Povelje bosanskog bana Mateje Ninoslava (1232-1250) o Srbima (Bošnjanima) i Vlasima (Dubrovčanima)

[salko dinamitas]

Па наведи барем пет сачуваних повеља (уговоеа, исправа, писама) писаних у канцелчарији бана Босне прије повеља бана Матеја Нинослава (изузев повеље Кулина бана из 1189.године). Написао си да их има на стотине, ваљда није тешко наћи пет. И наравнои извор гдје се можемо увјерити у ваљаност тврдње.

Naveo sam da se radi o poveljama i ugovorima ,ne samo povelje ,ne navodim izvor jer je sve zabranjeno sto nije iz Srbije osim poznatih svjetskih kuca kao CNN np , u tom slucaju bilo kakva rasprava nema svrhe.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Izvinjavam se radi se o poveljama i ugovorima nisam kopirao sa foruma Herceg Bosna, jeste hrvatski izvor.

Nego? Koji hrvatski izvor?

Naveo sam da se radi o poveljama i ugovorima ,ne samo povelje ,ne navodim izvor jer je sve zabranjeno sto nije iz Srbije osim poznatih svjetskih kuca kao CNN np , u tom slucaju bilo kakva rasprava nema svrhe.

Jao bre čoveče, ovo nije ptf Politika.

 

[Khal Drogo]

Naveo sam da se radi o poveljama i ugovorima ,ne samo povelje ,ne navodim izvor jer je sve zabranjeno sto nije iz Srbije osim poznatih svjetskih kuca kao CNN np , u tom slucaju bilo kakva rasprava nema svrhe.

Не врдај, није забрањено приложити било који историјски извор,напротив и пожељно је а у овом случају и обавезно. Средњовјековне повеље (исправе, писма) су обрађене у зборницима овдашњих акадамија (АНУБиХ, АНУ РС итд) и других институција, многи ти зборници су дигитализовани. Ако напишеш да имамо на стотине повеља (или бико којих списа), молио бих да приложиш барем пет тих сачуваних повеља (уговора, исправа, писама било шта) писаних у канцеларији бана Босне прије повеља бана Матеја Нинилава.
Ако не знаш напиши то, ако си само начуо такву наводну тврдњу, напиши.
Јер овако је водити расправу на птф осторија неприхватљиво, аутор теме је приложоп изворе, скенирао садржај повеља, преводе, други форумаши на птф историја теже таквом приступу, а ти само напишеш "постоји стотине повеља..." и то упорно браниш.

Nego? Koji hrvatski izvor?

Сачекај да прво одгопвори на моје питање. Стани у ред.

 

[salko dinamitas]

Nego? Koji hrvatski izvor?



Jao bre čoveče, ovo nije ptf Politika.

Kako nije zbog Malkolma ste me vise puta banovali, dok je covjek profesor istorije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kako nije zbog Malkolma ste me vise puta banovali, dok je covjek profesor istorije.

Pretpostaviću da brkaš potforume.

 

[Kotromanicev sin]

Jok, već samo su kasnije bili pod vlašću Kosača.

Да. Побрках их са Вуковићима.

 

[salko dinamitas]

Не врдај, није забрањено приложити било који историјски извор,напротив и пожељно је а у овом случају и обавезно. Средњовјековне повеље (исправе, писма) су обрађене у зборницима овдашњих акадамија (АНУБиХ, АНУ РС итд) и других институција, многи ти зборници су дигитализовани. Ако напишеш да имамо на стотине повеља (или бико којих списа), молио бих да приложиш барем пет тих сачуваних повеља (уговора, исправа, писама било шта) писаних у канцеларији бана Босне прије повеља бана Матеја Нинилава.
Ако не знаш напиши то, ако си само начуо такву наводну тврдњу, напиши.
Јер овако је водити расправу на птф осторија неприхватљиво, аутор теме је приложоп изворе, скенирао садржај повеља, преводе, други форумаши на птф историја теже таквом приступу, а ти само напишеш "постоји стотине повеља..." и то упорно браниш.

Сачекај да прво одгопвори на моје питање. Стани у ред.

• Vest koja se komentariše može da bude isključivo sa sledećih internet sajtova:
  • medija registrovanih u Srbiji; registar je dostupan na sajtu Agencije za privredne registre
  • medijа koji se nalaze u ponudi dva najveća kablovska operatera u Srbiji: SBB i MTS
  • javnih servisa stranih zemalja, npr. BBC, RT, Al Džazira, HRT
  • svetski poznatih medija, npr. CNN, Sputnjik

 

[Khal Drogo]

• Vest koja se komentariše može da bude isključivo sa sledećih internet sajtova:
  • medija registrovanih u Srbiji; registar je dostupan na sajtu Agencije za privredne registre
  • medijа koji se nalaze u ponudi dva najveća kablovska operatera u Srbiji: SBB i MTS
  • javnih servisa stranih zemalja, npr. BBC, RT, Al Džazira, HRT
  • svetski poznatih medija, npr. CNN, Sputnjik

Правиш се мутав, како је и у правилнику птф историја наглашено

Dozvoljeni izvori na forumu Istorija

• Vikipedija, i to isključivo https://en.wikipedia.org ili https://sr.wikipedia.org
• Scribd i ostali sajtovi za postavljanje knjiga.
• Arhive muzeja Srbije i ostalih zemalja bivše YU ako se podatak nalazi na zvaničnom sajtu ili skenirana dokumentacija sa oznakama te ustanove.
• Arhiv Srbije i arhiv YU.
• Kolumne poznatih istoričara i političara.
• Istorijski projekti poput Rastka i istorijske biblioteke i ostali istorijski sajtovi
• Tekstovi iz glasila registrovana u APR-u
  • Pretraga registrovanih medija se može utvrditi na sledećem linku
    http://aplikacije3.apr.gov.rs/RemediaPublicWebSearch/
• YouTube klipovi ako su sa zvaničnog kanala medija registrovanog u APR-u ili delovi emisija sa nezvaničnih kanala ako na sebi imaju logo medija upisanog u APR.

сваки садржај из било које историјске књиге, зборника (а мноштво средњиовјековних повеља можемо начи у дигитализованој форми), колумне историчасра, архива, не само да је допуштен него итекако пожељан.

 

[salko dinamitas]

Правиш се мутав, како је и у правилнику птф историја наглашено

сваки садржај из било које историјске књиге, зборника (а мноштво средњиовјековних повеља можемо начи у дигитализованој форми), колумне историчасра, архива, не само да је допуштен него итекако пожељан.

Dobro ali to je odgovor koji dobijem kad se izbrise moj post jer link je bosanski ili hrvatski, za Malkolma je i smrtna kazna izgleda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Dobro ali to je odgovor koji dobijem kad se izbrise moj post jer link je bosanski ili hrvatski, za Malkolma je i smrtna kazna izgleda.

Zašto si ignroisao moju opasku o brkanju potforuma?

Čak si citirao pravila sa potforuma Politika.

 

[salko dinamitas]

Pretpostaviću da brkaš potforume.

Nisi se izjasnio kakvo je tvoje vidjenje u pitanju Bosne. Vecina Srba smatra da je Bosna geografska odrednica i da su Bosnjake ili Bosnjane AU izmislili ,dok u istorijskim krugovima postoji vecinom misljenje da se Bosna izdvojila iz srpskog korpusa oko 11 vijeka ( i sam si to tvrdio koliko se sjecam) i nastavila svojim putem ,postoji sigurno 20 verzija ali ove dvije su najcesce.

 

[salko dinamitas]

Zašto si ignroisao moju opasku o brkanju potforuma?

Čak si citirao pravila sa potforuma Politika.

Samo sam postavio sta sam dobio kad se zalim zasto mi brisu poruke, znaci svi izvori iz Bosne ili Hrvatske ne mogu ? Malkolm je cak i zabranjen .

 

[Frontiersman]

I sad umjesto da samo postavi izvor ili da navede povelje i godinu izdavanja kako bi neko drugi mogao da je izgugla, on će naredne sate objašnjavati i razvlačiti kako je neko njemu izbrisao nekada poruku. Sve dok se ne zaboravi inicijalna tema rasprave.

 

[Kotromanicev sin]

I sad umjesto da samo postavi izvor ili da navede povelje i godinu izdavanja kako bi neko drugi mogao da je izgugla, on će naredne sate objašnjavati i razvlačiti kako je neko njemu izbrisao nekada poruku. Sve dok se ne zaboravi inicijalna tema rasprave.

Неће да призна да лупа глупости, па онда овако трола до бесвијести.

Уосталом, ни мени није одговорио ни на једно питање. Овакви купе "знање" са портала типа: miruhbosne, saff, bosnjaci, итд... и онда издоктринирани тим глупостима само понављају једно те исто: ааа бан Кулин, босанчица, богумили... Бог, Босна и Бошњаци.

 

[Khal Drogo]

Samo sam postavio sta sam dobio kad se zalim zasto mi brisu poruke, znaci svi izvori iz Bosne ili Hrvatske ne mogu ? Malkolm je cak i zabranjen .

Ово је једноставно речено лаж. Наравно да су неприхватљиви за птф историја не само таблоидни садржаји бошњачких портала него и српски и било чији. Сви садржаји, расправе, радови било које књиге, било којег и било чијег зборника историјских списа су и прихватљиви и итекако пожељни.
Како врдаш на моје питање

....наведи прецизно не стотине него пет повеља (изузев повеље Кулина бана из 1189.године) писаних у канцеларији бана Босне прије повеља бана Матеја Нинослава писаних у период од 1132-1149.године. Знчи не стотине него само пет са извором гдје се нелазе те повеље.

умјесто тебе потражићемо идговор у раду Семира Хамба "Zbornik srednjovjekovnih ćirilskih povelja i pisama" (овдје, све провјерљиво) који пише;

Priređeno je ukupno 148 povelja, na-stalih u vremenskom rasponu od kraja XII pa do početka treće decenije XIV stoljeća.Najveći broj dokumenata potječe iz srpske državne kancelarije, koji svojom sadržinom pružaju nemjerljiv doprinos u rekon-strukciji srpskog srednjovjekovlja. Kada je riječ o poveljama koje se odnose na srednjovjekovnu Bosnu, u predmetnom zborniku ih je predstavljeno pet, onoliko koliko ih je i sačuvano za period do početka XIV stoljeća. Radi se o Povelji bosanskoj bana Kulina koju izdaje Dubrovčanima i još četiri dokumenta iz vremena vladavine bosanskog bana Mateja Ninoslava, nastalih u korelaciji s gradom sv. Vlahe.

Да у обрађеном периоду (од краја XII па до почетка треће деценије XIV вијека) имамо укупно пет, значи пет, повеља писаних у канцеларији бана Босне. Тако да немамо на стотине сачуваних повеља (исправа, писама, било шта) писаних прије повеља бана Матеја Нинослава него једну једину и то повељу бана Кулина уз 1189.године. Као и послије ових повеља па све до 1322. године (након чега заиста имамо подоста повеља писаних у канцеларији бана Босне) немамо на стотије него 0 (нула) сачуваних повеља или исправа. Тако пише Семир, а намјерно сам потражио рад аутора који барем по имену не би требао бити Србин и који потврђује оно што сви који прате историју знају.

Но на страну то. Морам још нешто поменути а важно је за ову тему. Свака средњовјековна повеља писана је са сврхом (да ли због полагања права по основу насљедства, да ли да се уреде односи, или потврда о даровању). Ако је сврха уредити кроз повељу односе, права и обавезе становника земаља (или области) онда ће се разумљиво и именовати ко су ти становници, којем колективитету припадају. Ако је сврха друга (полагање права на доходак, земљиште, или потврда о даровању) не постоји разуман разлог да се у таквој повељи уопште уврсте колективитети било да су у питању етноними, политоними или демоними. Зато су "аргументи" типа "зашто се Србљи или Власи (или ко већ) не помињу у некој другој повељи" и апсурдни и бесмислени.

 

[Mrkalj]

А да су они које су Дубровчани називали Власима били Срби је само тврдња савремене српске историјографије.

paraš Vlah - izgledaš kao seljak;
Dživo je prerušen u Vlaha. Page 12. 12.
Marin Držić (Dubrovnik, 1508. – Venecija, 1567.): Novela od Stanca

 

[salko dinamitas]

Ово је једноставно речено лаж. Наравно да су неприхватљиви за птф историја не само таблоидни садржаји бошњачких портала него и српски и било чији. Сви садржаји, расправе, радови било које књиге, било којег и било чијег зборника историјских списа су и прихватљиви и итекако пожељни.
Како врдаш на моје питање

умјесто тебе потражићемо идговор у раду Семира Хамба "Zbornik srednjovjekovnih ćirilskih povelja i pisama" (овдје, све провјерљиво) који пише;

Да у обрађеном периоду (од краја XII па до почетка треће деценије XIV вијека) имамо укупно пет, значи пет, повеља писаних у канцеларији бана Босне. Тако да немамо на стотине сачуваних повеља (исправа, писама, било шта) писаних прије повеља бана Матеја Нинослава него једну једину и то повељу бана Кулина уз 1189.године. Као и послије ових повеља па све до 1322. године (након чега заиста имамо подоста повеља писаних у канцеларији бана Босне) немамо на стотије него 0 (нула) сачуваних повеља или исправа. Тако пише Семир, а намјерно сам потражио рад аутора који барем по имену не би требао бити Србин и који потврђује оно што сви који прате историју знају.

Но на страну то. Морам још нешто поменути а важно је за ову тему. Свака средњовјековна повеља писана је са сврхом (да ли због полагања права по основу насљедства, да ли да се уреде односи, или потврда о даровању). Ако је сврха уредити кроз повељу односе, права и обавезе становника земаља (или области) онда ће се разумљиво и именовати ко су ти становници, којем колективитету припадају. Ако је сврха друга (полагање права на доходак, земљиште, или потврда о даровању) не постоји разуман разлог да се у таквој повељи уопште уврсте колективитети било да су у питању етноними, политоними или демоними. Зато су "аргументи" типа "зашто се Србљи или Власи (или ко већ) не помињу у некој другој повељи" и апсурдни и бесмислени.

Ja ne tvrdim nista niti lazem ,samo dijeim sto sav vec procitao ili slican sadrzaj ako ne mogu da nadjem jer je to bilo nekad davno kad sam se interesovao za Ninoslava. Evo ti jedan link koji to opsirno obradjuje i objasnjava.


https://pdfcoffee.com/nino-slav-pdf-free.html

 

[Pumpaj Dinstanović]

Samo sam postavio sta sam dobio kad se zalim zasto mi brisu poruke, znaci svi izvori iz Bosne ili Hrvatske ne mogu ? Malkolm je cak i zabranjen .

Trolovanje?

 

[salko dinamitas]

Неће да призна да лупа глупости, па онда овако трола до бесвијести.

Уосталом, ни мени није одговорио ни на једно питање. Овакви купе "знање" са портала типа: miruhbosne, saff, bosnjaci, итд... и онда издоктринирани тим глупостима само понављају једно те исто: ааа бан Кулин, босанчица, богумили... Бог, Босна и Бошњаци.

Ne trazim bosnjacke izvore kao ni srpske u ovom slucaju samo strane .Sta je tvoje pitanje ?

 

[salko dinamitas]

Trolovanje?

Slavene znas odlicno da objasnis neke stvari kad se radi o nekim drugim narodima ali u slucaju Srba blokada tj uticaj okoline.. Objasni mi kako je moguce da najveci broj Srba vjeruje da je Bosna geografska odrednica i da su Bosnjake AU izmislili jer prije toga nikad niko nije cuo za njih bez ogromne propagande Srbije od 19 vijeka kako i Malkolm tvrdi. Nemoguce da su to Srbi sami sebi utuvili u glavu. Ne zelim da ti pokvarim temu samo ovo i necu vise.

 

[Pravi Vlah]

paraš Vlah - izgledaš kao seljak;
Dživo je prerušen u Vlaha. Page 12. 12.
Marin Držić (Dubrovnik, 1508. – Venecija, 1567.): Novela od Stanca

Као прво, цитат је из шеснаестог века док су повеље из дванаестог и тринаестог. У дванаестом и тринаестом веку Ragusa је био романски град. Током следећих два века Словени су се полако инфилтрирали у Ragusu и променили га у Дубровник.

Као друго, ти си сам одлучио да кад у шеснаестом веку неки Дубровчанин пише Параш Влах то значи Параш Србин.

 

[Лекизан]

Ja ne tvrdim nista niti lazem ,samo dijeim sto sav vec procitao ili slican sadrzaj ako ne mogu da nadjem jer je to bilo nekad davno kad sam se interesovao za Ninoslava. Evo ti jedan link koji to opsirno obradjuje i objasnjava.


https://pdfcoffee.com/nino-slav-pdf-free.html

И где су ти те стотине повеља на везици коју си приложио?

У правилнику овог пдф. је јасно наведено шта је дозвољено а шта није.

 

[salko dinamitas]

И где су ти те стотине повеља на везици коју си приложио?

У правилнику овог пдф. је јасно наведено шта је дозвољено а шта није.

Na plazi lezim i imam samo telefon za mjesec dana mogu priloziti dokumentaciju.

 

[Mrkalj]

Као прво, цитат је из шеснаестог века док су повеље из дванаестог и тринаестог. У дванаестом и тринаестом веку Ragusa је био романски град. Током следећих два века Словени су се полако инфилтрирали у Ragusu и променили га у Дубровник.

Као друго, ти си сам одлучио да кад у шеснаестом веку неки Дубровчанин пише Параш Влах то значи Параш Србин.

Takvo pokriće imamo i kod NikoleNalješkovića iliti Nicolausa de Nale; (1505 - 1587), u prologu njegove četvrte Pastirske igre:

Doći će jedna vila — veli pjesnik — istući pastjera, i, nasad ga, ostavit će ga. Ovaj će ostati plačući, i doći će drugi pastjer da ga umiri, ali mu to ne će za rukom poći, te će ga ostaviti. Zatim što će bit? Doći će starica, što no se „u vlasjeh" zove vještica, i videći gdje pastjer plače, mislit će, da ga zubi u glavi bole, tuj ćete imat smjeh, a kad upoznade njegov jad i nemoć, kazati će mu liek i pomoć. Zatim će te vi jeti žalost i nemir, gdi će se taj pastir za vilom ubosti. Vila, koja je bježeći od njega tomu zlu kriva bila, doći će, i, našav ga mrtva, plakat će ; potražit će lieka, koji će naći, i od kojega će pastjer oživjeti, podići se, „ter će tako u pjesan višnjega slaveći potrajat vas drag dan, i tance vodeći." (Armin Pavić: Historija dubrovačke drame, Zagreb, 1871. str. 60)

Dakle, kod oba srpska pisca iz Dubrovnika (Marina Držića i Nikole Nalješkovića) imamo izložen proizvod srednjovekovne dubrovačke tradicije, da se srpski/slovenski jezik i srpski/slovenski narod zaleđa označava vlaškim i vlasima.

Ovo su dva svedočanstva od prvorazrednog značaja (a ima ih još), nesumnjivo nemotivisana i nepristrasna svedočanstva pravih Dubrovčana, za razliku od jednog jedinog prevoda na latinski za koji se ne zna ko ga je niti kada sačinio, a koji Dubrovčane izjednačava sa Vlasima.

 

[Лекизан]

Na plazi lezim i imam samo telefon za mjesec dana mogu priloziti dokumentaciju.

Pogledajte prilog 1483343

Онда убудуће само кад будеш имаш времена напиши и онакве објаве како би имао времена да их поткрепиш аргументима.Овако испадаш лажов, бар на месец дана, а од прилагања документације нема ништа наравно као и доста пута пре овога.