Preispitivanje istorije

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo što si napisao, skoro da potvrđuje moju tezu da čovek uopšte nije zaslužio da bude svetac, o ocu Nemanji da ne govorim. Ima i kod tebe dovoljnio kontraverzi za takav zaključak. Ali, pošto je sveti Sava izuzetno značajna ličnost u zbilji ili mitu, to ćemo dalje da razvijamo, nećemo stati ni na tvojoj ni na mojoj konstataciji.

Ne bih to tek tako direktno napisao kao ti, jer kriterijumi za kanonizaciju u hrišćanskim Crkvama uopšte nisu nešto pretjerano visoki. Dobili smo i formalne potvrde ranijih glasina iz Rima da će tokom iduće godine Alojzije Stepinac biti proglašen za sveca RKC. U skorije vrijeme SPC je kanonizovala Nikolaja Velimirovića,...

Tako da, ne možemo reći Sveti Sava nije zaslužio da bude svetac, jer to isključivo zavisi od kriterijuma koje je koristio crkveni sabor koji je izvršio ispitivanje i poslije donio odluku da ga kanonizuje. Ne možemo stvari posmatrati na neki idealistički način, čitati Sveto pismo ili pokušavati da iskoristimo moralna načela današnjice, pa utvrdimo da je nemoralno to što je bio kanonizovan. On je bio utemeljitelj, otac i arhipastir dotične autokefalne Crkve, a i jedan od Srba i uopšteno pravoslavaca koji su obilježili prvu polovinu XIII stoljeća. Savina kanonizacija predstavlja sasvim logični slijed događaja, razumljiv u vidu okolnosti epohe u kojoj je živio. Tako, jeste, 'zaslužio' da bude posvećen.

E sada, kakav je on čovjek? To je neko drugo pitanje. On jeste bio jedan od najučenijih ljudi svog vremena, ali ne treba praviti od njega natčovjeka, niti ikakvu sliku sem jednog smrtnika koji je tokom svog života bio grešnik kao i svi drugi, koji je morao da jede i pije, imao seksualni nagon, osjećao obične ljudske porive, znao biti ljubomoran, ljut, itd...svetosavizam pokušava napraviti neku izvitoperenu sliku, u kojoj on uzima poziciju nekakvog poluboga, ličnosti koja je deifikovana, a što je naravno i u suprotnosti sa najosnovnijim hrišćanskim načelima (Sava postaje daleko više od idola). No za to ne treba kriviti samoga Savu, koliko one koji ga u nebesa kuju i tako doživljavaju (posebno tokom posljednjih stoljeća..).

Meni je posebno smiješno što među velikim kritičarima Save kao ličnosti, bilo da su u pitanju bošnjački, hrvatski ili crnogorski nacionalisti, ili srpski ateisti, uglavnom se pominju nekakve gluposti kao što je takvo jednostrano viđenje pitanja autokefalnosti (prilikom čega se doslovno usvaja Homatijanovo viđenje, nekritički) ili se ne pokazuje koliko je Sava bio mutna ličnost koliko puko nerazumijevanje istorije i vremena o kojem se govori (to je uglavnom gledište koje si naveo, prenoseći sa hrvatskih i bosanskih sajtova), a niko ni riječi nema o nemilom događaju koji možda predstavlja najcrnji segment Savinog života, teški grijeh, među najgorima - ubistvo čovjeka, i to drugog pravoslavnog hrišćanina. Naime, dobar dio istoričara smatra da je Sava bio ako ne najdirektniji organizator, onda barem da je bio prilično umiješan u taj događaj. Mislim, naravno, na misteriozni atentat na Streza 1214. godine. Ja lično smatram da je u zavjeru bilo više ljudi uključeno i da je Sava jedan od onih koju su bili dobro obavješteni, odnosno da je bio upućen u plan i na kraju u neki vid dao zeleno svjetlo. Sa stanovišta pragmatičnog i realnog sagledavanja, atentat na Streza bio je politički opravdano i isplativo ubistvo, ali ipak stravični grijeh na temelju ljudskih načela. I rekao bih da je Sava ipak pokušavao Strezu očajnički spasiti život sa mučkim pregovorima i pokušajima da se postigne neki sporazum, ali ga na kraju zasigurno nije upozorio da mu se smiješi mač u srce. Ostaju, ipak, u određenoj mjeri, otvorene mogućnosti da je Sava prnje pokupio u strahu da ga ne optuže za ubistvo, a da sam nije bio upućen u plan (mada je meni vjerovatnija opcija ta da je on na kraju dao zeleno svjetlo, kada su sve preostale opcije bile iscrpljene).
Ali sada, prije nego što upitaš, zaslužuje li (po ne idealnim principa svetih spisa, već realnim standardima Crkve) čovjek koji je odgovoran za atentat na drugoga, politički ubistvo, (ma koliki gad taj čovjek bio, kako ga izvori, očito iz razloga opravdanja čina ubistva, prikazuju) biti svetac? Moj je odgovor - da...svako ko zna dobro istoriju, zna i da je svijet jedno vrlo mračno i surovo mjesto, sa kontradikcijama na svakom koraku i užasima na svakom drugom...

A o onome što si posljednje napisao...

"Rastko Nemanjić je centralna figura mitova, legendi i mitomanije koja više od dvadeset godina pokušava da na svaki način prebriše istorijske istine i nametne se kao jedina istina koju treba pratiti i kojoj se treba povinovati. “Koliko je Rastko Nemanjić iz tih i takvih mitova sličan ili različit čoveku o kom postoji mnoštvo zapisa savremenika? Da li je u pitanju učitelj ili veroučitelj? Da li je u pitanju humanista ili oportunista? Da li je u pitanju tvorac države ili pragmatični političar? Da li je u pitanju simbol ljubavi i tolerancije ili surovi istrebitelj verskih i političkih protivnika?", pitaju se Ateisti".

Odgovor je, zapravo, vrlo jednostavan - na sva ta pitanja, on je da.

 

[k.jankovic]

...

Izvini, ali ja opet moram da konstatujem da potpuno potvrđuješ ono što mislim a to je da Rastko Nemanjić nikako ne bi trebalo da je svetac, kao, verovatno niti jedan drugi Nemanjić. Sramota je za crkcu toliko oboriti kriterijume. Zamisli da za Majku Terezu postoji podatak da je bila dama lakog morala a KC je proglasila za sveticu.

Što se tiče Stepinca, verovatno bi i on mnogao ovde biti tema, ali sada govorimo o Savi. (Čak i na ekstremnim hrvatskim sajtovima postoje podaci da je u Hrvatskom saboru, svojim govoriuma, jasno pokazao da zna šta se događa u logorima i da je to pravdao).

Čak, da zauzmen potpuno odbrambenu poziciju. Neka je tvoje mišljenje zdravije od moga. Nemamo prava mešati se u poslove Crkve ako oj ne pripadamo. Ja bih voleo i da me situacoija na to ne tera. Neka njima i Sava i Steva i Nikolaj i Aklojzije i pop Macola i Justin ... ali, oni svojim uticajem u društvu mene prisiljavaju da podržavam njihove bolesne kriterijume. Ne bih ja reč rekao protiv Rastka Nemanjića SVECA da moje unuke SPC ne tera da ga slave. Možeš misliti kad meni kao etničkom Srbinu to smeta, kako tek smeta Mualimanima ili Hrvatima u Srbiji.

Znači, ok. Rastko Nemanjić svetac, Stefan Nemanja svetac, pop Milorad Vukojčić Macola svetac, ali u okviru SPC a ne u okviru Srbije i za građane Srbije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Izvini, ali ja opet moram da konstatujem da potpuno potvrđuješ ono što mislim a to je da Rastko Nemanjić nikako ne bi trebalo da je svetac, kao, verovatno niti jedan drugi Nemanjić. Sramota je za crkcu toliko oboriti kriterijume. Zamisli da za Majku Terezu postoji podatak da je bila dama lakog morala a KC je proglasila za sveticu.

Što se tiče Stepinca, verovatno bi i on mnogao ovde biti tema, ali sada govorimo o Savi. (Čak i na ekstremnim hrvatskim sajtovima postoje podaci da je u Hrvatskom saboru, svojim govoriuma, jasno pokazao da zna šta se događa u logorima i da je to pravdao).

Čak, da zauzmen potpuno odbrambenu poziciju. Neka je tvoje mišljenje zdravije od moga. Nemamo prava mešati se u poslove Crkve ako oj ne pripadamo. Ja bih voleo i da me situacoija na to ne tera. Neka njima i Sava i Steva i Nikolaj i Aklojzije i pop Macola i Justin ... ali, oni svojim uticajem u društvu mene prisiljavaju da podržavam njihove bolesne kriterijume. Ne bih ja reč rekao protiv Rastka Nemanjića SVECA da moje unuke SPC ne tera da ga slave. Možeš misliti kad meni kao etničkom Srbinu to smeta, kako tek smeta Mualimanima ili Hrvatima u Srbiji.

Znači, ok. Rastko Nemanjić svetac, Stefan Nemanja svetac, pop Milorad Vukojčić Macola svetac, ali u okviru SPC a ne u okviru Srbije i za građane Srbije.

A ja ću ponoviti da je to nekorektni pristup, jer tako govoreći velika većina svetaca, od Sv. Jovana Krstitelja pa do Stepinca, nije nikako trebalo da budu kanonizovani.

Ne slažem se sa tvojim stavom da je sramota oboriti kriterijume - da bi nešto bilo oboreno, prvo bi trebalo da bude na nekom višem nivou. Kriterijumi nikada nisu nešto viši od današnjih da bi bili oboreni, mada je svakako značajni pomak vidljiv - danas je praktično nezamislivo da osoba koja je odgovorna za masovna ubistva bude kanonizovana (da smo samo nekoliko stoljeća ranije, bilo bi sasvim očekivano da RPC kanonizuje Staljina, primjerice radi).

Što se tiče tvoje opaske o Majki Terezi, pa čak i ona ima svoju crnu stranu. Možda ti nije poznato, ali Majka Tereza je bila na stanovištu da je ljudska patnja Bogom dana i da je ne bi trebalo uklanjati ili barem umanjivati, jer se na taj način ljudi koji pate kroz istu patnju više približavaju Hristu. Tako da zamislimo da, recimo, ti boluješ od raka (ne daj bože, figurativno govorim) i zapadneš pod starateljstvo Tereze. Ona bi bila protiv toga da ideš na hemoterapiju, radioterapiju ili tako konvencionalnu medicinu, a svakako protiv toga da uzimaš analgetike. Već bi, po njoj, trebalo da trpiš bol i na kraju umreš božjom voljom, na taj način približavajući se Hristu i osiguravajući vječnu blagodat u raju. Tereza jeste bila po mnogo čemu jedan zilot, a ukoliko sagledamo isključivo taj aspekt nje, (zbog čega je na velikom udaru od kako je dobila Nobelovu nagradu za mir 1979. godine - uz obrazloženje da je to ionako politička nagrada koja se dijeli šakom i kapom) znači samo sa tog aspekta, dobijamo jednu dosta monstrouznu sliku, a mnogi bi rekli i da, svakako, nije 'zaslužila' da bude svetac. U tom smislu Tereza podsjeća na onu hrišćansku sektu tzv. hrišćanske nauke, prema kojoj je svaka bolest manifestacija duha i jedini je lijek molitva, a čiji su vjernici odgovorni za sve i svašta (uključiv i smrt odojčadi zbog nepažnje). Protiv njih u SAD postoje i sudske presude.

M. G. Chitkara, Mother Teresa, pp. 126.

Da je Tereza bila Amerikanka, vrlo vjerovatno uopšte ne bi ni bila rimokatolkinja, već možda baš jedan od vodećih pripadnika ove sekte. Na kraju krajeva, iako je bilo i tog razloga, kanonizacija Majke Tereze nema jednostavno toliko veze sa odavanjem priznanja njenom humanitarnom, koliko sa političkim potezom preduzetim sa ciljem jačanja popularnosti i ugleda Rimokatoličke crkve u svijetu.

P. S. Možda bismo i mit o Majki Terezi mogli dodati na ovu temu i raspravljati o njoj u sklopu preispitavanja istorije, u koju je ona već dobrim dijelom ušla?

 

[k.jankovic]

A ja ću ponoviti da je to nekorektni pristup, jer tako govoreći velika većina svetaca, od Sv. Jovana Krstitelja pa do Stepinca, nije nikako trebalo da budu kanonizovani.

Ne slažem se sa tvojim stavom da je sramota oboriti kriterijume - da bi nešto bilo oboreno, prvo bi trebalo da bude na nekom višem nivou. Kriterijumi nikada nisu nešto viši od današnjih da bi bili oboreni, mada je svakako značajni pomak vidljiv - danas je praktično nezamislivo da osoba koja je odgovorna za masovna ubistva bude kanonizovana (da smo samo nekoliko stoljeća ranije, bilo bi sasvim očekivano da RPC kanonizuje Staljina, primjerice radi).

Što se tiče tvoje opaske o Majki Terezi, pa čak i ona ima svoju crnu stranu. Možda ti nije poznato, ali Majka Tereza je bila na stanovištu da je ljudska patnja Bogom dana i da je ne bi trebalo ukalanjati, jer se na taj način ljudi koji pate kroz istu patnju više približavaju Hristu. Tako da zamislimo da, recimo, ti boluješ od raka (ne daj bože, figurativno govorim) i zapadneš pod starateljstvo Tereze. Ona bi bila protiv toga da ideš na hemoterapiju, radioterapiju ili tako konvencionalnu medicinu, a svakako protiv toga da uzimaš analgetike. Već bi trebalo da trpiš bol i na kraju umreš božjom voljom, na taj način približavajući se Hristu i osiguravajući vječnost u raju.

Opet pričamo isto, ali ok, naveo si dovoljno činjenica. Nije bitno šta ja mislim. Imam samo primedbu na boldovano. Pop Macola je lično počinio masovne zločine a Stepinac je lično podržavao masovne zločine, kao i Nikolaj.

Biće interesantno ako uspem da pronađem šta je Mirko Đorđević mislio o Savi.

 

[Konstantin Veliki]

Biće interesantno ako uspem da pronađem šta je Mirko Đorđević mislio o Savi.

Mirko Djordjevic bas i nije nikakav autoritet u bilo cemu. Kao religiozni ekspert je uglavnom samo valjao svoje misljenje i svoju neku privatnu veru (sta svakako je njegova stvar) nema nikakve veze za naukom ili slicno.

Makar sam tako steko uticaj po onome sta sam ja citao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Opet pričamo isto, ali ok, naveo si dovoljno činjenica. Nije bitno šta ja mislim. Imam samo primedbu na boldovano. Pop Macola je lično počinio masovne zločine a Stepinac je lično podržavao masovne zločine, kao i Nikolaj.

Biće interesantno ako uspem da pronađem šta je Mirko Đorđević mislio o Savi.

Pa hajde pronađi, pa da vidimo. Koliko sam ja Đorđevića čitao, on nije nešto govorio o Savi, već o zloupotrebama istoga (prvenstveno u kontekstu svetosavskog nacionalizma). Njegovu ogromnu istorijsku ulogu, značaj u istoriji Srpstva i pravoslavlja, nikada nije osporavao (mislim).

Što se tiče praznovanja, nisam u potpunosti siguran na šta misliš. Sveti Sava je praznik u Republici Srbiji, mada radni. I u drugim državama postoje slične stvari - u susjednoj Mađarskoj, 20. avgust je dan Sv. Ištvana (utemeljivača srednjovjekovne ugarske države, sa sličnom istorijskom ulogom kao Stefan Nemanja u Srba). Ili eto recimo u Makedoniji i Bugaskoj 24. maja Sv. Ćirilo i Metodije imaju ulogu sličnu koju ima Sava u Srbiji.

Jedino što mislim da bi trebalo ispraviti jeste to što se sveštenici iz SPC dovode u škole tim danima (mada se to u školama sa većinskim stanovništvom druge vjere ne praktikuje). To nije ničim regulisano već je stara praksa od starine, koju mislim da bi trebalo odlukom iskoreniti (a baš u cilju sekularizacije društva, koje mora da, u skladu sa time, i razdvoji likove Svetog Savu kao crkvenog svetitelja i Rastka Nemanjića - školskog zaštitnika-prosvetitelja). Mada ovo i nije diskusija za ovaj podforum, već za Politiku i Religiju...

 

[k.jankovic]

Pa hajde pronađi, pa da vidimo. Koliko sam ja Đorđevića čitao, on nije nešto govorio o Savi, već o zloupotrebama istoga (prvenstveno u kontekstu svetosavskog nacionalizma). Njegovu ogromnu istorijsku ulogu, značaj u istoriji Srpstva i pravoslavlja, nikada nije osporavao (mislim).

Što se tiče praznovanja, nisam u potpunosti siguran na šta misliš. Sveti Sava je praznik u Republici Srbiji, mada radni. I u drugim državama postoje slične stvari - u susjednoj Mađarskoj, 20. avgust je dan Sv. Ištvana (utemeljivača srednjovjekovne ugarske države, sa sličnom istorijskom ulogom kao Stefan Nemanja u Srba). Ili eto recimo u Makedoniji i Bugaskoj 24. maja Sv. Ćirilo i Metodije imaju ulogu sličnu koju ima Sava u Srbiji.

Jedino što mislim da bi trebalo ispraviti jeste to što se sveštenici iz SPC dovode u škole tim danima (mada se to u školama sa većinskim stanovništvom druge vjere ne praktikuje). To nije ničim regulisano već je stara praksa od starine, koju mislim da bi trebalo odlukom iskoreniti (a baš u cilju sekularizacije društva, koje mora da, u skladu sa time, i razdvoji likove Svetog Savu kao crkvenog svetitelja i Rastka Nemanjića - školskog zaštitnika-prosvetitelja). Mada ovo i nije diskusija za ovaj podforum, već za Politiku i Religiju...

Ti meni u stvari samo pomažeš da nastavim da mislio ono što sam i mislio, ali, što kažeš, to onda nije za "istoriju" nego za "politiku". Reci nam još nešto. Da li je za autokefalnost potrebna saglasnost jedne ili tri autokefalne crkve? Mislim da sam negde čitao da je 3 na je 1.

 

[Bastiani]

Ti meni u stvari samo pomažeš da nastavim da mislio ono što sam i mislio, ali, što kažeš, to onda nije za "istoriju" nego za "politiku". Reci nam još nešto. Da li je za autokefalnost potrebna saglasnost jedne ili tri autokefalne crkve? Mislim da sam negde čitao da je 3 na je 1.

Колико ја знам доста је сагласност једне православне цркве под условом да је реч о мајчинској цркви. Преведено, то би значило да је за аутокефалност македонске цркве довољна сагласост Српске православне цркве, чију јурисдикцију остале православне цркве признају када је о Македонији реч.

 

[k.jankovic]

Колико ја знам доста је сагласност једне православне цркве под условом да је реч о мајчинској цркви. Преведено, то би значило да је за аутокефалност македонске цркве довољна сагласост Српске православне цркве, чију јурисдикцију остале православне цркве признају када је о Македонији реч.

Ako se strikno držimo Save, možda to i nije ključno, ali, nećemo mnogo skrenuti ako se zapitamo. Da li je Crnogorska crkva bila po crkvenim zakonima propisno ustoličena kao autokefalna s obzirom da joj ruska crkva nije majčinska, a ona je bila žirant.

E da. I za tebe i za Slavena. Da bi neko bio svetac, treba valjda bar malo da "liči" na Isusa? Sad ću da probam da nađem uslove za kanonizaciju.

Припадност Цркви.
Духовно стање.
Појава натприродног током живота.
Начин и могући разлози смрти.
Пројава натприродног по упокојењу

 

[Konstantin Veliki]

Ruska crkva nikad nije bila majcica Cetinskoj mitropoliji nego SPC ili Vaseljenski patriarh.

 

[k.jankovic]

Ruska crkva nikad nije bila majcica Cetinskoj mitropoliji nego SPC ili Vaseljenski patriarh.

Pa to i kažem, a RPC je dala autokefalnost CPC, ili nije?

 

[Konstantin Veliki]

Pa to i kažem, a RPC je dala autokefalnost CPC, ili nije?

Kako da daje, kad i nije deo RPC nikad ni bio???

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti meni u stvari samo pomažeš da nastavim da mislio ono što sam i mislio, ali, što kažeš, to onda nije za "istoriju" nego za "politiku". Reci nam još nešto.

Jankovicu, kada sam rekao da nije za ovo mjesto, mislio sam izričito na moj (politički) stav da svešteno lice nema šta da traži tu odnosno da bi (školski) savindan trebalo u potpunosti sekularizovati (čime sam izrazio nešto drugačiji stav od tebe, koji uključuje, ako sam te dobro razumio, potpuno ukidanje dotičnoga kao zvaničnog praznika), a to je zato što to ipak izlazi iz okvira nečega što je tema ovog podforuma, jer se ne tiče ni na koji način istorije ili njoj srodnih polja.

O svemu drugom se može diskutovati. Nisam siguran šta još (oko čega) želiš da reknem? Drago mi je ako ti pomažem.

Da li je za autokefalnost potrebna saglasnost jedne ili tri autokefalne crkve? Mislim da sam negde čitao da je 3 na je 1.

Ne, ne zavisi to uopšte od ikakvog broja Crkava. To, otprilike, ide ovako (tim redosljedom):
1. Politička volja a) sveštenstva i b) vjernika (i jedni i drugi se u jasno izraženoj volji moraju biti za autokefalni status)
2. Saglasnost Majke Crkve
3. Saborno priznanje čina

Ukoliko su propraćena sva tri ova čina, onda je autokefalnost kanonski dobijena. Ne postoji neki fiksni broj potreban za priznanje, već je samo nužno da ta Crkva bude u opštenju sa ostalim pomjesnim pravoslavnim kanonskim Crkvama. Recimo, takav je slučaj sa američkom Crkvom. Ona je kanonski zadobila autokefalnost (i bila su ispunjena prva dva uslova), ali nema puno ekumensko priznanje (kao što recimo Kosovo, Palestina ili Zapadna Sahara nemaju puno međunarodno priznanje). Mada, možda bi trebalo moju stavku br. 3 obrisati, jer to zaista znači da je ta Crkva autokefalna...

E da. I za tebe i za Slavena. Da bi neko bio svetac, treba valjda bar malo da "liči" na Isusa? Sad ću da probam da nađem uslove za kanonizaciju.

Припадност Цркви.
Духовно стање.
Појава натприродног током живота.
Начин и могући разлози смрти.
Пројава натприродног по упокојењу

Preciznije govoreći, u slučaju propisa koji važe u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, to glasi ovako:

..ako je za života bio pravi vernik, podvižnik i čudotvorac, ili da se nakon njegove smrti na njegovom grobu dešavaju čuda..

U slučaju svetog Save mislim da je ovo prvo presudilo. Stefan Nemanja jeste imao određene podvige tokom života koji aludiraju na blagorodnost i zasluge za Crkvu, ali kod njega je ipak presudilo ovo potonje (i odatle, Mirotočivi).

Pa to i kažem, a RPC je dala autokefalnost CPC, ili nije?

Odluke nikada nije bilo, odnosno autokefalnost joj nikada nije dala. U nekom trenutku, sredinom XIX stoljeća, radi jačanja rusko-crnogorskih odnosa, carske vlasti su odlučile da Crkva crnogorska bude uvrštena u spisak autokefalnih Crkava (i tako prvi put se podatak javio u atinskoj Sintagmi za vaseljensku patrijaršiju iz 1855. godine). Nedavno je dala obrazloženje, na zahtjev Amfilohija, da nikada autokefalnost nije bila data Crkvi u Crnoj Gori, a sama je priznala RPC na neki način da je nekanonski ta Crkva bila unesena. Ovdje bih dodao da se to javlja svega u nekoliko izvora, a prvenstvo nad Crkvom u Crnoj Gori Ruska je crkva nastavila i do kraja XIX stoljeća da izražava, neovisno od tog političkog poteza (tj. da je tretira kao da ruski car - zaštitnik ima nadležnost nad crnogorskim pravoslavnim hrišćanima).

 

[k.jankovic]

Kako da daje, kad i nije deo RPC nikad ni bio???

Skrećemo sa teme, ali kao OFF TOPIC

Dr Radoslav Grujić je eksplicitan kada potencira: "Pošto je 1766. godine Pećka patrijaršija ponovo ukinuta, Crnogorska mitropolija nije bila podvlašćena Carigradskoj patrijaršiji ... već se oslonila na Rusku crkvu koja joj je priznala autokefalnost"

 

[Pumpaj Dinstanović]

Skrećemo sa teme, ali kao OFF TOPIC

Dr Radoslav Grujić je eksplicitan kada potencira: "Pošto je 1766. godine Pećka patrijaršija ponovo ukinuta, Crnogorska mitropolija nije bila podvlašćena Carigradskoj patrijaršiji ... već se oslonila na Rusku crkvu koja joj je priznala autokefalnost"

Taj je podatak iz Narodne enciklopedije srpsko-hrvatsko-slovenačke, tako da je, kao i u svim enciklopedijama, to sve sažeto i stegnuto toliko da se prikazuje malo neprecizno. Grujić na više mjesta opširnije obrazlaže svoja razmišljanja o cetinjskoj mitropoliji. Za početak, to se nije dogodilo odmah poslije, već je Ruska crkva čak mitropoliju tretirala kao svoju dosta dugo (početkom XIX stoljeća je izbio oko toga, za Petra I, i veliki spor). Tek negdje sredinom XIX stoljeća bila je donijeta ta odluka, koja nije sve do početka XX stoljeća (i zapravo ustavno-kanonskog zaokruženja Crnogorske crkve) zapravo postala i praksa.