Quantcast

Православље: СПЦ

eremita

Zaslužan član
Poruka
112.345
Обично се каже да у Цркви има седам светих тајни, јер број седам означава савршенство.
Да, Црква каже о седам Светих тајни :

1. Крштење
очишћење људи од свих грехова
(понирање), што се подудара са
световиним учењем о чистоћи.

2. Миропомазање:
оснажење, просвећење Духом
Светим, које се подудара са световним
тражењем образовања и васпитања.

3. Причешће:
Храњење душе Божјим хлебом и вином,
које одговара физичкој потреби за исхраном.

4. Брак: Самопредавање-суделовање, које одговара
друштвеној помоћи и размножавању.

5. Покајање:
Самоосуда, прање сузама личних грехова,
што одговара световном учењу о правди.

6. Јелеосвећење: Лечење душе које одговара медицинском
лечењу; болнице.

7. Рукоположење: ("Свети чинови") управљање-руковођење
ка Богу, што одговара потреби за поретком,
влашћу и службом у друштвеном животу.


********************************************************

Богородица Тројеручица

 
Poruka
2.375
Све те иконе које постављате поштују и зилоти.

Одговор Колду:

Рекао си да те исправи ко уме. Ево да те исправим. Опрашта се ономе ко се покаје а непокајаним јеретицима и грешницима се не опрашта ако истрајавају у јереси и греху. Грех или јерес се опраштају тек после покајања. СПЦ се моли са јеретицима који се нису покајали, скинула је анатеме са њих и погазила Васељенске Саборе Цркве, а по тим истим Саборима ко се моли са јеретицима и сам је јеретик и потпада под анатеме Цркве православне и губи благодат Светог Духа у Светим Тајнама.

Одговор Звезданој звезди:

Крштење се обавља једанпут али само ако је оно правилно (канонски) извршено. Погледај тему овде "КАТЕХИЗИС ИСТОЧНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ" па види да су и ава Јустин и Свети владика Николај Србски (као и канони) написали да је најважнији чин у Светој Тајни крштења трократно поптуно погружење крштаваног у воду уз призив сва три имена Свете Тројице. По канонима ко не кршатва тако, тај свештеник треба да се свргне. Свештенство СПЦ углавном више не крштава тако правилно и нико их не свргава и генерације Срба су крстили неправилно (неканоснки) - прскањем, обливањем или кропљењем, као римокатолици (мада су и они некада крштавали правилно па укинули). О томе сам писао неколико пута на овом подфоруму. Зато што СПЦ крштава људе неправилно и зато што СПЦ пребива у јереси и под анатемама је, одступио је од ње Свети Дух и нема благодати на крштењу, зато зилоти сматрају да ти људи нису крштени па их крштавају канонски, правилно (дакле не крштавају их поново јер они нису ни крштени у Цркви него у јеретичкој заједници која и даље носи само формално назив СПЦ).

Морам да реагујем кад грешите (пишете неистине о православљу). Нико није савршен и свезнајући и ја вас разумем да можете да погрешите, али ја сам у СПЦ више од 15 година па вам кажем где приметим да грешите, онолико колико знам, у доброј намери.
 

zvezdana zvezda 1

Iskusan
Banovan
Poruka
5.419
Dobro vece Vlado.
Kako si?
Svaka cast na upornosti!
Evo nesto o krstenju..sa sajta SPC
Крштење је Света тајна којом човек постаје хришћанин и члан цркве. Само крштен човек има право на све остале тајне и обреде у цркви. Бројни су обичаји везани за ову Свету тајну, а ми ћемо овде изнети оно, што је верски потребно и исправно, и што је важно за цркву, почев од самог рођења детета
По правилу цркве, требало би да свештеник чита молитву породиљи у први дан када роди дете, затим у осми дан после рођења, када се детету даје име, и када постаје оглашени, и затим у четрдесети дан, када се врши оцрковљење детета (уношење у цркву). Међутим, прилике и околности су у пракси задржале само два момента везана за ову Свету тајну, а то су: знамење и крштење.
 
Poruka
2.375
Претпоставио сам да ћеш доћи и на ову тему и ако можеш у теми СПЦ што мање причај о зилотима да не би скретао са теме, јер већ постоји тема о њима. Мало сам слабије упућен у целу причу али сам свестан да Српска Православна Црква пролази кроз неку врсту кризе, да ли због одвојења Црне Горе или нечег другог не знам. Не сећам се тачно праштања јеретицима(простудираћу кад будем имао више времена) али знам да нас црква учи и праштању. Цело Хришћанство је временом пролазило кроз кризе и чинило ствари које се од цркве неби очекивале. Примери пре 1024. год: Константинова даровница, или било која сарадња владара и цркве зарад заједничких циљева. Ако СПЦ полази кроз кризу верујем да ће се све ускоро средити. Молим да ме исправите ако сам изнео нешто погрешно пошто нисам довољно упућен.
СПЦ пролази кроз кризу јер поједине владике под утицајем Ватикана и протестаната врше реформу литургије у својим епархијама (због чега верни народ и неки свештеници, монаси и владике негодују), лобирају да СПЦ пређе на неканонски анатемисани папски, нови календар, уводе разне јереси (погрешна учења), моле се са римокатолицима и другим јеретицима, итд. Међу владикама, монаштвом, свештенством и народом су подељена мишљења. У Грчкој је православна Црква прешла 1924. године (на интервенцију патријарха-масона Мелентија Метаксакиса) на нови календар (и са њом је СПЦ у општењу) а Грци који су остали верни старом календару су грчки старокалендарци или зилоти или Истинита православна Црква Грчке јер се она држи вековне традиције Грчке православне Цркве од Христа до данас и то су уствари зилоти, то је права древна Грчка православна Црква. Ако СПЦ такође пређе на нови, папски календар, постоје верне владике које неће пристати на то и као и Грци остаће верне старом календару, па тако и у СПЦ може доћи до раскола на новокалендарску "Цркву" (јеретике и расколнике) и на старокалендарску СПЦ која ће се држати старог вековног и канонског и православног црквеног календара.

Што се тиче сарадње државе и Цркве, она може бити добра као у средњевековној Византији, Немањићкој Србији, Царској Русији и другим православним земљама. Та сарадња Цркве и државе је Богом благословена у православној монархији и увек је добродошла и у другим државним уређењима ако се власт не меша у питања Цркве. Међутим, да безбожна комунистичка власт у Србији (и Русији и другде) поставља патријархе и владике (о чему је говорио и ава Јустин и критиковао СПЦ због тога) то је недопустиво по канонима који кажу да ако се неки клирик домогне свештеничког чина уз помоћ световних (државних) власти да се свргне, рашчини. Међутим, како је тај обичај намештања избора владика и патријарха у СПЦ узео маха, нема ко кога да рашчини. И патријарх Павле је по причи и писању неких свештеника и монаха очевидаца изабран је намештаљком од Милошевићеве власти. Цела та прича објављена је у једној књизи и у угледним дневним новинама "Новости" пре неколико година. Могу да вам препричам, ако хоћете а чуо сам је и од неколико монаха и свештеника. То је јавна тајна у СПЦ, сви је знају али не прича се јавно, цела прича се зна, цео процес избора. Написаћу вам овде, ако хоћете. О патријарху Павлу, његовим удворичким писмима римском папи (једно могу и овде да вам поставим) молитвама са јеретицима (могу и да поставим слике како стоји на римокатоличким мисама и љуби се са бискупима, а канони кажу ко се са јеретиком макар и у соби моли да се рашчини) и другим стварима бих вам доста могао писати (кад сте већ поставили његову слику). Знате ли ко је први патријарха Павла назвао "живим свецем који хода"? Не знате. Па рећи ћу вам да знате. Кад је Павле био у САД један агент ФБИ га је видео и учинио му се симпатичан декица па га је тако прозвао и онда су и домаћи српски комунистички новинари то преузели. Па не мислите да ваљда агенти ФБИ и комунистички новинари могу да процене да ли је неко живи светац. А о томе да је Павлова мајка хрватица, и да је издао Србе преко Дрине, о томе другом приликом, и ово вам је довољно. Признајем и мени се Павле на око допада и симпатичан ми је, али људи из његовог окружења га знају као пргавог и нервозног човека кратког фитиља. И сам сам присуствовао два пута на литургијама када се Павле издирао, драо, викао на појце за певницом када случајно нешто погреше, а по канонима то не сме да се ради. Прекидао је литургију и пред свима брукао појце прекорни тоном и са гађењем "Ако не знате да певате немојте ни да певате!", као прави намћор (лично сам га слуашао јер сам стојао близу а чула је цела црква колико је викао). На први поглед Павле јесте симпатичан али далеко од тога да због тога можемо да га сматрамо за светог поготово што је све ово тачно о њему што сам вам написао. А има још тога, још црњег и горег о њему, само нећу све сада, много ће вам бити.

А то што Колд Прејер се нада да ће ускоро у СПЦ све да се среди то се и ја надам већ 15 година а стање је све горе. Када су у Равени владике Игњатије и Иринеј потписали првенство римског папе и када је то Сабор свих владика СПЦ то потврдио у месецу мају ове године, видим да је узалуд надати се нечем бољем у СПЦ. Проблем је у томе што су најпознатије владике СПЦ под великим утицајем Ватикана, других јеретика и Бог зна кога све не, и ја све мање имам наде да ће се стање у СПЦ побољшати.
Они ће вероватно ићи до тога да пређу и на папски календар за шта припремају терен, и тада ће се многи верници, свештеници, монаси и владике освестити и остати верни старом календару, тј. бити старокалендарци, зилоти.

Ето, то вам је укратко, стање у СПЦ. СПЦ је тема и ја управо о стању у СПЦ написах. А веома сам обавештен, читам много о стању у СПЦ на интернету и по новинама (а и то што је у новинама имате на интернету на интернет издањима свих новина па читајте).

Прави православци не смеју да се уљуљкују када је вера угрожена и нападнута од јеретика изнутра, од самих владика и свештеника СПЦ, већ треба да бране веру, да ревнују (зилотују) за веру православну. Каже Исус Христос у Јеванђељу својим ученицима "Ако ваша правда не буде већа од књижевника и фарисеја нећете ући у Царство Небеско". Књижевници и фарисеји су били лицемерни (и јеретички јер нису прихватили Исуса за Христа, Месију, Помазаника Божијег и Спаситеља него га одбацили и осудили на смрт) богослови и свештеници Јудејски. Као што је у првим вековима Црква била малобројна а јеретици (пагани) многобројнији, тако и у наша последња времена по пророчанствима Црква истинита ће бити малобројна а лажних православаца и лажних хришћана ће бити много. Каже Исус у Јеванђељу "Широк је пут који води у пропаст и много их је који њиме иду а узак је пут и мала су врата која воде у рај и мало их је који их налазе. Уђите на мала врата."
 
Poruka
2.375
Ја не пропагаирам толико зилоте (јер ни сам нисам још зилот) него вам говорим о правом стању у СПЦ.

А сада ћу вам рећи нето што сам ћутао годинама али нећу више. Многи дипломирани теолози, вероучитељи и људи који раде у СПЦ (а међусобно се не познају) су ми последњих 10-так година причали да ко хоће у Београду да постане свештеник треба да да одређеним свештеницима (не бих сада наводио имена) из Патријаршије који су око паријарха Павла дају мито (али они то зову "прилог") 10 000 (десет хиљада) евра (раније немачких марака) да би постали свештеници. Да ли то Павле зна или не зна, ја не знам, али је одговоран што је толико наиван и не зна или зна али није хтео то да спречи. То знају вероучитељи, свештеници, монаси и причају између себе, крије се то јер је велика срамота за СПЦ. А то је јерес звана симонија (куповање свештеничког чина и Светог Духа за новац) по Симону Магу из Новог завета. Ако мени не верујете питајте ваше свештенике и вероучитеље и запазите како гутају кнедле у грлу. О овоме су почеле да пишу и новине (јер су неки поштени свештеници проговорили и писали новинарима о овој такозваној "црквеној мафији" свештеницима који увозе, шверцују аутомобиле из иностранства без пореза, препродају станове, куће, викендице, итд.) али су ови из врха СПЦ забранили тим новинама да и даље пишу. Један свештеник из СПЦ који припада тим поштенима ми је на то рекао "Ма повезана је та црквена мафија са свим другим мафијама па су успели да забране писање о њима." Ето, људи, зашто више да кријем од вас истину, па ви сте моја браћа и сестре. Нека људи знају. Само тако, само Истином (Христом) може да се очисти тај криминал и корупција у СПЦ.
 
Poruka
22.436
Устројство Српске православне Цркве
(из Устава СПЦ)


Српска православна црква јесте заједница људи који су међу собом сједињени једном вером у Господа Исуса Христа, једним учењем, једном законском јерархијом и једним светим тајнама. По природи својој Црква је у исто време и видљива и невидљива, и божанска и човечанска. Она је видљива јер је њен оснивач - оваплоћени Бог који је као видљив живео међу људима; јер благодат спасења даје људима кроз видљива средства; јер јавно исповеда веру Христову; јер има видљиву апостолску јерархију; јер има видљиве људе за своје чланове; јер живи у видљивом свету. Али она је и невидљива, јер је невидљива њена глава - Христос; јер је невидљива њена душа - Свети Дух; јер је невидљива благодат спасења; јер су невидљиви њени преминули чланови. Црква је света и једна, и у исто време и на небу и на земљи, јер јој је једна глава Господ Исус, јер у њој стално борави Дух Свети. Црква је апостолска, зато што су је раширили и утврдили Апостоли и што непрекидно и неизменљиво чува учење и предање светих Апостола. Спаситељ је установио јерархију и предао јој богочовечанску власт: да свештенодејствује, учи и управља. Јерархија продужава дело Спаситеља и светих Апостола које је сам Христос изабрао и дао им право и власт да проповедају Еванђеље, свештенодејствују и управљају. Обећањем да ће бити с њима " у све дане до свршетка века" (Мт.28,20), Спаситељ је тиме објавио да ће се служба Апостола продужити и после њих, путем епископског наслеђа или пријемства, све до свршетка света. Црквом невидљиво управља сам Спаситељ, као глава Цркве, и Дух Свети. Апостоли нису глава Цркве, већ слуге Христове и служитељи Цркве. Црквом Христовом на земљи видљиво управља црквена јерархија, тј. епископи са свештеницима и епископски сабори. Највећу и највишу власт у Цркви представљају Васељенски Сабори. Одлуке Васељенских Сабора су обавезне за све хришћане свих времена. У управљању помесним Црквама епископи тих Цркава имају се у свему држати учења и правила Светих Апостола, одредаба Св. Васељенских Сабора и прописа Светих Отаца. Никакав папа не постоји као глава Цркве,јер је једина глава Цркве и на небу и на земљи Богочовек Исус Христос.

Устројство или уређење Српске православне цркве је црквено јерархијско и црквеносамоуправно. Црквена власт је духовна, црквено дисциплинска и црквеносудска, а по каконима и уређењу Српске православне цркве, припада само јерархији. Ту власт јерархија врши преко својих представника и органа. Епископска власт у заједници са свештенством и народом преко својих представника и органа, уређује и управља пословима имовинским, задужбинским (закладним), фондовским, као и другим пословима који се Уставом предвиђају.

У Српској православној цркви постоје следеће црквенојерархиjске и самоуправне власти, тела и органи :

Патријарх, Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод, Велики црквени суд, Патријаршијски савет, Патријаршијски управни одбор;
Епархијски Архијереј, Епархијски црквени суд, Епархијски савет, Епархијски управни одбор;
Архијерејски намесник;
Парох;
Црквеноопштински савет и Црквеноопштински управни одбор, и
Настојатељ и манастирско братство.

Српска православна црква је епископална;њена главна административна подела је на епархије, како у црквенојерархијском тако и у црквеносамоуправном погледу.

На челу Српске православне цркве је Патријарх српски, као њен врховни поглавар, и први међу једнакима. Његова титула је Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ; Бира се између српских активних архијереја, који управљају епархијама најмање 5 година, најдаље у року за три месеца од дана када се патријаршијски престо упразни, Свети архијерејски сабор, на заседању проширеном активним и викарним епископима. Свечано устоличење новоизабраног патријарха бива на архијерејској литургији, сутрадан по избору. Као врховни поглавар Српске православне цркве, поред права и дужности епархијског архијереја у архиепископији Београдско-карловачкој и поред права која му дају канони и црквени прописи - Патријарх има посебна права части, свештенодејства, репрезентације и администрације.

Свети архијерејски сабор, као највише јерархијско представништво, јесте црквенозаконодавна власт у пословима вере, богослужења, црквеног поретка или дисциплине и унутрашњег уређења цркве. Он је и врховна судска власт у својој надлежности. Свети архијерејски сабор састављају сви епархијски архијереји под председништвом Патријарха и пуноправно решавају ако је присутна натполовина свих епархијских архијереја.

Свети архијерејски синод је највиша извршна (управна и надзорна) као и судска власт у свом делокругу у Српској православној цркви. Њега сачињавају: Патријарх, као председник, и четири епархијска Архијереја, као чланови. Чланове Светог архијерејског синода бира на две године Свети архијерејски сабор из своје средине и то сваке године по двојицу. У председничкој дужности Патријарха замењује најстарији по производству митрополит члан Синода, а ако овога нема најстарији по епископском посвећењу епископ члан Синода. Круг рада Синода може се поделити на функције: учења и богослужења, административне и судске.

Велики црквени суд је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака, као и за све друге спорове, који не спадају у надлежност Светог архијерејског сабора и синода. Велики црквени суд као апелаторски (призивни) суд - је сталан и седиште му је у резиценцији Патријарха. Њега сачњавају: три архијереја, које делегира Свети архијерејски синод из своје средине, од којих једнога именује за председника и два почасна члана и два заменика свештена лица, које бира Свети архијерејски синод на четири године и референт свештено лице. Велики црквени суд као друга и последња инстанца, разматра, одобрава, преиначава и поништава пресуде епархијских црквених судова - и то или по службеној дужност или по изјављеној жалби.

Патријаршијски савет Српске православне цркве је врховно уредбодавно тело у пословима материјално-финансијске (спољашње) црквене управе. Патријаршијски савет чине: Патријарх, односно његов заменик, као председник који руководи седницама; четири члана Светог архијерејског синода, односно њихови заменици; Декан Православног богословског факултета; два представника манастира и један ректор богословије, које на предлог Светог архијерејског синода именује Свети архијерејски сабор; по једно свештено лице мирског реда из сваке епархије, које на предлог епархијског архијереја именује Свети архијерејски сабор; потпредседници Епархијских савета по свом положају и десет световних лица, које на предлог Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора, донесен на заједничкој седници, именује Патријарх. Међутим, пошто је Патријаршијски савет обимно тело, које је тешко сакупити Свети архијерејсаки сабор Српске православне цркве је 1962. године донео одлуку да се сви послови Патријаршијског савета привремено пренесу на Свети архијерејски сабор.

Патријаршијски управни одбор (ПУО) је извршни орган Патријаршијског савета и врховна управна и надзорна власт над црквеносамоуправним органима. ПУО има шири и ужи састав. У ширем саставу ПУО има 14 чланова и њега сачињавају: Патријарх, односно његов заменик као председник; два члана Светог архијерејског синода које одређује Свети архијерејски синод из своје средине; један представник манастира, три свештеника и седам световњака, које из своје средине одређује Патријаршијски савет. Сви чланови имају заменике у истом броју и положају које одређују иста тела као и чланове. Ужи одбор има само шест чланова и то: Председник, два свештена и три световна лица, које бира ПУО из своје средине, по могућности из седишта Патријаршије или најближе околине. Поред ових ПУО може имати за правне послове и свог правног саветника. Мандат чланова ПУО траје шест година. Седнице ПУО су редовне, сваке године у пролеће и у јесен и ванредне, када то одлучи сам ПУО или када то писмено затражи најмање половина чланова ПУ Одбора. Предмети који не трпе одлагање решавају се президијално (тј. решава их сам председник) или у ужем извршном одбору. ПУО се по својој надлежности јавља као извршна, надзорна и административна власт и према томе и врши углавном све послове.
 
Poruka
22.436
Епархијски Архијереј је духовни вођа, главни представник и руководилац свега црквенодуховног живота и црквеног поретка у епархији. Епархију у Српској православној цркви у црквеноадминистративном погледу чине архијерејска намесништва, црквене општине, парохије и манастири. Одлуке о оснивању и називу нових, укидању и арондацији постојећих епархија и одређивању седишта епархија - доносе заједнички Свети архијерејски сабор и Патријаршијски савет. Епископа у Српској православној цркви бира Свети архијерејски сабор под председништвом Патријарха, када је присутно најмање две трећине свих епархијских архијереја. Новоизабраног епископа, уз садејство двојице архијереја, посвећује Патријарх и издаје му грамату, коју поред Патријарха потписују и чланови Светог архијерејског синода. Тада он осим права и дужности по црквеним канонским прописима стиче тројаку власт: учења, свештенодејствовања и управљања.

Епархијски црквени суд јесте помоћни орган епархијског Архијереја за црквено судство и послове унутрашње црквене управе. Њега састављају: епархијски Архијереј или његов заменик као председник, два почасна члана који имају своје заменике, секретар односно референт и потребан број нижег особља. Чланове суда замењују заменици (такође почасни чланови) а по потреби и секретар суда. Сво особље Црквеног суда поставља и разрешава епархијски Архијереј и о томе извештава Свети архијерејски синод. При епархијском црквеном суду постоји и нарочита дужност црквеносудског тужиоца, коју врши свештено лице, које Архијереј одреди. Сви чланови Епархијских црквених судова полажу пред Председником или његовим замеником прописану заклетву и исту и писмено предају њему у руке, који је оверава и ставља у архиву. Све одлуке доносе се већином гласова. Епархијски црквени суд врши своју дужност као судско тело - и као орган епархијског Архијереја за послове унутрашње црквене управе.

Епархијски савет је представништво у пословима епархијске црквене самоуправе. Њега сачињавају: епархијски Архијереј или његов заменик као председник; два члана Епархијског црквеног суда; један представник манастира; по једно свештено и по једно световно лице из сваког намесништва и пет световнних лица. Мандат чланова овог савета траје шест година. Седнице сазива епархијски Архијереј, односно администратор, најмање једанпут годишње у редовно заседање. У својој надлежности Епархијски савет се стара о средствима за подмирење материјалних потреба епархије, фондовима и задужбинама.

Епархијски управни одбор је управна и надзорна власт у пословима спољашње црквене управе и извршни орган Епархијског савета. И ЕУО (као и ПУО) има свој шири и ужи састав. Чланове ЕУО бира из своје средине Епархијиски савет на шест година, док чланове ужег одбора, на исто време, бира из своје средине ЕУО. У шири састав ЕУО улазе: Епархијски Архијереј или његов заменик, као председник; један представник манастира, три свештена лица и шест световњака - сви са истим бројем заменика у истом својству. Ужи састав ЕУО сачињавају: Архијереј, као председник, једно свештено и једно световно лице, из седишта епархије или ближе околине. У хитним случајевима се ствари могу решавати президијално, тј решава их сам Председник. Седнице могу бити редовне (тј. полугодишње) и ванредне. Епархијски управни одбор има извршну, надзорну и административну функцију.

Архијерејски намесник је свештено лице које врши надзор над неколико парохија. Поставља га и разрешава дужности епархијски Архијереј. Пошто архијерејски намесник у свом намесништву заступа свог епархијског архијереја, то је делокруг њеовог рада предвиђен Уставом Српске православне цркве, углавном исти као и делокруг рада епархијског архијереја, сем оних првосвештеничких и административних права, која припадају епископском чину.

Парох је мирски свештеник који врши службу у парохији, која је заједница православних лица која се налазе под његовим духовним руководством. Одлуке о образовању нових и укидању и регулисању старих парохија, доноси епархијски архијереј у споразуму са Епархијским црквеним судом и Епархијским управним одбором. Парох је привремен и сталан. И једног и другог поставља епархијски Архијереј. Разлика између привременог и сталног пароха јесте само у томе што је стални парох, као заменик Архијереја у пастирској служби, постављен на једној парохији на цео живот и та парохија му може бити одузета само по молби или каквој његовој кривици судским путем - док привремени парох може бити, услед насталих потреба, премештен са једне на другу парохију. Свака таква одлука о премештају привременог пароха је извршна, тј. не постоји право жалбе на исту. Парох врши све своје парохијске дужности и канцеларијске послове потпуно самостално. Он има дужности учитеља вере и морала, свештенодејства и администрације.

Црквену општину сачињавају припадници Српске православне цркве са свештеником на једној одређеној територији, која може обухватити једно или више места - а у циљу старања о потребама цркве. Предлог за наименовање црквеноопштинских одбора подноси парох, односно старешина цркве, преко Архијерејског намесника Епархијском управном одбору. Мандат чланова сабора траје шест година. Кворум за пуноважно решавање црквеноопштинског одбора је натполовична већина његових чланова. Седнице су редовне и ванредне. Служба чланова црквеноопштинског одбора је почасна и врши се бесплатно. Једино секретару се може, по одобрењу Епархијског управног одбора, доделити хонорар.

Настојатељ манастира је заступник, непосредна управна и надзорна власт датог манастира и братства и извршилац наређења надлежних власти. Манастир је свештено место, са храмом и другим здањима, као обитељ лица монашког реда, која су удружена у једну духовну братску заједницу свечаним заветима; уздржљивости, сиромаштва и послушности, и посвећени молитви и раду. Према односу ка лицу које води врховни надзор над манастирима - манастири се могу поделити на епархијске (под патронатом епархијског Архијереја у чијој се епархији налази манастир) и патријарашке ( ставропигијални - независни од дотичних епископа у чијим се епархијама налазе и зависни непосредно од Патријарха). Настојатељ манастира је сталан и привремен. И једног и другог поставља и разрешава епархијски Архијереј. За сталног настојатеља може бити постављен онај привремени настојатељ, који је беспрекорног монашког живота и који је водио бар десет година управу истог манастира, умножио братство и манастир унапредио духовно и материјално. Стални настојатељ може бити разрешен од своје дужности, односно премештен по својој молби, по пристанку, по осуди и у случају претварања мушког манастира у женски или женског у мушки. Настојатељ извршава наредбе надлежног епархијског Архијереја, води надзор над братством да у свему живи по монашким правилима и у духу својих завета.

Из свега реченог излази закључак да је организација црквеног живота основ духовности која човека припрема за царство небеско, а установњена је по божанском и човечанском праву, којим су хришћани дужни да се владају зарад општег спасења.
 
Poruka
18.231
@ moderatori

Најлепше вас молим да постове корисника Влада из Београда који, осим тога што су километарски и спамују ову тему вређајући и пљујући и СПЦ и њене вернике - ПРЕМЕСТИТЕ НА ТЕМУ О ЗИЛОТИМА - а затим и овај мој пост обришете.
ih sad... pa vlada je vas covek,duboko religiozan,pokoran i spreman da vodi krstaske ratove za svoju svetu i bezgresnu veru.. e sad,to sto od toga ne vidi dalje od svog nosa je njegov problem.

zar to sveto pravoslavlje nije savrseno,i zar ima sektasa?? (pu,pu,daleko bilo)

zato lepo uzivajte :bye:
 
Poruka
18.231
Колико могу да уочим на овом пдф ни један модератор НИЈЕ религиозан или бар није члан СПЦ - међутим то није разлог да ПОДРЖАВАТЕ СПАМ НА БИЛО КОЈОЈ ТЕМИ. А ако ти мислиш да ја не умем да спамујем - вараш се... само те онда молим да реагујеш на исти овај начин А НЕ ДА СЕ РАДУЈЕШ И ПОДРЖАВАШ ПЉУВАЊЕ СПЦ............
sta da ti kazem,nisam ja birao moderatore za ovaj podforum!!

ali vlada samo kaze da prolazite kroz neku krizu i da to treba iskoreniti (valjda po paroli ''pravoslavlje ili smrt'')
vi njega nazivate sektasem,on vas.. i tako u krug
 
Poruka
2.375
Ви сте стално долазили на тему о зилотима (нисте хтели да отворите своју) тако да имам право и ја да пишем на вашој теми јер ја још нисам зилот и још увек се водим као члан СПЦ. А овде пишем не о зилотима толико већ превенствено о СПЦ и стању у њој које ви не познајете или познајете али кријете од народа, читалаца. Ја ипак мислим да сте добронамерни али почетници у вери и да не знате шта се све дешава у СПЦ. Ја критикујем лоше појаве у СПЦ којих има много, а те појаве критикују и саме поједине владике СПЦ (Артемије, Никанор, Јефрем, Георгије и други) као и најбољи свештеници и монаси у СПЦ и бројни верници СПЦ. Нисам напао целу СПЦ (све људе у њој) у предходним постовима него оне појаве које су СПЦ скренуле са Христовог пута. Какав би ја то био верник ако бих крио и даље истину о појавама у СПЦ од других верника? Био бих неискрен, лажов и лицемер. Ви би волели да живите у бајци, у заблуди, такав сам и ја био кад сам био верник-почетник, слепо сам веровао у све што долази из СПЦ и од њеног свештенства јер за боље нисам знао. Е, кад сам за 15-так година упознао стање у СПЦ онда ми је јасније и критички га сагледавам. Ви сте сада као мала деца која мисле "Мој тата је најачи, а моја мама је најлепша" а онда када деца порасту онда почињу да увиђају и мане својих родитеља.
Не желим да вас узнемиравам и писаћу овде само кад изнесете неку неистину.

Сагледавајте стање реално, онако како јесте, информишите се о реалном стању у СПЦ, читајте, учите, молите се Богу искрено, немојте да живите у бајкама, размишљајте својом главом и критички (а не главом неких свештеника који се енормно богате и владикама који покатоличавају вернике СПЦ). Оно што је лоше у СПЦ (а има доста тога) критикујте, да би сте је поправили. Само тако ћете заиста помоћи СПЦ и бити њени верни и искрени синови и кћери, од којих ће имати користи СПЦ и сав наш народ и држава. У СПЦ има превише улизица, лицемера и незналица од којих СПЦ и народ нема никакве користи већ само штету, не будите једни од њих.
 

zvezdana zvezda 1

Iskusan
Banovan
Poruka
5.419
Apsolutno imas pravo da pises sta god hoces..Meni ne smeta.Ko hoce da cita i razume razumece.
Ja samo "nemam stomak" za ovakve stvari,ustvari mislim da nemam za svet uopste,ali hajde...
I niko nam nije kriv sto smo ovakvi kakvi smo,pa se glodjemo na svakoj temi..Sta sad ..malo malo pa da se tuzakamo kod moderatora??
Ja vise necu uopste pisati.Ne vidim svrhu.
 
Poruka
2.375
Apsolutno imas pravo da pises sta god hoces..Meni ne smeta.Ko hoce da cita i razume razumece.
Ja samo "nemam stomak" za ovakve stvari,ustvari mislim da nemam za svet uopste,ali hajde...
I niko nam nije kriv sto smo ovakvi kakvi smo,pa se glodjemo na svakoj temi..Sta sad ..malo malo pa da se tuzakamo kod moderatora??
Ja vise necu uopste pisati.Ne vidim svrhu.
Замрла вам тема од када се ти наљути и престаде да пишеш.
Немој да престанеш да мислиш и пишеш о православљу јер пропашће православље и СПЦ ако их ти не браниш :lol: Шалим се. Покрените се мало из учмалости. Наша тема "Зилоти - истинито православље" има већ 45 страна а ваша тек непуне две. Па и из тога се види ко је ревноснији, ко више ревнује за православну веру и кога она више занима и ко више мисли, говори и пише о њој, и из тога се види коме је више стало до православља. Немој да се љутиш, али тако је. Лењи сте за веру. Угледајте се на нас православне ревнитеље (зилоте, истините православце). :) :heart:
 
Poslednja izmena:

gost 4554

Buduća legenda
Poruka
39.135
Замрла вам тема од када се ти наљути и престаде да пишеш.
Немој да престанеш да мислиш и пишеш о православљу јер пропашће православље и СПЦ ако их ти не браниш :lol: Шалим се. Покрените се мало из учмалости. Наша тема "Зилоти - истинито православље" има већ 45 страна а ваша тек непуне две. Па и из тога се види ко је ревноснији, ко више ревнује за православну веру и кога она више занима и ко више мисли, говори и пише о њој, и из тога се види коме је више стало до православља. Немој да се љутиш, али тако је. Лењи сте за веру. Угледајте се на нас православне ревнитеље (зилоте, истините православце). :) :heart:
Od kako smo mi otišli sa Vaše teme, nju niko i ne čita više...:rotf::rotf::rotf:
 
Poruka
2.375
Звездана звезда је цитирала у овом подфоруму више пута књигу владике-пензионера СПЦ Атанасија Јевтића "Заблуде расколника тзв. страколандараца" о зилотима која је пуна неистина па ако неко хоће да прочита одговор зилота на ту Атанасијеву књигу, истину о зилотима, истину о СПЦ и истину о садашњем (савременом) стању православља у свету може да са следећег линка
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv ekumenista/Apologija/index.htm
бепслатно скине књигу монаха Серафима Србина са Свете Горе (који је средњих година и тамо живи) "Апологија (одбрана) зилота матејевца". Ако немате сада воље да читате бар погледајте бројне фотографије и прочитајте истините коментаре писца испод њих који су у неким случајевима јако духовити али истинити.
 
Poruka
2.375
Od kako smo mi otišli sa Vaše teme, nju niko i ne čita više...:rotf::rotf::rotf:
Превише се ти смејеш и ругаш па бих те подсетио на Христове речи из Јеванђеља кад већ твоји учитељи нису се сетили да те подсете "Благо онима који сада плачу јер ће се утешити, а тешко онима који се сада (у овом животу) смеју јер ће заплакати и заридати (на оном свету)". И још да те подсетим, пошто ти ништа православно не читаш, да се Господ Исус Христос никада није смејао а камоли стално и неконтролисано церекао као ти, а јесте плакао као например онда када је његов пријатељ Лазар умро, па га је Исус Христос васкрсао (оживео) из гроба после четири дана (у Јеванђељу пише).
 

zvezdana zvezda 1

Iskusan
Banovan
Poruka
5.419
O svetoj tajni pricesca:



Текст преузет из књиге Вера светих Катихизис Источне Православне Цркве од светог Владике Николаја Жичког

Шта је света тајна причешћа?
То је света тајна у којој побожни хришћани под видом хлеба и вина примају истинито тело и крв Господа нашег Исуса Христа.

Ко је установио свету тајну причешћа?
Господ наш Исус Христос пред својим ученицима на последњој вечери, уочи свога страдања и смрти.

Како је Он установио ову свету тајну?
То је описано у св. Јеванђељу: "И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши га преломи га и даваше ученицима, говорећи: узмите, једите ово је тело моје. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви; јер је ово крв моја новога завета која ће се пролити за многе ради отпуштања греха" (Мат. XXII, 26—28).

За време кога богослужења се у цркви припрема и прима света тајна причешћа?
За време најважнијег црквеног богослужења, које се зове Света литургија.

Зашто је света литургија најважнија од свих црквених богослужења?
Зато што она приказује читаву драму Христова живота од Његовог рођења до Његовог вазнесења на небо.

Који је најважнији моменат на светој литургији?
Освећење хлеба и вина које врши епископ или свештеник.

Зашто се ова света тајна врши непрестано у цркви?
Зашто је Христос заповедио: „Ово чините за мој спомен" (Лк. XXII, 19).

Зашто је потребно да се причешћујемо?
Зато што од тога зависи наш вечни живот. Христос је рекао: "Ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан" (Јн. VI, 54).

Какве су последице непримања причешћа?
У том случају смо у смртној опасности, јер је Господ рекао сасвим јасно: "Ако не једете тела Сина Човечјега и не пијете крви Његове, нећете имати живота у себи" (Јн. VI, 53).

Како треба да се припремамо за свету тајну причешћа?
Постом и молитвом, исповедањем својих грехова и опраштањем онима који су се о нас огрешили.

Шта примамо кроз свету тајну причешћа?
Примамо самога живога Христа у себе, и тако сједињени с Њим, имамо вечни живот, према Његовим речима: „Ко једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему” (Јн. VI, 56). „Ко једе мене и он ће живети мене ради" (Јн. VI, 57)

Може ли се то објаснити неким упоређењем?
Деца узимају млеко од својих мајки, које је у ствари материно тело и крв, али том храном тела расту. Слично ми у св. причешћу узимамо тело и крв Христову и том храном наше душе расту и сазревају.

Шта би се још могло рећи о овој храни наших душа?
Наша тела су од земље, стога се хране земаљском храном, али су наше душе од небеске суштине, стога се морају хранити небеском храном. И Христос је рекао за Себе: "Ово је хлеб који је сишао с неба" (Јн. VI, 58).

Колико би пута требало да се причешћујемо?
Најмање четири пута годишње (у току четири поста). Али је препоручљиво приступити св. причешћу што чешће, што је у зависности од приправности причесника. Особито је важно причешћивање у болести.

Коју молитву треба да изговоримо пре примања свете тајне причешћа?
"Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао у свет да спасеш грешнике од којих сам први ја. Још верујем да је ово истинито и пречисто тело Твоје и да је ова сама пречиста крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости ми сагрешења моја, учињена хотимично или нехотимично, речју, делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се без осуде причестим светим Тајнама Твојим за опроштење греха и за живот вечни"


Priznajem da se ja pricescujem jednom godisnje,i to za Uskrs :rumenko:
 
Poruka
2.375
Пошто у овом подфоруму има неких "православаца" који се залажу за нов, папски црквени календар (као што су "Аналитичар" и неки други) преносим овде седму тачку (одлуку, анатему) Константинопољског (Цариградског) Свеправославног Сабора на челу са главним православним патријарсима. Сабор је највише тело у православној Цркви и његове одлуке имају највиши значај у православној Цркви.

Саборно решење Константинопољског свеправославног Сабора,
одржаног при Патријарху Јеремији II, 1583. године:


...

7. Ко год не прати црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских Сабора, и Свету Пасху (празник Васкрса, п.п.) и календар које су они добро установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену Пасхалију и нови календар безбожних, папиних астронома; и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве, које смо примили од наших Отаца, нека свако такав има анатему и нека буде изван Цркве и ван Сабора Верних.

...

Године 1583. од рођења Богочовека, индикта 12. новембра 20.

ЈЕРЕМИЈА патријарх Константинопољски
СИЛВЕСТЕР патријарх Александријски
СОФРОНИЈЕ патријарх Јерусалимски
(и остали епископи присутни на сабору)

(Преузето из нове књиге монаха Серафима Србина Светогорца "Црква и предање")

Ко хоће да прочита свих осам тачака (одлука, анатема) против новотарија и јереси римског папе и римокатоличке "Цркве" (тј. латинске јереси) може то да уради у овом подфоруму на теми "Зилоти - истинито православље"
http://forum.krstarica.com/showthread.php?p=7663497&posted=1#post7663497

Касније (до данас) је римски папа увео још горе и страшније јереси чиме се још више одвојио од православља, од истинитог исповедања Христове вере, од једне, свете, саборне и апостолске Цркве, од једине истините православне Христове Цркве.
 

LD lights

Obećava
Poruka
65
sta da ti kazem,nisam ja birao moderatore za ovaj podforum!!

ali vlada samo kaze da prolazite kroz neku krizu i da to treba iskoreniti (valjda po paroli ''pravoslavlje ili smrt'')
vi njega nazivate sektasem,on vas.. i tako u krug
izvini da nisi nesto pobrkao to pravoslavlje ili smrt , to vise odgovara islamskoj vjeri , sto nije islamsko ubij , zakolji , raznesi itd............
 
Poruka
2.375
izvini da nisi nesto pobrkao to pravoslavlje ili smrt , to vise odgovara islamskoj vjeri , sto nije islamsko ubij , zakolji , raznesi itd............
Већ сам на теми о зилотима објашњавао тај зилотски слоган "Православље или смрт" и он значи не туђу смрт него сопствену. То значи да само православље нуди живот вечни у рају (који дарује Христос) а ван православља и Христове истине је духовна смрт која води човека после телесне смрти у вечну смрт душе у паклу. То је духовни слоган у вези те друге смрти коју помиње Нови завет а која нас чека ако не живимо по Христовој православној вери. Зилоти имају заставе са тим слоганом али зилоти су сасвим мирољубиви верници. Употребу силе Бог дозвољава само у самоодбрани, мада многи хришћани је не примењују ни тада него радије страдају, али ако су нападнути њихови ближњи или други незаштићени и слабији људи из љубави према њима хришћани су дужни да их бране колико могу.
 
Top