Priprema za susret sa Gospodom

Meliot

Elita
Poruka
21.130
Da li ste počeli pripreme za susret za Gospodom, ili i dalje pod uticajem ambicije gledate samo napred ne okrećući se nazad? Da li ste krenuli da preispitujete neke svoje postupke iz prošlosti, da ih opravdavate, da se kajete, i ponekad da proživljavate krize i strahove od Božje kazne? Da li ste počeli da se spremate za svoj Sudnji čas, za koji svako od nas nikada ne zna kada će doći?
 
Kad umres nema nista. Nikakav Bog. Nikakvo svodjenje racuna. Tvoja zivotna energija se transformise u nesto sto vise nema veze sa tobom i vrati se kosmosu. Tvoja svest prestane da postoji. Ti prestajes da postojis. Ti kao ti se ugasis. Ono sto ostane od tebe, vrati se odakle je doslo i nastavlja kruzenje u prirodi.

Verovanje u susret sa Gospodom je proisteklo iz straha od smrti. Straha od kraja. Nista drugo.
Ne postoji ni kazna ni nagrada, postoji samo kruzenje energije i materije.

Ono sto covek treba da uradi je da shvati i prihvati sopstvenu konacnost u ovoj formi, ali i beskonacnost svemira i nasu ulogu u njemu. Mi smo deo tog svemira. Od njega smo postali, i kada zavrsimo nase bivstvovanje na ovom svetu - u svemir se vracamo.

Prihvatis to - i uzivas u zivotu. Bez straha.
 
Kad umres nema nista. Nikakav Bog. Nikakvo svodjenje racuna. Tvoja zivotna energija se transformise u nesto sto vise nema veze sa tobom i vrati se kosmosu. Tvoja svest prestane da postoji. Ti prestajes da postojis. Ti kao ti se ugasis. Ono sto ostane od tebe, vrati se odakle je doslo i nastavlja kruzenje u prirodi.

Verovanje u susret sa Gospodom je proisteklo iz straha od smrti. Straha od kraja. Nista drugo.
Ne postoji ni kazna ni nagrada, postoji samo kruzenje energije i materije.

Ono sto covek treba da uradi je da shvati i prihvati sopstvenu konacnost u ovoj formi, ali i beskonacnost svemira i nasu ulogu u njemu. Mi smo deo tog svemira. Od njega smo postali, i kada zavrsimo nase bivstvovanje na ovom svetu - u svemir se vracamo.

Prihvatis to - i uzivas u zivotu. Bez straha.
To su reči jednog ateiste. A kada umreš i shvatiš da nisi bio u pravu gorko ćeš se kajati, ali tada će biti kasno, jer Božju milost nećeš doživeti.
 
Dobrodošao je u svakom času, mada Mu se ne nadam uvek, ni za susret, ni za Susret. Imam samouverenost u nekim trenucima da me je pustio da se igram (kao dete se nisam izigrala, ostalo mi je to kao falinka) znajući da moja igra nikad nije dovela do toga da neko izgubi išta, a kamoli oko ili obraz. Pred spavanje čitam molitvu za slučaj da je moj život dostigao finale.
Bog je Bog, slobodan da me poseti uvek, ne treba mu moje dopuštenje. Nastojim da budem prezentna, ali ponekad mislim da moj Bog sve ovo nad čim nemam kontrolu gleda i zna-i ko sam, i šta sam.
 
To su reči jednog ateiste. A kada umreš i shvatiš da nisi bio u pravu gorko ćeš se kajati, ali tada će biti kasno, jer Božju milost nećeš doživeti.

Ti mitovi i nelogicne price ne postoje...

Ne kazem da ne postoji nesto iza ali to sto postoji svakako nije kako opisuje biblija koju je napisao covek iskopirajuci razne price i mitologije sveta da bi kontrolisao i plasio i opijao mase...

Mi smo mnogo mali da bi razumeli sta se desava i slicno i nemamo pravo da postavljamo i tvrdimo nesto zasigurno kad nemamo poima kao kad bi psu objasnjavali kako radi kompjuter...
 
Poslednja izmena:
Ti mitovi i nelogicne price nepostoje...

Ne kazem da ne postoji nesto iza ali to sto postoji svakako nije kako opisuje biblija koju je napisao covek iskopirajuci razne price i mitologije sveta da bi kontrolisao i plasioić i opijao mase...

Mi smo mnogo mali da bi razumeli sta se desava i slicno i nemamo pravo da postavljamo i tvrdimo nesto zasigurno kad nemamo poima kao kad bi psu objasnjavali kako radi kompjuter...

Upravo to. Bog je nista drugo nego splet zakona prirode kojima se povinuje sve u univerzumu. I to je toliko veliko i kompleksno, da objasnjenja koja nudi Biblija i razne druge masovne religije, su sitna i smesna. Nistavna.
I, sto je najvaznije, pogresna - skrojena tako da bi se kontrolisao narod i opijale mase.
 
To su reci jednog agnostika. Ogromna je razlika izmedju ateiste i agnostika.
Kod Boga nema možda, nego ili veruješ svom dušom i svim srcem ili ne veruješ. Ali čovek je smislio na milijune izraza i teorija, i to sve sa namerom da se na neki način uteši zbog svog neverstva. Ali slaba vajda od toga, takvima nema pomoći jer neće spoznati Božju milost.
 
Postoji limbo.
Tj dok naša podsvest funkcioniše, i tu se dešavaju svi mogući scenariji.
Jednako su stvarni ko i ti za mene u ovom momentu..

Kad umres nema nista. Nikakav Bog. Nikakvo svodjenje racuna. Tvoja zivotna energija se transformise u nesto sto vise nema veze sa tobom i vrati se kosmosu. Tvoja svest prestane da postoji. Ti prestajes da postojis. Ti kao ti se ugasis. Ono sto ostane od tebe, vrati se odakle je doslo i nastavlja kruzenje u prirodi.

Verovanje u susret sa Gospodom je proisteklo iz straha od smrti. Straha od kraja. Nista drugo.
Ne postoji ni kazna ni nagrada, postoji samo kruzenje energije i materije.

Ono sto covek treba da uradi je da shvati i prihvati sopstvenu konacnost u ovoj formi, ali i beskonacnost svemira i nasu ulogu u njemu. Mi smo deo tog svemira. Od njega smo postali, i kada zavrsimo nase bivstvovanje na ovom svetu - u svemir se vracamo.

Prihvatis to - i uzivas u zivotu. Bez straha.
Momenat prošao. Novi trenutak je...
 
Poslednja izmena:
To su reči jednog ateiste. A kada umreš i shvatiš da nisi bio u pravu gorko ćeš se kajati, ali tada će biti kasno, jer Božju milost nećeš doživeti.
Neće, jer je stvar umiranja.
A ne stvar da li postoji ili ne "Božija milost"..

Mi kada se gasimo najviše energije koristimo, procentualno tome s kojom raspoložemo, i tu doživljavamo Smrt.
Kao i Život svakom je Vreme Smrti sopstveno iskustvo...

A Smrt je, pa Smrt...
 
Da li ste počeli pripreme za susret za Gospodom, ili i dalje pod uticajem ambicije gledate samo napred ne okrećući se nazad? Da li ste krenuli da preispitujete neke svoje postupke iz prošlosti, da ih opravdavate, da se kajete, i ponekad da proživljavate krize i strahove od Božje kazne? Da li ste počeli da se spremate za svoj Sudnji čas, za koji svako od nas nikada ne zna kada će doći?
Nevezano za Boga (mada postoji jedna religija koja takvo ponasanje preporucuje) mislim da je dobro za pojedinca da na kraju godine kriticki razmisli o svojim delima, o tome sta je dobro ucinio, a sta sebi zamera, sta bi mogao promeniti, popraviti… :)
I tako svake godine. Cisto kao neko sumiranje jednog perioda.
 
Da li ste počeli pripreme za susret za Gospodom, ili i dalje pod uticajem ambicije gledate samo napred ne okrećući se nazad? Da li ste krenuli da preispitujete neke svoje postupke iz prošlosti, da ih opravdavate, da se kajete, i ponekad da proživljavate krize i strahove od Božje kazne? Da li ste počeli da se spremate za svoj Sudnji čas, za koji svako od nas nikada ne zna kada će doći?
Pripreme? Nema pripreme, a preispitujem se svakodnevno. Oni koji veruju žive takvim načinom života, u skladu sa svojom verom.
Ukoliko čekaš sudnji dan i Kosača da dođe i kaže: "Ja se izvinjavam, samo da naplatim, šta smo ovde imali?" - onda je već kasno.
 
Da li ste počeli pripreme za susret za Gospodom, ili i dalje pod uticajem ambicije gledate samo napred ne okrećući se nazad? Da li ste krenuli da preispitujete neke svoje postupke iz prošlosti, da ih opravdavate, da se kajete, i ponekad da proživljavate krize i strahove od Božje kazne? Da li ste počeli da se spremate za svoj Sudnji čas, za koji svako od nas nikada ne zna kada će doći?
Zasto bi se bilo ko uopste spremao na to.Kada se desi neka se desi,pa nek nas smesti gde on misli da spadamo.
 

Back
Top