Svojom voljom se nisi rodila. Niti ćeš umreti, svojom voljom.
Svojom slobodnom voljom ne upravljaš ni jednom jedinom ćelijom u svom telu. Ne možeš čak ni pretpostaviti šta će tvoj korteks smisliti sledeće sekunde. Niti možeš znati da li će misli, kakve god one bile, nastati kao posledica tvoje slobodne volje ili nekog uticaja sa strane.
Slobodna volja je nepostojana kao pero na vetru. Jedino što možemo je: da poverujemo da sve što činimo, činimo upravo svojom voljom.
Ako pogledamo komentare po pitanju slobodne volje, kao i uopšte bilo koje komentare, dobijamo konkretniju sliku o samoj osobi i dubini njenog razumevanja života.
Da bismo stvarno mogli rezumeti pojam slobodne volje neophodno je da dobro spoznamo sami život te njegov uzrok, tok, put i način. Bez tih poznavanja uvek će naše razumevanje i komentari biti parcijalni i često potpuno suprotni samoj istini.
Naravno, mi ne možemo nikog prisiliti da se zainteresuje za dublje istraživanje i razumevanje samog života, jer narušili bismo slobodu volje drugih oko nas. Zato će svako komentarisati iz svog zatečenog stanja razumevanja, tačnije iz dosegnutog stanja svesti. No, treba biti određeniji pa naglasiti da um nije svest niti nosioc svesti već je to Biće ili Duša, kako je prikladnije reći, a to Biće ili Duša jeste baš ono što mi suštinski jesmo.
Otuda, mi smo duhovno Biće koje ima svoj um, svoja suptilna tela i naravano, svoje fizičko telo. Kao Duša mi posedujemo i svoju dnevnu ili humanu svest koju još zovemo ego-svest.
I baš ovde nastaje ili uviđa se problem; uobičajeno mi uvek gledamo na život i komentarišemo ga iz svoje ego ili humane svesti koja i nije svest već je samo progrem kojeg smo izgrađivali od samog rođenja nadalje.
Posle mnogo života, kada pojedinac dosegne dovoljno duhovne zrelosti, kroz nebrojeno mnoigo životnih iskustava. počinje, on kao Duša, preuzimati kontrolu i funkcionisati iz svoje duhovne svesti. Tada, i tek tada shvata, da on sam bira roditelje svesno ili nesvesno. Mnogo češće nesvesno jer izbor roditelja uslovi ili uzrokuje svojim životnim odlukama i radnjama tokom ranijih života. Kada dosegne dovoljnu zrelost onda i svesno bira roditelje i to uvek one koji će mu omogućiti bolji i brži duhovni progres.
Otuda, dolazimo do saznanja da mozak nije taj koji upravlja, jer nije ni dizajniran za te stvari; on je samo sofisticirani organ koji prenoisi informacije između Duše, ono što jesmo, (preko uma) i fizičkog tela i obrnuto.
Svakako, uticaja sa strane uvek ima i uvek će ih biti jer su ti uticaji uvek tu u sklopu našeg trenažnog poligona da nas izgrađuju, da nas osnaže i da kroz sve te uslove podižemo svoju svest i kapacitet ljubavi.
Prepreke i izazovi nisu da nekome oduzmu slobodnu volju već da pojedinca treniraju kako bi se razvio i dosegao svoj puni kapacitet kada postane spreman i sposoban za stvarni i realni život - on kao Duša - u višim svetovima koji su čisto duhovne prirode, tj svetovi čiste svesti...
Naizgled ne-postojanje slobodne volje je samo znak naše male duhovne razvijenosti i naše male duhovne snage a ta snaga je u konačnom slučaju uvek i jedino snaga ljubavi.
Posmatrajmo za trenutak jednog igrača fudbala na terenu. Njega "maltretira i muči" trener jer zahteva trčanje i još desetina drugih vežbi i akcija ali ne stvarno da bi ga mučio već da bi ga izgradio i osposobio za onu pravu stvar, za utakmicu.
Na utakmici igrač na izgled nema slobodnu volju jer svi hoće da ga zaustave i onemoguće ga da postigne pogodak. Čak i publika urla, viče, petarde baca... Na kraju sagledavamo da dobro izgrađen igrač i izuzetno spreman će i pod najtežim uslovima ostvariti cilj. Ostali ili ispadaju ili moraju uložiti dodatne napore da se dovoljno izgrade.
Da li je mnogo drugačije u životu? I jeste i nije. Principi su slični iako je drugačije. Ima se slobodna volja ali na terenu koji je predviđen da pojedinca izgradi a ne da mu dozvoli da se prepusti čulima, nagonima, pasijama uma i emocijama. Izgrađeni pojedinac ili duhovno dobro izgrađen jeste slobodan čovek ili, tačnije, Slobodna Duša ne samo u ovom već i u višim svetovima.
To uvek izgleda uslovno jer, postoje određeni zakoni kojima se svaka životna jedinka mora povinovati iz razloga da ne bi uzurpirao slobodu drugih oko sebe.
Motivacioni govori drugih možda mogu trenutno delovati na nekog i pokrenuti ga ali dobijanje slobode se ne postiže na takav način. Sloboda se izgrađuje na jedan sasvim drugačiji način a taj način nije predmet ove diskusije, pokrenute teme.
