Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

  • Začetnik teme Začetnik teme Kurt2
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
ne morate da vredjate, lektor mi nikada nije ispravio tako nesto u tekstu ,nadam se da ti nisam ugrozila zivot.
izvinjavam se zbog svih neugodnosti koje sam izazvala
z:poz:do reforme srpskog jezika

Nije tačno da niko ne kaže Ljubičin i Miličin. Istina, ne govori se u svim delovima srpskog govornog područja, ali postoji veliki broj delova u kojima se taj standard poštuje.
Takodje, nikad ne bih rekao da je ispravno IgorEV nego IgorOV.
 
Dakle, obrnuto od nemoj je htědni ili preciznije htěj.

Заправо - није. Управо сам прочитао ову малу расправу око "немој" и не могу да се сложим са њеним закључком. Направићу малу анализу и навести неколико глагола на -ети, или прецизније на -(ј)ети, пошто у њима глас Е замењује некадашње јат, тако одабраних да на некадашњем јату не стоји дужина, односно дуги акценат, ако се ради о двосложним глаголима:

- хтети, смети, живети, волети, умети

Јасно је да имамо императиве живи и воли, али шта ћемо са хтети, смети и умети? Хтеј, смеј и умеј или хти, сми и уми? Збрка је тим већа што ови глаголи и немају императивни облик у говору из простог разлога што се не може некоме наредити да нешто хоће, сме или уме, пошто то не зависи од његове воље, већ од других фактора који од његове воље не зависе. Облик хтедни није прави императивни облик, јер је базиран на хтеднем, што је само облик у значењу "будем хтео", а не "хоћу". По слуху и осећају за језик, некако се пре одлучујемо за императивне облике хтеј, смеј и умеј, где би облици са негацијом гласили: не хтеј, не смеј, не умеј.

Шта је са глаголом "моћи" и како гласи његов императив? И ту је у питању глагол за који под нормалним условима не користимо императивни облик, али хајде да видимо како би он гласио. Залетели бисмо се кад бисмо рекли "могни", јер код изведених глагола од њега попут помоћи и одмоћи имамо помози и одмози, а не помогни и одмогни. Опет, код других изведених глагола од моћи, на пример, код смоћи и домоћи, имамо смогни и домогни. Због тога нам је овде од користи она прича о "хтеднем", па видимо да су сви ови облици заправо изведени од "могнем" (то јест, "будем могао"), а не од "моћи", а ако упоредимо "моћи" са својим кратким акцентом са другим двосложним глаголима сличне акцентуације, на пример, пити, лити, бити (тући), вити (гнездо), крити где се императив гради као: пиј, лиј, биј, виј, криј, мислим да по аналогији слободно можемо закључити да би прави (хипотетички) императив од моћи био "мој". Ако би се неко залетео, па пре упоредио глаголе доћи или проћи са моћи, подсећам да се код њих не ради о кратком, већ о дугом акценту и ту имамо облике дођи и прођи. Облик са негацијом би у том случају гласио "не мој", односно управо - немој.

Ово би било некакво објашњење, а, ако се не варам, у речницима управо и стоји да је то чувено "немој" заправо од моћи, а не од хтети, где би, као што рекосмо, тражени облик гласио "не хтеј". Према томе, парњак од "немој" не постоји, али ако би постојао, он би гласио "мој", а не "хтеј". То отприлике осећају и деца по слуху, па на онај чувен узвик неверице "ма немој!" одговарају са "ма мој!"
 
Увек је боље потврду наћи директно на интернету, него је преписивати из штампаних књига. Не сетих се одмах да проверим на "Хрватском језичном порталу" (hjp.srce.hr, штета је што домаћих сајтова оваквог типа још немамо), где за реч "немој" стоји:

nèmōj

DEFINICIJA
1. (2. l. jd, nèmōjmo 1. l. mn, nèmōjte 2. l. mn) imp. koji izriče zabranu
2. anal. odrični imp. s gl. koji se negira (niječe) [nemoj jesti!]

FRAZEOLOGIJA
⃟ nemoj! ne!, ne čini (toga), ne daj!;
ma nemoj (u dijaloškoj situaciji na riječi sugovornika ironizira ili izriče čuđenje ili nevjericu u ono što sugovornik kaže, zavisno o intonaciji, intenzitetu, izrazu lica ili gestama) [A: Jednoga dana ljudi će se hraniti samo pilulama B: Ma nemoj (nemojte)]; nikako, ne dolazi u obzir, ne vjerujem, nemoguće (je tako nešto), nije valjda, pazi da ne bi, malo sutra

ETIMOLOGIJA
✧ ne- + imp. *moj (skraćeno) od v. moći (I)

Након ове кратке референце, читаво оно објашњење делује сувишно. А можда и не.
 
Umalo ne zaboravih. Itekako spojeno. :)

Ne može rastavljeno jer ovo te nema nijedno značenje koje ima rěčca te. U rěči znači to, još, samo.

Да ли сте по души сигурни у ово? То "те" које помињете постоји и у изразу "и те какав" који се обавезно пише растављено, а богами лектори имају обичај да састављено "итекако" раздвајају на "и те како".

Da li se pravilno kaže Božiji ili Božji
usredsređen ili usresređen?
Imamo ovde neku raspravu...

Правилно је и Божји и Божији, са великим почетним Б једино ако се управо односи на Бога као личност. У фрази "сваки божји дан" где се оно "божји" не односи на Бога, већ само појачава израз, Б се пише малим словом. Слично као и вражји и вражији - правилно је и једно и друго. Обично се препоручује "Божји" и "вражји" као боља варијанта од "Божији" и "вражији", па је онај ко је у вашој расправи рекао да је једино тако правилно вероватно приметио да је тај облик присутнији у штампи и литератури. Међутим, и овај други облик, иако се не препоручује, није погрешан.

Правилно је усреДсређен, а да не бих дужио са објашњењем, можете погледати у било којем приручном речнику да реч "усресредити" (без Д) у српском језику не постоји. Глагол је повезан са изразима "у сред среде" и "усред среде", где се не мисли на среду као дан у недељи, него на срж и средину.

Kako glasi vokativ imenice profesorka? Zbog čega je prihvaćen nominativ u funkciji vokativa?

Тек сад видим да сте питање поставили и овде, надам се да је приватни одговор разрешио недоумицу.
 
Ja uvek pisem sa j, a u zadnje vreme sve vise vidjam da pisu bez j.
Evo sad je u nekoj emisiji na Discovery-u pisalo bez j. :think:

Неправилно је без ј и ради се о честој крупној погрешци. Попиј, убиј, сакриј (у императиву), а не попи, уби, сакри. Исто тако и сакријмо, сакријте, а не сакримо, сакрите.

У старијој литератури се може наићи на овај неправилан облик, као и на облике историски, библиски и сл. уместо историјски, библијски. Ради се о променама у стандарду.

Mene zanima kako se pise

Sat ipo vremena ??????

Пише се сат и по, месец и по, човек и по итд. јер се подразумева да се ради о скраћењу израза сат и (још) пола сата, а како не пишемо "ипола" него "и пола", тако нећемо писати ни "ипо", јер је "по" скраћено "пола". Међутим, и облик "ипо" састављено се често може видети јер је врло распрострањен. Иако је погрешан, не спада у крупне погрешке и има своју логику јер већ имамо правилне облике упола и напола, па се можда народ можда њоме води па и "и по" пише састављено.

П. С. Један знак питања, који се не раздваја размаком од краја реченице.
 
Poslednja izmena:

Back
Top