Pomiriti se sa tim i živeti bez očekivanja

Paula:
Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu? :lol:

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome :) Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? :lol: (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija
Kliknite za proširenje...

Najvažnije Paula je da voliš sama sebe.
Koliko sam te upoznao po pisanju ovde, dobra, draga i vredna osoba te voli,
Ako još koja osoba tebe vredna naleti u budućnosti, dobro te našla.
Ako ne, vas dve ste dosta jedna drugoj.

I ne, ni ovo nije za filosofiju. ;)
 
Paula:
Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu? :lol:

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome :) Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? :lol: (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija
Kliknite za proširenje...
Realno,...sa tim se miriš samo ukoliko ti tako odgovara!
Inače je tema samo,..."filozofska" kao što kažeš. 😉
 
Paula:
Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu? :lol:

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome :) Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? :lol: (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija
Kliknite za proširenje...
Ne mislim da je nekakav hendikep biti sam i da treba imati partnera po svaku cenu, ali ne treba da se tako lako odrekneš nade i vere u ljubav.
Jednostavno, treba uživati u životu, biti srećan sa onim što imaš i uvek imati želje i nadanja.
Jer te želje su najbolji motivator i pokretač. A ako se ne ostavre...pa bože moj, to znači da samo nismo pokušali dovoljno puta.
 
Čitam forum, ali sam morao da se upišem samo zbog ove teme, jer težim, zapravo želeo bih to stanje iz naslova.

Nije da sam razočaran u svoj dosadašnji ljubavni život, nije da ga se odričem, ali sam "zahvaljujući" trenutnom stanju došao do toga da sam emotivno iscrpljen od ideje ljubavi, od očekivanja koja ljubav ima od mene i ja od nje, i svega toga pripadajućeg.

I baš razmišljam kolika bi sloboda bila prosto se otrgnuti od svih tih očekivanja koja su nešto normalno svakako, ali mogu biti i nesnosno zamorna.

I mislim da je baš lepo ljudima koji žive taj neki stav da su prepušteni i opušteni u ideji da sreća nije nikome obećana, a ako se desi super, a ako ne, neće je kuditi jer će biti srećni i tako.
 
Nolole:
Čitam forum, ali sam morao da se upišem samo zbog ove teme, jer težim, zapravo želeo bih to stanje iz naslova.

Nije da sam razočaran u svoj dosadašnji ljubavni život, nije da ga se odričem, ali sam "zahvaljujući" trenutnom stanju došao do toga da sam emotivno iscrpljen od ideje ljubavi, od očekivanja koja ljubav ima od mene i ja od nje, i svega toga pripadajućeg.

I baš razmišljam kolika bi sloboda bila prosto se otrgnuti od svih tih očekivanja koja su nešto normalno svakako, ali mogu biti i nesnosno zamorna.

I mislim da je baš lepo ljudima koji žive taj neki stav da su prepušteni i opušteni u ideji da sreća nije nikome obećana, a ako se desi super, a ako ne, neće je kuditi jer će biti srećni i tako.
Kliknite za proširenje...


Moje mišljenje je da ebeš i život ako nemaš neka očekivanja.
Ovde je reč o emocionalnim očekivanja ali vredi i za sva druga očekivanja.
Čovek ne sme nikad da pogne glavu, preda se i da odustane od ničega, a pogotovo ne od ljubavi.
Ko odustane daje za pravo svim onim gadurama ili gadovima koji su ga povredili i "emocionalno oštetili".
I zato, sve bivše (bivši), da vas hebem na kamaru, od ljubavi nema odustajanja. :cool:
 
1208Letoo:
Kukavice oni koji nepokazuju osecanja nemogu nista dobiti.Isto i oni koji netraze.Posle raspada prvog braka htela sam avanturu,Nisam nesto bila razocarana jer nije islo od pocetka.I tako sam samo rekinula agoniju.Sada sam hvala Bogu srecna u vanbracnoj zajednici 11 godina.Nemojte biti sami.NIKO NETREBA DA BUDE SAM.Zbog toga sve vise njih seta ljubimce na povodcu.Pas nas voli ali to nije ta ljubav koja nama treba :heart::heart::heart::heart:
Kliknite za proširenje...
A što svi moramo imati veze? Brakove?
U čemu je stvar?
Što svi moramo rađati djecu?
Ići na posao od 8 do 3...
Ajde bre više puštite ljude da žive kako hoće
Ako se desi ljubav, desi se ako ne šta sad , idemo dalje do kraja... ima još hiljadu lijepih stvari...
Imam 28 godine i nemam vezu, i baš se ne potresam zbog toga
Bolje mi je bre i da sam sam nego da imam neku fejk vezu/brak ili neku ljubav samo za instagram
Na kraju krajeva čovjeka razne stvari čine srećnim

Ali stalno siliti nešto i na silu tripovati ljubav i ozbiljnost, ne pada mi na pamet

Kao što kaže Paula pomirio sam se sa nekim stvarima i nemam PREVELIKA očekivanja
 
Ne gledaj druge, gledaj sebe. Ne moramo svi naći si partnera, imat decu, ić na posao, ne moram ni ja sve to, ali šta ako želim a nema, to je čini mi se tema, da li se pomiriti sa sobom tj prihvatiti poraz, ili se zaluđivati da jednog dana možda se desi.

---

I manimo se srećan sam s čim imam, i da ispunim sve što želim opet bi se našlo nešto da fali, meni, tebi, bilo kome.
 
forlorn:
Ne gledaj druge, gledaj sebe. Ne moramo svi naći si partnera, imat decu, ić na posao, ne moram ni ja sve to, ali šta ako želim a nema, to je čini mi se tema, da li se pomiriti sa sobom tj prihvatiti poraz, ili se zaluđivati da jednog dana možda se desi.

---

I manimo se srećan sam s čim imam, i da ispunim sve što želim opet bi se našlo nešto da fali, meni, tebi, bilo kome.
Kliknite za proširenje...
Pomiriti se sa tim i prihvatiti poraz.
Kao što kaže Gaga Nikolić u Poslednjem krugu u Monci - Nauči sa gubiš. Naučimo da gubimo.
Je li nam ko šta obećao kad smo se rodili?
Je li neko rekao da će biti lako?
Da će biti sve bajka, ljubav , sreća, zdravlje?
Ne...
 
Sad ću da se raspišem, danas sam u bluzu skroz, ne zamerite.
Prestala sam sebe da gledam kroz prizmu partnerstva.
Probala sam par puta, dala sve od sebe, videla brate mili da ne umem i prosto ne težim više da se "uparim" ni sa kim. Dosta je. Naučila sam i skupo platila cenu za svoj mir, i sada ga čuvam. Volim kad dođem kući, sipam sebi čašu vina, pustim muziku i aaaapsolutno uživam u samoći.

E sad, kad smo kod želja... jedna od velikih želja mi se evo upravo ostvaruje. Međutim, zbog svega što sam prošla, eto zezancije: želja se ostvaruje, a ja ne osećam apsolutno ništa. Nešto što sam dugo čekala napokon počinje da se realizuje, a ja ono, pffft. Ni da me dirne, što bi rek'o Pikac. Kao da je vremenom duboko u duši nastala neka praznina, rupa koja tako zjapi nastala taloženjem nekih ličnih neuspeha. I mogu uspeti na sto srugih strana, i mogu ti uspesi biti duplo veći od neuspeha, ta odvratna jama uspela je da proguta radost mog uspeha, tako mi se čini.
Možda sam još uvek u daunu zbog nekih stvari koje su mi se izdešavale, možda nije to uzrok, ko će ga znati...

Znam samo da i dalje želim da napustim posao koji ne volim, da odem da putujem, da upoznajem ljude. Eto, ta želja i dalje živi. Ali se plašim, i kad bi ta želja počela da se ostvaruje, opet bi me negde na najlepšem mestu na svetu stigla ona praznina, i da bih čak i na najsunčanijoj obali upala u onu jamu koja me čeka i koja me opominje povremeno da je i dalje nisam zatrpala.
Ali i dalje ne odustajem, guram, borim se, samo što nekad tako sednem sa onom istom čašom vina i pitam koliko ću još imati snage za sve.
 
Aska bez vuka:
Sad ću da se raspišem, danas sam u bluzu skroz, ne zamerite.
Prestala sam sebe da gledam kroz prizmu partnerstva.
Probala sam par puta, dala sve od sebe, videla brate mili da ne umem i prosto ne težim više da se "uparim" ni sa kim. Dosta je. Naučila sam i skupo platila cenu za svoj mir, i sada ga čuvam. Volim kad dođem kući, sipam sebi čašu vina, pustim muziku i aaaapsolutno uživam u samoći.

E sad, kad smo kod želja... jedna od velikih želja mi se evo upravo ostvaruje. Međutim, zbog svega što sam prošla, eto zezancije: želja se ostvaruje, a ja ne osećam apsolutno ništa. Nešto što sam dugo čekala napokon počinje da se realizuje, a ja ono, pffft. Ni da me dirne, što bi rek'o Pikac. Kao da je vremenom duboko u duši nastala neka praznina, rupa koja tako zjapi nastala taloženjem nekih ličnih neuspeha. I mogu uspeti na sto srugih strana, i mogu ti uspesi biti duplo veći od neuspeha, ta odvratna jama uspela je da proguta radost mog uspeha, tako mi se čini.
Možda sam još uvek u daunu zbog nekih stvari koje su mi se izdešavale, možda nije to uzrok, ko će ga znati...

Znam samo da i dalje želim da napustim posao koji ne volim, da odem da putujem, da upoznajem ljude. Eto, ta želja i dalje živi. Ali se plašim, i kad bi ta želja počela da se ostvaruje, opet bi me negde na najlepšem mestu na svetu stigla ona praznina, i da bih čak i na najsunčanijoj obali upala u onu jamu koja me čeka i koja me opominje povremeno da je i dalje nisam zatrpala.
Ali i dalje ne odustajem, guram, borim se, samo što nekad tako sednem sa onom istom čašom vina i pitam koliko ću još imati snage za sve.
Kliknite za proširenje...
Isto ovo osjećam
Ali svaka čast i guraj naprijed...
 
Paula:
Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu? :lol:

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome :) Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? :lol: (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija
Kliknite za proširenje...

cek da skapiram..ti se setas do usca i razmisljas kako ti baka nije imala seks posle muza? z:mrgreen:
 
Paula:
Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu? :lol:

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome :) Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? :lol: (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija
Kliknite za proširenje...
Sreca moze biti i trajno zagarantovana ako zivis u Kovacici i ostajes do kasno u lokalu:rumenko:

Salu na stranu, nista nije zagarantovano. Ali ljudi jednostavno vole da pokusaju iznova, i uvek sa istim ocekivanjima. Nekad i uspe.
 
Bitno je da se čovek oslobodi nepotrebnog balasta i bude potpuno iskren prema sebi. I misli prvo na sebe i na svoje želje, pa makar došao u sukob sa celim svetom.

Hoćeš u Norvešku, da tamo živiš? Idi i ne objašnjavaj. Hoćeš da radiš u striptiz baru? Idi i ne objašnjavaj. Hoćeš u dilovanje, ili IT industriju? Hoćeš samoću i asketizam? Idi i ne objašnjavaj. Preterani kompromisi i poštovanje tudjih vidjenja su opasna stvar, tu se najveći stresovi stvaraju. Najlakše živi onaj što nema očekivanja i nema šta da izgubi. I tako, želim ti sve najbolje.

I ja sam umnogome melanholik ybg, šta tu ima loše.

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Paula
Sa emocijama ili bez
8 9 10
Odgovora
243
Pregleda
3.726
Тромб
Т
tab503
Drustvo bez tabua
2 3 4
Odgovora
93
Pregleda
1.381
pikax
pikax
RužnaKoLopov
Kad ostanes bez pameti
Odgovora
22
Pregleda
511
RužnaKoLopov
RužnaKoLopov

Back
Top