Priča o Srpskoj svetoj gori

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
336.680
Fruška gora, vojvođanska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali - zašto je BAŠ Fruška gora izabrana kao mesto izgradnje tolikog broja svetinja? Odgovor na to pitanje krije interesantnu priču prepunu istorije, ali i predanja i priča ovog kraja.

Legenda kaže da je šire područje Fruške gore od davnina bilo bogato svetilištima. Kažu da je, tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru bilo više od 35 manastira. Do današnjih dana, na prostoru dužine 50 i širine 10 kilometara, sačuvano je 17 tih starih svetinja zbog čega je ova vojvođanska planina, osim kao najstariji nacionalni park u Srbiji, 1990. godine proglašena i za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju, a predložena je i za upis na listu Svetske baštine UNESKO-a.

Ipak, priča o tome zašto je baš Fruška gora izabrana kao mesto gradnje ovolikog broja svetinja na jednom mestu najverovatnije je starija od hrišćanstva.
Hrišćanske crkve su i inače, po pravilu, podizane na mestima koja su još od ranije važila kao sveta. I tako se Fruška gora “nametnula” kao logičan izbor.

Još jedan od razloga zbog kojih je tako mnogo manastira podignuto na ovom mestu jeste i činjenica da je Fruška gora bogata prirodnim resursima. Manastiri su oduvek funkcionisali u sprezi sa prirodom. Bilo im je potrebno nešto plodne zemlje, parče šume i ono najbitnije – izvor čiste i pitke vode. Za to je odličan primer fruškogorski manastir Jazak, koji je izgrađen u istoimenom selu i poznat je i po prirodnoj izvorskoj Jazak vodi.

Na ovom lokalitetu nalaze se krečnjačko-dolomitske stene koje su stare više stotina miliona godina, a koje se mogu videti i na površini, neposredno u blizini manastira. Kroz njih protiče Jazak voda i tim tokom dobija svoj izuzetan hemijski i mineralni sastav, koji je čini pogodnom za svakodnevnu konzumaciju.

Deo legendi
Mnogobrojne legende kraja navode da je Fruška gora bila sveto mesto za Srbe još u doba Nemanjića. Smatra se da je kralj Dragutin, u periodu kada je vladao kao “kralj Srema” svoj uticaj na ovim prostorima učvršćivao zidanjem većeg broja manastira, a da su nakon njega slično postupali i kralj Milutin, car Dušan i knez Lazar.
Tako je, legenda kaže, najstariji manastir na Fruškoj gori – Privinu Glavu, podigao još u 12. veku neki vlastelin Priva/Priba. Kralj Dragutin osnovao je Bešenovo, Veliku i Malu Remetu, dok se manastir Vrdnik vezuje za kneza Lazara.
Ipak, istorijska je činjenica da ozbiljnije monaško naseljavanje Fruške gore počinje sa porodicom Branković koja posle sloma srpske despotovine, sredinom 15. veka, dobija ove predele na upravu. Despot Đurađ je od pape Nikole V tada dobio dozvolu da podigne devet manastira namenjenih pravoslavnim sveštenicima i vernicima.

Brankovići su, najverovatnije, neke od njih podigli iz temelja, dok su neke zidali na razvalinama napuštenih rimokatoličkih samostana. Ipak, to su informacije koje je danas teško dokazati. Najveći broj istoričara i teologa za najstariji manastir Fruške gore smatra Krušedol koji potiče s početka XVI veka.

Deo istorije
Bežeći pred Turcima i noseći sa sobom svete knjige, ikone i mošti srpskih svetitelja, narod je u decenijama i vekovima koji su usledili dolazio u fruškogorske manastire i naseljavao se uz njih.
Različit je broj manastira koji se pominjao kroz istoriju, ali postoji taj broj od 17 manastira koji su imali najduže trajanje i postoje i danas. To su: Kuveždin, Rakovac, Bešenovo, Šišatovac, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Jazak, Mala Remeta, Krušedol, Privina Glava, Đipša, Petkovica, Vrdnik, Beočin, Velika Remeta i Fenek koji nije na samoj Fruškoj gori, ali se uvek ubrajao u njene manastire. Pored njih, u najranijim dokumentima pominjani su još neki manastiri od kojih se za četiri zna da su sigurno bili pravoslavni, a to su Bukovac, Varosovo, Muntalj, Stejanovci.

Fruškogorski manastiri su bili sabirališta vernika, ali i mesta kulture i pismenosti. U njima su boravile nebrojene ličnosti značajne za istoriju ovih prostora, ali i celog Balkana - Dositej Obradović, Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Laza Kostić, Đura Jakšić… Služili su kao inspiracija pesnicima – Branku Radičeviću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Milici Stojadinović Srpkinji… Na njihovim zidovima i ikonostasima svoj talenat zauvek su ostavili umetnici - Zaharije Orfelin, Jov Vasilijevič, Pavle Simić, Uroš Predić, Stevan Aleksić…

Nažalost, burna vremena i teški dani nisu mimoišli ni Frušku goru i njene svetinje.
Nema manastira koji nije pretrpeo neki vid razaranja, i to u više navrata tokom burne istorije, tako da je teško govoriti o tome da je negde očuvana prvobitna crkva. Neki manastiri rušeni su do temelja (kao na primer Bešenovo), a mnogi delimično, posebno tokom Drugog svetskog rata od strane ustaša. Nijedna manastirska crkva nije izašla iz tog perioda celovita .

Srećom, ono što su jedni rušili, drugi su gradili. A na Fruškoj gori uvek je bilo vernika spremnih da obnavljaju i iznova podižu manastire čuvajući tako kontinuitet duhovnog života na “srpskoj Svetoj gori”.

Deo sadašnjice
Obnova fruškogorskih manastira počela je 1953. godine kada su krenuli radovi na crkvi i konaku Novog Hopova. Taj poduhvat traje i danas! Ono što posebno raduje vernike jeste činjenica da se starim svetinjama poslednjih godina pridružuju i nove crkve.

Pored pomenutih 17 manastira poznatih iz prošlosti, imamo još pet manastira koji su obnovljeni ili ustanovljeni u novije doba - Savinac, Manđelos, Vavedenje, Grabovo i Berkasovo kod Šida. Tako je ukupan broj aktivnih manastira na Fruškoj Gori danas 21.

Fruškogorske svetinje poslednjih godina sve više posećuju i turisti jer su, osim centara duhovnosti, ovi manastiri i mesta na kojima istorija i danas živi. Pod njihovim svodovima večni mir našli su mnogi vladari, svetitelji i crkveni oci Srbije.

U Krušedolu su ostaci moštiju Svetih Brankovića, grobovi patrijarha Arsenije III Čarnojevića i Arsenije IV Jovanovića Šakabente. Tu je sahranjena i knjeginja Ljubica, kao i kralj Milan Obrenović. Manastir Vrdnik čuva deo moštiju kneza Lazara i Svetog Teodora Tirona, kao i mošti Svete velikomučenice Anastasije, a kao jedna od najvećih svetinja čitave Fruške gore, u manastiru Jazak, počivaju mošti poslednjeg srpskog srednjovekovnog cara – Uroša Nemanjića.
Neka to bude samo razlog više da, ako do sada niste, obavezno uskoro posetite “srpsku Svetu goru”.
248293_banja-vrdnik-fruska-gora_ff.jpg

(internet mediji, wikipedija,istorijski zabavnik)
 

Back
Top