Povelje bosanskog bana Mateje Ninoslava (1232-1250) o Srbima (Bošnjanima) i Vlasima (Dubrovčanima)

Samo bih dodao da su izvori često znali da Srbe nazivaju Slovenima, tako da je Mihajlo sasvim izvesno vladar Srba.
Није то спорно, споран је моменат власти Томислава над Михалом Вишетиним што чак ни сплитски сабори и у овом облику не говоре уопште.
Његово присуство је било заправо ту само звог судбине стонске епископије.
Овде неки тумаче као његовоу потчињност међутим хрватски краљ тражи од папе Јована X заштиту од Симеуна.
Михајло Вишетин нема никакав проблем с тим он је савезник Симеуна и зашто би се потчинио хрватском краљу који тражии заштиту од бугарско-ромејског цара Симеуна који је Михајлов савезник и чију власт Михајло номинално признаје 925.
Једини разлог други његовог присуства би могао баш бити да реши конфликт Хрвата са Симеуном.
Уз услов шта му буде понуђено за узврат.
 
Није то спорно, споран је моменат власти Томислава над Михалом Вишетиним што чак ни сплитски сабори и у овом облику не говоре уопште.
Његово присуство је било заправо ту само звог судбине стонске епископије.
Овде неки тумаче као његовоу потчињност међутим хрватски краљ тражи од папе Јована X заштиту од Симеуна.
Михајло Вишетин нема никакав проблем с тим он је савезник Симеуна и зашто би се потчинио хрватском краљу који тражии заштиту од бугарско-ромејског цара Симеуна који је Михајлов савезник и чију власт Михајло номинално признаје 925.
Једини разлог други његовог присуства би могао баш бити да реши конфликт Хрвата са Симеуном.
Уз услов шта му буде понуђено за узврат.
Upravo tako.
Do sada nikada nisam čuo da neko spominje Mihaila u tom kontekstu, niti da pominje da je on bio pod nekim hrvatskim vladarom, takvu konstrukciju prvi put čujem ovde od Hrobatosa ( kapiram da je to njegov klon nalog).
Čak ni od Hrvata nikada nisam čuo takvo tumačenje, barem ne od onih koji poseduju više znanja.
 
Upravo tako.
Do sada nikada nisam čuo da neko spominje Mihaila u tom kontekstu, niti da pominje da je on bio pod nekim hrvatskim vladarom, takvu konstrukciju prvi put čujem ovde od Hrobatosa ( kapiram da je to njegov klon nalog).
Čak ni od Hrvata nikada nisam čuo takvo tumačenje, barem ne od onih koji poseduju više znanja.
Било је хрватских историчара али нису тврдили уопште нити доказивали већ на основу титулације рекс, дукс тумачили да би можда могао бити.....
Обзиром да за тако нешто нема никакве екстерне потврде у изворима нити код Порфирогенита нити код Ђеновљана, Млетака нити било где изузев књиге Томе Архиђакона то је 13. век.Он је доживео владавину Стефана Уроша 1.
Сад из те песпективе угарске Далмације он пише своју књигу.
Он има и неког Протодукљанина идпред себе којег тумачи он помиње Гете у Дукљи у 10. веку. Он не зна да ли су становници Готи или Словени.
Глагољицу зове готицом.
Онда помиње да су Хрвати погани хришћани лоших навика заражени аријанском кугом.
Како су у цркви светог Петра у Сплиту појели свеће јер нису. знали чему свеће служе.
Онда пише да је Дукља град у Рашкој стиче се утисак да град још постоји. Има пуно контаверзи али је врло занимљива књига свакако има свачега ту.
Међутим као извор за 10. век без неке потврде екстерне је проблематично јако јер је то још један хрватски краљ за кога само он зна и можда римски папа и нико више на овом свету.
Дакле Порфирогенит знa:

" Opet, Simeon posla drugu vojsku protiv kneza Zaharije, pod Knenonom i Emnekonom i Ecboklijom i takođe, zajedno s njima Časlava. Tada se Zaharije uplaši te pobegne u Hrvatsku, a Bugari su poslali poruku županima da oni treba da dođu k njima i da prime Časlava za svog arhonta(kneza) obećanjem su ih prevarili i odveli čak do prvog sela, odmah svezali i ušli u Srbiju, i uzeli sa sobom sveukupan narod i stare i mlade, i odveli su ih u Bugarsku, a samo neki su pobegli i otišli u Hrvatsku i zemlja ostade pusta. Zatim, u to vreme ti isti Bugari pod Algoboturom uđoše u Hrvatsku ratovati i tamo su oni svi bili pobijeni od Hrvata. Sedam godina kasnije Časlav je pobegao od Bugara sa još četvoricom i ušli su u Srbiju iz Preslava"

Дакле Порфирогенит је савременик тих догађаја и врло невероватно да не зна за Томислава.
Са становишта антибугарске коалиције требао би бити обсвештен о овоме.
 
Комбинација података коју је вршила стара хрватска историографија служећи се Кедрином у комбинацији са Томом Архиђаконом.
Кедрин помиње битку између непознатог хрватског архонта и Симеунових снага под Алогоботуром то помиње и Порфирогенит да су упали у Хрватску и били побијени.
Кедрин помиње да је после овог догађаја Симеун добио срчку и умро.
Што је комбинација са Самуилом чијој војсци је Васили 2 Бугароубица повадио по једно око да се виде да се врате угледавши овај призор Самуило је добио срчку и умро.

Сад Кедрин помиње у планинама и горама битку што је хрватска историографија сместила у Босну и на Дрину што уопште се нигде не помиње.
Ни сам Тома Архуђакон не зна за овај податак већ на сплистким саборима 925. битка са Алгоботуром се већ догодила. Симеун прети одмаздом а Томислав тражи заштиту од Симеуна 925.

Дакле у режији Кедрина да се бој између хрватског архонта и Алгоботура десио тако да је Симеун након тога умро Томислав би био награђен највишим византијским одлиловањима и цео свет би знао за њега. Имао би популарнот Милоша Обилића.
Међутим Кедрин му не зна име и смешта овај бој у 927.
Како је Порфирогенит писао до 951-3 нема трика да се тако нешто догодило сем у режији коју је поменуо Алгоботур је кренуо за одбеглим Србима у Хрватску и био потучен од Хрвата.
Да је тад умро Симеун био би најпопуларнија личност Пофирогенитове саге и архонт над архонтима свих времена.
Часлав би се вратио као хрватски вазал и владао као жупан Србијом никад му Хрвати не би дозволили да обнови територије и Србију нити да им присмрди на Јадрану.
 
Према Порфирогенитовом датовању Часлав бежи из Бугарске 7 година након ових догађаја са Алгобоуром.После Симеунове смрти 927.
Што би значило да су се догађаји десили негде 920-921. међутим такође помиње 3 године непрестаних ратова са Бугарима да се то стање продужило до 923.-924.
Као круну решавања ових конфликта Тома Архиђскон ставља Сплитске саборе у 925.
Што би негде имало смисла.
 
У Дукљаниновој режији Часлав протерује свог оца у Италију који је оженио Римљанку са којом добија сина Павлимира Бела.
У синергији са дубровачким аналима. Што би био ехо овог времена у комбинацији са народним предањем.
Отац Чаславов свакако није био Михајло Вишетин иако су те породице орођене од Властимира несумњиво али Дукљанин додаје на епици да је Часлав протерао свог оца.
Заиста није решено како су они изрегулисали односе након 927.
Михајло се појављује као господар Сипонта или Барија до негде 930. Што би имало логике да је оженио неку латинску племкињу и ојачао своје позиције у Италији јер га Ђеновљани зову реx Sclavorum.
Сад како је Часлав загосподарио његовим областима после 927. заиста не знамо осим овог кратког еха из прошлости који помиње Дукљанин и дубровачки анали.
 

Back
Top