Порекло Срба — име, етнос

Читао сам Ломино објашњење он под Зурианима од којих су остали Словени настали подразумева Северјане који су били јако велико племе чинили су Кијевску и Московску Русију

Zar Kost au originalu ovo pleme ne naziva "Srbima"?
Pa su posle "Srbi" prevodjeni kao "Severjani", jer je pretpostavka bila da tamo nema Srba.
 
Zar Kost au originalu ovo pleme ne naziva "Srbima"?
Pa su posle "Srbi" prevodjeni kao "Severjani", jer je pretpostavka bila da tamo nema Srba.
Да ли можеш да нађеш тај одломак?
Ја сам и раније имао мишљење да су Срби или Северјани који су имали власт над њима потиснути од Солуна у Далмацију доласком Бугара.
 
Да ли можеш да нађеш тај одломак?
Ја сам и раније имао мишљење да су Срби или Северјани који су имали власт над њима потиснути од Солуна у Далмацију доласком Бугара.
Severjani su jedno od 7 trackih slovenskih plemena. Prvi put ih pominje Teofan, kao pleme koje je imalo dogovor sa doseljenim Bugarima da se pomeri istocno (verovatno severno). Ostala plemena su se pomerila prema Avarima.

They perceived that this place was very secure, being guarded at the rear by the river Danube, in front and on the sides by means of mountain passes and the Pontic Sea. Having, furthermore, subjugated the so-called Seven Tribes of the neighbouring Sklavinian nations,they settled the Severeis from the forward mountain pass of Beregaba in the direction of the east, and the remaining six tribes, which were tributary to them, in the southern and western regions as far as the land of the Avars.

Sledeci put pomenuti su u DAI kao pleme koje zivi u blizini Rusa.


Inace Teofan je neverovatno bitan izvor koji opisuje migracije verovatno svih naroda pozne antike. Osim Slovena.
Takodje tvrdi da Avari vode poreklo od Gepida.

There were at that time numerous extremely large Gothic tribes living beyond the Danube in the districts to the far north. Of these, four are particularly worthy of note, namely the Goths, the Visigoths, the Gepids, and the Vandals, who differ from one another in name alone and speak the same dialect. They all subscribe to the Arian heresy. After crossing the Danube in the time of Arkadios and Honorius, they were settled on Roman territory. The Gepids, from whom the Lombards and Avars were later derived, settled in the area around Singidunum and Sermium. The Visigoths, after destroying Rome under Alaric, went to Gaul and gained control of territory there.IIe The Goths first took Pannonia and later, in the 19th year of the rule of Theodosios the younger and with his permission, they settled in the region of Thrace!\ d and, after staying in Thrace for 58 years,l λ they gained control over the Western Empire under the leadership of Theuderich, patrician and consul, Zeno having allowed them to do so.I Ie The Vandals, in association with the Alans and the Germans, who are now called Franks, after crossing the Rhine under the leadership of Godigisklos, settled in Spain, which isthefirst country in Europe this side of the western Ocean. / llBoniface, in fear of the Roman emperors, crossed from Libya to Chronographia AM 5931 Spain and came to the Vandals. Discovering that Godigisklos had died and that the rule had passed to his sons Gontharis and Gizerich, he roused them by promising that he would divide western Libya into three parts on condition that each (including himself) would rule a third part 1 5 and that they would combine in defence against any enemy whatever. Under these terms, the Vandals crossed the strait and settled in Libya from the Ocean as far as Tripolis beside Cyrene. The Visigoths, setting out from Gaul also gained control of Spain
 
Колико се сећам и Порфирогенит помиње аварско порекло од Гепида.
Него човек помену да су Северјане некад писали као Сербе па су у новија времена то одбацили? Где чак и Коста наводи као Сербе?
Знам да постоји теза о источном пореклу Срба и као Северјане би имале смисла речи баварског географа као и осталих , Шафарик-Јеречек да је то заједничко име свих Словена.
Међутим мени је та дупла сеоба од Солуна у Далмацију смрдела на долазак Бугара који су узели власт над 7 племена.
Није случајно што је и Живковић једном реченицом рекао да Срби који су дошли на Балкан нису били чисти Словени већ помешани са Сарматима из племена Анта.
Ако се додају запажања Дедова и других да се присуство Срба види у 6.веку на Дунаву у кулама и старим античким утврђењима одакле се повлаче вероватно због Авара према Норику па извором Мораве на север.
У овом случају Бојка би могла бити само Украјина.
 
Central_and_Eastern_Europe_at_the_time_of_Augustus_6_AD.jpg

Срби доносе усмено прдање да живе у бојци где се према грчком изразу са којим се сви слажу живе од вајкада или од самог почетка.
Вероватно би се у та времена тако нешто односило на осивање Рима ако су на то мислили ту су се и налазили.
Усмено предање говори о предању да два брата где је један део остао у старој домовини а други се доселио на Балкан.
Овде бисмо пре могли рећи о деоби Боја који напуштају антички Рим са којим ратују због савеза са Етрурцима пошто су Келти били први ковачи у Риму а прелаз према Етрурцима је угрожавао римске интересе заратили су са Бојима и протерали их један део се враћа у њихову домовину у Чешку а други део наставља уз Дунав где ће их зауставити Дачани.Маркомани по свеу слични Квади наводно долазе са севера и сродни су Суебима
овде се говори да су Маркомани протерали Боје и натерали на сеобу али нема доказа ја мислим да се ту радило о савезу племенском.
Наиме историјски и археолошки народне скупине се одређују према обичајима , религији , језику начину живота према чему етничка компонента није била пресудна.
Халтштат култура гвожђа потиче од Келта и преузели су је Германи з Германе је било карактеристично да верују у Јупитера за Вандале и Суебе култ Нере и мајке земље ово је прво што их не чини Германима религија.Што се тиче Халтштат културе карактеристично је да нема кремације као ексхумације изузетак Хлтата чине долина Рајне и Мајн где је кремација потврђена ту су боравили Маркомани као део Суеба као и Квади који су били малобројнији и нису оставили материјалних трагова биће наравно зато што су се спаљивали. Овај обичај је распрострањен код Илира , Трибала свих Блаканаца и Југословена , Руса и Словена изизетак чине оне најсеверније Балто-словенске групе који се сахрањују у одређеном положају попут осталих Германа и Келта такође и Римљана.
Марободова држава представља прву "протогерманску државу" која је постала конкурент Риму. Рим шаље све легије на Марободову свебску државу али изгледа да су били у неком савезу са Илирима ову иницијативу прекида устанак на Илирику који почиње у Панонији.
Боји по свој прилици осим што се кремирају и рано су знали прераду гвожђа нису геноцидни рано живе у заједници са Трибалима и Илирима чак и на мапи видљиво да рано прелазе Дунав заједно са Трибалима су стравично потребљени од Скордиска Келта коју су имали и обичај канибалства и вероватно људске жртви приликом религиозних обреда. Сасвим извесно да Боји нису Келти али су живели дуго међу њима и познавали су прераду гвожђа за коју је тешко рећи да ли су Илири добили од Скордиска или од Боја.
Било како било устанак Илирика је промено намере Рима да крене на Маробода јер је већи део легија кренуо на илирик а Рим је склопио споразум са Марободом на равноправним основама. Кажу да након 400-500 година обичај кремације нестаје на тлу Марободове државе традиционално код Суеба и не зна се да ли су мигрирали или је обичај нестаје примањем хришћанства.

Направићу кратак преглед историје Маркомана и Квада који не могу доказати али се може указати на неке корисне спојнице.

Додао бих да на мање више сличним територијама али мало западније је настао Самов савез независтан од Франака и Авара пре 626. године , савез настаје 621, чини ми се пре опсаде Цариграда док се аварски савез није рапао и ослабио ова држава је нестала 653. после смрти Сама али не верујем да је због тога јер је Само имао преко 20 жена и много наследника рапсад је вероватно нестао слабљењем Авара који су их држали скупа јер су авари поражени од овог савеза као и Франци који су их очигледно користили као зид према Аварима када су Авари ослабили сметали су Францима на путу за Рим и везом са Ломбардима. Овде би практично значило да су Срби дошли у другој половини 7. века непосредно пре Бугара што ми се чини мало вероватним. На сличним местима ће се формирати Нитринска кнежевина неки виде континуитет са Самом али нема доказа да је из Самове државе настала Великоморавска кнежевина. Срби су имали државу и раније на северу како кажу крајем 5. почетком 6. века ту су и Чеси и Моравци крајем 6. почетком 7. века.

Sámova_říše.png
 
Маркомани су били германско племе, вероватно у сродству са Свевима. Име су добили вероватно по једном римском пребегу, Марку, који је у време Друзових ратова пребегао међу Германе и ту окупио и ујединио нека племена. По другој теорији, име Маркомана је сложеница и значи људи који живе на граници. Друга етимолигија је вероватнија.[

Маркомани су стигли са Севера, из подручја уз средњу Лабу око 300. п. н. е. на територију реке Мајне, тачније средњу и горњу Мајну у данашњој северној Баварској.[2] Помињу се у Ариовистовој војци 58. године п. н. е.. Када је Друз напао Маркомане, 9. године п. н. е., они су побегли на територију данашње Чешке где су заузели територију келтских племена.[3] Тамо је њихов краљ постао Марбод. Он је формирао једно јако краљевство, које је Октавијан Август сматрао за потенцијалну опасност за Рим.

Марбод је на територији данашње Чешке практично створио прво германско краљевство, тј. та држава је прва германска држава. Да би се обрачунали са Марбодом након што су Маркомани подигли устанак германских племена на Дунаву против римљана, они су прикупили 12 легија, значи сву восјку из Германије, Реције и Илирика. Римски напад је имао успеха, али је тај напад морао бити заустављен зато што је дошло до устанка у Панонији. Марбод је искористио ову околност и склопио савез са Римом, и то на равноправним основам

396. године, у време Стилихон, Маркомани су се преселили, као римски савезници, на територију данашње источне Аустрије и западне Мађарске, на територији ондашње Паноније. Тада долази и до постепене христијанизације Маркомана. Касније, Маркомани су пали под власт Хуна и борили су се на њиховој страни у бици на Каталаунским пољима, после које се више нису ни враћали у Панонију.
Ово болдовано је нетачно видећемо и зашто!
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Маркомани


Квади
(лат. Quadi, њем. Quaden) су били мање германско племе о коме се мало зна, и то само из забиљешки њихових непријатеља – Римљана. Они нису оставили никакве материјалне трагове по којима би се разликовали од осталих германских племена.

Можда је најраније помињање Квада у „Географији“ грчког аутора Страбоа гдје спомиње свевско племе Koldouoi (лат. Coldui). Према том тексту били су под влашћу Марбода у данашњој Чешкој.

Римљани су забиљежили да су се Квади у 1. вијек прије н. е. селили уз бројније Маркомане, чије име једноставно значи „људи с граница”, са ријеке Мајне низ Дунав јужно, тј. на подручје које је граничило с Римским царством. Квади и Маркомани су се населили на простору данашње Моравске, западне Словачке и јужне Аустрије, одакле су потјерали Келте (око -6. прије н. е.). Маркоманска конфедерација, 6. прије н. е. заједно с Квадима, се борила против цара Тиберија.

Тацит у Германији помиње како су Квади слични Маркоманима у борби, а вође су им племенитог рода из лозе Марбода и Тудруса, претежно из овог другог, и често су прихватале данак (или мито) у виду римског сребра.

Сљедећих 350 година граничили су се са Маркоманима на западу, Прасловенима на сјеверу, сарматским Јазигима (касније и Вандалима) на истоку, те с Римским царством на југу
.


Крајем 2. вијека, цар Марко Аурелије је тијеком „Маркоманских ратова“ војевао и против Квада. Све је започело око 166. године када су Лангобарди прешли Дунав у римску Мезију, што су могли урадити само уз допуштење Квада кроз чији су териториј прешли. Квади су вјеројатно избјегавали сукобе с њима, но када су их Римљани одбацили натраг натериторију Квада започели су чести сукоби с Лангобардима, али и напади преко Дунава на територију Рима.

Само неколико година касније конфедерација Маркомана и Квада је прешла Дунав свладавши римске легије и долином уз Јадранско море дошла до града Аквилеје у сјеверној Италији. Марко Аурелије их је успио наговорити на мир тек 171. године, али већ слиједеће године је напао територију Маркомана, а одмах потом и Квада који су помагали Маркоманским избјеглицама.

Марко Аурелије је скоро изгубио овај рат, али је изненадна олуја омогућила тријумф над Квадима [1] Квади су потпуно поражени до 174. године., али су већ слиједеће, док је Марко Аурелије био заузет побуном у Риму, поновно навирали преко Дунава. Иако је Марко Аурелије успјешно свладао побуну у Риму, тек је 178. године успио одбити Кваде преко Дунава у Чешку.

Одлучна битка против Квада одиграла се 179. године у Лаугарицију под заповједништвом легата и прокуратора Марка Валерија Максимијана из Поетовиа (данашњи Птуј у Словенији)[2] Цар је планирао проширити границе рима преко Карпата и на сјевер у Чешку када је изненада оболио и преминуо у 180. године.


У 4. вијеку, цар Валентинијан је провео већину своје владавине бранећи границу на Рајни против хорда Сармата, Гота и Квада под влашћу краља Габиниуса. Њега је напосљетку убио Марцелин, син Максимина, префекта Галије; и то за преговарачким столом. Легенда каже да је Валентинијан преминуо (375.) од срчаног напада који је изазвала делагација Квада која је преговарала о миру.

Након 400. године у Чешкој су нестали обичаји спаљивања који су били типични за Свевске Германе као што су били Квади. Највјеројатније су се Квади помијешали с другим народима стварајући нови народ - Баварце.

Једна група Квада, Маркомана и Бура 409. године прешла је Пиринеје и населила се у римској провинцији Галицији (данашња Галиција у сјеверној Португалији), гдје су основали Свевско краљевство Галицију. Brakara Augusta, данашњи град Брага у Португалији, постао је њихова пријестолница. Ту се њихов вођа Хермерик заклео на вјерност цару 410. год
.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Квади
 
О словенском карактеру ове државе тешко је говорити али се може разумети можда како су постали Словени.
Сљедећих 350 година граничили су се са Маркоманима на западу, Прасловенима на сјеверу, сарматским Јазигима (касније и Вандалима) на истоку, те с Римским царством на југу

Тацит у Германији помиње како су Квади слични Маркоманима у борби, а вође су им племенитог рода из лозе Марбода и Тудруса, претежно из овог другог, и често су прихватале данак (или мито) у виду римског сребра.

Једна група Квада, Маркомана и Бура 409. године прешла је Пиринеје и населила се у римској провинцији Галицији (данашња Галиција у сјеверној Португалији), гдје су основали Свевско краљевство Галицију. Brakara Augusta, данашњи град Брага у Португалији, постао је њихова пријестолница. Ту се њихов вођа Хермерик заклео на вјерност цару 410. год.


Овде не само што нису нестали из Паноније у 5. веку већ су познавали своје краљевске лозе Дакле Хунимунд или Хемерико принц од Галиције подиже Маркомане и Кваде и Скире народ који живео око Црног мора тешко да су Германи неки мисле да је Одоакар први узорпатор Рима био Скир.
Небитно у ових неколико редова посвећеним том догађају који је пресудан Скири упадају на остроготску територију и изврћу са коња и убијају Валдемира или Валдемира Теодориховог стрица Теодоримира.
Ови догађаји ће учврстити Теодомира на престолу Острогота убиством брата Валдемира , добивши статус федерата у Панонији .
Хунимунд као принц Галиције одлази на планину Херц у Баварској где умире.
Код Немаца нешто више извора о овом догађају наиме Теодомир је прихватио Хунимунда као сина и одгајио га , да ли је постојало ривалство после рођења Теодориха не зна се.

https://de.wikipedia.org/wiki/Hunimund_(Donau-Sueben)

https://en.wikipedia.org/wiki/Hunimund

Hunimund fled to the Harz Mountains where he led a small band of wide-ranging marauders. "Hunimund,[3][4] accompanied by a few barbarians, attacked the town of Batavis, as the saint had foretold, and, while almost all the inhabitants were occupied in the harvest, put to death forty men of the town who had remained for a guard."[5]

Hunimund led a Swabian raiding party that stole herds of Goth-owned cattle from Dalmatia; on their way home, near Lake Balaton, they were attacked while they slept by Theodemir's men. Hunimund and others surrendered and were taken prisoner. However, Theodemir adopted Hunimund as his son and released him and his men. Forgetting his duty to his "father", Hunimund and his Scirii again waged war against the Goths; Valamir attacked them, and was killed when he fell off his horse. With another Scirian rex, an otherwise-unknown Alaric,[6] he then united with Sarmatians and other tribes to invade Pannonia, where they were defeated by Theodemir in a bloody battle

Hunimund fought with Ardaric against the Huns at the Battle of Nedao in 454. Afterwards Hunimund founded a small and short-lived kingdom in the old settlement area of the Marcomanni and the Quad


Hunimund Filius Hermanarici (* um 395 in Pannonien; † nach 469 in Suavia) war ein donau-suebischer Fürst der Quaden und Sohn des Königs Ermenrich (Hermanaricus) der Sueben (Quaden) († 441).

Hunimund gründete um 454 ein kurzlebiges Suebenreich im alten Siedlungsgebiet der Markomannen und Quaden, das er durch Unterstützung der Germanenkoalition um Ardarich in der Schlacht am Nedao gegen Attilas Sohn Ellac in Pannonien 454 gewann. Dort regierte er bis zum Jahr 469 als König, zeitgleich mit dem Verbündeten Edekon, der ebenfalls ein kurzlebiges Skirenreich gründete. Im Jahr 469 erlitt er im Bündnis mit den Skiren eine Niederlage in der Schlacht an der Bolia in der Theißebene gegen die Könige Valamir (Widemer) und Thiudimir (Theodemer) der Ostgoten, die das eroberte Gebiet der Skiren und Quaden für sich beanspruchten.

Hunimund floh nach „Suavia“, womit das ursprüngliche Heimatgebiet der Quaden-Fürsten bei Quedlinburg an der Bode im Harz gemeint ist. Dieses Gebiet wird in verschiedenen mittelalterlichen Karten als Gau Suavia bezeichnet und zeigt entsprechende Bodenfunde, insbesondere auf dem Moosberg. Suavia wird je nach Darstellung als Teil der Thüringer oder Sachsen angesehen. Zwischenzeitlich wurde es auch von Langobarden beherrscht, wodurch die Quedlinburger Fürstenfamilie nun zum langobardischen Adel werden. Später geht die Familie in den sächsischen Adelsstand auf und wird Teil des sächsisch-fränkischen Adels

https://en.wikipedia.org/wiki/Hunimund

Да су у 6 . веку чинили велики део Паноније сведочи Прокопије " Далмација или приморје од Драча до Истре уз море чине приморци и морепловци.
Унутрашњост држе Сишчани и Сауви не они подређени Францима већ други који би већ у његово време били Сораби Словени.

Како је Дукљанин ппоставио границе Сурбије и река Сурбија неодољиво подсећа на границе и реку остроготске поктајне Саувије.

За Жупанића Суеби су докавкаски Серби који долазе из азијске Сарматије и почињу ратове са Римом.на страни Келта.
У прилог својој тези је додао да су у римским кодексима Суеби написани као Серби.
Да име нема никакво значење на немачком па ни на идоевропским већ само на алродијским језицима.
Он је ставио неколико сеоба уз Сармате Чеси и Срби затим касније уз Вале или Дувале , нашао је на Кавказу претке Срба , Чеха , Хрвата и Саса.

Оно што можемо видети да се на истом тлу формирале три или четри моћне државе или савеза племена почев од Маробода до Великоморавске кнежевине , Самове државе.

Германи кују свој новац од Франака док Свеби од 5. века након пада Рима оснивају прво суверено признато од Рима подкраљевство које кује сопствени новац.


Овде мислим да је небитно којим је језиком владајућа елита говорила већ колико је успела да пренесе своу метафизику , наратив , мит , историју који ће генерације преносити и око њега се окупљати као и традиције и аристократију она би језички могла бити било шта.

Видимо да потомци Острогота говоре данас шпански , италијански и румунски а галицијска Свебија португалски.

Данас видимо да се око 2 језгра Суеба говори словенски у Савији и делимично у источној Немачкој баш око језгра Семнона које Цетзар узима за најплеменитије Свебе свог времена а име је прешло и на Швабе.

Лома каже да не може да се објасни постојање 2 Мораве једо од Моргус али ону другиу никако не на тај начин и говори да нема објашњења сем мањег броја историчара која ставља под упитник велику сеобу на север која је предходила сеоби на југ.

Имамо 2 реке Сале једну притоку језера Блатон у Панонији другу на северу где се формирао српски етноним.
Мавро Орбин из непознатог извора наводи да писмо којим пишу Маркомани јако слично словенском.

Где Прокопије у 6. веку говори да цитаву суву Далмацију држе Сишћани и Сауви не они подређени Францима већ други!
На слично,м месту за 200 година Ајнхард око Сиска види Лапонце Људовита Посавског и суседне Сорабе који како кажу држе већи део Далмације.
 
Око 537.
Геополитичка подела Балканског полуострва
„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почише покрајина Прекалис, a после долази Далмација (Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства.
Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци.

Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава (Ιστρον).
Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи).“
(ВQ 1 15, р. 82,10-25)

AJNHARD, Annales regni Francorum (Monumenta Germaniae historica, T. 1. Hannoverae, 1826, Pertz)
Iz Italije u Panoniju poslana je vojska da dovrši Ljudevitov rat, ali Ljudevit na njen dolazak napustivši Sisciju pobeže Sorabima; za koji se narod kazuje da zauzima velik deo Dalmacije, te ubivši na prevaru jednog od njihovih vođa koji ga je primio, njegovu državu vrže pod svoju vlast.
Ipak posla svoje izaslanike carevoj vojsci, i obeća da želi da dođe pred cara. Kad je prošao jesenji lov, ode car preko Rena na zimovanje u mesto koje se zove Frankonofurd, te tu sakupivši opšti sabor, raspravljaše neke nužne stvari za napredak istočnih delova svog carstva, po svečanom običaju, sa najboljima koje je zapovedio da za to pozovu. Na tom saboru sasluša njemu upućena poslanstva s darovima svih istočnih Sklava, to jest Abodrita, Soraba, Viltcora, Bohemaca, Marvanaca, Pedenecenta i Avara, koji su stanovali u Panoniji. (s. 209)

Узгред држава Људевита Посавском се назива Славиња Словиња налик Савиља.
 
Узгред држава Људевита Посавском се назива Славиња Словиња налик Савиља.
Ако су Срби имали усмено предање и неђто што алузира на Индију , ако су могли имати усмено предање и памћење догађаја из 8 и 9. века у 11 веку ,
ако су у 6. веку распознавали владајуће лозе од Мароода и Тудруса од Галиције , Баварске до Паноније онда не чуди да су у 7. веку имали неку усмено префање на Марободову државу деобу на Дунаву и сазнање да у тој Бојци живе од вајкада или самог почетка.,

Ова локација уз Дунав није у кнтрадикцији са археологијом или делом њих који говоре да Бојка не може бити на северу јер Срби нису аутохтони тамо.
Постоје старији слојеви словенске керамике коју потискује култура торањ- кула коју су Срби донели из Подунавља.
Њихови трагови се показују уз Дунав и куле које је обновио Јустинијан због нечега се повлаче уз Дунав , Авара највероватније у 6. веку затим низ Дунав уз чешку Мораву на север до Сале где од малог језгра уз Салу доживљавају експанзију у 7. веку име се ђири на оклња плена која ће прихватити српску торањ културу са Дунава.

Ово је тотално контрадикторно схватању Порфирогенитових вести да се синови кнеза Дервана деле у Самој држави где део долази на Балкан али није контрадикторно да су пренели неки древни мит и сећање на деобу уз Дунав.
Овако би могли објаснити постојање 2 Мораве јер је примећен савез Срба и Тимочана у 6. веку археолошки потврђен као и савез са Византијом у виду византијског новца..
У складу са овим открићима покојни професор Ђорђе Јанковић према путу српске керамике која иде уз Дунав и чешку Мораву Бојку у околини Беча који такође носи назив према Бојима као и Баварија (Бојурија).

Ако би овако разумели Порфирогенита да му Срби доносе вести о деоби у источној Аустрији где део Маркомана , Квада и Боја се враћа у Чешку .и Совачку а део уз Дунав где остаје до 7. века иако су Дунав прешли и раније долазе цару Ираклију где се насељавају око Солуна и када шпжеле да се врате дођу до Дунава и покају се и преко Београдског стратега тражише Ираклију нови земљу да се населе се у Далмацију.

Сад видимо да су присутни од 5. века сад да ли су изгубили аристократију после Хунимунда па је стигао део аристократије са севера а видимо да крвне линије познају од Маробода и Тудруса од Галиције до Паноније онда није необично да су ове Србе прихватили као аристократију ако ли нису дошли преко Дунава из Паноније која се простире до Беча.

Свакако је наивно размишљање да су избегавали утврђена места већ напротив користили су позноантичке куле утврђења и њихове комплексе то се не може објаснити малобројношћу о којој говори Тибор Живковић.

Заиста населили су грчку унутрашњост све до Пелопонеза где се грчка управа сводила на околину Цариграда и делове ТТракије међутим натврђи градови су опстали Солун иако је околина насељена као Епир и Тесалија Седов као и други руски истраживаћи потврђују да први таласи сеобе нису изгледа ни мало погодили Дукљу.
Постоји разлог за сто што свакако није малобројност вероватно велико присуство гарнизона војних ромејских и римским у утврђеним местима.
Можемо размишљати да су током 8. века према Дукљанину после напада Сарацена Словени натерали староседелачко ромејско и римско становништво у градовима приморским у данак у виду новца интересантно да Порфирогенит тачно наводи суму новца коју су романи плаћали Словенима ради заштите и да их приме у случају опсасности изгледа да су на тај начин преузеи власт на приморју полако га колонизојући вероватно да је са Дукљом исто можда и најдуже опстала због специфичних географских одлика она тек од 9- 10. веку поприма словенски карактер.
Ово индиректно сазнајемо преко житија светог Симеона и Стегана првовенчаног да је Немања Дукљу сматрао земљом којом управљају и владају Грци.

Постоји један непроучен феномен иако има довољно извора наиме тај програм почиње вероватно у 7. веку у оквири Ираклијевих реформи и тематизовања земље што сазнајемо из разниг стратегикона једно таквом вашком капетанијом која је имала посебне статуте је упрљвњао Кекавмен као и његова породица пре њега који нам доноси негативне податке о Власима да потичу од Беса и Дачана са Дунава и Саве који су населили Епир и Тесалију.
Преко других стратегикона из времена Порфирогенита сазнајемо да су влашке теме на почетку задржале словенска имена и сеобе Влаха су почеле у 7. веку у оквиру пројекта са Митраидима то је био једини начин да се словенски етнички простор пресече а земља поврати у руке Ромеја тако да влашке теме ничу на Епиру и Тесалији на место словенских и како извори византијски говоре у складу са Нестором Кијевским живели су у Панонији у заједници са Словенима као римски пастири. Према Нестору Кијевском чак су одатле и потиснули Словене према истоку и западу можда и изазвали сеобу на запад-север последњи их из Паноније и Посавине Баната и Вршца као вликог центра протерују Мађари у 9. веку где велики број Влаха стиже у Византију насељавајући Епир Тесалију Македонију то сведочи и Нестор Кијевски.
Можда оправдано мишљење да су населили и Дарданију и Дакију на Балкану можда и Дукљу јер прво видимо да су Језерити и Милинзи опстали независни на Пелопонезу до 9. века одсечени од матице словенске , у Дарданији се види археолошки присуство Словена за време Јустинијана у 6. веку. Онда видимо да комуникација са Дукљом није ишла најбоље до 11. века први жупан Вукан узорпира Косово и Хвосно вероватно насењено за Словене Ромејима очигледно преко Хвосна(Метохије) држе везу са Дукљом и Скадром. Ово наставља Немања који осваја Косово и Хвосно и протерује ромејско становништво са Косова и Дукље.На померања влашког становништва су утицали и Бугари који су их освајали дајући влашким темама очигледно повластице јер су били непријатењски настројени према Грцима.
Отуд није случајност што је Немања и Немањићи уопште тежиште српске државе пренео на Косово и Метохију затварајући Грцима копнени приступ Дукљи
 
Edg_62sXYAA89y0.jpg


Акпо овако реконструишемо догађаје могло би бити и овако слично јер је латинска верзија догађаја мало невероватна да постоје две беле Хрватске јер прво према странама света не могу бити обе беле. Иако мислим да је више преко Дунава сасвим извесно да су Авари а касније Мађари потиснули мало више преко Дунава ту се опет преко Карантаније и околине Беча додирују са северним Србима преко Самовог савеза.
 
Баш не знам што се љутите кад вас називам посрбљеним Власима?

Флорин Курта, који се овде често цитира, ради аман баш исто -- и то са поткрепљењем археологије и историје.

Стално цитирате Курту где каже да Словени се нису доселили на Балкан али заборављате да цитирате што каже мало касније: да су данашњи Јужни Словени потомци претходно романизованог становништва који се пословенио. Другим речима: посрбљени Власи.
 
Баш не знам што се љутите кад вас називам посрбљеним Власима?

Флорин Курта, који се овде често цитира, ради аман баш исто -- и то са поткрепљењем археологије и историје.

Стално цитирате Курту где каже да Словени се нису доселили на Балкан али заборављате да цитирате што каже мало касније: да су данашњи Јужни Словени потомци претходно романизованог становништва који се пословенио. Другим речима: посрбљени Власи.

Влах је каснија одредница поставио сам ти мађарске хронике и Кекавмена , постојале су словенске теме са архонтима на Хелади , Тесалији , Епиру , околина Солуна касније су дошли Власи протерани од Мађара из Паноније то је документовано на местима словенских тема они ће имати своју тему којом ће прво управљати Кекавменов деда па сам Кекавмен. То је прилично добро документовано.
Да не кажем да Фока отпочиње сеобу сељака Јермена у жељи да романизује Балкан који је славизиран.
То је прилично добро документовано тако да су Словени Хеладе и Епира повлашени не обрнуто!

Uveri se sam!
https://safenote.co/r/5ffcdaebb63ef8@16040908
 

Prilozi

Poslednja izmena:
Danas imamo naučne metode kojima se na osnovu DNK može odrediti poreklo svake ljudske jedinke. Predrag Marković razbio mit o poreklu Srba.

Nacionalisti vole da koriste biološke pojmove kada žele da naglase nadmoć svog naroda nad drugima. Govori se o "čistoj" ili "pomešanoj" krvi i sličnim medicinskim terminima. Ovaj put nećemo ići do praskozorja ljudskog postojanja, kada bismo uvideli da su svi ljudi na svetu potomci jedne jedine porodice iz istočne Afrike.

maxresdefault.jpg


Bavićemo se omiljenom zanimacijom balkanskih nacionalista. To su pitanja: ko je najstariji i ko je "najčistiji" (ne misli se na kupanje). Nažalost, i mnogi Srbi su podlegli toj modi koju su u novo vreme uveli Albanci, tvrdeći da su oni potomci starosedelaca Ilira, a da su svi ostali uljezi.

Danas imamo naučne metode kojima se na osnovu DNK može odrediti poreklo svake ljudske jedinke. Jedan od timova koji se bave takvim istraživanjima predvodi antropolog Ivica Todorović. Ovaj i drugi slični timovi došli su do zaključka da najveći broj Srba nosi gene balkanskih starosedelaca. Iste te gene nosi i većina srpskih suseda.

U tom smislu, Srbi su podjednako potomci Ilira kao i Albanci. Još je Ivo Andrić pisao kako ga biste rimskih careva iz naših delova sveta podsećaju na glavate seljake iz njegovog vremena. Tamna boja kose i očiju naših zemljaka verovatno je pojačana kada smo se, sklonivši u planine pred Turcima, još više pomešali sa starosedeocima. Oni su se pre toga povukli u planine pred Slovenima i bavili se uglavnom stočarstvom.

Otpala je osnova za pomalo zlurade, autorasističke komentare da smo crnpurasti zbog toga što su Turci genetski obrađivali naše čukunbabe. Prema svim istraživanjima, ima vrlo malo zajedničkih gena između žitelja Turske i žitelja naših krajeva. Istina je potpuno obrnuta: mi smo preobratili Turke. Svako ko je gledao seriju o Sulejmanu video je da su žene u haremima bogatih i moćnih Turaka bile robinje sakupljene sa svih strana sveta.

Tako je Hurem Ukrajinka ili Ruskinja. Njene suparnice su Mađarice, Tatarke i razne druge. U nekoliko pokolenja potomci bogatih Turaka su najraznolikija mešavina naroda tog ogromnog carstva. To se dešavalo i Skandinavcima. Južnoevropski geni sve do Islanda su nasleđe žena otetih u pohodima Vikinga. Konačno, za suštinu nekog naroda je bitna kultura, a ne genetika. Najveći ruski pesnikPuškin, po pradedi je bio Afrikanac. Pa šta?

SD/Kurir
************************************************************************************************************

Da li je (ili nije) razbijen mit o našem porijeklu, gdje se Marković o toj svojoj tezi oslanja na DNK?
Po mnogim dosadašnjim tezama i istraživanjima, porijeklo Srba je i dalje misterija i barem do sada naučna istraživanja nisu pouzdano odgovorila odakle dolaze (ili ne) Srbi.
Dakle, imamo više teorija o našem porijeklu, a sada vidimo da se pojavljuju i neke nove, kao što nam to prezentuje Predrag Marković.
Ipak, ne treba sumnjati u tačnost rezultata DNK analiza i težnjom da se utvdi naše stvarno porijeklo.
 
Пре свега би требало рашчланити две ствари, које могу да се лепо поклопе, али уопште не морају:
- порекло по генетици
- припадност култури

Код генетике опет можемо поделе да направимо. Најпознатије две ствари су аутосомална генетика (свеобухватан тест, шаљиво речено - колико је неко белац, црнац, итд.) и припадност некој од мушких линија по ипсилон хромозому (мерено маркерима).
Ни једно ни друго не даје имена, датуме или географију. Добија се само податак чему припадамо.
Генетика је егзактна наука, ту нема "можда", поготово за припадност по мушкој линији.

Слабост код аутосомалног резулата је то што се не зна колико смо од кога наследили. Опште речено, ми добијемо по половину од сваког родитеља, али то није закуцаних 50%, а и уопште се не зна шта ћемо од кога да добијемо. Посебно што неке делове добијамо директно "преписане", а добијамо и делове који су резултат комбиновања родитељских генетика.

Слабост код ипсилона је што не види ништа друго. Узми некога одавде и "помешај" га са 5-6 узастопних генерација црнаца или Кинеза (нека је то сваки пут да се добија син)... Изгледом ће бити сасвим утопљен у нову околину а резултат ипсилона ће да говори да тај припада овде.

А култура је... нешто сасвим друго. Ако је неко верник, или није, или сматра да је марсовац... Нека буде. Не видим потребу да се бавимо културним претапањем у XXI веку. Мада, треба ипак сачувати самог себе. Пишимо ћирилицу, говоримо и пишимо са граматиком и то је отприлике то.

Шта ако генетика укаже на једно, а осећај припадности култури на нешто сасвим друго? Не видим потребу да се припадност култури мења. Будимо свесни шта су нам преци, али задржимо се на томе.
Наш и околни народи су толико шарене генетике да је немогуће издвојити само једну ствар. Врло смо шаренолики и по ипсилону и по укупној генетици.

Да напоменем, пошто је то питао свако ко се тестирао, или није питао па му је унапред речено (и увек је добијено једно топло "хвала" ), да ми немамо баш ништа заједничко са Турцима. Кажу да су Војвођани у просеку нешто тамније косе него становници Шумадије... А знамо из историје ко је шта, и колико, држао.

Са нама суседним народима већ имамо понешто заједничко, поготово ако меримо по ипсилону - оно што је често код нас има "браћу од стричева" код нама суседних народа. То што говоримо сличним или сасвим различитим језицима... то је последица културе, политике и којечега још.
Не треба од свега овога правити хистерију или позив на истребљење било чега или било кога.

Позивам свакога да сазна, открије, пронађе.
 
Будаласте тврдње које је примијетила форумашица
.... o tome da nisu potomci Turaka i slične budalaštine, s raznoraznim frustriranima ispranih mozgova,
шире аутошовинистички пајаци, који не могу пребољети да други нису забраздили у аутошовинизму попут њих, зато и такве малициозне гадости својствене исфрустрираним љидима. Но то су једноставно речено будалаштине.

Када је у питању генетско поријекло ту имамо један шарлатански приступ, зато и такве бесмислене тврдње као у горе приложеном тексту
Danas imamo naučne metode kojima se na osnovu DNK može odrediti poreklo svake ljudske jedinke.
Не постоје методи да се може одредити генетско поријекло појединаца или неких колективитета, још увијек не. Имамо аутосомална или тестирања којој хаплогрупи припада Y-хромосом, но то су у правилу тестирања данашње популације.
Да би нашли везу са народима и културама из древних времена, неопходно је да имамо резултате ДНК тестирања одређеног броја скелета из античког или времена средњег вијека. А тога још увијек нема, или никако или готово никако.

Други су далеко испред нас отишли када су у питању генетска тестирања, па чак ни они никад не потежу за фразом "доказано је", иако имају сто пута више основа, већ и даље остављају бројне дилеме и питања озвореним.
Један примјер са друге теме, у Италији. у данашњој Тоскани, поред на стотине тестираних узорака из модерног времена и развијеног средњег вијека, тестирали су (текст овдје о поријеклу Етрураца) чак 80 узорака скелета из етрурских гробница који датирају између VII и III вијека п.н.е. и иако су нашли да постоји директна веза са каснијим генерацијама (односно да узорци из тог вреена, развијеног средњег вијека и модерни имају у великом % исту хаплогрупу Y-хромосома, самим тим и да имју истог претка) и даље остају дилеме око поријекла Етрураца иако много тога говори да су аутохтоно становниптво тадашње Италије. Самим тим и поријекла данашње модерне популације.

На другој страни у нашем случају готово да и нема тестираних узорака скелета из илирских или трачких гробница, или је у питању тек занемарљив број, а људи на основу тестирања само модерне популације већ потежу за фразом "доказано је". Шта је доказано? То што су слични резултати аутосомалних тестирања или што се у неком % поклапа Y-хаплогрупа? И шта нам то говори? Само да имамо исту Y-хаплогрупу, самим тим и заједничког претка који је битисао прије неколико хиљада година, или ако је исти слој подгране прије неких хиљаду или више година.
Али одакле је дошао, да ли је аутохтона популација или су доселили, уопште да би стекли бољу сику о ходу кроз историју, моћи ћемо боље сагледати тек када добијемо резултате ДНК тестирања узорака скелета из гробница тих древних народа. А тога још нема, или је то занемарљив број узорака.
Док то не добијемо, боље је уздржати се од фразе "доказано је", осим ако наравно није циљ слуђивање нације и уношење смутње.
 
Влах је каснија одредница поставио сам ти мађарске хронике и Кекавмена , постојале су словенске теме са архонтима на Хелади , Тесалији , Епиру , околина Солуна касније су дошли Власи протерани од Мађара из Паноније то је документовано на местима словенских тема они ће имати своју тему којом ће прво управљати Кекавменов деда па сам Кекавмен. То је прилично добро документовано.
Да не кажем да Фока отпочиње сеобу сељака Јермена у жељи да романизује Балкан који је славизиран.
То је прилично добро документовано тако да су Словени Хеладе и Епира повлашени не обрнуто!

Uveri se sam!
https://safenote.co/r/5ffcdaebb63ef8@16040908
Влах није каснија одредница него је старогермански назив за житеље Римског Царства, од Вејлза у Великој Британији до Валоније у Белигији, до Велшланд у Италији до Влашке на Балкану.
 
Влах није каснија одредница него је старогермански назив за житеље Римског Царства, од Вејлза у Великој Британији до Валоније у Белигији, до Велшланд у Италији до Влашке на Балкану.

Мађари их називају како и сами себе зову римски пастири. Осим што овде имамо несумњиве везе са античким Римом имамо и смерницу ка друштвеном сталежу у којем ће се тај термин кретати у средњем веку. Дакле у неком облику аутохтоности и пореклу од Дачана и Беса у Панонији говори и Кекавмен.
Међутим на грчком тлу ће се наћи после Словена јер ће их Мађари оданде протерати. Зашто? Моје мишљење је да су за време Великоморавске кнежевине били врло активни учесници у неколико јаких пораза Мађара.Опет тај термон Волохи се користи и за Келте којима су сигурно сродни бар некој групацији пошто ни ја не верујем у братство и јединство Келта. Мађарске хронике такође сведоче да су Власи који су ратовали у мађарској служби дакле одреди су добијали земљу да се населе према свом избору.
Према званичној верзији ако би их везали за Дачане и Бесе што несумњиво и јесу били би аутохтони преко Дунава колико би и Словени Русеини одвојени карпатским врхом од Дачана. Они су истрбили Трибале подредили себи њихове рођаке Гете и Анте протерали из Румуније у Тракију.

Сад све то није проблем већ твоја аналогија Власи су мој староантички конгламерат свих античких народа Југославије и Румуније и Јерменије-Армани.
То је Деретићева методологија.
То би било исто сад ја да кажем да бих архаизовао име свог народа да су Срби Србинда из риг-веда кога Индра протерује потопом у планине.
Један Аустијанац је чак инсистирао на томе да је то први помен Срба могуће да је био српског порекла.
Или да су Ромуљ и Рем(Ром) или Рома заправо Роми који су латинизовани узевши као службени језик , језик становника Лација.
 
Jedan ispravak u vezi genetike Etruracaz:)

Pomenuti rad tiče se savremene populacije Italije pa se preko sadašnje zastupljenosti pokušavali izvući zaključke o genetici Italije u ranijem periodu. Iz vremena Etruraca postoji samo jedan rezultat (na žalost ne mogu sad da se sjetim naziva ali potražiću ga kasnije na internetu) i taj je J2b L283 koji se poklapa sa brončanodopskim nalazom iz Dalmacije

Koliko znam u pripremi je bar još jedan rad koji se tiče genetike Rimskog carstva i rane Vizantije (u njemu su i haplotipovi iz Viminacijuma i Timakum Minusa) pa će oni možda dati više svetla na genetski sastav rimske države u ranijem periodu
 
Jedan ispravak u vezi genetike Etruracaz:)

Pomenuti rad tiče se savremene populacije Italije pa se preko sadašnje zastupljenosti pokušavali izvući zaključke o genetici Italije u ranijem periodu. Iz vremena Etruraca postoji samo jedan rezultat (na žalost ne mogu sad da se sjetim naziva ali potražiću ga kasnije na internetu) i taj je J2b L283 koji se poklapa sa brončanodopskim nalazom iz Dalmacije

Koliko znam u pripremi je bar još jedan rad koji se tiče genetike Rimskog carstva i rane Vizantije (u njemu su i haplotipovi iz Viminacijuma i Timakum Minusa) pa će oni možda dati više svetla na genetski sastav rimske države u ranijem periodu

Имам емисију где је урађено детаљно где становници Вероне , јБолоње и још неких италијанских градова заправо Етрурци у генетском смислу је је узорак вађен из старих етрурских гобница.
Мене људи испровоцирају са неким тумачењима , сам више волим црне помало бакарне жене као наш јужњачки тип од ових што не могу ни да поцрне на сунцу већ поцрвене..

Чињеница да толике сеобе Индоевропљана , остроготска владавина , ломбардска сеоба нису могли послужити као аријел Италијанима.
Ако сад Италијани тако изгледали могу мислити како су изгледали етнички Римљани којима нико није желео жене да да.

Баш ми је симпатичан овај тамнопути индијски бог Рама често име код Рома.
2263607_20190211160216_5c6191f7b789684ea0ed9316jpeg_ls.jpg
 

Back
Top