Ponovno ujedinjenje Srbije i Crne Gore je nesto najgore sto se Srbiji moze desiti. To bi bilo vece zlo nego pnovno ujedinjenje sa Hrvatskom.
Zasto? Crnogorci su populacija koja bastini plemenski mentalitet i nacin razmisljanja, koji je sklon konvertitstvu, ekstremizmu i impulsivnosti. To je identican mentalitet sa Gega Albancima. Oni su kao neka vrsta pravoslavnih Albanaca, srpskog jezika. Ako bismo se opet ujedinili, opet bi se silna energija trosila u borbi sa tamosnjim separatizmom. Srbija bi bila u neravnopravnom polozaju, jer, iako populacijski, ekonomski i teritorijalno mnogo veca, imala bi u toj zajednickoj drzavi 50% ingerencija kao CG. Eventualni parlament bi imao isti broj poslanika kako iz Srbije, tako i iz Crne Gore, sto nije fer prema Srbiji. Razni Slavko Perovici i Milo Djukanovici bi opet optuzivali Srbiju da je kocnicar crnogorskog progresa, sto je prica koju bi opet vecina gradjana progutala i ponovo glasala za nezavisnost.
Mi smo imali 3 rak rane od 1999. do 2006. koje su nas mrcvarile toliko da nikakv drustveni progres nismo mogli da postignemo, a to su: Crna Gora, Hag i pitanje Kosova. CG i Hag su reseni, ostalo je samo Kosovo. Zar nam na grbaci treba jos jedan teret, opet da nas cede i maltretiraju kao sto su do 2006? Ako tamo ikada srpstvo ponovo odnese prevagu, sto ne verujem da ce se desiti, neka budu jos jedna nezavisna srpska drzava, ali da se ujedine sa nama - nikada! To je mentalitetski drugacija populacija, prilicno kolektivisticka i tribalna. Oni jesu Srbi poreklom, ali su se mnogo pokvarili. Sa druge strane, panonski i pomoravski covek (populacije Vojvodine, Sumadije, Juzne Srbije, Timocke Krajine, pa cak i Podrinja) je suzdrzan covek individualistickog duha, stabilan u svom identitetu i sklon kompromisu. Crnogorci, bas kao i Albanci, kompromis dozivljavaju kao slabost. "Izvini" se kod njih dozivljava kao poraz. Oni idu na sve ili nista, zato ih je toliko puno u kriminalu i politici, a toliko malo u legalnom preduzetnistvu, nauci i drugim disciplinama gde se zahteva dugotrajan rad, priznavanje gresaka i uvazavanje drugoga.
Zao mi je jedino sto je Boka zavrsila u CG. To je jedan zaista drugi svet, kultivisan, slican Srbijancima (panonsko-moravskom coveku) po mentalitetu. Steta sto 1945. nije pripala Bosni i Hercegovini, pa posredno Republici Srpskoj, ali komunisti su iscrtali granice kako su iscrtali i tu vise nema natrag. Ako bi se ikada stvorila prilika da Boka postane deo RS/BiH, to bi trebalo iskoristiti, a ni pedalj dalje od toga!
CG je u NATO paktu, sto celu stvar cini i teoretski nemogucom. A da se CG utopi u Srbiju i postane pokrajina ili okrug, to je tek SF. I najzesci CG Srbi to ne bi hteli. Bogu dragome hvala, vecina gradjana Srbije (a to pokazuju ankete) je protiv bilo kakvog ponovnog ujedinjenja sa CG. Ujedinjenje Srbije i Crne Gore danas u Srbiji zele samo oni koji su dosli ili poreklom iz CG i niko vise.
Srbija treba da saradjuje sa zemljama od kojih moze imati koristi. Od komsija, to su Madjarska i Rumunija pre svega, mozda cak i Bugarska. Ja bih vise voleo da vidim uniju Srbije i Madjarske, Srbije i Rumunije, nego Srbije i balkanskih pseudodrzavica. Kakav mi interes imamo u CG? Kakvo je to trziste? Nikakvo za nas. Bolesno nas mrze, vise nego Hrvati zapadnog Srema i Dalmatinske Zagore, zasto za ime sveta sliniti i kukumavciti za njima? Neka idu gde hoce, neka se podave u mrznji, kriminalu i mitomaniji, a nas neka ostave na miru i, ako se rekonvertuju na srpstvo, neka ne pomisljaju da cemo ih primiti nazad. Prosla su ta vremena kada smo mi bili opijeni nekakvom idejom o "ujedinjenju sa bracom". Cak i RS ako se odvoji, a najverovatnije da hoce kroz par decenija, sa njima treba imati maksimalnu kulturnu i ekonomsku saradnju, a nikakvo ujedinjenje! I oni bi za par decenija kukali kako ih Beograd koci, a bez Beograda bi vec kosmicka agencija RS kolonizovala Mars, plate bi bile vece od luksemburskih, a BL instituti bi pronasli formulu za besmrtnost
Totalna fatamorgana.
