Pricaj mi...

[Julian]

hvala samo da se ne uobrazim

Nemoj da se sekiras! Doziracu hvalospeve. :wink:

 

[Nesi]

NESI & MALI PRINC u Parizu

Pariz...kako to svetlo zvuci.
Zvuk tramvaja remeti tisinu mojih sanjivih misli.

Osamnaesti je vek...
Na ulici zamor uzurbanih seljanki. Svuda su tezge. Prodavacice se medjusobno dovikuju, parajuci svojim piskavim glasovima jutro, ciji su se prvi zraci tek stidljivo pomolili na prozoru.
Provirujem. Ocarana lepotom vecnog grada, svetlosi i boema, ostajem nalakcena na sims. Pazljivo, izmedju saksija. Moje lice uokviruju muskatle, a drveni okvir prozora je kao ram za sliku. Nedostaje fotograf.
Pogled mi juri niz ulicu za malim dzeparosem, koji nestaje u guzvi. Seljanka na sav glas hvali svoja jaja. Na uglu devojka prodaje cvece. Izgleda predivno u bokoru poljskog cveca. Sitni beli cvetici, kao njena nevinost, kao rosa na rumenim obrazima.
Jutarnja magla odstupa prema Seni pred odlucnim koracima zandara.
Naglo je uzleteo.
Uplasio me.
Golub.
Ne zna se u stvari ko je koga vise...prhnuo je ispred mog prozora i ostavio par peruski da lebde u vazduhu. Pruzila sam ruku da je uhvatim, a uhvatila sam pogled slikara preko krovova.
Mahnuo mi je.
Zarobio je jutro na svom platnu. I mene u tom jutru.

Protegla sam se kao macka.

 

[Nesi]

Eh, kad te NESnosna ala dočepa, little jedan!!!!
:wink: :wink: :wink:

Ma sta se ti bunis...tebi je kao falilo nesto

 

[iluzionista]

Za Divljicu nema zime!
Divljica obozava zimu, a i kisu! HA!

Kisu?

 

[divlja-u-srcu]

Sta se ,bre smejes?
Kishu ili kisu, sve jedno, bree!
Evo ti jedna kisa!

 

[iluzionista]

Sta se ,bre smejes?
Kishu ili kisu, sve jedno, bree!
Evo ti jedna kisa!

ops:

 

[Nesi]

Macka je ispunila moju zenicu. I mesec sjajan, okrugao.
Savrsena noc za skitnice.
Lagano su kliznuli preko krovova, svako za sebe i svojim putem. Slucajno su se sreli u prolazu i zabunili.
Mesec je zbunjen preo, a macka obasjala noc svojim zutim okom.

 

[bundeva]

...Rekla si, pricaj mi o sreci
Rekoh ti, ne mogu stojeci
Rekla si, pricaj mi o sreci
Rekoh ti, ne mogu stojeci...

 

[taja]

aj sedi, 2

 

[Nesi]

...Rekla si, pricaj mi o sreci
Rekoh ti, ne mogu stojeci
Rekla si, pricaj mi o sreci
Rekoh ti, ne mogu stojeci...

Evo ja cu tebi...lezeci 8)

Lezim u krevetu. Na boku. Desnom. Na desnoj strani kreveta. Gledam u tvoje prazno mesto.
Lagano pruzim ruku. Negde u visini tvojih grudi. Levu.
Onda se okrenem na stomak. Levom nogom negde izmedju tvojih nogu.
Lezim tako neko vreme.
A onda se pomerim jos malo. Tek da budem sigurna da niko nece da zauzme tvoje mesto.

 

[bundeva]

a otkud ces mi to pricati :?

 

[Nesi]

a otkud ces mi to pricati :?

Kako otkud? Pa iz kreveta
Evo, sad cu da ti pisem sa stolice...

Sedim. Znam da me posmatras.
Sedim pored prozora prekrstenih nogu. Suknja se bezobrazno povukla. Rukom je ovlas spustam. Par milimetara. Ako zategnem malo i citav santimetar.
Sasvim sam se naslonila u naslon i glavu zabacila unazad. Kazu da kada devojka pokazuje vrat, nesvesno zeli poljupce. A sta kada je svesno?!
Gledam televizor koji je postavljen neprirodno visoko iznad moje glave, a u stvari detinje izazivam.
Prstom lagano prelazim preko usana. Volim da osetim kako bride. Kao, zamisljeno. A zatim polako kliznem malo nize i opipam rub revera, zatezuci bluzu i isticuci svoju strukiranu liniju.
Gledam u dekolte.
Nije ni preveliki ni mali. Taman kako treba. Sa ukusom.
Od zadovoljstva obliznem usne, a onda ponovo prekrstim noge. Ovoga puta desnu preko leve.
Uopste nemam pojma o cemu se radi u filmu.
Na sceni je ostala samo tvoja senka iza prozora prvog sprata, koju posmatram krajickom oka...krajnje nezainteresovano.

 

[bundeva]

ebi ga,ja posmatram krajnje zainteresovano :shock: ...valjda ce ova grana izdrzati...a i nesto mi se.. :?

 

[Imago]

Vrti u glavi?

 

[maliPrinc]

NESI & MALI PRINC u Parizu

Pariz...kako to svetlo zvuci.
Zvuk tramvaja remeti tisinu mojih sanjivih misli.

Osamnaesti je vek...
Na ulici zamor uzurbanih seljanki. Svuda su tezge. Prodavacice se medjusobno dovikuju, parajuci svojim piskavim glasovima jutro, ciji su se prvi zraci tek stidljivo pomolili na prozoru.
Provirujem. Ocarana lepotom vecnog grada, svetlosi i boema, ostajem nalakcena na sims. Pazljivo, izmedju saksija. Moje lice uokviruju muskatle, a drveni okvir prozora je kao ram za sliku. Nedostaje fotograf.
Pogled mi juri niz ulicu za malim dzeparosem, koji nestaje u guzvi. Seljanka na sav glas hvali svoja jaja. Na uglu devojka prodaje cvece. Izgleda predivno u bokoru poljskog cveca. Sitni beli cvetici, kao njena nevinost, kao rosa na rumenim obrazima.
Jutarnja magla odstupa prema Seni pred odlucnim koracima zandara.
Naglo je uzleteo.
Uplasio me.
Golub.
Ne zna se u stvari ko je koga vise...prhnuo je ispred mog prozora i ostavio par peruski da lebde u vazduhu. Pruzila sam ruku da je uhvatim, a uhvatila sam pogled slikara preko krovova.
Mahnuo mi je.
Zarobio je jutro na svom platnu. I mene u tom jutru.

Protegla sam se kao macka.

[Automated by GetSmile]

 

[Nesi]

Osecam kako me kradu. Deo po deo. Stidljivo.
I nije tesko ukrasti me od nekog ko ne zeli da me na silu cuva.
Slobodna sam i sloboda me sputava. Savest.
Cuvam sama sebe, a opet ne mogu da odolim da uzivam u zabranjenim igrama, u milovanjima, ruku koje me pazljivo privijaju na svoja nedra, kao dragoceni nakit. Svojim me dahom greju. A onda uglancaju tako da sama sebi zasenim oci sjajem.
I suze podju.
Okrenem glavu.
Drugi obraz za poljubac kao za samar.
Zatvorim oci.
Opet sam samo svoja.

 

[Nesi]

NIRVANA

Zelim da se izgubim u zagrljaju, da se stopim sa narucjem dok me ruke cvrsto stezu.
Zelim da se smirim u njegovom krilu dok tako polulezeci sedimo u tami, mirno, bez reci i bez pokreta. Da zaboravim na sebe. Da budemo samo bice. Jedno. Po osecaju.
I posle nista...I tad nista...

 

[***Anđela***]

Brate koji vam je k.... s

 

[Nesi]

Danas cu da vam pricam o onome ko me je jednom voleo...
On je bio jedan. Jedini na svetu. TO majka vise ne radja. Da ih je dvojica ova planeta bi bila tesna. Bio je toliko velik da je jedva mogao da stane u moje srce. Ponekad mu isshtrci po neki deo, onda se zgrci i ponovo se skupi u mene. Ceo. I onda takav on mene voli, a nekad i deo po deo.
On je znao tako lepo da grli da to nemoze da se opise recima...ili mozda i moze: Najlepsi zagrljaj koji moze da se zamisli, onaj u slatkoj nedoumici, kad gledamo u zvazde i kad sanjam...Sanjive snove na njegovom ramenu.
Svojim glasom je znao da me ususka. I uvek pozdravi moj osmeh. Pa nam se osmesi sretnu negde na sred puta. I dugo posle onaj moj ostane, da po mom licu blentavo luta. A on se vise ne smeje. I gleda me sasvim ozbiljno. I kaze mi da sam lepa.
Od njega je moje srce znalo da poraste. I raste i raste, dok se ne rasprsne u hiljadu komada. Jer on je voleo da me rastavi na sastavne delove, a onda da me slasno gricka. Deo po deo, nerv po nerv. Bez secera. I roscici mi izrastu od muke. Pa se nevaljalo igram.
A onda je znao da mi pokloni ceo svet u samo jednoj reci...ali ne i sebe.
Ili se ipak da...a mene je onda strah da uzmem. Jer ne znam sta cu s njim...Kad ne znam ni sta cu sa sobom?
Na moje toplo on daje hladno, na moje hladno med. Pa je tako lepljivim usnama znao da krade poljupce, a ja uzasno ljuta pobegnem da se izvicem u lavirintu osecanja iz sve snage. Posle smo znali da lutamo svako za sebe, dok nam se ne zavrti u glavi, pa se sudarimo uz tupi bol. Znao je kako da me voli. Ludak jedan. Zna on to jos uvek.
I ja znam...

 

[Nesi]

Vece koje mirise na ljubav

Tek tako. Cula su tu. Trepere. Zelim te.
Dok spavas blazenim snom. Zelim te. Dok mislim o tebi, zelim te. Dok mislim o sebi, zelim te. Zelim te i kada ne mislim ni o cemu.
Samo osecam. Zelim te. Hocu da ti kazem kako te zelim, ne koliko, al trun stida mi ne da. Neces me razumeti tako raznezenu. Iscrtano i po pravilima je u redu. Raznezeno neces znati kako. Nije kockasto.
U meni ce ostati pregrst neizgovorenih slova, nepovezanih reci, recenica koje nikuda ne idu. A zelim te tako mnogo veceras.
Necu ti reci. Spavaj. Samo cu bdeti ovu noc koja sva mirise na ljubav. I udisati duboko, ovako .

 

[Stevcina zabica]

necemo dizati teme od pre ravno 8 godina