u pitanju, Uvijek smo slobodno birali ponavljanje ciklusa umjesto
da dopuštamo duši da se neometano i autentično manifestuje.
 

JA KOJI JESAM

Iskusan
Poruka
6.153
Možemo mi da k*njamo o "kreiranju realnosti" i "manifestacijama" do sutra, ali što reče Sasta, ako si alergičan na jagode, nemaš 100% slobodnu volju.

I u ovom slučaju postojanje slobodne volje nije uopšte u pitanju. Problem je izbor koji je nesvjesno načinjen
a čije se ispoljenje živi u nužnosti ne pokušavajući da se pronađe motiv koji je iskorišten kao okidač izbora.
Međutim, alergija je posledica izbora, dakle dovođenje nekih elemenata u spoj koji se ne tolerišu jedni s drugima
i nasilno pokušavati da ih spojiš u zajednicu. I to je sloboda izbora ali posledice izbora neće biti prijatne, naprotiv.
Dakle, slobodna volja je uvijek prisutna ali nismo svjesni motiva našeg izbora. Osvijestimo motiv osvijestit' ćemo
i posledice. Zašto bi onda slobodom volje ponovo izabrali jagode, znajući da u nama izazivaju alergiju???

Ako pak, nesvjesni tog problema, pojedemo jagode i doživimo ispoljenje alergije, drugi/treći put ćemo se zapitati
(ukoliko nesvjesni motiv izbora nije da se usmrtimo prvim ispoljenjem alergije) koji je jači motiv naše volje; da l' je
to doživljaj zadovoljenja ukusom jagode po cijenu stradanja ili pak svjesna zamjena mogućnosti zadovoljenja bez
alergičnih ispoljenja. I dalje, bili mi svjesni motiva izbora ili ne, slobodna volja je uvijek 100% prisutna u svakom
trenu izbora mogućnosti pri kreaciji i manifestaciji naše realnosti.

(Postoje nepromjenjivi, dati, preduslovi kreacije: slobodna volja, duša/ideja, principi, proces/mehanizam manifestacije.
Šta god i kako god doživljavao realnost ovi preduslovi iskustva kreacije su ... nepromjenjivi. Jedino što pri tom možeš
činiti jeste da ih osvijestiš u sebi i da stoga njihovim osvješćenjem ispravljaš iskrivljena shvatanja o čitavoj kreciji i
s tim vratiš ispoljenje na već izabrani/predodređeni put duše. Tada se u potpunosti ispoljavaš kao svjesno Biće.)
 
Top