Ja sam skoro pa bivsi. I nisam nesto preterivao, jer sam se bavio borilackom vestinom i sportom koja je zahtevala specificnu snagu. Moj prijatelj, drzavni prvak u karateu, nije mogao da uradi 10 skleka. Takva mu je konstitucija. Ali je imao kondiciju da svi oko njega pomru od sparinga, a on ide dalje i smeska se. ne oseca zamor ni najmanje.
Stoga: vezbe snage (a i kondicije) su individualna stvar, podesava se prema sportisti, a VEOMA JE BITNO o kom sportu je rec.
Nekad davno na seminarima na kojima su me mucili, a u borilackom sportu kojim sam se tad bavio, znalo se - ne ides kuci dok ne istrcis 6 kilometra i ne uradis 100 sklekova "u cugu". Tada su srednje pruge i sklekovi bili zakon - ko moze i jedno i drugo, i pride, ima snagu da odradi par meceva jedan za drugim - taj je dasa. Nije bilo "koliko izbacujes na benchu?", niko nije pitao koliko uzmaka mozes da uradis, cak nismo ni ruke obarali. U tom sportu bilo je prosto - izdrzljivost kao polumaratonac (srednjeprugas), 100 sklekova, i borbe, borbe, borbe...
Svjevremeno sam se zareko da cu da se ubijem ako bilo kad u zivotu i u bilo koje doba dana i noci ne budem mogao da uradim 30 sklekova. I mogao sam i mogu, a moja matora generacija, moji debeli ispisnici uglavnom ne mogu ni 15... ALI - ima ljudi, zaista, koji ne mogu ni 15, a pobedjuju me i pobedjivali su me kadgod su imali priliku (u sportu kojim se bavim i koji ne zelim da opisujem radi zastite identiteta).
Rekao bih da je donekle besmisleno da se postavljaju bilo kakva opsta pravila, jer nisu svrsishodna. Ali, ako bas hocemo - imate na Fakultetu fizicke kulture ("DIF") norme, a imate ih i na obuci za pripadnike zandarmerije ili za druge "law enforcment" sluzbe - pa eto, valjda je neko pametan to smislio (mada, sto rece srpski seljak: "moz' da bude, al ne mora da znaci!")
