Evo ti jedan koji ja znam,samo su knjigu naveli ali to nije ni bitno . Ne mozes ti nikako povezati rani srednji vjek i danasnje Srbe kako vi to hocete i nekakve Srbske drzave na koje vi imate pravo .Ne postoje nikakve nacionalne ,narodne vec Feudalne drzave (vladar je od boga dobio pravo da vlada sa tobom i to je to a ti si marva koja se nada boljem zivotu na drugom svijetu) tako da tadasnji stanovnik Raske je pripadao vladaru po klasnoj podijeli u srednjovjekovnoj Srbii nije se zvao Srbin nego hriscanin ili sebljanin,vlah ili tako nesto zavisi sta je radio. Uspostaviti pravolinijsko etnicko porijeklo stvarajuci nacionalne simbole i na osnovu njih utemeljiti svoje slavno porijeklo iz 6 vijeka je cista propaganda za ostvarivanje svojih ciljeva. Veci dio danasnjih Srba se naselio iz Crne Gore(da li su Srbi Crnogorci ? ). Pogledaj sta ti genetika govori o Bosni tu nema dvojbe samo 15% slavenskog porijekla i to zaslugom naseljavanja u vrijeme Osmanlija. Bosna ima svoju crkvu i svoje vladare i u DAI je spominje kao zemljica Bosna. Poenta je da identitet Srba ili drugih nema ama bas nikave veze sa srednjovjekovim niti sa divljim plemena koja naseljavaju Balkan,ako ne razumijete nije ni bitno vise pozdrav .
Pogledajte prilog 742761
Мени је уствари жао вас неспособних да користите мисаоне процесе.
Како ти уопште замишљаш стварање одређене нације?
Поред мора српске баштине која се управо ослања на средњевековне
владаре и жал за пропашћу српског царства, тврдити да ми немамо
никакве везе са сопственом прошлошћу је најблаже речено с'оне стране ума.
Из твог поста чак извире љубомора на ту нашу баштину и народно сећање,
јер си свестан чињенице да је управо то оно што фали вама и осталим комшијама.
Генетичка слика одређеног народа или нације нема никакве везе са идеалима,
стремљењима и улогом тог народа у историји човечанства.
Једино што је релевантно јесте баштина и квалитет исте.
А баштина српског народа јесу гомила поезије која га директно повезује
са светлим примерима из његове прошлости.
Ти светли примери кажу:
...боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу.
Тирјанству стати ногом за врат, то је људска дужност најсветија.
Из Инђије из проклете, ђе кум кума на судове ћера.
Ти имадеш и оца и мајку ни једнога за асталом нема.
Што се не шће у ланце везати то се збјежа у ове планине.
Да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој?
Брат је мио ма које вере био!
Туђе нећемо, своје не дамо!
Усмено стваралаштво српског народа јесте књижевност за себе, народна књижевност, како се обично назива, која стоји напоредо с друга два основна вида српске књижевности, средњовековном или старом и новом литературом. У временима када је српски народ, услед губитка независности и пада у турско ропство био одсечен од осталог света и искључен из европских културних кретања, она је преузела на себе и многе функције писане речи и уметничке књижевности. Отуда је српска народна песма, као главни облик наше народне књижевности, далеко надрасла значај и границе фолклорног стварања и постала основни књижевно-уметнички израз народа, наша највећа поезија, "наша класика једина и права", како је рекао Васко Попа.
Наша народна књижевност одликује се великом разноврсношћу у тематици, облицима и поступцима излагања. Више него и за једну другу област наше књижевности за њу се може рећи да обухвата народни живот у његовој свеукупности. Представе о природи и космосу, свакодневни породични живот, друштвени односи, емоционална стања, национална историја, животна мудрост и колективно искуство – све је то изражено у разним врстама народних умотворина на начин који је обезбеђивао најширу комуникативност. Одликује је такође и стабилан жанровски систем. И том страном она је ближа старој него новој књижевности. Најглобалније, она се дели на поезију и прозу, и та је подела утемељена на начину организовања језичких елемената.
И онда дођеш ти који није у стању да срочи три правилне и разумљиве реченице
да негираш векове усменог народног стваралаштва.