Glasovna promena u srpskom jeziku: PRĚGLAS O→E
Дилема око све и сво би се могла упоредити са дилемом око средње и средњо, треће и трећо, а које су много транспарентније. Поређење ипак није баш најсјајније, али у овом контексту може бити од користи.
Hoće li u datim primerima biti
o- ili pak preglasna
e-sufiksacija zavisi od prirode završnog suglasnika osnove.
PRĚGLAS je zamena samoglasnika
o samoglasnikom
e iza
palatalnih suglasnika (č, ć, ž, š, đ, dž, nj, lj, j suglasnika
c i suglasničkih skupova
št, žd.
Preglas se sprovodi:
- u instrumentalu jednine imenica srednjeg roda: poljom→poljem, suncem, igralištem, godištem;
- u instrumentalu jednine i u svim padežima množine imenica muškoga roda kojima osnova završava na palatale: prijateljem, ražnjem, kraljem, mužem, prištem, duždem, Savom Mrkaljem, vodičem, rajem; ražnjevi, ražnjeva, ražnjevima …; kraljevi, muževi, prištevi, duždevi, miševi, sužnjevi… izuzetno: put→putem, autoput→autoputem (razlog: izgleda da reč put ima praslovensko meko, palatalno ť ); izuzetak su jednosložne i dvosložne imenice muškog roda koje u slogu ispred sufiksa imaju samoglasnik e: Beč – Bečom, Manjež – Manježom, jež – ježom, padež – padežom.
- u svim padežima jednine sem instrumentala prideva srednjeg roda: srednje, loše, treće (po funkciji broj, a strukturno određeni pridev), tuđe, riđe, smeđe
- kod priloga srednje, loše,...
- kod brojevnih imenica srednjeg roda: dvoje, oboje, troje (po funkciji broj, a strukturno imenica srednjeg roda)
- kod nepravilnih komparativa priloga i prideva i kod reči nastalih kao komparartiv: bolje, pređe, manje, veće, više; izuzetno gore (gubi se j iza r-a)
Želeo bih da mi pojasnite da li se preglas analoški uklapa sa jednorodnom zamenicom
sve ili pridevskom zamenicom
sav i kako?
Sintagma "sve vreme" - neispravna u 99% situacija
У складу је са језичком нормом рећи и написати "цело време" када под временом у датом контексту подразумевамо временски интервал који има свој почетак и свој крај. На пример, "Скуп на отвореном трајао је нешто краће од три часа; цело време је падала ситна киша". Такав израз можемо срести и код добрих писаца. Понекад је стилски боље уместо "цело време" рећи "све време" и често се исправке наставника које имају такав карактер погрешно тумаче као исправке нечег неправилног. Одатле и најчешћа забуна коју већина носи из школских дана, да је израз "цело време" неправилан.
Међутим, ако време посматрамо као неодређену збирну именицу, а не као целину, тада ћемо рећи "све време". На пример, "све време овог света". У таквим примерима је сасвим коректна примедба како не треба рећи "цело време", већ "све време".
Budući da ste ovim potvrdili ono o čemu pišem, a iz čega proizlazi da je u oko 99% situacija ispravno reći
celo vreme, i budući da ste sve diskutante nonšalantno predstavili u svetlu kolektivne zablude, molio bih za normativističke reference koje podržavaju vaše tvrdnje e kako bih mogao da ih skeniram, fotokopiram, objavim na internetu i podelim ispred obližnjih škola, jer, izgleda da jedino nastavnici za to ne znaju.
Međutim, ako ćemo objektivno, ne znaju ni lektori Politike:
site:http://www.politika.rs/ "све време"
About 6,400 results (0.16 seconds)
site:http://www.politika.rs/ "цело време"
About 504 results (0.20 seconds) - i to, sve do jednog rezultata u komentarima, koji nisu lektorisani!!!
Treba pogledati za ostale novine.
Problem istorijske i grografske rasprostranjenosti oblika sve kao srednjeg roda pridevske zamenice sav
Осврнуо бих се на аргумент давнине који помињете и покушао да га прикажем као ирелевантан. На пример, у једном делу народа је од давнине правилно и рећи "все", па то опет нема много утицаја на норму. Имате право када кажете да већи део народа говори "сво" и да постојање такве речи има своју логику, а вероватно и када прогнозирате да једног дана и тај облик може ући у норму. Са те стране, ја једино могу да покушам да објасним због чега тај облик већ није у норми, већ се уместо њега користи "све". Облик "све" је, као што знате, настао метатезом од старијег "все", а од њега, аналогијом, и најновији облик "сво". У време формирања норме српског (и хрватског) књижевног језика, облик "све" је био много заступљенији у народном говору него данас и људи су природно и по сопственом осећају говорили "све" управо на онаквим местима где би се данас најприродније употребило "сво" (на пример, везирово писмо би било "све у поређењима") и такав изговор постоји и данас у појединим областима, нарочито у западнијим крајевима нашег говорног подручја. Тамо ће се природно рећи све троје, све четворо, да је пашче све изубијано и сл., где би се на сличним местима у народном говору других области употребило "сво". Други аргумент је тај што облик "сво" немамо код добрих писаца, а обично је њихово дело пресудно при разматрању увођења новијих народних израза у норму
Budući da je sam pojam "davnine" veoma "rastegljiv" i neobjektivan, jasno je da je bila u pitanju više retorika pa ću se sa opaskom o argumentacijskoj irelevantnosti složiti.
Što se tiče rasprostranjenosti oblika
svo, odnosno izoglosa, tu bismo morali konsultovati dijalektološke rečnike srpskog jezika (!), tačnije lično sprovesti anketu. Suprotno iznetom, po nekom ličnom osećaju, mislim da (i)jekavski krajevi imaju kudikamo frekventniju upotrebu svo kao srednjeg roda pridevske zamenice sav: svo lišće, svo meso, svo testo (primer "svo vreme" u uzorku najnovijeg Đukanovićevog intervjua
http://forum.krstarica.com/showthre...alje-dominantna-politička-ideologija-u-Srbiji). Možemo napraviti Google-istraživanje podgoričkih i banjalučkih novina. Za početak, Pobeda:
site:http://www.pobjeda.me "sve vrijeme" About 141 results (0.15 seconds)
site:http://www.pobjeda.me "svo vrijeme" About 30 results (0.10 seconds)
site:http://www.pobjeda.me "cijelo vrijeme" 36 results (0.16 seconds)
site:http://www.pobjeda.me "čitavo vrijeme" About 57 results (0.18 seconds)
Mislim da je argumentacija tipa "imamo/nemamo kod dobrih pisaca" jednako površna. Na primer, S. Basara sam kaže da sve svoje tekstove šalje na lektorisanje. D. Ćosić ima privatnog lektora. Sve kad bismo i utvrdili ko su objektivno dobri pisci, nameće se pitanje da li "dobar pisac" ima vremena da se bavi svim gramatičkim finesama i da li mu je to uopšte cilj?
Dokle ces se brukati? Upravo o toj razlici (sav, sva, svo: pridjevske kolicinske zamjenice u odnosu na nominativ jednine srednjeg roda: sve, tj. staro v'se, itd, itd.) je fino pisao Igrutin Stevovic (Funkcionalna gramatika srpskohrvatskog jezika - osnovi, prirucnik za nastavnike, Sarajevo, 1958, str. 122). 
