Povelje bosanskog bana Mateje Ninoslava (1232-1250) o Srbima (Bošnjanima) i Vlasima (Dubrovčanima)

[Frontiersman]

U izgovoru je to za pojedinca bilo Serbljin, a za skupinu Serblji.

Kojem izgovoru?
U Dušanovom zakoniku se javlja recimo baš taj oblik Srbin.

 

[ronhilllol]

Не знам шта је твој проблем.
Хрватско име није ексклузивитет у Босни јер је Босна у својој експснзији преузела и неке хрватске територије и рашке хајдемо рећи.
Не требаш ти мени доказивати да Хрвати постоје у Босни већ да Хрвати оснивају државу у Босни и зачињу босанску државност круном Немањића.
А ту ти википедија не може помоћи.

Bosanska državnost započinje Banovinom Bosnom nakon slabljenja Hrvatskog Kraljevstva čiji je ona bila sastavni dio.

 

[NickFreakyrgios]

Bosanska državnost započinje Banovinom Bosnom nakon slabljenja Hrvatskog Kraljevstva čiji je ona bila sastavni dio.

Једини хрватски краљ је био Дмитар Свинимир и Босна није била део његовог краљевства.
До слабљења тог краљевства није дошло већ нестанка под Угаре.
Други хрватски краљ ти је Петар Карађорђевић.

 

[NickFreakyrgios]

Desavalo se i da hrvatski Srbi ratuju protiv bosanskih, humskih I raskih Srba. Bilo je tu raznih kombinacija

Од Дежевског споразума и његовог неиспуњавања постају ривали круне с тим да је Босна преузела легитимитет Драгутинове Србије зато источне суседе зове Рашанима јер према Дежевској подели они су касније постали наследници Драгутинове Србије и круне.
Не би било ни згодно источне ривале звати Србима.

 

[ronhilllol]

Desavalo se i da hrvatski Srbi ratuju protiv bosanskih, humskih I raskih Srba. Bilo je tu raznih kombinacija

Srbi svi i svuda.

 

[krinka5]

U izgovoru je to za pojedinca bilo Serbljin, a za skupinu Serblji.

A ti si bio prisutan kada su izgovarali;

Ђорђе Бубало, Душанов законик

 

[NickFreakyrgios]

Srbi svi i svuda.

Заборавих да поменем још једног краља Хрватске и Далмације између Милутина Немањића.
Дакле Хрватска мање краљева од Дукље ,Србије ,Босне.
Свакако више банова.

 

[ronhilllol]

Kojem izgovoru?
U Dušanovom zakoniku se javlja recimo baš taj oblik Srbin.
Pogledajte prilog 1570290

Čemu ь ?

 

[Mrkalj]

Čemu ь ?

U srpskoj red. staroslovenskog, pa tako i u srpskom narodnom pisanom jeziku tanko jer ima dve svrhe.

Prva je gde Ь (tanko jer) meki znak i označava mekoću prethodnog suglasnika. Ovaj znak nema zvučnu vrednost sam po sebi, već služi da promeni izgovor suglasnika koji mu prethodi, čineći ga "mekšim" ili palatalizovanim. Na primer, u ruskom jeziku, razlika između "б" (b) i "бь" (bʲ) je u tome što se "бь" izgovara s palatalizacijom, što znači da se izgovara bliže nepcu. Ovaj znak je i danas važan u jezicima kao što su ruski, ukrajinski i bugarski, gde često menja značenje reči ili gramatičke oblike.

Druga je funkcija tankog jera kao debelog jera. To je specifikum i pojednostavljenje karakteristično za srpsku redakciju. Debelo jer (ъ) u staroslovenskom jeziku, poznato i kao "tvrdi znak", imalo je fonetsku ulogu. U srpskoj redakciji staroslovenskog iako se piše isto kao tanko jer, u slučajevima koje pismeni Srbi onog doba prepoznaju, tanko jer u početku (srpske redakcije) ima funkciju debelog jera tj. glasa šva ili muklog a, a kasnije i glasa a.

Vlastele i vlasteličići koji gredu u dvor carev, ili (bilo) Grk, ili Nemac ili Srbin ili vlastelin in koji ljubo ašte (ako) dovede sa sobom gusara ili tata, da se on-zi gospodar kaže (nakaže, kazni) kako tat i gusar.

 

[Scott Isle]

Ban se ne pominje vezano za Dalmaciju u DAI. Samo za franacku Hrvatsku i njihovog bana.
U poglavlju 29 o Dalmaciji pominju se zupani ali u vrijeme romejskog Cara Mihajla mucavca, i pise da nismo imali tada princeve nego zupane. U drugim djelovima se pominju princevi.
To ukazuje na to da je rijec njemackog porjekla jer su Hrvati Njemci.

 

[NickFreakyrgios]

Колико ја знам а нек ме неко исправи пре Дежевског споразума Босна и Србија већ раздвојене нису у непријатељским односима већ савезници пример бана Борића који помаже устанке у Рашкој Кулин бан такође и редом.
Непријатељство је настало између Рашке и Дукље када је Рашка/Србија истакла право првенства у власти.
То се завршило премештањем круне и озваничавањем у Расу.
Наравно да је у Босни кренуо тај престиж да су желели истаћи право и присвојити све српске територије и истаћи своје право на њих и промовисати своју нову државу и преместити центар код њих.
Иако после промоције босанског краљевства и његове тужне епике где су чак и учествовали у Косовском боју и држали Приштину и делове Косова до пада под Турке покушавали да се уједине са српском деспотовином није настао босански идентитет.
Странци пишу о Босанцима касније кроз познији средњи век али у својој традицији до 19. 20. века нису изградили неки свој засебан идентитет.
Дукља је остварила аутономију у оквиру српског краљевства и царства али није створила свој посебан етнички идентитет исто је и са Босном.
Суштина сукоба је Game of the Thrones и то почиње са Војислављевићима завршава се са Котроманићима.
https://damirnadivanu.com/2018/09/18/dinastija-kotromanic-tajna-kralja-ostoje/

 

[Pumpaj Dinstanović]

Колико ја знам а нек ме неко исправи пре Дежевског споразума Босна и Србија већ раздвојене нису у непријатељским односима већ савезници пример бана Борића који помаже устанке у Рашкој Кулин бан такође и редом.
Непријатељство је настало између Рашке и Дукље када је Рашка/Србија истакла право првенства у власти

Zapravo, odnosi između Kotromanića i Uroševića su bili katastrofalni. Ban Stjepan II je bio njihov ljuti protivnik, kako kralja Dečanskog, tako i Dušana. Ratovali su, dosta.

 

[NickFreakyrgios]

Zapravo, odnosi između Kotromanića i Uroševića su bili katastrofalni. Ban Stjepan II je bio njihov ljuti protivnik, kako kralja Dečanskog, tako i Dušana. Ratovali su, dosta.

Тако је навео сам тачно да су односи драстично поремећени после Дежевског споразума и да настаје престиж круне и слабљење Угарске унутрашњим немирима и експанзије Босне.
(ако си прочитао)
Босанци носе суверенитет српске круне "Урошевићи" рашког краљевства.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Тако је навео сам тачно да су односи драстично поремећени после Дежевског споразума и да настаје престиж круне и слабљење Угарске унутрашњим немирима и експанзије Босне.
(ако си прочитао)
Босанци носе суверенитет српске круне "Урошевићи" рашког краљевства.

Ban Stjepan II nije iskazivao neke kraljevske ambicije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Иако после промоције босанског краљевства и његове тужне епике где су чак и учествовали у Косовском боју и држали Приштину и делове Косова до пада под Турке покушавали да се уједине са српском деспотовином није настао босански идентитет.

Kakvi pokušaji ujedinjenja sa državom despota?

 

[NickFreakyrgios]

Kakvi pokušaji ujedinjenja sa državom despota?

Ко је био последњи деспот?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ко је био последњи деспот?

Stjepan (tj. Štefan) Tomašević

 

[NickFreakyrgios]

Током целе 1458. године вођени су преговори између српског и босанског двора око женидбе Томашевог сина Стефана и најстарије кћери деспота Лазара. У име српског двора, преговоре је водио велики логотет Стефан Ратковић. За уједињење Босне и Србије био је и угарски краљ Матија Корвин. Марта 1459. године Стефан Томашевић ушао је у Смедерево. Већ 1. априла венчао се са Лазаревом ћерком Јеленом Бранковић. Слепи Стефан збачен је са власти чиме је престала власт породице Бранковић. Стефан је отишао сестри Катарини, удовици Улриха Цељског, а затим у Албанију где се оженио ћерком Аријанита Комнина. Одлазио је и у Венецију, а највећи део живота провео је у Фурланији где је и умро у беди. Доласком Стефана Томашевића на власт нико више није ни помишљао на слепог Гргура. Као калуђер Герман умро је октобра 1459. године. Сахрањен је у Хиландару. Његова сестра Мара наставила је да живи у Турској. Настанила се у Јежеву у Серској области, недалеко од Свете Горе. Купила је 1459. године манастир Свете Софије у Солуну. Штитила је светогорске калуђере и утицала да се на место цариградског патријарха постави неколико Срба. Сахрањена је у Косеници код Драме, задужбини краља Милутина. Катарина Бранковић се најзад вратила у Србију. Сахрањена је у Кончи код Струмице.

 

[NickFreakyrgios]

Суштински српско царство је створено по узору на ромејско и постало је српско-ромејско.
То је било мултикултурално и мултиетничко царство примарно Срба и Ромеја а секундарно свих осталих на тим територијама.
Оно што су свештеници схватили и утицали на обласне господаре је било уједињење и целовитост Пећке патријаршије.
Зато је Зета припала деспотовини јер се Пећ налазила тада у Зети.

"
"Крајем 14. века, у време турског освајања јужних српских земаља (1392—1395), под новоуспостављену турску власт потпале су и тамошње српске епархије, док су оне у севернијиим областима освојене привремено, за време првог пада Српске деспотовине (1439-1444), а затим и трајно, у време њеног коначног пада (1455-1459). Недуго потом, Турци су запосели Краљевину Босну (1463) и највећи део Војводстава Светог Саве (1465), које су потпуно освојили 1482. године, док су Зету запосели привремено (1479), а потом и трајно (1496). Тиме су се све тадашње српске епархије нашле под турском влашћу, а у међувремену је и сам опстанак патријаршије био доведен у питање"
"

 

[Pumpaj Dinstanović]

Суштински српско царство је створено по узору на ромејско и постало је српско-ромејско.
То је било мултикултурално и мултиетничко царство примарно Срба и Ромеја а секундарно свих осталих на тим територијама.
Оно што су свештеници схватили и утицали на обласне господаре је било уједињење и целовитост Пећке патријаршије.
Зато је Зета припала деспотовини јер се Пећ налазила тада у Зети.

"
"Крајем 14. века, у време турског освајања јужних српских земаља (1392—1395), под новоуспостављену турску власт потпале су и тамошње српске епархије, док су оне у севернијиим областима освојене привремено, за време првог пада Српске деспотовине (1439-1444), а затим и трајно, у време њеног коначног пада (1455-1459). Недуго потом, Турци су запосели Краљевину Босну (1463) и највећи део Војводстава Светог Саве (1465), које су потпуно освојили 1482. године, док су Зету запосели привремено (1479), а потом и трајно (1496). Тиме су се све тадашње српске епархије нашле под турском влашћу, а у међувремену је и сам опстанак патријаршије био доведен у питање"
"

Pa nije stvoreno opšte crkveno ujedinjenje; bugarska arhiepiskopija u Ohridu nije bila podvrgnuta pećkom arhiepiskopu. Nije je Dušan ukinuo posle 1345. godine.

 

[Kotromanicev sin]

Evo jedan ekskluzivni dokument. Nikola Drenovački, koji za sebe kaže da je "rodom Bošnjanin", 1563. ustvrdio je ispravnost prijevoda hrvatskih glagoljaških knjiga. "Čiste i prave hervacke reči", "dobro istumačena i razumna vsem Hervatom", kaže Nikola.
Pogledajte prilog 1570264Pogledajte prilog 1570263

https://www.enciklopedija.hr/clanak/drenovacki

Какве везе има он са Босном и то још средњевјековном?

 

[NickFreakyrgios]

Pa nije stvoreno opšte crkveno ujedinjenje; bugarska arhiepiskopija u Ohridu nije bila podvrgnuta pećkom arhiepiskopu. Nije je Dušan ukinuo posle 1345. godine.

Није под Тутвима па до модерних времена је тињала борба између Охридске и Пећке патријаршије.

 

[Urvan Hroboatos]

Malo je to dalje od XIII stoleća, ali ako dobro razumem, Drenovački su iz Cazinske krajine tj. Turske Hrvatske, tako da to ne bi trebalo da bude nešto preterano neobično.

Vjerojatno u vezi s franjevačkom provincijom Bosna Hrvatska, koja je osnovana na od Turaka (onda) neokupiranim područjima zapadne Bosne i Like- i dalje- i koja je bila u stalnoj vezi, do ukinuća, s Bosnom Srebrenom koja je opstala do novijega doba.

 

[ronhilllol]

Malo je to dalje od XIII stoleća, ali ako dobro razumem, Drenovački su iz Cazinske krajine tj. Turske Hrvatske, tako da to ne bi trebalo da bude nešto preterano neobično.

Bošnjanin svoj jezik za koji zna da se priča na prostoru cijele Bosne naziva hrvatskim imenom, i kaže da je razumljiv svim Hrvatima. Nisam ni rekao da je to nešto neobično, meni sigurno nije.

 

[ronhilllol]

U srpskoj red. staroslovenskog, pa tako i u srpskom narodnom pisanom jeziku tanko jer ima dve svrhe.

Prva je gde Ь (tanko jer) meki znak i označava mekoću prethodnog suglasnika. Ovaj znak nema zvučnu vrednost sam po sebi, već služi da promeni izgovor suglasnika koji mu prethodi, čineći ga "mekšim" ili palatalizovanim. Na primer, u ruskom jeziku, razlika između "б" (b) i "бь" (bʲ) je u tome što se "бь" izgovara s palatalizacijom, što znači da se izgovara bliže nepcu. Ovaj znak je i danas važan u jezicima kao što su ruski, ukrajinski i bugarski, gde često menja značenje reči ili gramatičke oblike.

Druga je funkcija tankog jera kao debelog jera. To je specifikum i pojednostavljenje karakteristično za srpsku redakciju. Debelo jer (ъ) u staroslovenskom jeziku, poznato i kao "tvrdi znak", imalo je fonetsku ulogu. U srpskoj redakciji staroslovenskog iako se piše isto kao tanko jer, u slučajevima koje pismeni Srbi onog doba prepoznaju, tanko jer u početku (srpske redakcije) ima funkciju debelog jera tj. glasa šva ili muklog a, a kasnije i glasa a.
Pogledajte prilog 1570315
Vlastele i vlasteličići koji gredu u dvor carev, ili (bilo) Grk, ili Nemac ili Srbin ili vlastelin in koji ljubo ašte (ako) dovede sa sobom gusara ili tata, da se on-zi gospodar kaže (nakaže, kazni) kako tat i gusar.

Zar nije argument koji uporno ponavljate kada vam se ukaže na to da vam je stari srpski jezik danas nerazumljiv upravo to da ste imali književni i narodni jezik? Imaš li dokaz da je to izraz koji se koristio u narodnom govoru prije modernog vremena?