Povelje bosanskog bana Mateje Ninoslava (1232-1250) o Srbima (Bošnjanima) i Vlasima (Dubrovčanima)

Q. in perpetuum hibernum:
Ta je Crkva bila jeretička. Pogrešno je reći da nije mogla da dobije autokefalnost; nije je ni tražila, niti bi srpska Crkva mogla da joj da, čak ni da je želela. Pravoslavna crkva je imala o njoj gori stav nego o Rimokatoličkoj crkvi.
Kliknite za proširenje...
Ali i da je ta Crkva zatražila autokefalnost od srpske Crkve sigurno je ne bi dobila jer to ne bi dozvolili srpski vladari. Mislim da je zbog toga i postala jeretička. Taj isti problem bi imala i srpska Crkva da joj okolnosti nisu išli na ruku da dobije autokefalnost od Grka.
 
Meliot:
Ali i da je ta Crkva zatražila autokefalnost od srpske Crkve sigurno je ne bi dobila jer to ne bi dozvolili srpski vladari. Mislim da je zbog toga i postala jeretička. Taj isti problem bi imala i srpska Crkva da joj okolnosti nisu išli na ruku da dobije autokefalnost od Grka.
Kliknite za proširenje...

Ono malo što znamo govori da su razlike bile i dogmatske, a ne samo eklisiološke prirode. Bosanski krstjani nisu bili pravoslavci.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ono malo što znamo govori da su razlike bile i dogmatske, a ne samo eklisiološke prirode. Bosanski krstjani nisu bili pravoslavci.
Kliknite za proširenje...
Da, ali da li je ona u startu bila jeretička ili je to naknadno postala jer se razvijala odvojeno i od Katoličke i od Pravoslavne crkve teško je znati. Ono što je sigurno je to da je ta Crkva, kakva god je bila, pružala bosanskim vladarima jednu vrstu političke autonomije i u odnosu na srpsku i u odnosu na ugarsku državu. Da je bila u kanonskom jedinstvu sa bilo kojom crkvom ne bi mogla da kruniše bosanske vladare jer bi za to bila potrebna dozvola i matične crkve i vladara koji dolazi iz te matične crkve.
 
Meliot:
Da, ali da li je ona u startu bila jeretička ili je to naknadno postala jer se razvijala odvojeno i od Katoličke i od Pravoslavne crkve teško je znati. Ono što je sigurno je to da je ta Crkva, kakva god je bila, pružala bosanskim vladarima jednu vrstu političke autonomije i u odnosu na srpsku i u odnosu na ugarsku državu. Da je bila u kanonskom jedinstvu sa bilo kojom crkvom ne bi mogla da kruniše bosanske vladare jer bi za to bila potrebna dozvola i matične crkve i vladara koji dolazi iz te matične crkve.
Kliknite za proširenje...

Nema izvora o tom najranijem periodu. Može se sano teoretičari; definitivnog odgovora na pitanje o poreklu nema.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Nema izvora o tom najranijem periodu. Može se sano teoretičari; definitivnog odgovora na pitanje o poreklu nema.
Kliknite za proširenje...
Naravno, ali da je takva jeretička kakva je bila davala političku samostalnost bosanskim vladatima to stoji. Inače oni nikako ne bi mogli biti krunisani bez prethodne dozvole određen matične crkve a to je uključivalo još mnogo stvari koje sam objasnio u svom prethodnom postu.
 
Meliot:
Naravno, ali da je takva jeretička kakva je bila davala političku samostalnost bosanskim vladatima to stoji. Inače oni nikako ne bi mogli biti krunisani bez prethodne dozvole određen matične crkve a to je uključivalo još mnogo stvari koje sam objasnio u svom prethodnom postu.
Kliknite za proširenje...

Ali koliko je meni poznato, Bosna nije uopšte ni poznavala takvu ceremoniju ustoličenja monarha pre 1377. godine.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ali koliko je meni poznato, Bosna nije uopšte ni poznavala takvu ceremoniju ustoličenja monarha pre 1377. godine.
Kliknite za proširenje...
Pa verovatno je na dan kada je naredni ban stupao na vlast vršena neka vrsta ceremonije. A i o ovoj ceremoniji krunisanja kralja Tvrtka napisano je dosta docnije.
 
Meliot:
Pitanje za postavljača teme @Q. in perpetuum hibernum: Da li se na osnovu pominjanja srpskog imena u poveljama bosanskih vladara srednjevekovna Bosna može smatrati srpskom državom?
Kliknite za proširenje...
Naravno da može kao što i jeste.

Kolega Q. je previše politički korektan da bi dao odgovor….
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ta je Crkva bila jeretička. Pogrešno je reći da nije mogla da dobije autokefalnost; nije je ni tražila, niti bi srpska Crkva mogla da joj da, čak ni da je želela. Pravoslavna crkva je imala o njoj gori stav nego o Rimokatoličkoj crkvi.
Kliknite za proširenje...
Valjda o ipak crkvenoj jerarhiji, kao da su vernici (tj oni koji nisu propovedali) bili na neki način izuzeti iz toga?

Nisam siguran da je od običnih vernika baš zahtevano neko svečano odricanje od jeresi kao npr u slučaju dualističkih jeretika.
 
Meliot:
Da, ali da li je ona u startu bila jeretička ili je to naknadno postala jer se razvijala odvojeno i od Katoličke i od Pravoslavne crkve teško je znati. Ono što je sigurno je to da je ta Crkva, kakva god je bila, pružala bosanskim vladarima jednu vrstu političke autonomije i u odnosu na srpsku i u odnosu na ugarsku državu. Da je bila u kanonskom jedinstvu sa bilo kojom crkvom ne bi mogla da kruniše bosanske vladare jer bi za to bila potrebna dozvola i matične crkve i vladara koji dolazi iz te matične crkve.
Kliknite za proširenje...
Nije bilo moguće osloniti se na autoritet Crkve bosanske u spoljnim poslovima i odmah potom ne biti suočavan sa posledicama u obliku mađarskih krastaških pohoda i opštih lovova na jeretike.

Crkvu bosansku niko van Bosne ni na trenutak nije uzimao za ozbiljno, ali zato su svetosavsku morali da respektuju, iako je nisu uopšte voleli. Bosna nikad nije bila ozbiljna država, za razliku od Srbije Nemanjića. Imala je međunarodnopravni status južne pogranične oblasti Mađarske, i tako sve do dolaska Turaka.
 
Casual Observer:
Imala je međunarodnopravni status južne pogranične oblasti Mađarske, i tako sve do dolaska Turaka.
Kliknite za proširenje...
Znači kada car Dušan opseda Bobobac da bi kaznio bosanskog bana Stefana II Kotromanića što je zauzeo Zahumlje on ratuje ujedno i sa Ugarskom? Istina je negde između, u nekim momentima Bosna je bila vazalna država u odnosu na Ugarsku a u nekim momemtima bosanski vladari su nasupali potpuno samostalno.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ne može se ovakvo gledšte odbraniti.
Kliknite za proširenje...
Zbog čega? Mađarska je smatrala i Bosnu i severnu Srbiju (a i Vidinsku Kneževinu) za Délvidék, svoju (utvrđenu) južnu granicu - teorija nije moja lična - Vidinski ‘car’ je pred sam slom Bugarske proveo oko 4 godine u tamnici mađarskog kralja.
 
Meliot:
Znači kada car Dušan opseda Bobobac da bi kaznio bosanskog bana Stefana II Kotromanića što je zauzeo Zahumlje on ratuje ujedno i sa Ugarskom? Istina je negde između, u nekim momentima Bosna je bila vazalna država u odnosu na Ugarsku a u nekim momemtima bosanski vladari su nasupali potpuno samostalno.
Kliknite za proširenje...
To je bilo u periodu kad je u Ugarskoj vladalo potpuno rasulo, tek su u Trijanonu digli ruke od samododeljenih prava…
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

K
Историја Кине, период антике и средњи вијек
2 3
Odgovora
73
Pregleda
1.965
Tangying
T
M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
402
leki1
leki1
Bastiani
"Genetska istorija Balkana - od rimskih vremena do seobe Slovena".
Odgovora
0
Pregleda
237
Bastiani
Bastiani

Back
Top