- Poruka
- 71.303
Kakve veze imaju zec i Uskrs?
LIFESTYLE Autor: N1 Zagreb
Iako je zec bio simbol Uskrsa onih koji ovaj praznik slave po gregorijanskom kalendaru, globalizacija i komercijalizacija svih mogućih praznika i običaja uveli su uskršnje zeke i u domove vernika koji praznuju po julijanskom kalendaru. Međutim, mnogi ne znaju zašto je baš zec simbol Uskrsa.
Simbolika farbanih jaja je poznata svim hrišćanskim vernicima, ali odakle u celoj priči zec – manje je jasno. Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Simboli zeca prisutni su u mnogim mitologijama i religijama – oni su se smatrali svetima, verovalo se da imaju mističnu povezanost s Mesecom, a i simbol su plodnosti, piše BBC.
Zečevi su poštovani u keltskoj mitologiji, a američka domorodačka plemena smatrala su ih lukavim prevarantima.
Slične priče mogu se naći i u predanjima iz centalne Afrike, ali i dan danas – nije teško povezati te simbole sa slavnim Duškom Dugouškom. U folkloru Velike Britanije, veštice se mogu pretvoriti u zečeve, a u mnogim drugim kulturama oni se smatraju simbolom dobre – ili loše – sreće. Zečevi su brzi i agilni, zbog čega se smatraju misterioznim i prepredenim.
Zečevi i plodnost
Većina hrišćanskih simbola, naravno, dolazi iz Biblije, iako su neki preživeli iz kultura antičke Grčke i Rima. U Bibliji se mogu naći različita viđenja zečeva. Negde se nazivaju nečistim životinjama, dok se na drugom mestu navodi da zečevi poseduju inteligenciju, ali se ipak odbacuju zbog navodne slabosti.Grčke i rimske pisce najviše je fascinirala njihova plodnost. Aristotel je pisao kako se zečevi razmnožavaju šokantnom brzinom, a drugi uticajni autor, Plinije Stariji, pogrešno je verovao da se zečevi razmnožavaju toliko brzo zato što su hermafroditi, odnosno da i mužjaci i ženke mogu da rađaju potomke.
Da li je moguće da je uskršnji zec nastao od ove antičke ideje o plodnosti kojom se slavi proleće i novi život? Plodnost zečeva ostavila je dubok trag u simbolizmu i umetnosti Evrope. U srednjevekovnoj i renesansnoj umetnosti zečevi su često prikazivani pored Venere, antičke rimske boginje ljubavi. Požuda je jedan od sedam smrtnih grehova, a kada su ju umetnici prikazivali u alegorijskom obliku, ona je često poprimala oblik žene sa zecom.
Neki Rimljani verovali su da se zečevi mogu razmnožavati bez parenja, a zbog toga su u Evropi srednjeg veka i renesanse vladala oprečna mišljenja u kojima je zec istovremeno bio simbol i seksualnosti i čednosti, zavisno od konteksta.
I druge religije Evrope zečeve su smatrale simbolima plodnosti i povezivale ih s božanstvima reprodukcije. Anglosaksonska boginja Eostre često je prikazivana u društvu zečeva jer je ona predstavljala plodnost i novi život proleća. Veruje se da je engleski naziv za Uskrs (Easter) nastao upravo od imena boginje Eostre. Ako je to istina, to znači da je hrišćanska ikonografija odavno preuzela i usvojila simbole starijih, paganskih religija i pomešala ih s vlastitim.
Problem je u tome što za ovu teoriju nema dovoljno dokaza. O povezanosti Eostre s Uskrsom pisao je engleski monah Beda Časni u osmom veku, ali osim njegovih tekstova, nigde drugde ne postoji jasna spona između paganske boginje i hrišćanskog praznika.
Ni njemu se ne može previše verovati jer on nije bio direktni izvor za anglosaksonsku religiju, već je pisao iz hrišćanske perspektive.
Belog zeca nikada ne možemo da ulovima, baš kao i u „Alisi u zemlji čuda“. Zečevi su kroz istoriju smatrani svetim životinjama, ali i oličenjem lukavosti. Povezivali su ih s misterioznom čistoćom Meseca, s čednošću i plodnošću.
Možda je i pravedno da ova enigmatična životinja do danas izmiče jasnoj definiciji. Što više jurimo za korenima simbola uskršnjeg zeca, to nam on brže beži u duboke tunele istorije.
