..aha to je dakle recept..uletim ko kauboj u sobu, tresnem vratima, lupim sakom o sto i viknem: ustaaj bando neradnicka, treba da se pozabavimo pitanjem opstanka belih medveda u africkom zoo vrtu...
..ebiga, ne umem ti ja to, svi bi popadali od smeha kad bi ja ispoljila strogocu...ja budim poljupcima i neznim tapkanjem po obrazu...
"Ponekad?" "Neko?" "Iznese svoj stav?"
Nikada se necete sagnuti i popraviti temelj. Oci su vam uprte u visoke spratove. I sada je jedino vazno da je sto manje ljudi, da niko ne ljulja, da bude mirno.opasno se ljutio, optuzivao nas da smo nesposobni da sprecimo ljude da budu zli...
Danas?..e danas je novi dan, vetar promenio pravac..
Сви смо ми...
Što se ponašanja tiče, hm... više je trave, i sitnog rastinja, nego visokog drveća koje tokom oluje, ostaje čvrsto, ili bez neke grane ili puca, ili ga vjetar iščupa iz korijena, jer ono prkosi, ponosno, za razliku od ovog prvog koje se vjetru uvijek povinuje, ali ostaje čitavo...
jedan od hiljadu je za tebe
Kusta zna da zbori, te mu je lako da drži monolog dok ga niko ne prekida... ali problem je njegova neobjektivnost. Možda i licemjerstvo. Jer on sadi tikve sa onima što ih osudjuje, ali samo one na drugoj strani. Filozofska tumačenja ako su pristrasna, možda jesu tačna, ali nisu objektivna, cjelokupna. Pristrasnost u filozofiji čini niži oblik filozofijskog razmatranja, tako da na pitanje gde se izgubio ideal čoveka može vjerovatno da pronadje u svom prijmjeru ukoliko se samoanalizira.
