Православне молитве

[Pera zdera]

Super.
Na pravom si putu.

Pa naravno da sam na pravom putu.
I ne treba neki apostol da mi objasnjava sta je dobro a sta nije, sta smrdi a sta mirise.
To valjda svako normalan zna

 

[coco bill]

Hvala ti za pitanje.
Ovako:
U duhu druge novozavetne zapovesti da ljubimo bližnjeg kao sami sebe.
Genijalno, Božanski rečeno: kako da ljubimo? Kao sebe što ljubimo.
Kako smo prema sebi popustljivi i bolećivi, tako i prema drugome.
Kako nismo prema sebi popustljivi i bolećivi, tako i prema drugome.
Na ovaj način će se ispuniti pravda Božja. U ovome:
Ko ne želi da se disciplinuje, da se uozbilji, da Bogu bude poslušan, on će u skladu s tim da se ponaša i prema bližnjima, npr. prema svojoj deci. Pa će se desiti, kada bude uvideo da takav stav vodi u propast, da greši. Pa će se popraviti. Ovo je najbolji korektiv za čoveka: da uvidi kako se njegovi pogrešni stavovi i ponašanja reflektuju na patnju bližnjih (koje voli, pretpostavka je).
Zato je, da bi se ovakav ''lanac ponašanja i posledica tog ponašanja'' naglasio,
apostol Pavle rekao da činimo drugome ono što bismo želeli da neko nama čini, i recipročno, da ne činimo drugome ono što ne želimo da se nama čini.
Pozdrav,
najlepši Hrišćanski:
Hristos Vaskrse.

Nisi mi odgovorio, u molitvi se spominju dugovi i oprostu tih dugova, o kakvim je dugovima reč?

 

[Bogomolj@c]

Praktikujem jutranje,večernje,Psaltir i ponekad akatist.
Kupio sam Molitvoslov na Srpskom,ima oko 800 stranica,tu imaju i zahvalne ,pokajne i molitve za druge vrste namene.

Jednom sam negde u pravoslavnoj svetootačkoj literaturi pročitao šta je 1 vernik rekao o svojoj molitvi.
Otprilike ovako, po sećanju.
''Kada sam se prvi put Bogu molitveno obratio, sećam se kako sam tada tako jasno i snažno osetio Njegovo prisustvo i odgovore i ljubav. Mnogo puta sam Mu se potom molitveno obraćao ali nikada nisam doživeo tako upečatljiv susret s Njim kao taj prvi put. Sada, posle mnogo godina, znam o čemu se radi. O tome da su sve moje kasnije molitve bile slabije nego prvobitna. Da nikada nisam u molitvi upotrebio celog sebe i sve svoje snage kao prvi put.''
Šta sam hteo reći ovim primerom?
Obraćanje Bogu, molitva Njemu upućena, ne sme biti makar kakva, a nipošto traljava i sterilna, mehanička. Mora biti ognjena, snažna, dostojna, iskrena, vapajna, strašna, iz dubine duše, do bola čista. Sa strahopoštovanjem, sa strahom Božjim upućena. Sa bojazni da smo nešto naopako postupili, ili nismo bili kako treba jasni i iskreni. Takva molitva je prava molitva.
Ima mišljenje,
da se u nedostatku inspiracije za takvom molitvom možemo zadovoljiti i čitanjem molitvi iz molitvenika. Jer, kao, bolje i takva molitva nego nikakva. Mislim da je to mišljenje pogrešno. I da se kroz njega odaje nedovoljno, nedostojno poštovanje prema Bogu. Da ga takvo naše molitveno ''otaljavanje'' vređa. Bolje je molitveno tihovati ukoliko nismo u stanju da se skoncentrišemo kako bi molitvenik čitali srčano. Čitanju molitvi iz molitvenika ili iz Sv.Pisma (Psalmi) treba da predstoji priprema sa strahom Božjim.

 

[Pera zdera]

Nisi mi odgovorio, u molitvi se spominju dugovi i oprostu tih dugova, o kakvim je dugovima reč?

Odmah da ti kazem da odgovor neces dobiti

 

[Bogomolj@c]

Odmah da ti kazem da odgovor neces dobiti

Nemoj Brate, tako zajedljivo.
Šta ti to treba?

 

[Pera zdera]

Pitao te covek o dugovima, kakvi dugovi

 

[Bogomolj@c]

Nisi mi odgovorio, u molitvi se spominju dugovi i oprostu tih dugova, o kakvim je dugovima reč?

Jesam Brate.
Ali ako te smućuju reči dugovi, oprost dugova, kakvi dugovi?
Evo:
Dužni smo (svako je dužan) roditeljima, jer su nas gajili, hranili, vaspitavali, oblačili, školovali...
Dužni smo učiteljima, za njihov trud da nas nečemu dobrom i korisnom nauče.
Dužni smo drugovima, za nesebično drugarstvo, pomoć i utehu.
Dužni smo poslodavcima jer imaju u nas poverenja.
Bogu smo dužni za sve. Za život, za zdravlje, za hranu i piće, za krov nad glavom, za topli dom, za pamet, za zaštitu da ne postradamo od stihija ili razbojnika...
I...
ako sve te dugove ispunimo, nismo više nikome ništa dužni. Ali, ima li takvog čoveka da je sve svoje dugove svima namirio? Nema. To su dugovi koji su nam zaostali, koje smo još uvek dužni, i za koje se molimo da nam se oproste. Ko da nam ih oprosti? Ti ljudi ili Bog? Treba da molimo oprost i od ljudi, a i od Boga. I, pošto se ovde govori o molitvi Bogu, za te dugove koje smo dužni Bogu, molimo se da nam ih On oprosti.
Kako da nam oprosti?
Preciziramo svoju molitvu Bogu pa kažemo da želimo taj oprost da bude onakav kao što i mi opraštamo našim dužnicima. Molimo se da nam Bog uzvrati takvom merom. Na ovaj način postajemo svesni značaja reciprociteta, da treba da opraštamo da bi nam bilo oprošteno. Molimo Boga da nam oprosti dugove ne onako kako smo Njemu dužni, već onako kako smo mi oprostili našim dužnicima, Njegovim stvorenjima, ljudima oko nas.
*
Veličanstveno je ovo, Božansko.
Zamisli.
Bog na svoja stvorenja prenosi ispunjavanje dugova koje smo Njemu dužni!

 

[Bogomolj@c]

Pitao te covek o dugovima, kakvi dugovi

Ako me on pitao, gde se opet ti uplićeš?
Odgovoriću mu, ako hoću, kao što je i on mene pitao zato što je hteo.
Niti je on meni dužan niti ja njemu. A ni on ni ja nismo od tebe tražili da nas zastupaš.
To što si me ti pitao odgovorio sam ti. Ako imaš ti mene još nešto da pitaš, pitaj.
Ne trpaj se nepozvan u tuđe razgovore.

 

[coco bill]

Jesam Brate.

Pazi, u molitvi lepo piše:"...oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim", a ti govoriš kome smo sve mi dužni, a ne govoriš kakav smo to dug dužnicima oprostili.
Razmisli ti malo bolje, kakve si to dugove u stanju da oprostiš, jer traži se da mi oprostimo dužnicima našim kako bi doveli sebe u mogućnost da naši dugovi budu oprošteni.

 

[Bogomolj@c]

Pazi, u molitvi lepo piše:"...oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim", a ti govoriš kome smo sve mi dužni, a ne govoriš kakav smo to dug dužnicima oprostili.
Razmisli ti malo bolje, kakve si to dugove u stanju da oprostiš, jer traži se da mi oprostimo dužnicima našim kako bi doveli sebe u mogućnost da naši dugovi budu oprošteni.

Pazim:
Ne radi se o tome ''kakav smo to dug dužnicima oprostili''. Niti se radi o tome kakav smo to dug / kakve smo to dugove / spremni da oprostimo, niti kakve smo u stanju da oprostimo. Ni u čemu se molitva ''Oče naš'' neće bolje shvatiti ako bi se pristupilo preciziranju ''kakvoće duga koji smo dužnicima oprostili''. Poruka rečenice je reciprocitet, uzvratnost. Zato stoji ''kao što i mi opraštamo'' a ne stoji ''kakve i mi opraštamo''.
Mi ustvari molimo za način kakav želimo da se prema nama primeni u opraštanju dugova, tj. kako bismo želeli da se prema nama postupi, a ne molimo se za to da nam se oproste dugovi takvi i takvi... tj. kakve smo mi oprostili.

Poručio si mi i da razmislim:
o tome kakve sam dugove u stanju da oprostim. Hvala ti. Pa neke da, jesam u stanju, a samo neke i samo od nekoga ne bih bio u stanju da oprostim. To su neki od onih dugova kojih se i ja čuvam da se njima ne zadužim. Hajde mi ti pomozi u tome. Kakve si ti dugove u stanju da oprostiš?

 

[Pera zdera]

Ako me on pitao, gde se opet ti uplićeš?
Odgovoriću mu, ako hoću, kao što je i on mene pitao zato što je hteo.
Niti je on meni dužan niti ja njemu. A ni on ni ja nismo od tebe tražili da nas zastupaš.
To što si me ti pitao odgovorio sam ti. Ako imaš ti mene još nešto da pitaš, pitaj.
Ne trpaj se nepozvan u tuđe razgovore.

Da, odgovorio si mi do odredjene granice i onda stao, zasto ?
Tako si i coco bill-a "preskocio" kada te pitao o dugovima a ti poceo nesto sasvim trece [koje si obrisao].
Zasto to radis ?

 

[coco bill]

Ne radi se o tome ''kakav smo to dug dužnicima oprostili''. Niti se radi o tome kakav smo to dug / kakve smo to dugove / spremni da oprostimo, niti kakve smo u stanju da oprostimo. Ni u čemu se molitva ''Oče naš'' neće bolje shvatiti ako bi se pristupilo preciziranju ''kakvoće duga koji smo dužnicima oprostili''.

Radi se upravo o tome. Jer kako možemo tražiti oprost za sebe, ako nismo u stanju i sami da oprostimo. Egocentričnost je najveći greh koji ljudi nose u sebi i nisu spremni ni po koju cenu da ga se oslobode. Eto, ti bi bio spreman nekome nešto i da oprostiš, ali ne sve i svakome. A upravo to Hrist zahteva od nas ako želimo dospeti u Carstvo nebesko.

Ljubimo neprijatelje svoje, poručuje Hrist u Mateju V 25, 26...
“Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave.
Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.“

 

[Bogomolj@c]

Radi se upravo o tome. Jer kako možemo tražiti oprost za sebe, ako nismo u stanju i sami da oprostimo. Egocentričnost je najveći greh koji ljudi nose u sebi i nisu spremni ni po koju cenu da ga se oslobode. Eto, ti bi bio spreman nekome nešto i da oprostiš, ali ne sve i svakome. A upravo to Hrist zahteva od nas ako želimo dospeti u Carstvo nebesko.

Ljubimo neprijatelje svoje, poručuje Hrist u Mateju V 25, 26...
“Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda sluzi i u tamnicu da te ne stave.
Zaista ti kažem: nećeš izaći odande dok ne daš do poslednjeg dinara.“

Slažem se ja s tobom.
S tim da egocentričnost nije prava reč.
Prava reč je gordost, kao gordoumlje, kao suprotnost smirenoumlju.
*
Možda je samo nesporazum između nas dvojice formalna.
Tako sam te shvatio kada si insistirao na reči kakvi (grehovi, dugovi...)
umesto na reči kao, koja je primenjena u molitvi Oče naš.
&
U citatu koji si naveo govori se o mirenju sa suparnikom. Shvativši ga kao neprijatelja.
Slažem se. Ali je život mnogo suptilniji kada se ne radi o mirenju sa suparnikom.
I Bog sam nam je rekao šta On neće oprostiti čoveku. Kakvo zlodelo.
Sve će mu oprostiti ali to neće.

 

[coco bill]

U citatu koji si naveo govori se o mirenju sa suparnikom. Shvativši ga kao neprijatelja.
Slažem se. Ali je život mnogo suptilniji kada se ne radi o mirenju sa suparnikom.
I Bog sam nam je rekao šta On neće oprostiti čoveku. Kakvo zlodelo.
Sve će mu oprostiti ali to neće.

Ja znam da je taj oprost jako težak čim ti počinješ da meriš težinu tuđeg greha, i čak da učitavaš kome to Bog nikada neće oprostiti i zašto.
Uvek je neko drugi kriv, e vidiš, to se zove gordost. Mi nismo u stanju da se pogledamo u ogledalo i da to što u drugima vidimo kao neoprostivi greh, prepoznamo i u sebi.
A upravo o tome se radi, kad bi to uspeli da prepoznamo u sebi, uspeli bi i da dugove oprostimo dužnicima svojim.

 

[Bogomolj@c]

Ja znam da je taj oprost jako težak čim ti počinješ da meriš težinu tuđeg greha, i čak da učitavaš kome to Bog nikada neće oprostiti i zašto.
Uvek je neko drugi kriv, e vidiš, to se zove gordost. Mi nismo u stanju da se pogledamo u ogledalo i da to što u drugima vidimo kao neoprostivi greh, prepoznamo i u sebi.
A upravo o tome se radi, kad bi to uspeli da prepoznamo u sebi, uspeli bi i da dugove oprostimo dužnicima svojim.

Razumeo sam da ti je veoma stalo do preciznosti rečenice o dugovima s kojom smo počeli pa se dva puta vraćali. I ja mislim da je potrebno VRLO PRECIZNO ovde se postaviti. Zato evo nastavljam dopisivanje s tobom, jer bih rekao da smo od preciznosti odustali.
1.
Ja pitanje o kome ovde raspravljamo širim a ti ga sužavaš.
Široko shvaćeno, molimo se Bogu za dugove. Ne za grehove.
I molimo se da nam Bog bude milostiv, popustljiv, blag, spor u opraštanju.
Pa preciziramo kako bismo želeli da nam Bog oprašta dugove. Kakvim postupkom da se Bog služi.
Kao što postupamo i mi...(a ne kako postupamo, navodeći uže određivanje kakve dugove smatramo da su oni dugovi za koje se molimo.
(Jer vidim da ti insistiraš na reči kakve, koja ne stoji u rečenici molitve.)
Mi se Bogu molimo za metod kojim bismo želeli da se On postavi prilikom Svog opraštanja naših dugova.
Za metod a ne za konkretizaciju, spisak koje i kakve dugove želimo da tom prilikom (prilikom opraštanja) Bog uzme u obzir.
Uzeće sve dugove. Ili samo neke. Već kako On hoće. Drsko bi bilo s naše strane da Mu nabrajamo na koje i kakve dugove mi želimo da nam On obrati pažnju.
2.
Rekao si, napisao si, da je ''uvek neko drugi kriv i da se to zove gordost''. Nije to gordost.
Gordost je stav. Stav prema Bogu najpre. Gordost se najbolje da shvatiti kao gordoumlje. A gordoumlje se najpreciznije da razumeti kao suprotnost smirenoumlju. Monasi smirenoumlje zovu jednostravnije smirenost. Prema Bogu prvenstveno ali i prema bližnjem.
3.
Napisao si i da ''mi nismo u stanju da se pogledamo u ogledalo i da to što u drugima vidimo kao neoprostivi greh, prepoznamo i u sebi.''
Nije to tako teško.
Jesmo u stanju.
Ali se o drugome radi. O tome da mi to ne želimo. Svesni smo šta je greh ali nam se on sviđa, ili nam je teško drugačije da se ponašamo. Usled tog sviđanja ili težine, mi istrajavamo u grehu. Sveti oci svedoče o tome na ovaj način.
4.
Napisao si i:
''A upravo o tome se radi, kad bi to uspeli da prepoznamo u sebi, uspeli bi i da dugove oprostimo dužnicima svojim.''
Razumeo sam da si hteo reći:
Kada bi naše opraštanje, i šire gledano, naše ponašanje, zavisilo od naše uspešnosti prepoznavanja u sebi, bila bi veća naša uspešnost opraštanja dugova svojim dužnicima.
Mislim da nije to tako jednosmisleno.
Prepoznavali ili ne, mi želimo, hoćemo da budemo strogi, a često čak i nemilosrdni, nemilostivi, pa i surovi i brutalni.
Uspešnost prepoznavanja u sebi je nedovoljna.
Neće čovek da se Bogu povinuje tek tako lako. Nedovoljno je za to povinovanje da on uspešno prepozna nešto.
Potrebni su, nažalost, jači lekovi. Sve dok čoveka duša ne zaboli, sve dok ne počne da kuka i plače i rida zbog svog nepromišljenog (drskog, namernog, Bogoprotivnog) ponašanja, neće stuknuti. Iz tog razloga, najčešće iz tog, Bog na nas šalje (ili popušta) nevolje, neduge, bolesti, nemoći, stradanja. Tek u tim okolnostima čoveku dolazi iz ... u glavu, Takav, vrlo zahe*an je čovek stvor. Na žalost.
Pozdrav Brate,
Hristos Vaskrse

 

[Pera zdera]

Razumeo sam da ti je veoma stalo do preciznosti rečenice o dugovima s kojom smo počeli pa se dva puta vraćali. I ja mislim da je potrebno VRLO PRECIZNO ovde se postaviti. Zato evo nastavljam dopisivanje s tobom, jer bih rekao da smo od preciznosti odustali.
1.
Ja pitanje o kome ovde raspravljamo širim a ti ga sužavaš.
Široko shvaćeno, molimo se Bogu za dugove. Ne za grehove.
I molimo se da nam Bog bude milostiv, popustljiv, blag, spor u opraštanju.
Pa preciziramo kako bismo želeli da nam Bog oprašta dugove.......

Znas li sta znaci rec "dug" ?

 

[Bogomolj@c]

Znas li sta znaci rec "dug" ?

Suprotno od "kratak".

 

[Pera zdera]

Suprotno od "kratak".

Bato moj, nek ti bog oprosti, ne znas sta pricas

 

[Bogomolj@c]

Bato moj, nek ti bog oprosti, ne znas sta pricas

Bato tvoj...
Ovo ti je odgovor za tebe specijalno.
A služi da te malo odvikne od ružne navade.

 

[Pera zdera]

Tako pises jer ne znas odgovor batice dragi

 

[Bogomolj@c]

Tako pises jer ne znas odgovor batice dragi

Ma kako to
ebem mu miša...?
Pa tvoji svi drugari iz razreda, siguran sam,
znali bi šta znači reč ''dug''.

 

[Pera zdera]

Pa tvoji svi drugari iz razreda, siguran sam,
znali bi šta znači reč ''dug''.

Znaju da
A sta smo mi to bogu duzni da ga molimo da nam oprosti dug, koji dug bato ?
Nije mi o pozajmio pa da mu dugujem

 

[Bogomolj@c]

Znaju da
A sta smo mi to bogu duzni da ga molimo da nam oprosti dug, koji dug bato ?
Nije mi o pozajmio pa da mu dugujem

Tog koga pominješ, bato... koga posprdno nazivaš bogom... ne znam. Ne poznajem ga.
I ne čudi me da ga i ti ne poznaješ niti priznaješ.
*
A Bogu...
smo dužni sve.
Život, zdravlje, hranu i piće, krov nad glavom, topli dom, pamet, zaštitu od stihija i razbojnika...
%
Naravno kada prvo raspravimo tvoje sinoćno pitanje - šta znači reč dug.
Lepo sam ti, kratko i jasno, odgovorio, a ti se odmah nadurio.

 

[Pera zdera]

A Bogu...
smo dužni sve.
Život, zdravlje, hranu i piće, krov nad glavom, topli dom, pamet, zaštitu od stihija i razbojnika...
%

Zivot su ti dali tata i mama, brinuli se o tvom zdravlju. hranili te i pojili, dali ti kucu, ugrejali topli dom, vaspitavaju te i stite od svega loses a stitis se i sam.
Ako si formiran covek mozda si sve sam napravio i zaradio, topli dom kao i hranu i pice....
Sta ti je od navedenog bog dao dragi prijatelju pa da si mu duzan

 

[Bogomolj@c]

Zivot su ti dali tata i mama, brinuli se o tvom zdravlju. hranili te i pojili, dali ti kucu, ugrejali topli dom, vaspitavaju te i stite od svega loses a stitis se i sam.
Ako si formiran covek mozda si sve sam napravio i zaradio, topli dom kao i hranu i pice....
Sta ti je od navedenog bog dao dragi prijatelju pa da si mu duzan

Pa sve to.
I tatu i mamu.
I "dug" za koji me pitaš sta je to.
Pa sam ti sinoć odgovorio sta je.