Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Па ме онда то подсети на Ива Андрића за којег је уобичајено код нас да се деклинира као да му је име Ива, а не Иво...и то тако већ деценијама (па чак и у стручној литератури).

Зашто?:confused:

То и мене занима... било би супер ако би ти знала одговор, па да га овде и напишеш. Колико сам ја имао прилике да чујем "на слух", мушки надимци на -о и -е се по БиХ, Далмацији и Славонији, где су уобичајенија од -а варијанти, деклинирају као да се завршавају на -а. Тако се и Иво деклинира као Ива, а он није једини пример, други који ми пада на памет су браћа Иво и Лујо Војновић чија се имена деклинирају као да гласе Ива и Луја. Да ли је могуће да се у тим западним крајевима у једном периоду извршила пројекција вокатива у номинатив и да је оригинални номинатив свих тих надимака на -а, а не на -о или -е?

Такође, чини ми се да је у Војводини "надимчење" на -а доследније него у остатку Србије, јер овде имамо и Рада, а не Раде и још пар примера којих не могу тренутно да се сетим.

Још један сличан пример је и Владе Дивац, чије се име по штампи и медијима деклинира као да је Влада, а не Владе.

И још нешто, надимци на -е. Да ли су акузатив и локатив на -а или на -ета? Ако је "владика Раде", по ЦГ-правилима ћемо деклинирати "владику Рада", али ако је у питању неки наш комшија Раде, онда је Радета.
 
ispravno je i jedno i drugo, u jednim krajevima se govori na jedan način a u drugim na drugi, stvar je dijalekatska;
slučaj Ivo-Iva Andrić i sl.
on se rodio u krajevima u kojima su muška imena ovog tipa na -o; pa shodno tome je i odgovarajuća deklinacija
ali ovde su uobičajena imena tog tipa na -a
zato se kod nas - u Srbiji, većem delu, sreću obe varijante ili se varijanta na -o, menja varijantom na -a
 
Cesto cujem na televiziji kako voditeljke, kada ih je vise, iako sve zene, kazu u muskom rodu:"bili smo", "culi smo" i slicno. Zar ne treba reci:"bile smo", "cule smo"? Ako su one u pravu, od kada je to pravilo, a ako nisu, kako to da ga vecina upraznjava?

pa većina greši, ili ne vodi dovoljno računa
pravilo je:
kada su sve žene - bile smo
kada su svi muškarci - bili smo
kada su žene i muškarci, pomešano - bili smo
 
Ne znam da li je do sada neko pitao u vezi sa velikim slovom ispred imena svetaca. Npr. Sveti Nikola, Sveti apostol Pavle...pitanje je da li se Sveti pise sa velikim ili malim slovom,,S,,
Hvala

Iz Pravopisa srpskog jezika, grupa autora, skolsko izdanje:
sveti apostol Pavle, sveti Franjo Asiski, sveti Kozma i Damjan, sveti Sava(Sveti Sava);
Sveta trojica, Sveta braca;
Sveti Petar na Limu (crkva), Sveti Nikola (praznik), Sveti Stefan (geogr.).
Nadam se da sam Ti pomogla.
 
Iz Pravopisa srpskog jezika, grupa autora, skolsko izdanje:
sveti apostol Pavle, sveti Franjo Asiski, sveti Kozma i Damjan, sveti Sava(Sveti Sava);
Sveta trojica, Sveta braca;
Sveti Petar na Limu (crkva), Sveti Nikola (praznik), Sveti Stefan (geogr.).
Nadam se da sam Ti pomogla.

Мени јеси. Овако сам писао по осећају, драго ми је да је било исправно.
 
A sta kazete na ovo novo akcentovanje: doKUment, arGUment, AUstralija......?

Meni jaaaako para usi...je l' moguce da je pravilno?

Нешто слично сам и ја споменуо на једној од ранијих страница. Нити знам да ли је правилно (и по ком правилу), нити знам да ли тако говоре тек одскора, или су тако стално говорили, а да нисам примећивао.

Колико знам, говори се: докуМЕНТ, аргуМЕНТ, АусТРАлија итд.; ватроГАСци, а не ваТРОгасци; паТРИјарх, а не ПАтријарх; диЈАлог, а не ДИјалог; амбаСАдор, а не амБАсадор итд., а управо ове друге варијанте чујем по информативним емисијама.
 
Не може аргуМЕНТ и докуМЕНТ јер акценат не може бити на последњем слогу.
Не може АусТРАлија и амбаСАдор јер силазни акценти могу стајати само на првом слогу.

Значи, ипак има неке логике. :confused: Нисам ово уопште знао.

Одакле онда управо тај "неправилан" изговор у свакодневном говору, чак и у образованом делу популације? И због чега баш то рогобатно арГУмент, доКУмент, а не макар по угледу на енглески ДОкумент, АРгумент... кад већ одбацивањем -um у речима arguMENtum и docuMENtum по нашим правилима морамо да мењамо и наглашени слог ових речи страног порекла?

Да ли је по томе неправилно и рећи докуМЕНти/докуМЕНта, него мора доКУменти/доКУмента?
 
Ако говоримо о Месечевим менама у контексту атмосферске појаве, а не у контексту Месеца као небеског тела, да ли пишемо велико почетно М или не? И да ли се битне тачке Месечевих мена пишу великим почетним словима, нпр. "пун Месец"?
 

Back
Top