Popuštate li i {li} zašto?
Ne popuštam nikome, a naročito deci. To što se ne raspravljam, ne znači da se slažem, ali znači da ma baš briga.
Do dece mi je stalo, ali oni nikada ne osećaju moje nepopuštanje kao naku silu, već prosto kao dobar i jasan primer.
Meni se dosta popuštalo jer sam lelujava ličnost i svašta me zanima, ali na taj način mogu da prenesem kasnije to kroz poučavanje mlađih.
Npr., kad čovek kaže: "Ne znam šta da radim.", ja prasnem u smeh.
Na svaku glupost prasnem u smeh kao da je vic, a ne istina.
Danas sam se mladoj ženi smejala jer joj je teško da shvati ZAŠTO je druga mlada žena rodila petoro dece.
Ja nemam nijedno, a ona petoro, sve lepi, zdravi, bistri-pa, ona mene zapravo vadi iz nule na ovom svetu!
Pa, ko si ti da shvataš tu išta? To je tuđ brak, sestro, gledaj samo svoj!
Nijedno dete mi u životu nije reklo da ne zna šta da radi, ali je priznavalo da ne zna KAKO.