Podrska za dijetu 2

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ok em. Malo sam karikirala, nisam merila tu ženu. Možda ima metar i šezdeset, i 40kg, ali svakako izgleda da može da potrči kao metak, što bi rekla elektrika.
Nego, ja sam posle 14 nedelja, u odnosu na prethodnu nedelju, 800g i 1cm u struku u plusu. Ebiga, kada ide u minus, ide 200g nedeljno, a u plus ode 800.
Ništa, počinje nova nedelja, idem dalje...
Не једи се. Можеш бити и надувена.
 
, ja sam posle 14 nedelja, u odnosu na prethodnu nedelju, 800g i 1cm u struku u plusu. Ebiga, kada ide u minus, ide 200g nedeljno, a u plus ode 800.
Ništa, počinje nova nedelja, idem dalje...
iz mog iskustva, kad se desi da se opustis i zgresis, sto je normalno, bitno je da se narednih dana ne meris, vec da nastavis sa dijetom, kao da nista nije bilo....ali nikako na vagu
 
Мени је много важније што сам лаконога, скочна и могу да потрчим као метак.
Сад, да ли сам савршена физички - далеко од тога али не стидим се на плажи, толико могу да кажем.
Mislim da je to do temperamenta, ima ljudi koji se kreću kao brod i sa tim težina nema veze, jednostavno ne umeju da budu lakonogi.
 
И моја сестра, цео живот у одбојци. Тако је добила и стипендију и студирала у Америци. Њој је спорт насушна потреба. А трчање ужас.

Док је мени овако смотаној за спортове, групне и са лоптом нарочито, ужасно пријало. Дошла сам у ситуацију да трчим ујутру и после морам и увече, имам пундравце у дупету, не могу дочекати ујутру. Сјајан осећај.
И сад опет ништа. МОРАМ наћи мотивацију.
 
Ja koja se bavim jednim od najzahtevnijih sportova 3/4 svog života ne mogu da potrčim. Ne mislim bukvalno, ali da potrčim za autobusom mi je najveći uspeh. Probala sam jedno vreme da ubacim trčanje i ne ide. Nije moj tip aktivnosti. A Kvinsi trči trke.

Ја могу да потрчим из места максималном брзином и да стигнем и одлазећи аутобус али не на дуже стазе. Нити сам тај тип нити видим смисао у тупавом каскању.
 
Мени је пријало и физички и психички.
Рано јутро, скоро празан кеј, као да је само мој. Ухватим ритам и чујем само своје патике. И чистим мисли. После, у току дана ништа не може да ме изнервира. Све ми равно...
 
Мени је пријало и физички и психички.
Рано јутро, скоро празан кеј, као да је само мој. Ухватим ритам и чујем само своје патике. И чистим мисли. После, у току дана ништа не може да ме изнервира. Све ми равно...
Meni brzo plivanje daje taj osećaj, brojim dužine, postoji samo voda i ja.
 
Мени је пријало и физички и психички.
Рано јутро, скоро празан кеј, као да је само мој. Ухватим ритам и чујем само своје патике. И чистим мисли. После, у току дана ништа не може да ме изнервира. Све ми равно...
zavidim ti
 
Треба само да нађеш нешто што теби на тај начин прија.

Моја тетка је рецимо висока жена (око 180), родила троје деце и увек је била витка. Како су кренули проблеми на послу, тако је почела да се гоји, буквално је крила пуну путну торбу чипса испод кревета. Било је страшно гледати је. И онда јој је кликнуло. Опет има стару килажу, може ући у одећу ћерки (које су згодне и спортисти). Како је скинула не знам, она је чудак, слабо прича о томе. Али одржава бајсом и јогом. На јогу иде код жене која је правник а ради као инструктор. Њена прича је занимљива јер је већ матора ушла у то, око 35. се први пут срела са јогом јер је почела да јој се ствара грба. Сада је права као стрела и заљубљена у тренинг. Никад није касно, ни 6а спорт ни за мењање начина живота :)
 
Ja koja se bavim jednim od najzahtevnijih sportova 3/4 svog života ne mogu da potrčim. Ne mislim bukvalno, ali da potrčim za autobusom mi je najveći uspeh. Probala sam jedno vreme da ubacim trčanje i ne ide. Nije moj tip aktivnosti. A Kvinsi trči trke.
ja isto ne mogu da trcim, imam osjecaj da cu uganuti zglobove :)))
mogu na kratko i trcim brzo zato sto se nabrijem, ali da trcim duze vremena ne bas
 
Треба само да нађеш нешто што теби на тај начин прија.

Моја тетка је рецимо висока жена (око 180), родила троје деце и увек је била витка. Како су кренули проблеми на послу, тако је почела да се гоји, буквално је крила пуну путну торбу чипса испод кревета. Било је страшно гледати је. И онда јој је кликнуло. Опет има стару килажу, може ући у одећу ћерки (које су згодне и спортисти). Како је скинула не знам, она је чудак, слабо прича о томе. Али одржава бајсом и јогом. На јогу иде код жене која је правник а ради као инструктор. Њена прича је занимљива јер је већ матора ушла у то, око 35. се први пут срела са јогом јер је почела да јој се ствара грба. Сада је права као стрела и заљубљена у тренинг. Никад није касно, ни 6а спорт ни за мењање начина живота :)
cuj matora de ne kaki sto bi rekla regina :)))
 
Па ја имам 34 и матора сам да одједном постанем фанатично активна. Нисам била спортски тип као дете па да ми је то ушло под кожу. На то мислим.
Иначе није немогуће, чак је пожељно :)
ja imam skoro obrnuti tvoj broj godina pa imam zelju da postanem fanaticno utreniran...sad razmisljam sta da radim dok je dijete kod mene, kako da imam barem neki trening za te dane...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top