Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Hriscanin.Hriscanin]

Sve je moguce. Raspitaj se kod moderatora.

I to, da dobijas reputaciju na ljisu jer baljezgas?

 

[Bastiani]

То што си предложио је пре тебе предложио Ђуро Даничић и издања ЈАЗУ су у последњој четвртини 19. века штампана баш таквом ортографијом. Али, ето, на крају су се одлучили са овакву каква је данас.

 

[Sreten Žujović]

Pa nije baš... on je ovako zamislio latinična slova:

Ļ ( ļ ) = Љ

Ģ ( ģ ) = Џ

Slovo Ń nam je zajedničko...

 

[Mrkalj]

Лепо решење.


У нашем језику не постоји израз сво, само све.
Све време.

Hajd' ne серi bela rado.... Može i svo i sve - Klajn samo iznosi opservaciju/zapažanje da više naših pisaca koristi sve, što nije proverena/no informacija/obaveštenje.


Citat iz Sunđer Boba: Potrošili smo svo testo! Svo su meso pojeli!


Dakle, Sunđer Bob a ne tamo neki Klan!!!

 

[Наутилус]

Ајде не сери јеге!
Овде су сви са књижевности, а нико ништа да каже. Ко је у праву?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Kako se pišu titule - npr. senatori, narodni poslanici...velikim ili malim početnim slovom?

Ja ih uglavnom, kada se misli na konkretnu grupaciju naravno, pišem velikim slovom.

 

[Mrkalj]

Ајде не сери јеге!
Овде су сви са књижевности, а нико ништа да каже. Ко је у праву?

Svo si gorivo već potrošio?

 

[Mrkalj]

Kako se pišu titule - npr. senatori, narodni poslanici...velikim ili malim početnim slovom?

Ja ih uglavnom, kada se misli na konkretnu grupaciju naravno, pišem velikim slovom.

Titule se pišu malim početnim slovom, sem, naravno na početku rečenice ili naslova.


Velikim slovom možemo pisati one opšte imenice u rečenici koje imaju unapred definisano značenje koje želimo da istaknemo. Orden mu je dodelio Maršal. Ostao je u Selu. Ona se malo pojavljuje u Filmu.

 

[reix]

Да ли треба користи реч ,,задњи'' за нешто што је у временском низу дошло последње? Неки људи тврде да су предњи и задњи за простор, а први и последњи за време.

 

[GreyLord]

Imam pitanje u vezi povratne zamenice sebe, se.
Mozemo da kazemo: "On kupa sebe" ili "On se kupa".
Ako mozemo da kazemo. "Pomozite sebi", kako bi to glasilo kada bi se umesto punog oblika povratne zamenice iskoristio skraceni oblik iste?

 

[Mrkalj]

Да ли треба користи реч ,,задњи'' за нешто што је у временском низу дошло последње? Неки људи тврде да су предњи и задњи за простор, а први и последњи за време.

Pored prideva poslednji, pridev zadnji jednakopravno može da se koristi za označavanje zadnjeg/poslednjeg člana nekog niza (nije neophodno da to bude vremenski niz):

Ovo je zadnja benzinska pumpa pre granice. Zadnji kroz cilj prošao je Zec. Stigao je u zadnji čas. To da vam je zadnji put!

Uostalom, evo šta kaže Rečnik Matice srpske iz 2007, koji možete "srpkinji" staviti pod nos, ukoliko ona tvrdi suprotno od mene:

zadnji, -a, -e

1. koji se nalazi pozadi, stražnji: ~ sedište.
2. poslednji po redu; završni: ~ dan u nedelji; zadnje reči.
3. konačan, definitivan. - Tvoja je zadnja reč.
4. najlošiji po vrsti, po kvalitetu: hotel zadnjeg reda, zadnji čovek u selu
5. skriven, neiskren, rđav (o mislima, namerama).
​

~ pošta - poslednja poštanska stanica gde se pošta šalje.
~ crevo anat. guzno crevo.
pasti na zadnje grane dospeti u težak položaj, osiromašiti.
​

Dakle, bitno je samo znati objasniti zašto neku reč upotrebljavamo. Tako, na primer, iako se možda nekom čini nepravilno ako kažemo ceo hleb, ceo šećer ili celo vreme, biće razuveren ako mu objasnimo da imenica hleb u upotrebljenom kontekstu označava veknu hleba, imenica šećer označava pakovanje šećera, a imenica vreme u datom kontekstu označava period vremena.

Dodaj mi šećer sa police. Ali ne onaj načet, treba mi jedan ceo za kolače.
Pojeo si ceo hleb za doručak!?
Čekam te celo vreme!

Sve navedeno je ispravno.

 

[Mrkalj]

Imam pitanje u vezi povratne zamenice sebe, se.
Mozemo da kazemo: "On kupa sebe" ili "On se kupa".
Ako mozemo da kazemo. "Pomozite sebi", kako bi to glasilo kada bi se umesto punog oblika povratne zamenice iskoristio skraceni oblik iste?

Pravilno je reći "u vezi s(a)".

U vezi sa tvojim pitanjem, pretpostavljam da previđaš padeže u kojima povratna zamenica može da postoji:


G. sebe/se
D. sebi/si
A. sebe/se
I. sobom/-
L. sebi/-

Dakle, pomozite si. Kraći oblik je ujedno nenaglašeni oblik, pa treba znati da postoji semantička razlika. Puni ili naglašeni oblik naglašava samog subjekta dok je predikat u drugom planu. Upravo suprotno je sa nenaglašenim oblikom. Što neko reče - "nije svejedno".

 

[GreyLord]

Pravilno je reći "u vezi s(a)".

U vezi sa tvojim pitanjem, pretpostavljam da previđaš padeže u kojima povratna zamenica može da postoji:


G. sebe/se
D. sebi/si
A. sebe/se
I. sobom/-
L. sebi/-

Dakle, pomozite si. Kraći oblik je ujedno nenaglašeni oblik, pa treba znati da postoji semantička razlika. Puni ili naglašeni oblik naglašava samog subjekta dok je predikat u drugom planu. Upravo suprotno je sa nenaglašenim oblikom. Što neko reče - "nije svejedno".

Hvala, meni je to malo čudno, jer me oblik si podseća na timočko-prizrenski dijalekt (sa juga Srbije), i nikada nisam čuo da se koristi severnije gde živim. Ja sam mislio da se kaže pomozite se. Ipak, hvala na odgovoru.

 

[skoljkica90]

Kaze, nadji u sledecoj recenici zbirne imenice.

"U jednoj prodavnici prodaje se platno, u drugoj gotova odela, u trecoj kolaci, u cetvrtoj perle, dugmad i igle".

Tacan odgovor je samo dugmad.

Mene zanima zasto?
Zar igle, kolaci... nisu takodje zbirne imenice??

 

[Rayela]

Hajd' ne серi bela rado.... Može i [I]svo[/I] i sve - Klajn samo iznosi opservaciju/zapažanje da više naših pisaca koristi sve, što nije proverena/no informacija/obaveštenje.

!

Ne mere "svo". Zbog tog "svo" dobijale su se jedinice na pismenima iz srpskog.

 

[krasuljak]

Ne mere "svo". Zbog tog "svo" dobijale su se jedinice na pismenima iz srpskog.

Slažem se. I mene su tako učili. Sad je pitanje da li su nas tačno učili.

 

[Mrkalj]

Kaze, nadji u sledecoj recenici zbirne imenice.

"U jednoj prodavnici prodaje se platno, u drugoj gotova odela, u trecoj kolaci, u cetvrtoj perle, dugmad i igle".

Tacan odgovor je samo dugmad.

Mene zanima zasto?
Zar igle, kolaci... nisu takodje zbirne imenice??

Nisu, jer imaju jedninu i množinu. Imenice kao dugmad, lišće, čeljad, granje, brodovlje gramatički su u jednini, predstavljaju množinu, a gramatičku množinu nemaju!

 

[Mrkalj]

Ne mere "svo". Zbog tog "svo" dobijale su se jedinice na pismenima iz srpskog.

Slažem se. I mene su tako učili. Sad je pitanje da li su nas tačno učili.

Upravo to je pitanje. Znam da su davali jedinice, ali to je samo zato što su i njih tako učili, pogrešno. Suštinski razlog - zbunjenost, nedovoljan potencijal i naučni nivo, funkcionalna neadekvatnost naše lingvistike (mislim na sve četiri regionalne varijante srpskog standardnog jezika). A šta je tu pogrešno i zbunjujuće? Zbunjujuća je činjenica da postoje dve slične a različite zamenice. Jedna je pridev/zamenica sav (sav, sva, svo), a druga je neodređena zamenica sve i semantički se razlikuje od prideva sav (sav = ceo, čitav, celokupan, svekolik, vasceli)!

Primeri upotrebe neodređene zamenice sve:
Ti si meni sve...
Bez svega se ne može...
Po svemu sudeći,
... ti mi daješ sve...
Sasvim...
O svemu...

Neodređena zamenica sve ima samo srednji rod kao i njen antonim, ništa (ovo ništa, ovo sve).

Primeri upotrebe prideva sav:

Ајде не сери јеге!
Овде су сви са књижевности, а нико ништа да каже. Ко је у праву?

Hajd' sad, da li bi ti napisao ovako:

a) Dete mi je sve pokislo. / Dete se sve oznojilo.​

ili ovako:

b) Dete mi je svo pokislo. / Dete se svo oznojilo.​

Iz ovog vidimo da nije u pitanju dublet – nije svejedno koji oblik ćemo kada upotrebiti.

Mislim da smo ovim primerom pokazali da je pravilan oblik srednjeg roda prideva sav upravo - svo. Oblik sve koji se, usled zbunjenosti, nasilno gura pod faktičku pridevsku funkciju verovatno je nastao iz potrebe da se padeži ovog prideva (svȍg/svȍm) ne mešaju sa padežima prisvojne zamenice muškog roda svoj (svȏg/svȏm); i onda se tu našao oblik svȅg/svȅm kao solomonsko rešenje. Međutim, verovatno je propustom zaključeno da je nominativ ovih padeških oblika sve, budući da se, po analogiji sa zamenicama teg/tem, oveg/ovem (dijalektalno prisutnim u srpskom jeziku), opet dolazi do nominativa svo (to, ovo). Po svemu sudeći, jedini ispravni oblik nominativa srednjeg roda prideva/zamenice sav je svo.

Dakle, u ”ovem,” gore datom primeru sigurno ćemo, bez mnogo dvoumljenja, izabrati oblik svo jer bi nam oblik sve smanjivao jasnost rečenice priviđajući se delom objekatskog skupa te očekujući prelazni glagol.

Još jednom ponavljam da su sledeće sintagme ispravne: celo vreme i čitavo vreme (kada govorimo o periodu) te svo vreme (kada govorimo o apstraktnom pojmu vremena - retke teorijske situacije); sintagma sve vreme najverovatnije je potpuno nepravilna i izlišna.

Zapamtiti: sav je pridev.

 

[Mrkalj]

Evo još jednog pametnog razmišljanja:

... citiram autora koji je pisao pod nickom Balša:

"Stvar je samo u tome što tvoja* konstatacija da reč "svo" ne postoji u srpskom jeziku nije sasvim tačna. Postoji odavno, samo je gramatička norma uporno ignoriše sve (svo ) vreme. Probe radi, uzmi samo poslednji stih (da bi zanemario rimu), upotrebi propisan oblik i pogledaj na šta liči: "Mutno je nebo sve". Zvuči baš loše, zar ne?

Ono što se desilo jeste da je opšta pridevska zamenica "sav/sva/sve" dala poimeničen oblik "sve" (= nom. jd. sr. r.), koji se osamostalio i koji se može upotrebljavati potpuno sam ("Pera je popio sve") ili u konstrukcijama koje navodiš - "sve što...", "sve ono..." "sve to..." - ali i dalje bez imenice na koju bi se naslanjao.

S druge strane, očigledno postoji potreba za alternativnim oblikom ("svo") u onim slučajevima kada se radi o pravoj pridevskoj zamenici: "Pera je popio sve" ali "Pera je popio svo vino".

Posle samo 10 sekundi guglanja može se naći primer gde je ova razlika bitna:

Treće mesto nalazimo u vezirovom pismu. Bez obzira što je ono u celini uzev aluzivno intonirano, što je svo u poređenjima, slikama, metaforama, preteći karakter ove političke poruke je očigledan.

Oblik "svo" gore jasno signalizuje da se radi o pravoj pridevskoj zamenici, kojoj ovde nedostaje imenica, ali se podrazumeva: "svo (= celo) pismo je u poređenjima", a ne "sve (na svetu?) je u poređenjima".

Drugi razlog za oblik "svo", verovatno još jači, jeste potreba da se ova pridevska zamenica sistemski saobrazi sa drugim pridevskim zamenicama: "svako pismo", "neko pismo", "ovo pismo", itd.

Da se razumemo, to je grub opis jezičkog stanja, ili, ako hoćeš, jedne jezičke inovacije (istina, već vremešne), koju domaća normativna gramatika ne uzima u obzir. Oblik "svo" otuda ostaje zabranjen, a tako će ostati sve dok neki lingvista od velikog ugleda i autoriteta ne prelomi stvar, kao što je to svojevremeno, člankom u časopisu Naš jezik, učinio M. Stevanović za pridev "zadnji" u značenju "poslednji", nakon čega je ovakva upotreba prestala da bude sporna."​

 

[Mrkalj]

I još jednom ponavljam za nauk: važno je da znamo zašto neki oblik upotrebljavamo kao i da branimo svoj stav jer oni na koje bi trebalo po prirodi stvari da se oslonimo, premda su poslednjih 130 godina primali platu za njega, svoj posao nisu uradili ni kako treba, niti se kraj njihovog posla nazire iz daleka.

Pošto sam objasnio o čemu se radi, mni mi se da će oblik svo biti dostojno tretiran u narednim gramatikama, a da će nastavnice svoje kečeve moći da si zabiju u dupe.

 

[Mrkalj]

Dodaću i PUNO ili MNOGO, da ostane u bloku, jer je srodna tema:

Jesi li, nastavnice, pored prideva pȕn, čula za prilog pȕno? Ako si čula, reci mi, svojim rečima, šta on znači?

Bem ti školstvo! Jer znam pouzdano da to pokupe od bespametnih srpkinja još u osnovnoj, kao i to da ne sme da se kaže svo vreme ili celo vreme - a sme i pravilno je svo troje!

Spojler

puno pril. a. u velikoj količini, u velikom broju, mnogo: ~ trgovaca. b. vrlo, veoma, mnogo: ~ se radovati. v. više nego što treba, suviše: ~ platiti cipele.

​

puno- prvi deo složenica koji označava veliku količinu, veliki broj, potpunost onoga što je označeno drugim delom složenice: punobrižan, punobrojan, punokrvan.

pun, -a, -o 1. a. ispunjen, napunjen do vrha, do kraja: ću* ~ dukata, ~ čaša. b. koji sadrži (koga ili što) u većoj količini, koji obiluje (nečim): plod ~ soka, drveće ~ plodova. v. popunjen, zauzet, zaposednut. - Sve sobe su pune. g. koji ima, koji je dostigao potrebnu normu, količinu, meru; doveden do kraja, navršen: ~ penzija, ~ radno vreme, ~ krug. Radi pune dve godine. d. koji sadrži sve potrebne delove, sav, ceo: vojnici pod punom ratnom opremom. 2. potpuno obuzet, prožet (kakvim osećanjem): ~ ljubavi, ~ mržnje. 3. a. koji je dostigao najviši stepen razvitka; najviši, maksimalan: ~ zrelost; ~ brzina. b. apsolutan, potpun, ničim ograničen: ~ vlast, ~ uspeh. 4. a. koji jeu svojoj prirodnoj jačini, boji (o glasu); ~ glas. b. gust, debeo (o različitim tkaninama, o rastresitim materijama); ~ tepih, ~ brkovi. v. ugojen, krupan, podebeo (o telu i delovima tela): ~ žena, ~ vrat. • dupke, dupkom ~, ~ kao oko (šipak) pun do krajnje granice. ~ Mesec astr. faza Meseca sa vidljivim čitavim krugom, uštap. ~ sebe uobražen, umišljen. ~gimnazija (srednja škola) gimnazija (srednja škola) sa svim razredima i završnim ispitom. pune gaće (pune pantalone, ~ tur) imati veliki strah (pre)trpeti. ~ kapa preko svake mere, previše. puna srca, s punim srcem (u)činiti s ljubavlju, svesrdno (u)činiti. puna su mu usta (koga ili čega) često, mnogo, obično sljubavlju, pohvalno govori (o kome ili čemu). pune ruke (šake) posla veoma mnogo (posla). punim jedrima (parom) svom snagom, najvećom brzinom. punom šakom davati obilno, često davati. u punoj formi biti (u punu formu doći) potpuno spreman, pripremljen biti (postati). u punom je kuuna/velel* razvitku, zamahu. u punom smislu reči u svakom pogledu, potpuno, istinski.

 

[krasuljak]

Dodaću i PUNO ili MNOGO, da ostane u bloku, jer je srodna tema:

Jesi li, nastavnice, pored prideva pȕn, čula za prilog pȕno? Ako si čula, reci mi, svojim rečima, šta on znači?

Bem ti školstvo! Jer znam pouzdano da to pokupe od bespametnih srpkinja još u osnovnoj, kao i to da ne sme da se kaže svo vreme ili celo vreme - a sme i pravilno je svo troje!

Spojler

puno pril. a. u velikoj količini, u velikom broju, mnogo: ~ trgovaca. b. vrlo, veoma, mnogo: ~ se radovati. v. više nego što treba, suviše: ~ platiti cipele.

​

puno- prvi deo složenica koji označava veliku količinu, veliki broj, potpunost onoga što je označeno drugim delom složenice: punobrižan, punobrojan, punokrvan.

pun, -a, -o 1. a. ispunjen, napunjen do vrha, do kraja: ću* ~ dukata, ~ čaša. b. koji sadrži (koga ili što) u većoj količini, koji obiluje (nečim): plod ~ soka, drveće ~ plodova. v. popunjen, zauzet, zaposednut. - Sve sobe su pune. g. koji ima, koji je dostigao potrebnu normu, količinu, meru; doveden do kraja, navršen: ~ penzija, ~ radno vreme, ~ krug. Radi pune dve godine. d. koji sadrži sve potrebne delove, sav, ceo: vojnici pod punom ratnom opremom. 2. potpuno obuzet, prožet (kakvim osećanjem): ~ ljubavi, ~ mržnje. 3. a. koji je dostigao najviši stepen razvitka; najviši, maksimalan: ~ zrelost; ~ brzina. b. apsolutan, potpun, ničim ograničen: ~ vlast, ~ uspeh. 4. a. koji jeu svojoj prirodnoj jačini, boji (o glasu); ~ glas. b. gust, debeo (o različitim tkaninama, o rastresitim materijama); ~ tepih, ~ brkovi. v. ugojen, krupan, podebeo (o telu i delovima tela): ~ žena, ~ vrat. • dupke, dupkom ~, ~ kao oko (šipak) pun do krajnje granice. ~ Mesec astr. faza Meseca sa vidljivim čitavim krugom, uštap. ~ sebe uobražen, umišljen. ~gimnazija (srednja škola) gimnazija (srednja škola) sa svim razredima i završnim ispitom. pune gaće (pune pantalone, ~ tur) imati veliki strah (pre)trpeti. ~ kapa preko svake mere, previše. puna srca, s punim srcem (u)činiti s ljubavlju, svesrdno (u)činiti. puna su mu usta (koga ili čega) često, mnogo, obično sljubavlju, pohvalno govori (o kome ili čemu). pune ruke (šake) posla veoma mnogo (posla). punim jedrima (parom) svom snagom, najvećom brzinom. punom šakom davati obilno, često davati. u punoj formi biti (u punu formu doći) potpuno spreman, pripremljen biti (postati). u punom je kuuna/velel* razvitku, zamahu. u punom smislu reči u svakom pogledu, potpuno, istinski.

Ovo je za bold. I nadam se da se nisi meni obratio, nisam ja srpkinja, je sam matematičarka.

Hvala ti, Mrkalj, na iscrpnom objašnjenju. Ubedio si me. A da mi se ne bi smejali oni koji su pogrešno naučeni, trudiću se da koristim sintagmu "čitavo vreme". Bezbolnije je.

 

[GreyLord]

Imam pitanje...
Kada prepricavamo knjizevno delo, da li se u govoru moze koristiti i sadasnje vreme? Npr:
Ulazi on u kafanu, a tamo sede nekoliko coveka. Prilazi im, i zapocinje razgovor sa njima.
ili mora:
On je usao u kafanu gde je sedelo nekoliko coveka. Prisao im je, i zapoceo razgovor sa njima.
Ovo pitam jer cesto u svokodnevnom govoru cujem prepricavanja dogadjaja sadasnjim vremenom, pa se pitam da li je to pravilno?

 

[Wired Lain]

Mislim da jeste, jer bi tome trebalo da služi pripovedački prezent.

 

[Mrkalj]

Imam pitanje...
Kada prepricavamo knjizevno delo, da li se u govoru moze koristiti i sadasnje vreme? Npr:
Ulazi on u kafanu, a tamo sede nekoliko coveka. Prilazi im, i zapocinje razgovor sa njima.
ili mora:
On je usao u kafanu gde je sedelo nekoliko coveka. Prisao im je, i zapoceo razgovor sa njima.
Ovo pitam jer cesto u svokodnevnom govoru cujem prepricavanja dogadjaja sadasnjim vremenom, pa se pitam da li je to pravilno?

Naravno da može, ParanoidDoll je dobro kazala. Može i imperativ. Na primer: Kad sam ga spazio, a ja uzmi ono malo krušaka koliko mi staje u nedra i trči!

PS. Nadam se da se šališ kada kažeš "nekoliko coveka".