ПОСТОЈИ ИЗЛАЗ

Ти хоћеш статистиком да се обрачунаш са учењем Цркве, ДА ЈЕ У СВАКОГ ЧОВЕКА НА ПЛАНЕТИ посејано све што му треба да се спасе и да то семе искључиво ниче и даје плодове, само онда када послушамо Христа Бога и његове ученикЕ - свете оце. Ово је хинду заблуда у обланди статистике.

Предистинкција илити предодређење за одлазак у пакао више од 90% људи је заблуда, која негира слободу воље и избора човека.

Са правим избором долази Спас, а са погрешним погибао.

Зато Срби изгибоше!

Pod tim najiskrenijim vernikom podrazumevam eto neke od vas na forumu...

Inace sebe smatram dobrim vernikom. Postujem Crkvu koja nas je sacuvala, ne dam u mom prisustvu da se vredja vera ili Bozje ime, odem ponekad na liturgiju, proslavim svaki hriscanski praznik...

Takva je mozda vecina Srba ali opet to nisu najiskreniji vernici u pravom smislu reci. Ali opet smatram da je ovo sto sam nabrojao dovoljno da se ne ode u pakao...
 
А јеси ли ти нешто читао о прелести, празнословљу, дангубљењу, осуђивању других, среброљубљу, кривоверју....

Али, ако они кажу: "осмислили смо средње решење (компромис) између догми (Православних и папистичких), и захваљујући томе ујединили смо се са њима, и постигли велики успех, а да нисмо морали ништа друго да усвојимо сем што је у складу са обичајима, и што смо примили (од Отаца)." Управо то је начин на који су многи од давнина бивали преварени и заведени да следе оне који су их одвели на литицу безбожништва верујући да постоји средње решење између два учења које може да разреши очигледне супротности, они су бивали изложени пропасти.

+Св. Марко Ефески+
 
И шта? Решење је да отпаднеш од Вере и оснујеш своју секту? Ако то баш волите, а видим да баш волите, само напред. Нико вам не брани.
Od koje vere?Jel one papofilske?
А јеси ли ти нешто читао о прелести, празнословљу, дангубљењу, осуђивању других, среброљубљу, кривоверју....

:lol:Da i u najgoroj prelesti su tvoj patrijarh i njemu slicni.
 
Али, ако они кажу: "осмислили смо средње решење (компромис) између догми (Православних и папистичких), и захваљујући томе ујединили смо се са њима, и постигли велики успех, а да нисмо морали ништа друго да усвојимо сем што је у складу са обичајима, и што смо примили (од Отаца)." Управо то је начин на који су многи од давнина бивали преварени и заведени да следе оне који су их одвели на литицу безбожништва верујући да постоји средње решење између два учења које може да разреши очигледне супротности, они су бивали изложени пропасти.

+Св. Марко Ефески+

Одговори својим делима... ако их имаш.
 
Koji naslov - nevidljiva borba?
Ako si ti to procitala, ja cu tu knjigu da pojedem:lol:
Ja mogu deset citata sad da navedem, ne bas doslovce, ali skoro..'aj ti navedi samo jedan:)


Da, kad ne bi na internetu postojale knjige koje mozes da prepises u sekundu.

A i stranacke kolege koje ti pomazu i sugerisu.

Takva se knjiga, draga moja, ne zaboravlja, a jos manje citira.

Takvu knjigu treba imati.
 
I vi ziloti da postanete mejnstrim i glavna vera isto bi se tako iskompromitovali i pali u prozaicnost i raskos, poceli bi da vozite dzipove itd...

Jednostavno covek je po svojoj prirodi pokvaren i los i to je tako otkad je sveta i veka....

Crkva umesto da sada povede narod u borbu ona cuti. Sigurno bi imali velikih problema ako bi se suprotstavili vlastima, ali oni kao Hristovi vojnici nebi trebali da se boje ni smrti ni najvecih muka....

Protiv Slobe su mogli da demonstriraju i da idu na bine sa politicarima, a sada nece da se mesaju kada je 10 puta gore...
 
Pod tim najiskrenijim vernikom podrazumevam eto neke od vas na forumu...

Inace sebe smatram dobrim vernikom. Postujem Crkvu koja nas je sacuvala, ne dam u mom prisustvu da se vredja vera ili Bozje ime, odem ponekad na liturgiju, proslavim svaki hriscanski praznik...

Takva je mozda vecina Srba ali opet to nisu najiskreniji vernici u pravom smislu reci. Ali opet smatram da je ovo sto sam nabrojao dovoljno da se ne ode u pakao...

Не треба себе да сматраш добрим верником, јер је то гордост.

Смирење се огледа да видимо нашу несавршеност и грешност, али у здравој мери која се дозира уздањем у божију помоћ (уздање у милост Божију је против очајања, а свест о грешности пртов наше гордости).

У пакао се одлази после силних и многобројних пораза (последица гордости) и неприхватња Божијег позива да се поправљамо и самокритиком приближимо Њему.
 

Back
Top